Kako sa dobrom idejom napraviti posao u Srbiji?



ideje3Kada čovek krene da razmišlja o ovoj temi, može naići na bezbroj (dez)informacija, što u sredstvima informisanja, što na internetu ili od prijatelja, poznanika i sl..



Prvo, naravno, potrebna Vam je ta dobra ideja. Svedoci smo da velika većina pokušava da radi poslove koji su već uveliko prisutni na tržištu, bilo da ima iskustva u tom poslu, bilo da pokušava da preuzme nečiji, već razrađeni posao.

Ovo prvo možete pokušati, ali niko ne garantuje da ćete uspeti da pozicionirate svoju malu firmu (naravno, u početku) i da ćete uspeti da odvojite za sebe deo “kolača” sa tržišta (čast izuzetcima). Ovo drugo ni ne pomišljajte ako nemate dobre kontakte, niste u partiji, nemate “leđa” i sl.

Opet se vraćamo na tu poslovnu ideju. Pretpostavimo da ta ideja o poslu i postoji. Kako dalje?

Kako do kapitala

I ovde postoje dve opcije, ili imate kapitala da u ceo projekat uđete ili, što je slučaj sa većinom, taj kapital ili dobar deo kapitala potrebnog za pokretanje posla nemate, pa ste prinuđeni da ga potražite na nekom drugom mestu.

Kod prve opcije je sve puno lakše, a čak i ako Vam ne uspe, izgubili ste svoje novce. Kod druge, češće opcije je sve daleko teže. Pomislite, imam super ideju za posao, otićiću kod banke. Može, ali kako ste došli, tako ćete i otići, naravno bez novca. Banka će Vam dati nekako taj kredit, samo ako se debelo obezbedi nekom hipotekom na stan, kuću ili sl. ali to je normalno i za očekivati (nisu banke crveni krst). Na stranu to, da i pored ovoliko banaka u Srbiji velika većina nema “sluha” za start-up poslove.

Možete pokušati sa nekim državnim kreditima, start-up ili sl., subvencijama, donacijama ili šta već postoji. Tu će neki od srećnika i imati priliku da dobiju povoljno sredstva, ali će jako brzo uvideti da su sredstva nedovoljna, a da je “slavina presušila” i eto problema u najavi.

Pozajmice rodbine, prijatelja ili ne daj Bože “zelenaša” da ne spominjemo u redovne izvore finansiranja poslova i ako su u dobroj meri prisutni.

Sve u svemu, uz dobru ideju i obezbeđena sredstva krećete uzburkanim okeanom preduzetništva.

Ovde nećemo spominjati sve one skrivene poreze, doprinose, takse, firmarine i ko zna šta sve ne, koji će Vas sačekati već prvog meseca poslovanja, a za koje Vam niko nije rekao da postoje (ili nije za većinu).

Konkurencija i pozicioniranje

Dolazimo do suštine. Pa i Vi ste sa tom dobrom idejom došli na deo tržišta na kome suvereno vladaju “veliki igrači”. Konkurencija je za svaki posao
dobra, da se razumemo, ali konkurencija.

Ne monopol, ne oligopol, ne “burazerska” varijanta ili partijska linija. Prosto i jednostavno, konkurencija.

Tada shvatate, da sve one muke koje ste do tada imali kod pronalaženja same ideje i obezbeđivanja sredstava za početak posla, nisu nista, pred novim,
koje Vas tek očekuju u “borbi” da pozicionirate svoji firmu na tržištu.

Šta će se posle dešavati? Postoji nekoliko scenarija, ali da pokažemo najverovatniji. Napravićete bezbroj sastanaka, na kojima će se službenik preko puta Vas korporativno osmehivati, uveravajući Vas da je posao koji ste upravo pokrenuli odličan, ali Vam se nikada više neće javiti na pozive posle, jer je bio dovoljno kulturan i predusretljiv da Vam u lice ne kaže da Vaš posao, iz perspektive kompanije koju zastupa, nije interesantan i da njegova kompanija neće sarađivati sa Vašom firmom. Nije tu ništa sporno, jedino je sporno to što ćete tu istinu saznati tek za par nedelja ili meseci (u zavisnosti koliko ste promućurni) a ne na tom sastanku, kako bi i bilo za očekivati.

Tradicionalna sredstva komunikacije

Poslaćete više stotina mail-ova ili pisama na razne adrese kako bi u što kraćem vremenskom periodu obavestili što više eventualnih poslovnih partnera da postojite kao firma i da ste spremni na saradnju. Posle nekog vremena ćete se zapitati, a zašto svi imaju e-mail adresu i kompjuter kada ne koriste ili ne žele da koriste??? Na stranu to, što će Vam od 100 poslatih mail-ova, 5 (i slovima: PET) odgovoriti na mail, zahvaliti se na informaciji ili bilo šta drugo. Da li je ovo stvar opšte kulture ili korporativne i društvene odgovornosti ili je to naš način pokazivanja pravog puta u Evropu???

Onda će Vas mnogi uveravati, “ma kakav mejl u Srbiji, dok ne pozoveš telefonom i ne vidiš se oči u oči sa nekim (po mogućstvu u kafani) nema od tog posla ništa”, što do nekle i jeste istina, ali ne možeš se sa nekim gledati, ako prvo ne znaš sa kim treba da se gledaš (u velikom broju kompanija, nema transparentnih kontakata zaposlenih, valjda da im neko ne bi dosađivao dok vredno rade ili šta već) pa ne znaš ni koga da tražiš ili te na centrali išetaju sa broja na broj kao u najboljim danima 80-tih ili 90-tih godina prošlog veka.

