Τρίτη 24 Απριλίου 2012

ЕУ: Тридесет хитних мера за Грчку



БРИСЕЛ –Нове смернице ЕУ садрже укупно тридесет хитних мера за повећавање конкурентности Грчке, које су углавном обухваћене текућим програмом штедње, али нису и реализоване.
Реч је о широком дијапазону мера, почев од приватизације државних електрана, рекапитализације грчких банки, па до хитно потребне и увијек одлагане реформе пензионог система.
Нова, директна помоћ Грчкој није предвиђена у овом најновијем документу Европске уније. У питање се не доводи ни улога Централне банке као чувара стабилности заједничке валуте.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо указао је у Стразбуру да Грчка већ сада добија веома много новца из Брисела.
Финансијска средства, која се у Грчку сливају из структурних фондова и позајмица или која проистичу из опроста дуга од стране приватних поверилаца, износе 177 одсто грчког бруто-друштвеног производа. „То је итекако јасан знак солидарности, коју Европска унија указује Грчкој”, изјавио је Барозо пред Европским парламентом. Он је додао да Комисија предузима огромне напоре да помогне Грчкој да стане на своје ноге и да ће се тај курс наставити и у будућности.
У актуелном извештају ЕУ се као највећи проблем наводи потпуно неефикасна државна управа у Грчкој, у којој нису у стању да спроведу реформе. Грци не знају ни како да порезима убиру приходе, нити како да отворе тржишта, како би били у стању да се ухвате у коштац са конкуренцијом. Уз све то, мала и средња предузећа просто су инфицирана корупцијом.
Реформисање Грчке мора почети са модернизацијом њене управе, сматрају експерти Европске комисије. Но, они сматрају и да се плате запослених у приватном сектору до 2014. морају снизити за још 15 процената, како би грчка привреда постала конкурентнија страној.
Барозо је изрекао и пријатељске реченице Грчкој: „Грци заслужују нашу помоћ, уложили су велике напоре да спроведу мере из другог пакета штедње. Само ако сви одлучно радимо на томе, може доћи до преокрета набоље”, закључио је Барозо.
Комесар за валуте Оли Рен додао је да се по сваку цену мора избећи идеолошка дебата о буџету. А консолидација буџета је, закључује он, исто тако важна као иницирање привредног раста

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου

Στο ζήτημα της Αλβανίας η Ελλάδα θα έπρεπε να έχει μια στρατηγική που να βασίζεται σε δύο παράγοντες:

  💶 Χρήμα  ✝️ Εθνοτική ταυτότητα Το αλβανικό κράτος είναι μια πλαστή οντότητα όπου χωρίζεται σε δύο μεγάλες ομάδες: Τους Τόσκηδες και τους ...