Grci beže iz zemlje

GrČka kao mi devedesetih, na ivici rata i kolapsa

Egzodus - Sve veći broj grčkih građana odlazi u inostranstvo u potrazi za poslom i sigurnošću. Otići daleko - Početkom oktobra u Atini je nastala prava pomama za dobijanjem australijskih viza

Moguća pobuna u vojsci, smena generala, pobuna u vladajućoj stranci i vladi, ultimatum najmoćnijih lidera Evrope, nezaposlenost, štrajkovi, sukobi na ulicama - sve to stoji kao omča za vratom premijeru Jorgosu Papandreuu i njegovoj zemlji ovih dana.
U senci svih tih dramatičnih događaja odvija se egzodus grčkih državljana u zemlje zapadne Evrope i Amerike u potrazi za poslom i bilo kakvom sigurnošću. Nezaposlenost je dostigla rekordnih 16 procenata, gotovo cela zemlja štrajkuje, a jučerašnje poruke od Nikole Sarkozija i Anglele Merkel da ta zemlja neće dobiti ni cent od 110 milijardi evra zajma, odobrenog u maju prošle godine dok se ne odluči napušta li Grčka zonu evra ili ne, pojačali su opštu nesigurnost.

„Špigl": Grčka nije suverena zemlja

Nemački nedeljnik „Špigl" konstatovao je da Grčka de fakto više nije suverena zemlja. „Skoro godinu i po dana stoji ova, nekada ponosna zemlja, pod stranom upravom", piše „Špigl", i ocenjuje da se u Grčkoj, međutim, radi o „brutalnoj štednji, kao ni u jednoj drugoj razvijenoj zemlji".

Zbog svega toga veliki broj Grka koji nisu ni sanjali da će ikada otići iz domovine u poslednje vreme pakuju kofere i kupuju kartu u jednom pravcu jer se kraj grčke drame ne nazire.
Kada je Australija organizovala informativni seminar u Atini početkom oktobra na kojem je objašnjena njena imigraciona politika i procedura za dobijanje viza, nastala je prava pomama, njen vebsajt je bio zatrpan hiljadama zahteva.

Odlaze obrazovani

Između 50-ih i 70-ih u Australiju je emigriralo između 140.000 i 150.000 Grka, ali od tada Australija odobrava samo oko 100 viza za Grke svake godine. Oni koji pokušavaju da emigriraju u Australiju, SAD ili negde bliže u Evropi su uglavnom mladi, visokoobrazovani

Grci koji su studirali u inostranstvu, ni nalik njihovim roditeljima ili dekama i bakama, koji su bolju budućnost tražili u radničkim odelima ili sa siromašnih imanja.
Luis Labrijanidis, profesor sa Univerziteta Makedonija, procenjuje da otprilike oko 10 odsto studenata kada završi fakultet napušta Grčku, što će, prema njegovom mišljenju, imati dugoročne posledice po zemlju koja se bori sa žestokom krizom.
- To su ljudi koji bi trebalo da pomognu da se ekonomija zasnovana na proizvodima i uslugama, a bazirana na jeftinoj radnoj snazi, usmeri ka vrhunskim proizvodima - istakao je Labrijanidis.

Ne mogu da nahrane decu

Čime EU plaši Grke

- devalvacija nove grčke valute koštala bi svakog stanovnika te zemlje 11.500 evra u prvoj godini nakon izlaska iz evrozone, dok bi taj iznos u drugoj godini iznosio oko 4.000 evra
- obim spoljne trgovine bi se prepolovio
- urušavanje privrede
- slom finansijskog sistema 17 zemalja evrozone
- nova grčka valuta u startu bi bila obescenjena za oko 60 odsto
- kamatne stope bi se uvećale 

Grci mogu slobodno da se kreću u okviru granica koje čine države članice Evropske unije, što znači da ih potraga za poslom u nekoj od zemalja članica EU košta koliko iznosi cena avionske karte za zemlju u kojoj se nadaju da će pronaći bolje sutra. Nemački ogranak Svetskog saveta Grka u inostranstvu (SAE), neprofitne organizacije koja pomaže grčkoj dijaspori, zatrpan je molbama za pomoć.
- Nikada ranije nismo doživeli ništa slično - izjavio je Kostas Dimitriju, šef SAE u Nemačkoj, i dodao da ljudi dolaze, pišu da se osećaju kao davljenici i da im je potrebna pomoć jer nemaju novca da prehrane decu. Dimitriju procenjuje da je grčka zajednica u Nemačkoj narasla za 10.000 ljudi od početka krize.
- Ljudi ne mogu da plate račune za telefon, oduzimaju im kuće, imaju dugove, a izgubili su posao - kaže Dimitriju.
Ali, ne razmišljaju samo Grci o tome kako da spas pronađu izvan granica svoje zemlje i na desetine hiljada stranaca koji su emigrirali u Grčku tokom protekle dve decenije kada je ekonomija bila u usponu, sada su bez posla i razmišljaju o odlasku.

Preokret - Premijer popustio pred pritiskom Evrope i svojih ministara

Papandreu odustao od referenduma

Grčki premijer Jorgos Papandreu odustao je od referenduma o paketu pomoći koji je donela EU, nakon strahovitog pritiska od najmoćnijih zemalja Evrope i dela svoje vlade.
EU i MMF su postavili ultimatum vladi u Atini: nećete dobiti u ovom mesecu ranije obećanih osam milijardi evra za namirenje tekućih dužničkih obaveza, sve dok se ne budu saznali rezultati referenduma.
Papandreuova vlada je prvo juče popustila pod pritiskom i pristala da razgovara sa opozicijom o formiranju prelazne vlade. Premijer je to učinio suočen sa gubljenjem podrške od strane ministra finansija Evangelosa Venizelosa, koji je promenio mišljenje nakon sastanka sa francuskim predsednikom i nemačkom kancelarkom u Kanu, gde se održava samit G20.
Sarkozi i Merkelova postavili su stvari tako da je referendum zapravo glasanje o ostanku u evrozoni ili izlasku iz nje, a ne izjašnjavanje o paketu pomoći iz Brisela. To se nije dopalo Vanizelosu.
- Pozicija Grčke u evrozoni je istorijska pobeda zemlje koja ne može biti dovedena u pitanje - rekao je Venizelos po povratku iz Kana.
Do razmimoilaženja je došlo uoči današnjeg parlamentarnog glasanja o poverenju premijerovoj vladi. Papandreuova vlada ima tanku većinu od samo dva poslanika, ali se situacija iz sata u sat menjala i sve više poslanika vladajućeg PASOK-a je izražavalo rezervisanost prema referendumu. U Atini je juče vođen pravi medijski rat, tako da je čak puštena i informacija da Papandreu podnosi ostavku, ali je ona brzo demantovana.

Milojko Božović - AG.