Економија
До ове суме се дошло простим сабирањем и одузимањем онога што се дешавало 2002, када је замењено немачких марака за десет милијарди евра. Пошто је до сада на штедњу положено седам милијарди евра – три негде „лутају”.
Новица Коцић
Петар Ј, који је ових дана продао стан за 90.000 евра, ниједног се часа није двоумио „ди ће новце склонити”. У банку на штедњу, каже. Кров над главом већ има, а улагање у нову некретнину у садашњим условима не сматра паметним потезом. Поучен је искуством оних који су се у последњих неколико година одлучили на продају, па су на крају били на губитку у односу на време када су стан купили, а и евентуално изнајмљивање не „одбацује” му очекивану зараду. Искуство с куповином акција предузећа током последњих кризних година научило га је да ни од те инвестиције не би могао мирно да спава. Ту се већ оклизнуо „на мало”. Не губи му се на много.
Ризик је кључна реч за сваког инвеститора и зато се сада, када економска криза игра на продужетке, намеће питање како било кога ко има вишак новца, као наш саговорник с почетка текста, приволети да инвестира у нешто што може да омогући развој. Штедња у банкама премашила је седам милијарди евра, а у јавности се оперише да у кућним трезорима још има око три милијарде евра. Нико не саопштава како се дошло баш до тог износа, а чини се да је настао простим сабирањем и одузимањем онога што се дешавало 2002, када је замењено немачких марака за десет милијарди евра. Пошто је до сада на штедњу положено седам милијарди евра – три негде „лутају”.
Упућени кажу да у „сламарицама” мора бити више од три милијарде евра. Какав-такав развој у последњих десет година не може се занемарити, као ни чињеница да је у земљу од тада, по разним основама стигло 75 милијарди долара нето. Од кредита, донација, дознака, приватизације…
Банкари кажу да су, колико је до њих, учинили све да новац из кућних трезора заврши на штедњи у банкама.
Јелена Петровић, експерт за развој производа Фолксбанке каже да неспорно још увек велики број штедиша нема поверење у банке и да велики износ уштеђевине чувају на алтернативним местима. Важно је да се овај тренд мења и да све више људи штеди у банкама зато што препознају корист оваквог чувања новца.
– Почевши од 2007. године, банке уз подршку НБС, организовано, клијентима дају повољније услове у Недељи штедње, управо због тога да би их мотивисали да новац чувају и штеде у банкама. Користи су обостране, на првом месту је сигурност орочених средстава, али и врло атрактивне камате које клијент на крају дефинисаног периода орочења добија – каже Јелена Петровић.
Банкеова средства користе у даљем пословањузависно од саме пословне политике. Треба имати у виду, каже она, да су у односу на регион у Србији каматне стопе на штедњу јако високе, а основни су разлог да се клијенти мотивишу да штеде у банкама.
Члан Извршног одбора Сосијете женерал банке Мирослав Ребић каже да је процена од три милијарде евра у „сламарицама” рађена на основу информација из периода конверзије немачких марака у евро.
– Тешко је проценити да ли је износ ван редовних новчаних токова у овом тренутку још увек на том нивоу, а поготово који део тог износа је склоњен у такозване сламарице. Што се тиче активности банака усмерених на прикупљање средстава, најважније је нагласити то да банке омогућавају чување новца уз максималну сигурност за депоненте. Тек онда следи стимулација штедиша у виду разноврсне понуде штедних производа и каматних стопа који им доносе принос на депозите. Када је у питању гувернерова препорука, не очекујемо да она негативно утиче на полагање депозита, имајући у виду да су услови за штедњу у нашој земљи и даље атрактивни. Важно је да сви релевантни чиниоци у земљи уложе свој максимум у креирање пословног амбијента који погодује инвестицијама и економском расту, што ће помоћи реализацији пројеката у које грађани желе да уложе свој новац – каже Ребић.
Директор маркетинга Комерцијалне банке Горан Милићевић сматра да гувернерова препорука неће обесхрабрити штедише и да неће бити смањења улога, јер су камате на штедњу код нас и даље два пута веће него у западним земљама.
– Онима којима је важна сигурност, штедња у банци је најбоље решење. Јер, ко даје паре на орочену штедњу има сигуран и стабилан принос. Новац се може уложити и на друге начине, али ту може и да се добије, али и изгуби – каже Милићевић.
Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвест групе, каже да ризичнија улагања доносе већу зараду, јер зашто би неко преузео ризик ако му тај посао не би дао шансу за већи профит. Тренутно, најмање је ризично штедети и то у девизама, као и куповати обвезнице стране девизне штедње. По степену несигурности, следи штедња у динарима и куповина динарских обвезница Министарства финансија. Још ризичније је улагати у инвестиционе фондове. Мање у фондове за очување вредности имовине, а више у фондове раста који улажу у акције, па су самим тим и ризичнији.
Неизвесније је, каже, инвестирати у акције, али оне носе и највећи потенцијал за зараду.
– Ко је, на пример, током прошлогодишње Недеље штедње куповао акције НИС-а, имао је принос од 30-40 одсто. Међутим, то није никакав гарант за будућност – каже Гујаничић.
Ко се определи да улаже у некретнине и очекује приход од изнајмљивања мора да зна да је тренутно принос на ту инвестицију нижи него на штедњу у банци и износи свега три, четири одсто годишње, што је последица нереално високих цена некретнина.
