+

Ауто

„Тјунинг” и „стајлинг” скуп хоби у Србији

Све више возача у Србији дотерује своје љубимце на четири точка, иако тај хоби, који се популарно зове „тјунинг” и „стајлинг”, није нимало јефтин, јер преправке аутомобила коштају од 300 до неколико хиљада евра. Финансијска ситуација у друштву не дозвољава велика улагања, али на нашим путевима возе се све бољи аутомобили, с тим да власници више улажу у модификовање изгледа возила него у побољшање карактеристика – унапређење кочница, јачање шасије, спуштање огибљења, побољшање аеродинамике, што захтева више новца, рекао је за Танјуг власник „Тјунинг центра” из Новог Сада Предраг Рађеновић. „Тјунинг је најскупља ствар која може да се уради на аутомобилу. Потребно је да се издвоји и до 3.000 евра како би се мотор прерадио и аутомобил подигао са 300 на 600 коњских снага”, истакао је Рађеновић.
Он је рекао да стајлинг подразумева уградњу спортских седишта, волана, спојлера, браника, плазма цајгера и других делова, али и упозорио возаче да приликом улепшавања својих четвороточкаша, морају набавити атесте којим се потврђује безбедност учињених измена.

Уколико неко угради полиестерски браник или спојлер, који није квалитетан, лако може доћи до пуцања, а услед саобраћајне несреће и повреде осталих учесника у саобраћају, објаснио је Рађеновић. Да је реч о појави која последњих година није популарна само код млађих возача, говори менаџер продаје у „Бобан тјунинг сервису” Божидар Драгићевић, који сматра да се све више старијих људи, који у младости нису били у прилици да тако нешто учине, сада одлучује за прераду својих љубимаца на четири точка. „Уз мале модификације које се користе свуда у ЕУ возила могу да прођу технички преглед, па власници таквих аутомобила не треба да страхују да ће имати проблеме. Као и у свим стварима, тако и овде има људи који претерују или офарбају штоп светла у црно па се не виде”, рекао је Драгићевић. Према Закону о безбедности саобраћаја грађани могу преправљати возила само ако то чине за сопствене потребе и када се тиме унапређује безбедност возила, техничка култура и проналазаштво, односно омогућава обављање одређених делатности за које се возило посебно не производи. Под преправком возила подразумева се промена конструктивних карактеристика возила којим се мења њихова намена, декларисане техничке карактеристике возила или уређаја и склопова возила.
Моторна и прикључна возила која се појединачно или серијски производе или преправљају, њихови уређаји, склопови и опрема, морају бити усаглашени са једнообразним техничким условима у складу са прописима о хомологацији. Хомологација моторних возила, односно опреме и делова возила, представља поступак оцењивања и потврђивања да ли одређено возило у целини или неки његов део или опрема, одговарају захтевима Комитета за сувоземни транспорт (ЕЦЕ). При хомологацији возила, односно делова и опреме возила, испитују се уређаји битни за безбедност и еколошки квалитет возила.