Србија чека нове дисконте

Још нема званичне потврде да је немачки „Лидл” обезбедио локацију у Новом Саду, мада је овај трговински ланац још крајем прошле године регистровао фирму у нашој земљи

Дисконт „Лидл“

Вест да дисконтни ланац „Лидл” долази у Србију и да је већ обезбедио локацију у Новом Саду нико за сада не може да потврди, али ни да оповргне.У кабинету градоначелника Новог Сада то нису желели да коментаришу и речено нам је да „немају непосредних сазнања о локацији за објекат Лидла”, док у Министарству пољопривреде и трговине располажу нешто конкретнијим информацијама.
– Немачки „Лидл” још је крајем прошле године у Србији регистровао фирму и отворио рачун у банци. Истраживао је наше тржиште, тако да је реално очекивати да овде почне и да послује – рекли су у министарству.
У организацијама за заштиту правапотрошача кажу да свакодневно прате дешавања на тржишту, нарочито када је реч о побољшању конкуренције у Србији.
– Имамо информације да је „Лидл” добио локацију у Новом Саду, али још немамо званичну потврду. Уколико то и није тачно, мислим да је само питање времена када ће се тај ланац појавити у Србији – каже Горан Паповић, председник Националне организација потрошача Србије.
У централи „Лидла” су већ у одговору на питања „Политикиног” додатка „Потрошач” потврдили да дуже време проучавају услове и могућности пословања у неколико земаља, у које спада и Србија. И Љиљана Станковић, помоћница министра за трговину, цене и заштиту потрошача, рекла је да је нама нарочито интересантан „Лидл”, јер мрежу својих дисконтних продавница има у готово свим европским земљама, а између осталог и у Мађарској, Бугарској и Хрватској.
Шта би потрошачи добили доласком дисконтног ланца у Србију?
Најпре то да купују намирнице по повољнијим ценама. Дисконти успевају да понуде робу која је и до 30 одсто јефтинија него код конкуренције тако што набављају мање врста истог артикла, али у огромним количинама.
– То значи да дисконтери не шире асортиман на 50 врста чоколада, већ у понуди имају само две или три. Али њих набављају у великим количинама, па им добављачи дају повољније услове. Тако и потрошачи добију производе по нижим ценама – објаснила је Станковићева.
Ниже цене се обезбеђују и тако што су улагања у продајне објекте мања. Карактерише их палетни начин излагања робе, неретко и у кутијама. Површине су од 1.000 до 2.000 квадратних метара, што значи да су у рангу супермаркета.
– Дисконти имају и огромну понуду производа трговачких марки. Ми и сада имамо робне марке код водећих трговаца, али то није то, јер они нису знатно јефтинији од брендираних производа. А код дисконтера потрошач не плаћа ни марку, нити рекламу. Добије добар квалитет, али по нижој цени – објаснио је Паповић.
Наши саговорници оцењују и да би тек долазак оваквих трговинских ланаца донео праву конкуренцију.
– Дисконтери ће сасвим сигурно доћи у Србију. Како то уобичајено раде, ући ће на велика врата и са великим бројем објеката. Доћи ће да остану, јер они нису пролазни, већ су дугорочни инвеститори у малопродају, а њихово присуство ће трајно променити конкурентске односе на нашем тржишту – истиче Станковићева.
Србија је једна од малобројних земљама у Европи у којој нема дисконтних ланаца, док ови трговци послују у земљама региона попут Хрватске, Бугарске, Словеније, Мађарске, Румуније, Грчке, Словеније... И не само „Лидл”, већ и дисконтери попут „Кауфланда” и „Алдија”.