-------------------------------------------------------
Мало штедимо
Да је Србији потребан сваки евро нове штедње сведочи и податак Светског економског форума који нас је по стопи националне штедње (укупна штедња у односу на БДП) сврстао на 131. место од 142. земље. Све приче да смо сиромашни и да немамо од чега да штедимо падају у воду пред само једном чињеницом да су у односу на нас много боље рангиране земље које имају много мањи БДП по становнику од нас.
Ризик је кључна реч за сваког инвеститора и зато се сада, када економска криза игра на продужетке, намеће питање како било кога ко има вишак новца, као наш саговорник с почетка текста, приволети да инвестира у нешто што може да омогући развој. Штедња у банкама премашила је седам милијарди евра, а у јавности се оперише да у кућним трезорима још има око три милијарде евра. Нико не саопштава како се дошло баш до тог износа, а чини се да је настао простим сабирањем и одузимањем онога што се дешавало 2002, када је замењено немачких марака за десет милијарди евра. Пошто је до сада на штедњу положено седам милијарди евра – три негде „лутају”.
Упућени кажу да у „сламарицама” мора бити више од три милијарде евра. Какав-такав развој у последњих десет година не може се занемарити, као ни чињеница да је у земљу од тада, по разним основама стигло 75 милијарди долара нето. Од кредита, донација, дознака, приватизације…
Банкари кажу да су, колико је до њих, учинили све да новац из кућних трезора заврши на штедњи у банкама.
Јелена Петровић, експерт за развој производа Фолксбанке каже да неспорно још увек велики број штедиша нема поверење у банке и да велики износ уштеђевине чувају на алтернативним местима. Важно је да се овај тренд мења и да све више људи штеди у банкама зато што препознају корист оваквог чувања новца.
– Почевши од 2007. године, банке уз подршку НБС, организовано, клијентима дају повољније услове у Недељи штедње, управо због тога да би их мотивисали да новац чувају и штеде у банкама. Користи су обостране, на првом месту је сигурност орочених средстава, али и врло атрактивне камате које клијент на крају дефинисаног периода орочења добија – каже Јелена Петровић.
Банкеова средства користе у даљем пословањузависно од саме пословне политике. Треба имати у виду, каже она, да су у односу на регион у Србији каматне стопе на штедњу јако високе, а основни су разлог да се клијенти мотивишу да штеде у банкама.
Члан Извршног одбора Сосијете женерал банке Мирослав Ребић каже да је процена од три милијарде евра у „сламарицама” рађена на основу информација из периода конверзије немачких марака у евро.
– Тешко је проценити да ли је износ ван редовних новчаних токова у овом тренутку још увек на том нивоу, а поготово који део тог износа је склоњен у такозване сламарице. Што се тиче активности банака усмерених на прикупљање средстава, најважније је нагласити то да банке омогућавају чување новца уз максималну сигурност за депоненте. Тек онда следи стимулација штедиша у виду разноврсне понуде штедних производа и каматних стопа који им доносе принос на депозите. Када је у питању гувернерова препорука, не очекујемо да она негативно утиче на полагање депозита, имајући у виду да су услови за штедњу у нашој земљи и даље атрактивни. Важно је да сви релевантни чиниоци у земљи уложе свој максимум у креирање пословног амбијента који погодује инвестицијама и економском расту, што ће помоћи реализацији пројеката у које грађани желе да уложе свој новац – каже Ребић.
Директор маркетинга Комерцијалне банке Горан Милићевић сматра да гувернерова препорука неће обесхрабрити штедише и да неће бити смањења улога, јер су камате на штедњу код нас и даље два пута веће него у западним земљама.
– Онима којима је важна сигурност, штедња у банци је најбоље решење. Јер, ко даје паре на орочену штедњу има сигуран и стабилан принос. Новац се може уложити и на друге начине, али ту може и да се добије, али и изгуби – каже Милићевић.
Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвест групе, каже да ризичнија улагања доносе већу зараду, јер зашто би неко преузео ризик ако му тај посао не би дао шансу за већи профит. Тренутно, најмање је ризично штедети и то у девизама, као и куповати обвезнице стране девизне штедње. По степену несигурности, следи штедња у динарима и куповина динарских обвезница Министарства финансија. Још ризичније је улагати у инвестиционе фондове. Мање у фондове за очување вредности имовине, а више у фондове раста који улажу у акције, па су самим тим и ризичнији.
Неизвесније је, каже, инвестирати у акције, али оне носе и највећи потенцијал за зараду.
– Ко је, на пример, током прошлогодишње Недеље штедње куповао акције НИС-а, имао је принос од 30-40 одсто. Међутим, то није никакав гарант за будућност – каже Гујаничић.
Ко се определи да улаже у некретнине и очекује приход од изнајмљивања мора да зна да је тренутно принос на ту инвестицију нижи него на штедњу у банци и износи свега три, четири одсто годишње, што је последица нереално високих цена некретнина.
-------------------------------------------------------
Мало штедимо
Да је Србији потребан сваки евро нове штедње сведочи и податак Светског економског форума који нас је по стопи националне штедње (укупна штедња у односу на БДП) сврстао на 131. место од 142. земље. Све приче да смо сиромашни и да немамо од чега да штедимо падају у воду пред само једном чињеницом да су у односу на нас много боље рангиране земље које имају много мањи БДП по становнику од нас.
објављено: 27.10.2011
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου