Београдски сајам преузимају град и ПКС
Привредна комора Србије жели 49 одсто капитала и право да поставља менаџмент. – Размишља се и о изградњи марине, пристаништа, хотела
Сајам сада има 75 одсто прихода од свега шест смотри које спадају у прву класу, а годишње организује више од 35 приредби (Фото Д. Јевремовић)
Београдски сајам могао би до краја 2011. да пређе у руке града, две и по године откако је то, после неуспелог тендера за његову продају, најављено као прелазно решење. Сувласник ће, ако досадашњи преговори доведу до коначног договора, бити Привредна комора Србије. У тој институцији кажу да је њихов предлог да им припадне 49 одсто капитала, док би већински удео био преписан граду.
Без обзира што циља на позицију мањинског власника, ПКС не намерава да буде неприметан партнер. Комора је већ тражила од града да добије право да постави нови менаџмент. Остали запослени у сајму не морају да се брину пошто се планирају велике инвестиције и пре би се, каже Саша Влаисављевић, потпредседник ПКС-а, могло размишљати о новим радним местима него о отпуштањима.
Основни план развоја, како га види ПКС, предвиђа повећање броја сајамских дана, нарочито манифестација међународног карактера.
– Према информацијама које имам, сајам позитивно послује, али сматрам да су неопходне хитне инвестиције како би повећао приходе. Сајам сада има 75 одсто прихода од свега шест сајмова који спадају у прву класу, а годишње организује више од 35 приредби. Није проблем у броју сајмова, већ у квалитету манифестација и томе колико имају радних дана. ПКС може на бази реципроцитета да организује сталне поставке са земљама са којима имамо највећи обим размене и са којима је комора потписала споразуме о сарадњи – објашњава Влаисављевић.
Осим јачања основне делатности, ПКС, како је недавно најављено, размишља и о изградњи пристаништа, марине, хотела и других садржаја који ће сајму донети нове изворе прихода. То би захтевало и да се коначно употреби 11 хектара земљишта, то јест чак половина комплекса сајма, на којима сада нема ничега сем барака и магацина, а у планским документима се воде као зелена површина, то јест – тренутно на њима не сме ништа да се гради. Израда детаљног урбанистичког плана за сајам још није започета али, ако са градом склопи договор о преузимању, ПКС-у ће то бити апсолутни приоритет, наводи Влаисављевић. О томе да ли ће и приватни партнери бити укључени у те инвестиције, колико би град и ПКС могли да уложе и ко би био власник тих објеката, још је прерано говорити, каже Влаисављевић.
----------------------------------------------
Комора не жели да буде „ноћни чувар”
Када је тендер из 2008. године пропао због тога што је једина понуда (конзорцијум италијанске фирме „Римини” и домаћег „Верано моторса”) износила свега 1,8 милиона уместо 40 милиона евра, колико је држава тражила као минимум, идеја је била да сајам само привремено припадне граду, док се не стекну услови да се добро прода. ПКС, међутим, не види себе као „ноћног чувара” који ће сајмом управљати док не сване, а онда га препустити другоме.
– Наша је идеја да ова аквизиција буде на дужи рок. Нашим радом и испуњењем планова доказали бисмо оправданост овог пројекта и његову корист за сајам, град и српску привреду. ПКС је само у овој години организовао више од 15 наступа српске привреде на великим међународним сајмовима. Имамо више од 70 споразума са иностраним коморама. Другим речима, имамо и искуство и знање да преузмемо руковођење сајмом. За нас је изузетно релевантан податак да је годишње на сајму присутно више од 5.000 компанија – каже Влаисављевић.
Без обзира што циља на позицију мањинског власника, ПКС не намерава да буде неприметан партнер. Комора је већ тражила од града да добије право да постави нови менаџмент. Остали запослени у сајму не морају да се брину пошто се планирају велике инвестиције и пре би се, каже Саша Влаисављевић, потпредседник ПКС-а, могло размишљати о новим радним местима него о отпуштањима.
Основни план развоја, како га види ПКС, предвиђа повећање броја сајамских дана, нарочито манифестација међународног карактера.
– Према информацијама које имам, сајам позитивно послује, али сматрам да су неопходне хитне инвестиције како би повећао приходе. Сајам сада има 75 одсто прихода од свега шест сајмова који спадају у прву класу, а годишње организује више од 35 приредби. Није проблем у броју сајмова, већ у квалитету манифестација и томе колико имају радних дана. ПКС може на бази реципроцитета да организује сталне поставке са земљама са којима имамо највећи обим размене и са којима је комора потписала споразуме о сарадњи – објашњава Влаисављевић.
Осим јачања основне делатности, ПКС, како је недавно најављено, размишља и о изградњи пристаништа, марине, хотела и других садржаја који ће сајму донети нове изворе прихода. То би захтевало и да се коначно употреби 11 хектара земљишта, то јест чак половина комплекса сајма, на којима сада нема ничега сем барака и магацина, а у планским документима се воде као зелена површина, то јест – тренутно на њима не сме ништа да се гради. Израда детаљног урбанистичког плана за сајам још није започета али, ако са градом склопи договор о преузимању, ПКС-у ће то бити апсолутни приоритет, наводи Влаисављевић. О томе да ли ће и приватни партнери бити укључени у те инвестиције, колико би град и ПКС могли да уложе и ко би био власник тих објеката, још је прерано говорити, каже Влаисављевић.
----------------------------------------------
Комора не жели да буде „ноћни чувар”
Када је тендер из 2008. године пропао због тога што је једина понуда (конзорцијум италијанске фирме „Римини” и домаћег „Верано моторса”) износила свега 1,8 милиона уместо 40 милиона евра, колико је држава тражила као минимум, идеја је била да сајам само привремено припадне граду, док се не стекну услови да се добро прода. ПКС, међутим, не види себе као „ноћног чувара” који ће сајмом управљати док не сване, а онда га препустити другоме.
– Наша је идеја да ова аквизиција буде на дужи рок. Нашим радом и испуњењем планова доказали бисмо оправданост овог пројекта и његову корист за сајам, град и српску привреду. ПКС је само у овој години организовао више од 15 наступа српске привреде на великим међународним сајмовима. Имамо више од 70 споразума са иностраним коморама. Другим речима, имамо и искуство и знање да преузмемо руковођење сајмом. За нас је изузетно релевантан податак да је годишње на сајму присутно више од 5.000 компанија – каже Влаисављевић.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου