Δευτέρα 22 Αυγούστου 2011


ΟΙ ΑΛΒΑΝΟΙ ΤΡΟΜΟΚΡΑΤΕΣ ΕΞΑΠΟΛΥΟΥΝ ΝΕΕΣ ΑΠΕΙΛΕΣ Εκτύπωση
22/08/2011
 Ο τρομοκρατικός ‘Αλβανικός εθνικός στρατός’ εξαπέλυσε νέες απειλές με ένοπλες επιχειρήσεις στο βόρειο Κοσσυφοπέδιο, αν οι θεσμοί εξουσίας του Κοσόβου δε συγκροτήσουν, μέχρι τα τέλη Σεπτεμβρίου, το στρατό του Κοσόβου,- μετέδωσαν σήμερα τα ηλεκτρονικά ΜΜΕ της Πρίστινας, επικαλούμενα τα ΜΜΕ των Τιράνων. Στην ίδια ανακοίνωση, οι άνδρες της τρομοκρατικής αυτής ένοπλης παράταξης, που αποκαλούν τον εαυτό τους ΑΝΑ, απηύθυναν το τηλεσιγραφικό αυτό αίτημα προς τον πρωθυπουργό και την πρόεδρο του Κοσόβου, ζητώντας απ’αυτούς να συγκροτήσουν το λεγόμενο ‘Ένοπλο στρατό του Κοσόβου’, και, επίσης, αναφέρεται ότι αν το αίτημα δε γίνει δεκτό στα σοβαρά, τότε οι άνδρες αυτού του ΄στρατού’ θα γίνουν αναγκασμένοι, όπως αναφέρουν, να συνεχίσουν τις στρατιωτικές επιχειρήσεις στο βόρειο Κοσσυφοπέδιο.

Παρασκευή 19 Αυγούστου 2011


Ο ΜΛΑΝΤΙΤΣ ΥΠΟΒΛΗΘΗΚΕ ΣΕ ΕΓΧΕΙΡΗΣΗ ΣΤΗ ΧΑΓΗ Εκτύπωση
18.08.2011.
 «Ο Ratko Mladić, κατηγορούμενος από μέρους του Διεθνούς Ποινικού Δικαστηρίου της Χάγης, εγχειρήστηκε στη Χάγη, και μετά την εγχείρηση ο ίδιος είχε τηλεφωνική επικοινωνία με τα μέλη της οικογενείας του»,- δήλωσε ο δικηγόρος Miloš Šaljić, μέλος του κλιμακίου για την υπεράσπιση του Μλάντιτς. O δικηγόρος δήλωσε ότι ο Mladić υποβλήθηκε, χτες, Τετάρτη, σε εγχείρηση κήλης, και ότι η εγχείρηση αναβάλλονταν πολλές φορές μέχρι τώρα. Τέλος αναφέρουμε ότι οι παράγοντες του Διεθνούς Ποινικού Δικαστηρίου της Χάγης δεν ήταν πρόθυμοι να σχολιάσουν την είδηση ότι ο Mladić είχε διακομιστεί σε νοσοκομείο, ενώ η εκπρόσωπος Τύπου αυτού του δικαστηρίου, Nerma Jelačić, δήλωσε ότι, με βάση τους κανόνες που ισχύουν στο Δικαστήριο της Χάγης, η ίδια δεν είναι σε θέση να δημοσιοποιήσει οποιεσδήποτε λεπτομέρειες που σχετίζονται με την κατάσταση υγείας οποιουδήποτε από τους κατηγορούμενους που βρίσκονται στη μονάδα προφυλάκισης.

MAKETA MOSTA PREKO ADE U KNEZ MIHAILOVOJ

(1) Send to friend Print Petak, 19. Avgust, 2011.| Autor: Novinske agencije

BEOGRAD - Maketa mosta preko Ade sa pristupnim saobraćajnicama sa čukaričke i novobeogradske strane biće, kako je najavljeno, izložena od sutra do sredine septembra u prizemlju bivše Robne kuće "Beograd", u Knez Mihailovoj 5. Tako će svi Beograđani moći da vide kako će izgledati ovaj po mnogo čemu jedinstven građevinski poduhvat.

Maketa je urađena u razmeri 1:1.000 i sadrži više hiljada delova. Autoru Vladanu Jovanovićy bilo je potrebno tri nedelje da je sastavi.

Most na Adi spojen je 8. avgusta, a proteklog vikenda bio je otvoren za sve posetioce koji su želeli njim da prošetaju. Radovi su nastavljeni i most će, kako je najavljeno, biti otvoren za saobraćaj u decembru ove godine