Sve u svemu gomila izgubljenog vremena, bespotrebno. Ok, možda nekada, neko i uvidi da je Vaš posao dobar i da želi da sarađuje sa Vama, ali “ne lipši magarče do zelene trave”.

Samo je pitanje vremena

Neko može da kaže, pa naravno da je tako kada si nesposoban. I ima ili može imati istine malo, ali baš malo. Neko je sposobniji, a neko je manje sposoban i to će uvek tako biti, ali zar nismo pretpostavili da recimo ovaj manje sposoban ima odličnu ideju za posao? Koliko se god neko trudio, bio sposoban ili ne da dođe do kontakta, osobe ili firme, ukoliko je dovoljno uporan, to će i uraditi na kraju. Samo je pitanje koliko će to trajati i koji će to posao ili prihod da pokriva u međuvremenu troškove.

Sve u svemu, opet dolazimo do početka, suštine. A to je konkurencija. Uvidećete jako brzo da su interesne grupe, povezani poslovi, oligopoli (monopola valjda više nema), partijske veze i vezice jako dobro “ušemljeni” i da tu nekih bitnih promena neće biti (bar ne dok sve funkcioniše kako treba ili dok “veliki brat” ne kaže da je dosta). Neki će reći pa mi smo društvo koje jako teško prihvata promene. Naravno, jesmo, a naročito u slučaju kada te promene donose gubitak koristi i privilegija.

Naravno, uvek ćete se jako teško nositi u poslu sa velikim multinacionalnim kompanijama, čak i kada postoji konkurencija 100%. Ali to je već stvar znanja, iskustva, misije i ciljeva kojima stremite.

"Stomak" za takve stvari

I šta rekoste, na kraju, imate li dobru ideju za sopstveni posao?

Dobro razmislite kakav će biti odgovor, ali u isto vreme, ako niste spremni na rizik “plovidbe uzburkanim morem”, ako nemate hrabrosti ili “stomak” za takve stvari, ako mislite da će Vam zdravlje biti ugroženo, ako niste sigurni u sebe ili budući posao, ako… nemojte, bolje.

Ukoliko se ipak odlučite da razvijate svoj posao, puno sreće, jer sreća će Vam biti najpotrebnija.

Vladislav Basekić, Makroekonomija.org

Umesto paradajza i paprike proizvoditi šparglu i brokoli



agrar-brokoliInovativnost i preduzetnički duh nedostaju Srbiji, poručuje Meta Kiel Nielsen, ambasadorka Danske u Srbiji.



Srpskim firmama nedostaje inovativnost da bi bila konkurentnija. Ona predlaže poljoprivrednim proizvođačima da umesto paradajza i paprike počnu proizvodnju asparagusa, špargle ili brokolija.

"Moguće ih je transportovati i na udaljene destinacije, a žitelji nekih severnih zemalja za kilogram špargle, van sezone, dali bi i po 1.000 dinara", kaže Kiel Nielsen.

Inovativnost ne znači novi proizvod, već novi način proizvodnje koja je bolja i jeftinija. Uloženih hiljadu dinara u potpuno novi proizvod na tržištu ostvaruje prihod od 35.000 do 93.000 dinara. Ista suma uložena u unapređenje poslovanja firme se vraća od najmanje 11.000, pa do 24.000 dinara, pokazuju istraživanja.

Srbija ne ulaže dovoljno u istraživanja. Prema poslednjim podacima, to iznosi svega 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je evropski prosek deset puta veći

Άρχισε η υλοποίηση της ρωσικής πίστωσης



voz«Η Ρωσία έχει πράξει ό,τι χρειάζεται για την υλοποίηση της πίστωσης που προορίζεται για τον εκσυγχρονισμό της σερβικής σιδηροδρομικής υποδομής, και αναμένω ότι το επίσημο κείμενο για την εκταμίευση αυτής της πίστωσης θα επικυρωθεί, ως το φθινόπωρο του τρέχοντος έτους, στη Βουλή της Σερβίας»,- δήλωσε ο προϊστάμενος των ρωσικών σιδηρόδρομων, κ. Vladimir Jakunjin. O ίδιος πρόσθεσε λέγοντας ότι οι ρωσικοί σιδηρόδρομοι είναι έτοιμοι, αμέσως μετά την επικύρωση της συμφωνίας για την εκταμίευση της εν λόγω πίστωσης, με συναδέλφους τους από τους σερβικούς σιδηρόδρομους, να αρχίσουν την υλοποίηση του προγράμματος εκσυγχρονισμού. Επιπλέον, ο κ. Jakunjin υπενθύμισε ότι οι πρόεδροι της Ρωσίας και της Σερβίας, κκ. Vladimir Putin και Tomislav Nikolić, επιβεβαίωσαν, στις πιο πρόσφατες συνομιλίες τους στη Μόσχα, ότι η υλοποίηση της πίστωσης ύψους 800 εκατομμυρίων δολαρίων και ο εκσυγχρονισμός των σερβικών σιδηρόδρομων αποτελούν καθήκον προτεραιότητας και για τις δύο χώρες.

Oj Kosovo,Kosovo....