Путовања

Хиландар је чувар Србије

Манастир на Светој гори у Грчкој регији Халкидики, задужбина је Симеона Немање и његовог сина Саве
Обновљени конак Хиландара
На трајект се укрцавају „ходом уназад” шлепери са грађевинским материјалом, а међу њима се гура и трактор, чија је приколица препуна нечег од чега се надима жута церада. Монаси улазе преко реда. Полицајац обалске страже прегледа светогорску визу, Диамантион (25 евра) пореди је са именом у пасошу. Онда преглед бродске карте. У једном правцу пет и по евра. Процедура је уходана, озбиљна и без сувишних речи. Бетонски моло у грчкој луци Уранополис брзо се празни. Трајект полази на време – у 9 и 45. Седишта на трајекту скоро сва су заузета. Као у војсци, ту су само мушкарци.
После сат времена излазимо у пристану Јовањица. Чека нас климатизовани аутобус. Власништво је манастира Хиландар. Браћа из Новог Сада зевају. Два дана су путовали до Уранополиса. Аутобус се ломата по земљаном друму. Вере се уз брда. Обриси Хиландара указују нам се као што се манастир Студеница указује путнику – манастирски круг зграда је у котлини. Студеница (1190.) и Хиландар (1198.) задужбине су Симеона Немање и његовог сина Саве. Од поређења ова два здања све време боравка нисмо могли да се ослободимо.
По доласку у Хиландар - прозивка. Строг, старији монах одводи групу од десетак гостију до гостопримнице. Послужење је хладна вода, ратлук, кафа, чај. Строги монах, као да је војно лице, упознаје госте са манастирским редом. Мноштво је ту ограничења - немојте излазити из собе до купатила непристојно обучени, у цркву само у дугачким рукавима, ако уђете у кратким нећете бити избачени, али сматрајте да сте непристојни. Монахе можете сликати само уз њихово одобрење. У десет увече се гасе светла и ви морате бити у кревету, лезите мирно и не говорите да не угрозите мир осталих у соби. Ко жели може доћи на јутарњу литургију у четири, а будиће вас у шест, тада морате устати.
Зрна грожђа реликвије
Смештамо се у чисту, осмокреветну собу. Браћа из Новог Сада су легла и одмах заспала. Крећемо у обилазак манастира сами. Није предвиђено да имамо водича, да неко обавести госте о историјату, ништа од тога. Како се ко снађе и шта сам види.
Распитујемо се за бившег новинара Политике, Александра Кнежевића, који се на Хиландару замонашио. Кажу нам да је отац Ромило на студијама у Кембриџу.
У портарници, питамо оца Симеона да нам отвори ризницу манастира: „Е, ви сте данас дошли и одмах бисте да видите ризницу, буни се монах задужен за чување ризнице. Ја сам шест година био у манастиру и нисам видео ризницу. Мој старац каже, сутра ћемо, и тако шест година.” Ипак, на наговарање, обећава да ће видети сутра после ручка.
Лоза Светог Симеона је покривена каменим саркофагом, заштићена је и плетеном жицом, а подигнут је и дрвени вењак на којем се раширио зелени грм пун гроздова. То је једно од чуда које смо својим очима видели – није важно колико је та лоза заиста стара, али зачуђује да толико обилат род дају само два изданка, која су распукнута, изгледају труло, без икаквог живота. Пузавица са чудотворним плодом излази из зида цркве. Сваки њен сатрули лист се скупља у спремишту, иза вратанаца, под саркофагом којим је заштићена. Свако зрно плода је реликвија.
Савет искушеника
Искушеник који чисти сребрне чираке, и одлучно одбија да каже како се зове, одакле је, прича да је лоза изникла из места где се из кивота Светог Симеона истакало миро. Када је Свети Сава однео кивот свог оца у Србију, да на њему трајно помири завађену браћу, Вукана и Стефана, из тог места где је био кивот, самоникла је ова лоза. Стара је преко 800 година, нико не зна старију лозу која даје плода. А многима је донела порода. И зато је тражена и до ње се тешко долази. Један гост из Краљева, прича да је дуго молио да добије три зрна за свог колегу, иначе саобраћајног полицајца, који није могао да има децу. Скоро цео плод је резервисан за молиоце из целог света. Неписано правило је да онај који тражи зрна свете лозе, то би ваљало да чини три пута.

Игуман Хиландара Методије
Под хладњаком, на који се наслања зелени грм лозе, искушеник умаче крпу у бели прах којим чисти сребро. Жустро трља, тако и говори: „Нисте се припремили за долазак у Хиландар, морате да знате историју! Како живимо овде? Идите у костурницу, е, тамо ће вам бити јасно како ви живите! Шта су аутомобили, трчање за унапређењем, колико је то све пролазно. Тамо прво треба да одете”.
Костурница је у подруму једне обичне куће. Улази се кроз тараба-вратанца. Само се подигне реза. Да нам искушеник није рекао, не бисмо ни приметили да је ту костурница, а већ смо поред ове зграде пролазили. Нема никог. Ледена тишина. Противпожарни апарат стоји у приправности, као да ће да гаси неки никад згасли пожар у душама давно умрлих монаха. Противпожарни апарат једини има боју: даске полица су црне, лобање светле. Нема ничег другог. Стотине лобања. Залуд нам је да тражимо светло. Видимо колико допире светлости кроз подрумске прозоре. Полице у редовима, до висине ниског плафона. Лобање наслагане једне на друге. На реткима је нешто написано. Успевамо да у полумраку прочитамо: Смедеревац. Поред полица са лобањама је жицом ограђен део подрума у којем се држе неке баштенске ствари, чини нам се као да и тиме Хиландарци показују презир према материјалном чину смрти.
Гости Хиландара су и ученици Војне гимназије. Дошли су са својим вероучитељем. Крупан, млад свештеник, будућим официрима је водич кроз историју манастира и кроз религију. Будуће старешине иду на литургију. Неки пред иконом Богородице Тројеручице чине мале и велике метаније. Необичан призор за нас који смо служили бившу ЈНА. Младићи одају утисак искрене религиозности. Фотографишу се са игуманом Методијем. Раширили су дугачку српску заставу, која прекрива цео њихов строј. Дошло их је педесетпеторо. Игуману Методију у част певају: Знаш ли одакле си, сине/ погледај планине сиве/ Зејтинликом цвеће процвало/ Шумадијом сунце заспало/ А, ово је Србија / говоре гробови ратника/ из славног времена. Игумана Методија љубе у руку, а он их благосиља пред пут на планину Атос (2033 метара метара.), на чијем врху ће се причестити. Подсећа их на традицију Хиландара :” Овде су задужбине Светог Саве, Симеона, краља Милутина, цара Душана, кнеза Лазара, окружени смо њима”. Игуман је млад, 38 година. Лице му је постом и молитвом одуховљено, у реторичности говора се примећује образовање и фини баланс социјалне и емотивне интелигенције. Игуман је родом из Чачка, што данас није без значаја.
Обнова после пожара
Обнова манастира од пожара је у току. Пожар се догодио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. Радници носе комбинезоне на којима напред пише: Обнова Хиландара. Ту су дизалице, камиони... Изгорели су конаци. Ако се Хиландар замисли као круг, у чијем је центру црква, онда је изгорело око 40 одсто круга. Пожар је поштедео најважније: цркве, пирг Светог Саве, конак Светог Симеона, чудотворну лозу, трпезарију, ризницу. Од конака су остали нагорели зидови. Реконструкција је имала први задатак да крхотине зидова очува, тако да су подупрте гвозденом конструкцијом. Обновљен је део код портарнице, улаза. Мајстори кажу да се све обнавља детаљно, верно оригиналу. Оно што смо могли да видимо делује аутентично, а не као неки Фрушкогорски манастири који су у обнови ставили ПВЦ-е прозоре.

Хиландар
Сутрадан нас отац Симеон обавештава да је у великом послу и да неће моћи да нам отвори ризницу. Нисмо разочарани, примамо лекције из стрпљења. Ипак питамо, биће ваљда могуће за шест година? Одговор: а, брзо ће то.
Пред полазак се буде браћа из Новог Сада. Преспавали су боравак у Хиландару, изузев за време оброка. Задовољни су. Опорављени, као да су били месец дана на планини. Осећам неку снагу, каже старији брат. И обичне ствари, тако се чини, на Хиландару постану чудне, као зрно грожђа, парче хлеба, сан.
Једе се у тишини слушајући
Трпезарија је саграђена почетком четрнаестог века, у доба краља Милутина. Обедује се два пута дневно, заједно монаси и гости
Хиландарска трпезарија је сачувана у пожару. Подигнута је у време краља Милутина, око 1320. године. Уздигнута је тремом. Испод, у подруму, је винарија. Трем је простран и украшен. Под од камена, са мотивима крста и звезде, таваница у оријенталном стилу: шара у дрвету различитих боја. Изнад двокрилних врата фреска са три лика: Исус Христ у средини, Свети Сава са круном му је са десне стране и Свети Симеон с монашком капом - лево. То је ктиторски и идеолошки печат манастира.
Трпезарија је пространа. Обедује се за дугачком столовима. Седи на клупама. По 12 људи са сваке стране. Отприлике, има неких 250 места. Игуман седи у челу, у апсиди. Онда се ређају столови са монасима. Затим столови са гостима. Радници обедују одвојено. Наспрамно улазу, на средини просторије, одигнута је проповедаоница, са које се чита у току јела.
У Хиландару се служе два оброка, како је прописао Свети Сава у Типику. Ручак у осам ујутру и вечера у шест увече. Монах, висок скоро два метра, дочекује госте и брзо их распоређује да седну. Братство броји, са искушеницима, око 50 људи. Гостију је више од 70. Пре обеда се изговара Оченаш. Игуман даје одобрење за читање Житија. То је знак да се приступи јелу. Тишина је, обедује се и слуша житије светог Арсенија, које чита монах са предикаонице. Јело је постављено, тако да нема шетања при послуживању.
„Стакло” од литар са водом и исто такво за вином – распоређено је на четири особе. Корпа пуна жућкастог хлеба с дебелом хрскавом кором. Браћа из Новог Сада, који кући пеку хлеб, кажу да је овај хиландарски печен од целог зрна, рекли би пшенице, ражи и јечма.
У тањиру цео свеж парадајз, и у здели чорба-паприкаш од поврћа, кромпира и макарона. За ручак, таратор салата, омлет, и, такође, вино. Какво је хиландарско вино? Служи се бело, налик рецини, мало је горко и опоро, али је са дна чаше питкије него при врху. Обед се завршава када читач приступи поново игуману и овај га благослови. Онда сви устају.

Τρίτη 16 Αυγούστου 2011

Autobuse vraćaju sa Kosova

Beta pre 1 sat
VRANJE/BELA ZEMLJA, 16. avgusta 2011. (Beta) - Autobusi vranjskog autoprevoznika "Jedinstvo-Kavim" i autobus prevoznika "Lasta" sprečeni su da udju na teritoriju Kosova sa obrazloženjem da nemaju validne dozvole kosovskih vlasti.

Autobusi vranjskog autoprevoznika "Jedinstvo-Kavim" vraćeni su sa administrativnog prelaza Končulj, izjavio je u utorak referent za bezbednost saobraćaja tog prevoznika Milorad Arsić.

Arsić je agenciji Beta rekao da je saobraćajna inspekcija Kosova u ponedeljak vratila dva autobusa koji su krenuli iz Vranja, dok je treći na liniji Beograd - Kosovska kamenica vraćen sa prelaza Bela zemlja u ponedeljak uveče.

"Autobusi su vraćeni uz obrazloženje saobraćajne inspekcije Kosova da ne poseduju validne dozvole kosovskog Ministarstva saobraćaja za prevoz putnika", rekao je Arsić.

Prema njegovim rečima, zbog tih problema preduzeće "Jedinstvo-Kavim" nije u utorak imalo nijedan polazak ka Kosovskom pomoravlju, a autobus na liniji Beograd - Kosovska Kamenica će saobraćati najverovatnije samo do Bujanovca.

"Naši autobusi već dva dana ne održavaju liniju prema Kosovskoj Kamenici koja postoji već desetak godina, a sličan problem imaju i druga dva prevoznika prema Kosovskom pomoravlju, 'Lasta' i 'Niš ekspres', sa kojima ćemo najverovatnije zajedno i tražiti rešenje ovog problema", kazao je Arsić.

Direktor sektora medjunarodnog saobraćaja preduzeća "Lasta" Predrag Lukić izjavio je da su autobusi na redovnim linijama i ranije sprečavani da udju na Kosovo, ali da ta kompanija neće pribavljati dozvole koje zahteva kosovska granična policija.

Nadležni u "Lasti", prema njegovim rečima, sa resornim ministarstvima pokušaće da pronadje rešenje, ukoliko autobusi budu ponovo zaustavljeni na administrativnim prelazima.

"Nemamo takvu dozvolu, niti želju da je tražimo, ali ne smemo dozvoliti da putnici trpe zbog administracije", rekao je Lukić.
ΔΗΛΩΣΗ ΣΟΣΚΙΤΣ ΓΙΑ ΤΟΝ ΠΛΗΘΩΡΙΣΜΟ Εκτύπωση
15/08/2011
 Ο διοικητής της Εθνικής Τράπεζας Σερβίας, κ. Dejan Šoškić, δήλωσε ότι το ετήσιο ποσοστό πληθωρισμού στη Σερβία πρόκειται να πέσει στο μονοψήφιο επίπεδο ήδη στα τέλη του προσεχούς μηνός Σεπτεμβρίου. «Έχει σταματήσει η παραπέρα αύξηση του ποσοστού πληθωρισμού στη Σερβία, και τώρα είναι μόνο ζήτημα χρόνου πότε θα γυρίσουν τα πράγματα πίσω στο επιθυμητό επίπεδο»,- δήλωσε ο κ. Šoškić για το πρακτορείο ειδήσεων Tanjug, και πρόσθεσε ότι κατά το τρίτο τρίμηνο του τρέχοντος έτους το ποσοστό αύξησης του πληθωρισμού θα γίνει μηδέν, καθώς και ότι τον μήνα Ιούνιο εμφανίστηκε πτώση του μηνιαίου ποσοστού πληθωρισμού κατά 0,3 τοις εκατό, ενώ τον Ιούλιο είχαμε πτώση της τάξης 0,5 τοις εκατό.
 
ΔΗΛΩΣΗ ΣΤΕΦΑΝΟΒΙΤΣ ΓΙΑ ΤΙΣ ΣΦΡΑΓΙΔΕΣ Εκτύπωση
15/08/2011
 Ο αρχηγός του κλιμακίου διαπραγματευτών του Βελιγραδίου στον διάλογο με την Πρίστινα, κ. Borislav Stefanović, δήλωσε πως οι σφραγίδες της πλευράς του Κοσόβου δεν πρέπει να έχουν διακριτικά ενός κράτους και ότι πρέπει να τηρήσουν τη στάση ουδετερότητας. Στη συνέχεια ο κ. Stefanović δεν ήταν πρόθυμος να σχολιάσει, στη δήλωσή του για το πρακτορείο ειδήσεων Beta, τα δημοσιεύματα ορισμένων ημερήσιων εφημερίδων του Βελιγραδίου για κάποια, δήθεν, πρόταση του επίσημου Βελιγραδίου να καθιερωθούν στις διοικητικές συνοριακές διαβάσεις μεταξύ του βορείου Κοσσυφοπεδίου και της Κεντρικής Σερβίας διπλές σφραγίδες, και πρόσθεσε λέγοντας ότι η πρόταση της Κυβέρνησης της Σερβίας για το θέμα αυτό θα γίνει γνωστή αρχές του προσεχούς μηνός Σεπτεμβρίου. Αναφερόμενος στη συμφωνία που είχε επιτευχθεί προ ημερών ανάμεσα στους εκπροσώπους της Κυβέρνησης της Σερβίας και των δυνάμεων Kfor για την αποκλιμάκωση των εντάσεων στο βόρειο Κοσσυφοπέδιο, ο κ. Stefanović εκτίμησε ότι προς το παρόν αυτή η συμφωνία δίνει τα αναμενόμενα αποτελέσματα. «Ο φόβος των Σέρβων του βορείου Κοσσυφοπεδίου από κάποιες τυχόν νέες βίαιες επιχειρήσεις της Πρίστινας είναι δικαιολογημένος, επειδή οι Αρχές του Κοσόβου θα συνεχίσουν τις προσπάθειες επέκτασής τους και στα βόρεια διαμερίσματα, όπου ζουν μόνο Σέρβοι, όμως, εμείς από την πλευρά μας πρέπει να εξασφαλίσουμε και την παρουσία μας εκεί και τα διεθνή πλαίσια, με σκοπό να αποτρέψουμε κάθε απόπειρα χρήσης βίας από μέρους των Αρχών της Πρίστινας»,- επισήμανε ο κ. Stefanović. O ίδιος υπέδειξε ότι κατά τις επόμενες μερικές μέρες πρόκειται να διεξαχθεί η διαδικασία επίλυσης πολλών προβλημάτων καθοριστικής σημασίας, και πρόσθεσε ότι οι Σέρβοι που ζουν στο Κοσσυφοπέδιο γνωρίζουν πολύ καλά ότι το κράτος της Σερβίας θα πράξει το παν για να τους βοηθήσει, στο πλαίσιο των ρυθμίσεων του Συντάγματος της Σερβίας, πράγμα που υπονοεί την επίτευξη φιλειρηνικής λύσης για όλα τα προβλήματα.
 
ΣΥΝΘΗΜΑ ΕΝΑΝΤΙΟΝ ΤΩΝ ΣΕΡΒΩΝ ΣΤΟ ΖΑΓΚΡΕΜΠ Εκτύπωση
15/08/2011
 Στο κέντρο του Ζάγκρεμπ, πρωτεύουσας της Κροατίας, σε απόσταση εκατό μόνο μέτρων από το κτίριο του Υπουργείου Εσωτερικών, πριν μερικές μέρες εμφανίστηκε ένα σύνθημα εναντίον των Σέρβων, πράγμα στο οποίο δεν αντέδρασε κανένας μέχρι τώρα, παρότι πρόκειται για ποινική πράξη. Η ημερήσια εφημερίδα Jutarnji list, του Ζάγκρεμπ, που είναι η μοναδική κροατική εφημερίδα που έγραψε για αυτό προσβλητικό σύνθημα σε βάρος των Σέρβων, τονίζει ότι αυτό το επεισόδιο έχει ακόμα μεγαλύτερη βαρύτητα όταν ληφθεί υπόψη ότι βρίσκεται σε άμεση απόσταση από το νέο κτίριο του Πρακτορείου πληροφοριών και ασφάλειας της Κροατίας. Η ίδια εφημερίδα θέτει ερώτηση πώς είναι δυνατόν να μην το είχαν παρατηρήσει τόσοι Κροάτες αστυνομικοί και μυστικοί πράκτορες, επειδή η παρακολούθηση της τριγύρω κατάστασης και η συλλογή στοιχείων αποτελεί ένα από τα καθήκοντά τους, είτε πάλι εδώ πρόκειται για αμέλειά τους, και επειδή δεν τους ενδιαφέρει καθόλου ότι ένα σύνθημα απευθύνει έκκληση για δολοφονία των Σέρβων βρίσκεται κοντά στα γραφεία τους.
 
ΤΙ ΓΡΑΦΕΙ Η ΕΦΗΜΕΡΙΔΑ «ΜΠΛΙΤΖ» Εκτύπωση
15/08/2011
 «Τα μέλη του κλιμακίου διαπραγματευτών της Κυβέρνησης της Σερβίας στο διάλογο με την Πρίστινα πρόκειται να προτείνουν, στον επόμενο γύρο των διαπραγματεύσεων, την καθιέρωση δύο σφραγίδων στις διοικητικές συνοριακές διαβάσεις από το βόρειο Κοσσυφοπέδιο προς την Κεντρική Σερβία – δηλαδή μια σφραγίδα με διακριτικά «Τελωνείο Κόσοβο» και άλλη με σφραγίδα της διεθνούς αποστολής»,- γράφει σήμερα η ημερήσια εφημερίδα Blic, του Βελιγραδίου. Πηγή που πρόσκειται φιλικά προς τα μέλη του κλιμακίου διαπραγματευτών του Βελιγραδίου ισχυρίζεται, στο δημοσιογράφο αυτής της ημερήσιας εφημερίδας, ότι υπάρχει ιδέα για εμφάνιση σφραγίδων και της σερβικής και της αλβανικής πλευράς, με την παρατήρηση ότι στη μία σφραγίδα θα έγραφε «Τελωνείο Κόσοβο» ή «Τελωνειακή υπηρεσία Πεκίου, Μιτρόβιτσας και Πρίστινας¨, ενώ στην άλλη σφραγίδα θα έγραφε «Unmik - Kosovo τελωνειακή υπηρεσία». «Εκτός αυτού, η δεύτερη σφραγίδα θα ήταν σε συνάφεια με τις διατάξεις του Ψηφίσματος 1244 του Συμβούλιου Ασφαλείας του ΟΗΕ»,- αναφέρει η ίδια πηγή, και προσθέτει ότι τα μέλη του κλιμακίου διαπραγματευτών του Βελιγραδίου δεν πρόκειται να αποδεχτούν, με κανένα τρόπο, τη σφραγίδα που γράφει πάνω της «Τελωνείο της Δημοκρατίας του Κοσόβου».
 
ΣΤΑΣΗ ΤΗΣ ΑΜΕΡΙΚΑΝΙΚΗΣ ΕΦΗΜΕΡΙΔΑΣ Εκτύπωση
14.08.2011.
 Ο Στρατός της Σερβίας είναι επαγγελματικός, υπό τον πολιτικό έλεγχο, και έγινε θεσμός, εκτός τη Σερβική Ορθόδοξη Εκκλησία, στον οποίο οι πολίτες έχουν περισσότερη εμπιστοσύνη, και ο Υπουργός Αμυνας, κ. Dragan Šutanovac δήλωσε ότι το Υπουργείο του αποτελεί τώρα το μοντέλο για την ανάπτυξη του αποτελεσματικού πολιτικού θεσμού στη χώρα, - γράφει η εφημερίδα της Αμερικής ‘Stars end stripes’, που προορίζεται στην αμερικανική στρατιωτική κοινότητα στο εξωτερικό. Τονίζοντας ότι έτσι, προπαναντός, δεν ήταν τα πράγματα προ μερικών χρονών, ο κ. Šutanovac δήλωσε στη συνέντευξη γι’ αυτήν την εφημερίδα, ότι χάρει στη βοήθεια της Αμερικής, κατά ένα μέρος, ο σερβικός στρατός, που βασιζόταν στο σύστημα της υποχρεωτικής στρατιωτικής θητείας, έχει γίνει ικανός επαγγελματικός στρατός, για τον οποίο οι μελλοντικοί στρατιώτες δηλώνονται εθελοντικά, επίσης ο οποίος βρίσκεται υπό τον έλεγχο της πολιτικής διοίκησης και ο οποίος, στη συνέχεια, ξεπερνάει σιγά σιγά το δικό του παρελθόν. Η αμερικανική εφημερίδα, μεταξύ των άλλων, υποδεικνύει και τη συμμετοχή των σερβικών δυνάμεων στις ειρηνικές επιχειρήσεις στην Κύπρο, στο Λίβανο, στο Κονγκό, στην Ακτή Ελεφαντοστού, στο Τσαντ, στη Λιβερία και στις αποστολές της Ευρωπαϊκής Ένωσης, στη Σομαλία και στην Ουγκάντα.

Πέμπτη 11 Αυγούστου 2011

Београд

Нови симбол Београда

Преко моста на Ади Циганлији који ће данас повезати новобеоградску и чукаричку обалу прва возила прећи ће до краја године
Пројектован за сеизмичку издржљивост на осам и више степени Меркалијеве скале
Нови симбол Београда, мост преко Аде Циганлије, који ће данас повезати новобеоградску и чукаричку обалу, једно је од највећих архитектонских чуда када је реч о мостовима. Прва возила ће преко њега прећи до краја ове године за када је најављено да ће бити завршене силазне саобраћајнице.
Идејни пројекат моста и приступних саобраћајница са пратећим студијама урађен је 2006. године, а носилац изградње је аустријско предузеће ПОРР. Од априла 2008. када је потписан уговор са извођачем радова, обављени су детаљна геотехничка истраживања и снимање терена за главни пројекат, претходни радови на градилишту, ограђивање, доношење грађевинског материјала, довођење грађевинске струје, воде и друге инфраструктуре. Уговорена вредност изградње моста је 118,6 милиона евра.
Да би радови почели, Градска управа уклонила је више десетина пловних објеката из зоне радова. Први шипови за први од осам стубова моста преко Саве испод надвожњака у Радничкој улици постављени су 1. децембра 2008. године.

– Нови мост за друмски саобраћај и метро који градимо најважнији је пројекат који смо започели у Београду. Да би био готов у року, његови градитељи ће морати да раде дан и ноћ, јер Београђани не могу да дозволе да мост који тако дуго чекају закасни један једини дан. Дуго смо причали о мосту, десетинама година расправљали да ли нам треба и какав треба да буде – рекао је тада Драган Ђилас, градоначелник.
Нови путно-шински мост на Сави прелази преко доњег шпица Аде Циганлије, а изграђен је са косим кабловима и једним пилоном од 200 метара. Дужина му је 964, а ширина 45 метара, имаће шест саобраћајних трака, два колосека за шински саобраћај и две пешачко-бициклистичке траке. Пропусна моћ моста је око 12.000 возила на сат. Главни пројекат предвиђа и провлачење свих неопходних водова градске комуналне и јавне инфраструктуре кроз конструкцију моста.
Мост стоји на осам сталних стубова, укључујући и пилон. Он је јединствен и по асиметричној дужини каблова. Они се постављају паралелно са подизањем елемената конструкције, како би преко пилона држали противтежу и носили мост.
Бетонски део пилона издигао се до сада 175 метара у висину, а постављен је на највећем монолитном темељу у мостоградњи Србије. У темељ пилона је, на дубини више од 30 метара, побијено 113 бетонских шипова, утрошено је око 1.300 тона арматуре и 16.370 кубних метара бетона. Наши стручњаци пројектовали су сеизмичку издржљивост конструкције на осам и више степени Меркалијеве скале, с обзиром на то да се Београд налази у средишту једног од сеизмички најактивнијих региона Европе. Имајући то у виду, пилон ће бити изложен честим мањим потресима који обично долазе у серијама. То је разлог зашто је он анкерован у јединствену основу облика „обрнуте саксије” која је пројектована да апсорбује сеизмичке вибрације пре него што оне стигну до самог пилона. Овај јединствени пројекат захтевао је, такође, пионирске технике изградње. Уместо подизања читавог пилона одједном, радници су га градили у прстеновима од по пет метара, а све уз помоћ крана који попут гусенице дуж пилона успиње оплату, азатим је у оплату сипан бетон. Овакав приступ примењиван је на нeким од највиших и најопаснијих бетонских грађевина на свету.
– Пилон је, као носећи стуб, на средини моста, али пошто је главни распон над реком дуг 376 метара, а задњи распон према чукаричкој страни 200 метара, каблови су постављени по различитој густини. Постављено је укупно 80 каблова који ће повезивати конструкцију моста са пилоном и њихова укупна дужина биће 1.000 километара, што је једнако удаљености Београда од Анкаре – истиче Ненад Бајић, задужен за односе с јавношћу у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Τρίτη 2 Αυγούστου 2011