ΦΩΤΟΒΟΛΤΑΙΚΑ   ΣΕ  ΤΑΡΑΤΣΕΣ  ΚΑΙ  ΣΤΕΓΕΣ  ΕΩΣ  10KWp
 
1.        ΔΙΚΑΙΩΜΑ ΣΕ ΟΙΚΙΑΚΟ ΦΩΤΟΒΟΛΤΑΙΚΟ
Η παρουσίαση στην επένδυση φωτ/κων  μονάδων  ισχύος από 1 έως και 10 KWp  σε ταράτσες, στέγες, σκίαστρα, στέγαστρα βεραντών  καθώς και  σε βοηθητικούς χώρους κτιρίων, αποθήκες και χώρους  στάθμευσης

Κάθε φυσικό πρόσωπο ή πολύ  μικρή επιχείρηση έχει δικαίωμα να εγκαταστήσει έως και 2 οικιακά φωτ/κα συστήματα .Προϋπόθεση είναι  να έχει  στην κυριότητα του την ταράτσα ή τη σκεπή .Ο μετρητής  της Δ.Ε.Η. θα πρέπει να είναι στο όνομα του ιδιοκτήτη
Επίσης  επιτρέπεται σε πολυκατοικία, κατόπιν ομόφωνης απόφασης της γενικής συνέλευσης όλων των συνιδιοκτητών
2.       ΕΠΙΦΑΝΕΙΑ – ΠΡΟΣΑΝΑΤΟΛΙΣΜΟΣ
Ανάλογα με την επιφάνεια της ταράτσας ή της στέγης  που έχουμε, προκύπτει  η αντίστοιχη ισχύς του φωτ/κου. Ενδεικτικά  για περίπου 100τ.μ  ταράτσας ή περίπου
80 τ.μ  στέγης θα έχουμε ισχύ 10 KWp
Ο ιδανικότερος προσανατολισμός των φωτ/κων πάνελ  είναι ο νότιος ενώ αποδεκτός είναι ο νοτιοανατολικός ή ο νοτιοδυτικός  (95% απόδοση) ενώ στον βόρειο προσανατολισμό η απόδοση  κυμαίνεται γύρω στο 50-60%
Το ηλιακό δυναμικό στην κεντρική Ελλάδα εκτιμάται σε 1350-1450 KWp ανά KW εγκατεστημένης ισχύος. Δηλαδή  ένα φωτ/κο σύστημα  των 10KWp παράγει το χρόνο  13.500-14.500 KWp περίπου
3.       ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΑ ΣΤΟΙΧΕΙΑ
Τα έσοδα  από την Δ.Ε.Η. είναι αφορολόγητα
Η τιμή πώλησης κλειδώνει στις συμβάσεις με τη Δ.Ε.Η. για 25 έτη. Σήμερα και έως την 31η Ιουλίου 2012 η τιμή μονάδος είναι  0,49 ευρώ / KWh. Από την 1η Αυγούστου 2012 και για 6 μήνες μετά θα είναι 0,47 ευρώ /KWh
Από την Δ.Ε.Η. θα εισπράξετε  το ποσό της διαφοράς :
Παραγόμενη ενέργεια φωτ/κου – οικιακή κατανάλωση
Τα έσοδα από την Δ.Ε.Η. υπολογίζονται εύκολα πολλαπλασιάζοντας KWh που παράγονται  επί την τιμή της μονάδος. Παράδειγμα όπου ένα φωτ/Κο σύστημα των 10 KWp παράγει 14.000 KWh ανά έτος και μας δίνει ετήσια έσοδα  14.000 x  O,49 =7000 ευρώ το χρόνο. Στην 25ετία θα έχουμε έσοδα  7000 x 25 = 175.000 ευρώ
Αν εγκαταστήσουμε 2 φωτ/κα  συστήματα, στην 25ετία θα έχουμε  έσοδα 350.000 ευρώ
Το κόστος κατασκευής ενός τέτοιου συστήματος ισχύος 10 KWp εξαρτάται από τις ιδιαιτερότητες της κατασκευής αλλά περίπου ανέρχεται στις 21.000 ευρώ  + Φ.Π.Α.
Υπάρχει η δυνατότητα χρηματοδότησης έως και 100% της επένδυσης  από τις τράπεζες χωρίς προσημείωση  του ακινήτου
4.       ΠΛΕΟΝΕΚΤΗΜΑΤΑ ΕΠΕΝΔΥΣΗΣ
·         Χρησιμοποιώντας την πράσινη ενέργεια αφήνουμε της παρακαταθήκη μας στις επόμενες γενεές
·         Αποτελεί έναν μηχανισμό στήριξης  της ελληνικής οικονομίας που είναι απολύτως απαραίτητος
·         Εκμετάλλευση της ταράτσας ή της στέγης με τον πλέον επικερδή τρόπο
·         Χρόνος απόσβεσης της επένδυσης  σε 3,5 έτη εάν δεν υπάρχει δάνειο και  σε 5 έτη με δάνειο
·         Δεν  ξαναπληρώνουμε  λογαριασμό  της Δ.Ε.Η.
·         Η τιμή μονάδας πώλησης του ρεύματος στη Δ.Ε.Η. είναι σήμερα υψηλή(0,495 ευρώ /KWh)
·         Αυξημένη αξία του ακινήτου μας λόγω της ύπαρξης  του φωτ/κου συστήματος
·         Η κατασκευαστική μας εταιρεία είναι αναγνωρισμένη εδώ και πολλά χρόνια στον τεχνικό κόσμο και στην αγορά

Για περισσότερες  πληροφορίες
ΧΡΗΣΤΟΣ   ΡΗΓΑΣ

Upoznajte Polihrono: Biser Halkidikija

Ovo rajsko letovalište nalazi na poluostrvu Kasandra, a ukoliko želite da se uverite u njegovu lepotu pogledajte ponudu dana na portalu SuperOdmor, koji nudi 13 evra popusta po osobi.
Portal za putovanja SuperOdmor pripremio je specijalnu ponudu dana svojim posetiocima, a ona danas važi za letovanje u Polihronom.
 


Ovaj grčki biser se nalazi oko 100 kilometara jugoistočno od Soluna, na obali Toronskog zaliva. Kako ima dugačku plažu i veliki plićak, posebno je pogodan za porodično letovanje sa decom.
 
Ukoliko na more idete u većem broju, iskoristite popust na petokrevetne apartmane koji su samo danas na popustu, pa umesto 48 evra, možete platiti 35 evra, i tako napraviti uštedu od 13 evra po osobi.
 
Ponuda važi za polaske 2. juna, a uključuje 10 noćenja. Prevoz je samostalan.
 
Iako ovo letovalište ima dosta mesta za zabavu, radije ga biraju oni koji vole da provedu odmor spontano i bez presije. Više o Polihronom pročitajte ovde.

Добро за Русију, лоше за Србију


Предраг Симић: Да ли би Србија признањем Абхазије и Јужне Осетије себи затворила уста у УН када је у питању признање Косова
Руски војници улазе у престоницу Јужне Осетије (18. 8. 2008) Фото Фонет
Да ли би Србија имала користи од признања независности Јужне Осетије и Абхазије, како је то наговестио Томислав Николић, изабрани председник Србије. Он је ову могућност најавио током боравка у Русији у интервјуу радију Ехо Москве. „Предложићу Скупштини Србије да призна независност Јужне Осетије и Абхазије”, рекао је Николић.
Досадашњи званичан став Србије јесте да се не признаје независност Абхазије и Јужне Осетије и да се поштује суверенитет и територијални интегритет међународно признатих земаља, у овом случају Грузије. Након признања Јужне Осетије и Абхазије од стране Москве, у лето 2008. године, Вук Јеремић, министар спољних послова Србије, изјавио је да је Србија захвална за помоћ Москве у погледу Косова, али да се, кад је реч о ставу Србије, ту, пре свега, ради о заштити наших националних интереса.
Став је да Србија не би могла да брани своје позиције о проглашеној независности Косова уколико би признала самосталност Абхазије и Јужане Осетије.
Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, поводом Николићеве изјаве каже: „Не очекујем да ће његовим избором за председника Србије доћи до битне промене у оријентацији спољне политике земље”.
Допуштајући, додуше, могућност да ће се евентуално указати неке нове нијансе у тој политици након Николићевог избора, Симић ипак наводи да би за коначну оцену радије сачекао неке Николићеве прве конкретне потезе. Новоизабрани председник до сада је, како подсећа наш саговорник, имао само прилику да се сретне са амбасадорима и да отпутује у Москву, и то не у званичну него у партијску посету.
„Треба да сачекамо и какав ће бити распоред спољнополитичких овлашћења унутар владе, тако да за сада не очекујем ништа битно ново”, подвлачи овај експерт за међународне односе.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 31. маја. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.
Б. Чпајак
објављено: 31.05.2012

Ελλάς-Ρωσία Συνεργασία


Ελλάς-Ρωσία ΣυνεργασίαΣε στρογγυλό τραπέζι που διοργανώθηκε στην Αθήνα, κοινή πεποίθηση Ρώσων και Ελλήνων μετεχόντων, ήταν ότι οι σχέσεις των δύο χωρών πρέπει να αναπτυχθούν περισσότερο και ταχύτερα.

Με στόχο την περαιτέρω προώθηση των διμερών σχέσεων, πραγματοποιήθηκε στις 6 και 7 Μαΐου 2012, στο Ρωσικό Πολιτιστικό και Επιστημονικό Κέντρο, στρογγυλό τραπέζι με θέμα «Οι προοπτικές ανάπτυξης των ρωσοελληνικών σχέσεων». Η διοργάνωση συνέπεσε με την ημέρα διεξαγωγής των σημαντικών ελληνικών εκλογών της 6ης Μαΐου, αλλά και με την ορκωμοσία του Προέδρου της Ρωσίας, Βλαντίμιρ Πούτιν, στις 7 του μηνός, οπότε οι μετέχοντες, εκτός των άλλων, παρακολούθησαν και την ορκωμοσία του νέου Προέδρου.

Στο Στρογγυλό Τραπέζι πήραν μέρος στελέχη του υπουργείου Εξωτερικών και του υπουργείου Παιδείας της Ελλάδας, του Ελληνορωσικού Εμπορικού Επιμελητηρίου, εκπρόσωποι σειράς ΜΚΟ, ΑΕΙ, της Συντονιστικής Επιτροπής των Ρώσων συμπατριωτών και των ρωσόφωνων ΜΜΕ, καθώς και επιχειρηματίες. Η ρωσική πλευρά εκπροσωπήθηκε από τον Απεσταλμένο Σύμβουλο, κ.Ευγένιο Γιουρκόφ, και τον Σύμβουλο της Πρεσβείας και διευθυντή του ΡΠΕΚ στην Αθήνα, κ.Αλεξάντρ Χομένκο.

Απαντες υπογράμμισαν την ανάγκη της ακόμη μεγαλύτερης ανάπτυξης των σχέσεων Ελλάδας-Ρωσίας, ιδιαίτερα τώρα, με το νέο Πρόεδρο, κ.Β.Πούτιν. Η πρόεδρος του Κέντρου Ευρωπαϊκών Μελετών του Ι. Καποδίστρια, κ.Μαρία Μαρούλη–Ζηλεμένου, εξέφρασε την ελπίδα ότι το 2013, ο εορτασμός της 185ης επετείου των ρωσοελληνικών διπλωματικών σχέσεων, και το 2014, που θα είναι έτος εκδηλώσεων ως χρονιά της Ρωσίας στην Ελλάδα και της Ελλάδας στη Ρωσία αντίστοιχα, θα δώσουν νέα ώθηση στις ρωσοελληνικές σχέσεις στη σφαίρα του Πολιτισμού και της Παιδείας.

Ο εκπρόσωπος του ελληνικού υπουργείου Εξωτερικών, κ.Νίκος Καϋμενάκης, σημείωσε ότι ο Πολιτισμός και η Παιδεία αποτελούν τη βάση για την ανάπτυξη των ελληνορωσικών σχέσεων, οι οποίες παρότι είναι αποτελεσματικές, χρειάζεται να μεταβούν σε νέο στάδιο ανάπτυξης. Η Αντιπρύτανης του Πάντειου Πανεπιστημίου, κ.Ισμήνη Κριάρη, συμφωνώντας με τον κ. Καϋμενάκη εξέφρασε ελπίδα για την ανάπτυξη των άμεσων επαφών μεταξύ των Πανεπιστημίων. Τέλος, ο πρόεδρος του Ελληνορωσικού Συνδέσμου, κ.Κυριάκος Ροδουσάκης, τόνισε ότι η Ρωσία για την Ελλάδα πρέπει να παραμένει συνέταιρος στρατηγικής σημασίας ανεξάρτητα από τα αποτελέσματα των εκλογών στην Ελλάδα.

Од сутра крећу приватни извршитељи



На удару ће се наћи сви они који дугују за станарине, воду, струју, телефон, паркинг казне, али и друге неплаћене комуналне услуге


И казне за погрешно паркирање биће у евиденцији нових извршилаца Фото Ж. Јовановић
Неплаћене рачуне за мобилне телефоне, казне за паркирање или дугове за комуналне услуге наплаћиваће и приватни професионални извршитељи, који сутра ступају на дужност. „Електропривреда Србије” јуче је најавила да ће користити њихове услуге уколико се укаже потреба. С тим што ово јавно предузеће, како су објаснили, до сада није често прибегавало наплати дугова кроз извршење, јер је то најкомпликованији начин намирења потраживања. Ажурним опомињањем дужника и прекидима испоруке електричне енергије успели су да у прва три месеца ове године постигну наплату струје од 91 одсто.

Весна Ракић-Водинелић, професорка правног факултета Унион, изјавила је за Бету да стављање принудне наплате дугова за комуналне услуге у искључиву надлежност приватних извршитеља јесте грешка и показатељ безобзирности државе према грађанима, јер у обзир није узета социјална ситуација у Србији.

Упитана за смисао принудне наплате дугова за комуналије од грађана по сваку цену – с обзиром на све дубљу економску кризу, обезвређивање плата, огромну незапосленост и лошу климу за пословање – Водинелићева је агенцији Бета рекла да је то „грешка правосудне политике”. – Тај текст (Закон о извршењу и обезбеђењу) безобзиран је према дужнику. Знам да је у ранијем закону дужник био заштићен, али садашња решења су скок из једне крајности у другу. И овај нови закон носи идеолошка обележја, с тим што је некада лош момак био поверилац, а сада је то дужник – истакла је Водинелићева.

Вансудски извршитељи, према новом Закону о извршењу и обезбеђењу, моћи ће да утврђују идентитет странке у поступку извршења, спроводе исељење уз асистенцију полиције, прикупљају податке о имовинском стању дужника, процењују вредност покретне и непокретне имовине, а по потреби је плене и продају, спроводе исељење, прикупљају податке о имовинском стању дужника...

Упитана да ли ће се извршиоци према грађанима понашати исто као према држави, великим државним предузећима и појединцима са „везама” који комуналије годинама нису плаћали, Водинелићева је одговорила да то „нико не гарантује”.

– На основу досадашњег понашања државе, изгледа да ће грађани као дужници бити стављени у знатно лошији положај у односу на државу– оценила је професорка грађанског права.

Водинелићева је указала да је до тридесетих година 20. века извршење спроводила полиција и да је преношење тих овлашћења на суд било цивилизацијско достигнуће, док је њихово садашње преношење на вансудске извршиоце последица тежње да се растерете судови.

То је, како је рекла, „светски тренд, у погледу којег чак постоји препорука Савета Европе”, и вансудски извршитељи „негде успешно функционишу, као у Финској, а негде катастрофално, као у Македонији”.

Међутим, указала је Водинелићева, Министарство правде Србије „није учинило ништа да објасни грађанима које су све надлежности тих извршилаца”. Према њеним речима, тај институт не мора да буде лош, „али је проблем у томе што су грађани изгубили веру у правосуђе”.

– Слажем се да треба растеретити судове, али не по цену да грађани плате читав цех–рекла је Водинелићева, указујући да се по новом закону сви трошкови преваљују на грађане.

Процењује се да у београдском суду има више од милион предмета са неплаћеним комуналним и сличним услугама. Међу тим потраживањима има и оних која су стара више од 12 година, а по Закону о облигационим односима она су застарела а самим тим ненаплатива – под условом да дужник поднесе приговор о застарелости у року од три дана од тренутка кад добије решење о извршењу.

Водинелићева је оценила да „Инфостан” и даље покушава да од грађана наплати застарела потраживања тиме што им нуди споразуме о вансудском поравнању, али их не обавештава да прихватањем тог споразума губе право да се позивају на застарелост, на основу Закона о облигационим односима. –Не подржавам неплаћање комуналија. Али, „Инфостан” је јавно предузеће, што значи да га сви плаћамо да ради свој посао – да неплатише утужује на време како потраживања не би пропала услед застарелости. „Инфостан” међутим није радио свој посао, па сада иде мимо Закона о облигационим односима да би наплатио застареле дугове, што указује да правна држава не функционише – рекла је Весна Ракић-Водинелић.