Летовање или глетовање

За хобловање паркета, стругање и фарбање столарије и кречење стана од тридесетак квадрата потребно је око 700 евра. – С друге стране, молери, паркетари и керамичари жале се да њихове услуге никад нису биле јефтиније
Летовање или реновирање стана, чини се, главна је дилема суграђана који на телевизији, седећи у соби одавно зрелој за кречење, гледају рекламе за повољне туристичке аранжмане. И једно и друго за већину је финансијски тешко изводљиво.
Двадесетосмогодишњи Београђанин Никола Б. одрекао се брчкања у мору и лешкарења под сунцобраном да би врата недавно купљеног стана у Новом Београду отворио мајсторима. За хобловање паркета, стругање и фарбање столарије и кречење простора нешто већег од 30 квадрата избројао је 700 евра.
Користио је, руку на срце, тамније боје за кречење, а не јефтинију белу, али суштина је иста – без неколико „евростотки” нема реновирања.
Mајстори се жале да је цена њихових услуга пала последњих година. У ситуацији када је мање посла, искуство и препоруке су главни адути молера, паркетара, керамичара и других чланова „конзилијума” задужених за „лечење” станова.
– Колеге кажу да нема посла. У праву су: керамичар је некада био и по два месеца унапред „распродат”, а сад кад га позовем, он одмах дође. Мени се потрефило да сам истовремено ангажован на два стана, а погодио сам и посао за реновирање два купатила. Али, то је зато што знам много људи па ме препоручују од уста до уста – објашњава мајстор из Београда чија се фирма већ две деценије бави комплетним реновирањем станова.
Као пример пада цене услуга, он наводи да се глетовање и кречење сада наплаћује три евра по квадрату – отприлике двоструко мање него пре неколико година. Толику суму тада је добијао само мајстор који „бојадише”.
Ненад Милутиновић, власник фирме за постављање зидних и подних облога, каже да за доброг мајстора, кога муштерије махом зову по препоруци пријатеља, и зими и лети има посла, али али по знатно нижим ценама него пре неколико година. Гледају људи да прођу и још јефтиније, па зову мајсторе и из унутрашњости. Њихове тарифе су двоструко ниже.
Власници станова често се одлучују да уместо целог стана преуреде само собу у којој је стање најкритичније, или купатило.
Исплативије је, ипак, реновирати одједном него „у епизодама”. Ако се његовим „оперативцима” препусти цела квадратура, мајстор даје најмање 20 одсто попуста.

Још једна последица кризе јесте то што људи, да не би плаћали молера или паркетара, често сами предузимају реновирање уз асистенцију пријатеља или чланова породице. То се на дуги рок мање исплати посебно ако се „пипавији” радови попут оних у купатилу не препусте стручњацима. А онда, кад се убрзо поквари нешто, додатни новац треба издвојити за поправке.
– За стан од педесетак квадрата мајсторима је потребно око месец дана да га реновирају, укључујући хобловање, лакирање паркета, кречење, сређивање купатила... Боље је људима да издвоје новац и тих тридесетак дана па да на дуги рок буду мирни. На пример, ако се паркет добро исхоблује, власници су мирни наредних 30 година. Дрвенарија је нешто деликатнија јер се често приликом фарбања утврди да негде треба загитовати или задихтовати, па процењена цена од око 20 евра по прозору може и знатно да нарасте – објашњава мајстор из Београда.
----------------------------------------------------
Искуства са интернет форума
– Нема веће муке од појединачног ангажовања мајстора. Електричар заврши, керамичар чека водовоџију, молер керамичара, а водовоџија отишао на пецање. А после се сви ваде на неког ко није урадио нешто.
– Треба пратити сваки корак мајстора који реновирају стан и све им говорити како да ураде, јер ако се нешто буде подразумевало или слично, заболеће те глава...
– Са мајсторима треба имати чисто послован однос и показати им да могу и да лете напоље ако забрљају, односно да су замењиви.
Шта налаже кућни ред
Члан 20.
Лица која изводе радове у згради или спољним деловима зграде дужна су да о томе обавесте председника скупштине зграде и да по обављеном послу просторије оставе у реду.
(...)
Други радови, осим радова на инвестиционом одржавању стамбене зграде, не могу се изводити у време које је овом одлуком одређено као време одмора.
Члан 22.
(...) Коришћење разних машина и уређаја, музичких апарата, радио и телевизијског пријемника, као и свирање и певање у стану, односно згради није дозвољено је у време од 13 до 17 часова и од 22 до 5 часова. Станари се у поменутом времену морају понашати на начин који обезбеђује потпуни мир и тишину у згради (време одмора).
Извор: Одлука о кућном реду у стамбеним зградама
Папрено скупе уштеде
Кречење, фарбање столарије, замена паркета, плочица, прекидача или ве-це шоље, радијатора, али без додавања нових ребара, спада у текуће одржавање и грађани не треба да траже ничију дозволу за такве радове. То значи да ће избећи чекање пред шалтерима и трошкове за прибављање решења и сагласности. Та процедура и издатак од неколико стотина евра их очекује ако се упусте у мењање прозора, поправку и замену плинских и инсталација централног грејања, цеви водовода и канализације, телефонских и електроинсталација. То све спада у инвестиционо одржавање.
Решење којим се одобравају радови добија се у року од осам дана. Уз захтев се прибављају докази о праву својине и идејни пројекат, односно технички опис посла.
Овакви грађевински захвати не треба да се раде без лиценцираних инжењера. Импровизације много више коштају, и то не само џеп. Нестручно петљање по конструкцији или инфраструктури може да нанесе штету комшијама, али и да пољуља стабилност зграде. Уколико је реч о адаптацији, промени организације простора у стану, власник мора имати главни пројекат, а ако се мења намена – претварање лође или заједничких просторија у стамбени простор, или стамбеног у пословни – неопходно је платити и накнаду за уређење грађевинског земљишта.
Без локацијске и грађевинске дозволе не би смела да се постави, на пример, баџа (вертикални прозор на крову) јер такав захват (реконструкција) мења спољни изглед зграде.

DEVET MAFIJAŠKIH PORODICA VLADA KOSOVOM!

Kriminalne grupe na KiM predvođene Tačijem, Haradinajem i Mustafom imaju čvrste veze s mafijom u Srbiji


BEOGRAD - Šverc bratija!
Kriminalni klanovi Tači, Haradinaj i Mustafa, uz desetine drugih manjih porodičnih mafijaških grupa, čvrsto su povezani sa svim okolnim mafijama, uključujući i srpsku.

Njima i te kako odgovara da na svim prelazima kontrolu preuzmu tzv. albanski carinici, kako bi šverc mogao nesmetano da se odvija.

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić ističe da veza između srpskih i albanskih kriminalaca nesporno postoji.

- Svaki gram heroina koji uđe u Srbiju stiže iz albanskih ruku. Veza postoji, i ona je uvek maskirana ultrapatriotizmom s naše strane. Kad god se nešto desi, pominjemo huliganske grupe, a kad se malo dublje istraži i otkriju njihovi predvodnici, jasno se vidi da su oni ili osumnjičeni, ili su već robijali zbog droge. Ispada da iza svakog od njih stoji neki albanski bos, to jest šef - kaže Dragišić

Momir Stojanović, bivši direktor VBA, ocenjuje da veze između albanskih i srpskih kriminalaca postoje, ali nije tako jaka kao ona u Crnoj Gori i Makedoniji.

- Jaki srpski kriminalni klanovi postoje u Sandžaku i bave se trgovinom robom široke potrošnje, dok se u Beogradu nalaze oni  koji se bave drogom - zaključuje Stojanović.

Δευτέρα 1 Αυγούστου 2011

Od danas skuplje telefoniranje i kućna hemija

Korisnici Telekomove fiksne telefonije telefonski priključak od danas će plaćati skuplje za 10,8 odsto, a minut telefonskog razgovora će u lokalu danas poskupeti više od 100 odsto. Građane u radnjama danas čekaju i nove cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu koje će biti uvećane za pet do 15 odsto.
Prema odluci “Ratela”, cena mesečne pretplate za fiksnu telefoniju danas će biti povećana sa 457,8 na 507,4 dinara, uključujući PDV, s tim što će broj besplatnih impulsa biti povećan sa 150 na 300. Cena impulsa u mesnom saobraćaju ostaće ista - 0,4771 dinar, ali će doći do skraćenja impulsnog intervala, pa će minut razgovora u slabom saobraćaju koštati 54 pare, a u jakom 1,09 dinara. U međumesnom saobraćaju telefoniranje će biti jeftinije, pa će cena minuta biti 83 pare u slabom, a 1,66 dinara u jakom saobraćaju. Cene razgovora za privatne i poslovne korisnike biće izjednačene.

Potrošače u radnjama danas čekaju nove cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu. Paste za zube kompanije “Prokter i Gembel” od danas je skuplja za 15 odsto, tečnost za sudove “feri” za pet odsto, higijenski ulošci za 10 odsto, četkice za zube za 13 odsto, a prašak za veš za devet odsto. Za toliko će poskupeti i praškovi i omekšivači za veš kompanije “Henkel”, dok će se “mer”, “dečji sapun” i “bref” prodavati po ceni većoj za pet odsto.