М. У. А.
објављено: 30.05.2012

Η πλαζ στο νησί Αντα Τσιγκάνλια έλαβε διεθνές βραβείο


a
Η πλαζ στο ποταμίσιο νησί «Αντα Τσιγκάνλια», έξω από το κέντρο του Βελιγραδίου, έλαβε σήμερα το διεθνές βραβείο με τίτλο «Κυανή σημαία» για την ποιότητά της και για την προστασία του ανθρωπίνου περιβάλλοντος στην όχθη της λίμνης, την οποία σχηματίζει ο ποταμός Σάββος. Το βραβείο «Κυανή σημαία» απονέμεται κάθε χρόνο σε διάφορες παραλίες και λιμενίσκους του κόσμου για την ποιότητά τους, την προστασία του ανθρωπίνου περιβάλλοντος, καθώς και για το επίπεδο ασφαλείας τους και για την ποιότητα της συναφούς παροχής υπηρεσιών.

Ада Циганлија под „Плавом заставом”

Одлуком Фондације за едукацију у области животне средине, Савско језеро увршћено у елитне светске плаже

Фондација за едукацију у области животне средине (FoundationforEnvironmentalEducation – FEE) доделила је Ади Циганлији признање „Плава застава” за квалитет плаже Савског језера. Тиме је ово београдско излетиште сврстано у најлепше плаже и марине света. Одлука Фондације утолико је значајнија јер је, према речима Зорана Гајића, директора ЈП „Ада Циганлија”, „београдско море” постало први лауреат из Србије којем је указана ова част.

– Ово престижно признање потврда је да су се наши напори да испунимо највише стандарде у погледу квалитета исплатили и да наша земља и Београд имају плажу по светским мерилима – рекао је Гајић.

„Плава застава” је међународни еколошки програм заштите животне средине мора, река, језера и приобаља, чији је циљ одрживо управљање водама и обалним појасом. За ово обележје, према речима Сандре Радуновић из организације „Амбасадори животне средине” – националног оператера програма „Плаве заставе”, могу да се пријаве плаже и марине које испуњавају строге критеријуме и међународне стандарде о квалитету воде у складу са директивама Европске уније. Додатни критеријуми за кандидате су едукација за одрживи развој и информисање јавности, управљање заштитом животне средине, као и ниво безбедности и пратећих услуга.

Интелектуални власник „Плаве заставе” и међународни руководилац овог програма је Фондација за едукацију у области животне средине са седиштем у Копенхагену, коју је основао Европски савет 1981. године. Ово тело доставља кандидатима упитник од 32 питања са 243 потпитања. Од одговора на њих зависи да ли ће Фондација уврстити одређену плажу или марину у светску елиту.

То што је у клубу најбољих завршила и Ада Циганлија не значи да ће на „београдском мору” моћи да се седи скрштених руку. Напротив – једном задовољен квалитет Фондација подвргава сталној провери у наредних годину дана, када се процењује да ли купалиште може да задржи „Плаву заставу”.

То подразумева изненадне посете представника Фондације који, ако плажа или марина прекрше само један критеријум, могу да одлуче да одузму признање, трајно или привремено.

Уколико је реч о преступима који имају мањи утицај на безбедност, здравље и животну средину, управи купалишта или „паркиралишта за бродове” даје се рок од десет дана да се недостатак отклони без одузимања заставе у том периоду. Ако су посреди вишеструки пропусти, рок за њихово отклањање је исти, али се тих десет дана знамење не вијори над плажом или марином, чији се пропусти бележе на интернет сајту.

Ако се у датом року поново стекну услови за добијање признања, национални оператер – у овом случају „Амбасадори животне средине” – обавештава Фондацију о томе.

У случају кршења критеријума који имају велики утицај на здравље, сигурност људи и околину, али и генералну слику плаже, заставица пада до краја сезоне, што остаје уписано како на сајту Фондације, тако и на купалишту.

Ада Циганлија поднела је кандидатуру за добијање „Плаве заставе” у јуну прошле године. У јавности је помињано да би из Србије могли да конкуришу још и земунски „Лидо”, новосадски „Штранд” и марина у Апатину.

Д. Буквић

објављено: 30.06.2012

Od 1. juna letovi na liniji Beograd - Split


Hvratska aviokompanija "Kroacija erlajns" počeće od 1. juna da leti na liniji Beograd - Split, čime će nakon više od 20 godina, biti obnovljeni letovi između ta dva grada.

Prema podacima iz sezonskog reda letenja beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" (www.beg.aero), letovi će se obavljati dva puta nedeljno, svakog ponedeljka i petka, u periodu od 1. juna do 28. septembra.

Predviđeno vreme sletanja na Aerodrom "Nikola Tesla" je 14.05 časova, dok će se polazak za Split obavljati u 14.40 časova.

Prema podacima sa sajta "Kroacija erlajnsa", cena povratne karte bez popusta kreće ce od oko 125 evra pa naviše, u zavisnosti od datuma putovanja,

Beogradski aerodrom ranije je najavio da će na toj sezonskoj liniji saobraćati turbo-elisni avion "bombardije kju400" kapaciteta 76 sedišta.

Redovne letove između Beograda i Splita od 2. jula počeće da obavlja i srpski avioprevoznik "Jat ervejz", takođe dva puta sedmično.

Srpska aviokompanije će ove letnje sezone pored Splita, aviolinijama povezati Beograd sa još dva grada na hrvatskom primorju - Pulom i Dubrovnikom.

Evro danas 116,0455 dinara



Dinar je danas oslabio prema evru za 0,2 odsto i srednji kurs je 116,0455 dinara za evro, što je nova najniža vrednost domaće valute prema evropskoj.

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), evro košta 18 para više nego juče kada je kurs bio 115,8671 dinara za jedan evro.

Na mesečnom nivou dinar je prema evru slabiji 3,6 odsto, a na godišnjem za 16,5 odsto.

Narodna banka Srbije je od početka ove godine prodala ukupno 1,05 milijardi evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi stabilizovala kurs.

Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je evro koštao 103,6922 dinara.

Beograd: Požar u garaži, nema povređenih

U ulici Ilije Stojadinovića rano jutros izbio je požar u garaži koji je brzom intervencijom vatrogasaca ugašen, izjavila je načelnica Uprave za vanredne situacije u Beogradu Sanja Žugić Vuksanović


BEOGRAD - U ulici Ilije Stojadinovića rano jutros izbio je požar u garaži koji je brzom intervencijom vatrogasaca ugašen i u kome nije bilo povređenih, izjavila je načelnica Uprave za vanredne situacije u Beogradu Sanja Žugić Vuksanović.

Požar je izbio u 03.29 časova u garaži na površini od oko 1.000 kvadratnih metara i gorelo je jedno vozilo, a zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca požar se nije proširio na ostala parkirana vozila, rekla je Žugić Vuksanović

Požar je ugašen angažovanjem devet vatrogasnih vozila i 32 vatrogasca, kazala je ona.

Reč je o garaži unutar stambene zgrade i stanari su upozoreni da ne izlaze napolje i da zatvore prozore, objasnila je Žugić Vuksanović.

"Jedan broj ljudi je izašao napolje, ali nismo izveli evakuaciju, jer nije bilo potrebe", rekla je ona i dodala da je zbog velike količine dima obavljeno "odimljavanje".

Vatrogasne ekipe su povučene sa mesta požara i ostala su samo dva vozila koje će tu biti još neko vreme, istakla je Žugić Vuksanović.

Materijalnu štetu i uzrok požara utvrdiće nadležni organi, dodala je ona.

Grčka: Kuća bivšeg ministra spomenik korupcije




Grčka prestonica je, pored drevnog Akropoplja, dobila još jednu turističku atrakciju koja svakodnevno privlači veliki broj posetilaca

ATINA - Grčka prestonica je, pored drevnog Akropoplja, dobila još jednu turističku atrakciju koja svakodnevno privlači veliki broj posetilaca.

Reč je o vili bivšeg ministra odbrane, 72-godišnjeg Akisa Cohacopulosa, koja je postala simbol korupcionaštva.

Raskošna svetlo-žuta kuća, smeštena u pešačkoj ulici sa drvoredom maslina, u jednom od najelitnijih kvartova Atine, u kojoj je bivši ministar PASOK-a živeo do "preseljenja" u zatvor, nadmeće se po broju posetilaca sa Hramom svih bogova - Panteonom.

Grupe znatiželjnih turista redovno obilaze vilu, zaviruju kroz prozore ne bi li dobili potvrdu o Cohacopulosovom životu na visokoj nozi, o čemu su mediji nedeljama brujali.

U teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se zemlja trenutno nalazi, Cohacopulos je postao meta narodnog gneva.

"Sramota za ministra i sve ljude iz PASOK-a koji su proneverili novac i stavili ga u džep", kazala je ljutito jedna starija žena koja se nekoliko puta prekrstila dok je posmatrala vilu kroz crne rešetke ograde.

Cohacopulos je uhapšen u svom domu prošlog aprila pod optužbom da je umešan u niz korupcionaških afera.

Optužen je da je izbegavao da plaća porez za svoju luksuznu kuću koju je kupio pod sumnjivim okolnostima. Njegovo ime se dovodi u vezu i sa nameštanjem posla oko kupovine nemačkih podmornica kada je bio ministar odbrane (1996-2001).

Pored njega u zatvoru su se našle i njegova druga supruga Viki Stamati i njegova kćerka Areti.

Cohacopulos je bio bliski saradnik osnivača PASOK-a i bivšeg premijera Andreasa Papandreeu, oca donedavnog premijera Jorgosa Papandreua.

Odmor biramo po dubini džepa




Tema: Kako se domaći turisti odlučuju za destinaciju na koju će putovati ove letnje sezone

GRČKA je država koja je već godinama unazad omiljena destinacija naših turista za odmor. Prošle godine u ovoj zemlji je letovalo više od 40 odsto naših turista. Prema rezultatima ankete portala „Putovanja.info“, koja još uvek traje, i ove sezone tamo će letovati oko 42 odsto građana koji idu na odmor.
- Grčka sa obalom, po razuđenosti drugom u Evropi, sa preko 2.000 ostrva, mnoštvom poluostrva i zaliva, koju zapljuskuju tri mora - Jonsko, Egejsko i Sredozemno, predstavlja pravi izbor za kombinaciju opuštenog odmora i zanimljivih izleta - objašnjava Tatjana Vidojković, iz „Infostuda“. - Ostrva kao što su Rodos, Krit, Zakintos, Krf i Kos, pa Atina sa svojim muzejima, te Sveta gora, samo su deo ponude ove turističke velesile.

Upravo zbog uređenih plaža i lepog, toplog mora, Grčka je omiljena destinacija naših turista.

- Međutim, grčko primorje ima svojih mana - dodaje Vidojković. - Najveći problem je relativno nizak kvalitet usluge u privatnom smeštaju, u kome najčešće i odsedaju naši turisti. Hoteli su dosta skupi za uslugu koju nude. U odnosu na neke druge destinacije, relativno su visoke cene.

Δήλωση του Πούτιν για το δάνειο στη Σερβία


putinΟ Ρώσος πρόεδρος κ. Βλαντιμίρ Πούτιν επιβεβαίωσε στον νεοεκλεγείς πρόεδρο της Σερβίας, Τόμισλαβ Νίκολιτς ότι η Ρωσία είναι διατεθειμένη να χορηγήσει πιστωτικό δάνειο στη Σερβία αξίας 800 εκατομμυρίων δολαρίων. Επιπλέον, ο Πούτιν δήλωσε, στη συνομιλία που είχε με τον Νίκολιτς κατά τη διάρκεια του συνεδρίου της Ενωμένης Ρωσίας, ότι τα κεφάλαια του εν λόγω πιστωτικού δανείου θα έπρεπε να χρησιμοποιηθούν για την υλοποίηση των έργων υποδομής στη Σερβία. Η τελική υλοποίηση του εν λόγω δανείου εξαρτάται από τα τεχνικά έγγραφα, που η Σερβία θα έπραπε να προετοιμάσει για τα προαναφερόμενα σχέδια», πρόσθεσε ο κ. Πούτιν.

Духовна служба, буџетска пензија


Економски јаче епархије и парохије увек су налазиле могућности да уплаћују доприносе, али су са уплатама каснили свештеници из сиромашних крајева


Фото ФоНет
Намера државе да „осигура старост” свештеника доношењем уредбе по којој ће им из републичког буџета бити уплаћивани доприноси за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање изазвала је различите реакције у јавности: од оних који сматрају да је тако нешто потребно јер су садашње пензије свештеника мале и неизвесне, до оних који мисле да је то дискриминација према осталим грађанима. У Министарству вера и дијаспоре наводе да уредба, суштински, није ништа ново: последњих седам година средства се већ издвајају за ове намене кроз пројекат „Помоћ свештеницима, монасима и верским службеницима у пограничним и економски неразвијеним подручјима ради регулисања доприноса за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање”. Тим пројектом обухваћено је 320 свештеника и верских службеника свих традиционалних цркава и верских заједница.

– У буџету за 2012. годину тај пројекат располаже са 93 милиона динара, тако да ће та средства бити употребљена за нове обавезе. Значајна разлика произлази из чињенице да је држава за 320 свештеника и верских службеника до сада уплаћивала доприносе према школској спреми и врсти посла који обављају, док ће по новом бити обухваћени сви, али према минималној основици, која по свештенику на годишњем нивоу износи 77.981 динар – кажу у Министарству вера и дијаспоре.

Примедбе да је одредба дискриминаторска према другим категоријама грађана, које су се могле чути у делу јавности, до њих, кажу, нису дошле. Напротив, у ресорном министарству сматрају да је одредба дубоко праведна и хумана.

– Више нас плаши реална могућност да ће један број свештеника и верских службеника практично имати само ту уплату што ће као крајњи резултат дати пензије недовољне за живот – истичу у Министарству вера.

У досадашњој пракси, пре усвајања уредбе, економски јаче епархије и парохије увек су налазиле могућности да уплаћују доприносе, али су са уплатама каснили свештеници из пограничних и сиромашних крајева. Пре одласка у пензију морали су да та дуговања измире, па је средства скупљао или свештеник или му је помагала епархија. У Министарству вера наводе и да је додатни проблем представљала чињеница да до сада сви свештеници Римокатоличке цркве нису били осигурани, осим оних који обављају и дужност вероучитеља. Да ли нова уредба нарушава однос одвојености цркве од државе?

– Реч је, по нашем мишљењу, о поједностављеном гледању на то питање. Времена су се променила, тако да данас и Француска полако напушта тај концепт. Велики број држава, укључујући и Србију, радије се опредељује за начело кооперације из кога произлази партнерство државе и цркава и верских заједница на решавању питања од заједничког интереса – истичу у ресорном министарству.

Економски аналитичари које смо контактирали, нису желели да коментаришу нову уредбу. Између осталог, они напомињу и да не постоји пратећа анализа, па се не зна какав ће бити ефекат уредбе, односно он се у овом тренутку не може на прави начин сагледати.

Овакав вид подршке државе црквама и верским заједницама не постоји у одредбама Устава Србије. Он је регулисан одредбама Закона о црквама и верским заједницама, као и другим законима, како у нашој земљи, тако и у земљама у региону, напомиње протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић, координатор правног тима Митрополије црногорско-приморске.

– Хрватска на основу уговора са СПЦ, као и на основу уговора са Исламском заједницом и Римокатоличком црквом из државног буџета сваког месеца уплаћује износ од два и по просечна лична дохотка у републици по свештенику и из тих средстава се одређују принадлежности за свештенике, као и за доприносе. Иста могућност је прописана и у законодавству Црне Горе. При генералном секретаријату владе, у оквиру Комисије за политички систем, постоји ставка у буџету да се за потребе пензијског, инвалидског и здравственог осигурања свештеника издваја одређен износ и то је 50 одсто од укупног задужења. Морате имати на уму да држава ни у Србији ни у Хрватској ни у Црној Гори није вратила црквама и верским заједницама одузету имовину која је национализована или конфискована након Другог светског рата, и да морају да изнађу одређене начине да развијају облике сарадње, али и да обештећују цркве и верске заједнице. Уредба не представља ништа ново, то је постојало и у време социјализма када је држава уплаћивала 50 одсто од укупних износа пореза и доприноса за потребе социјалног, здравственог и пензијског осигурања свештеника и верских службеника – казао је отац Велибор Џомић.


Јелена Чалија
објављено: 28.05.2012

Η Σερβία επιδιώκει την ένταξη στην ΕΕ, αλλά όχι εις βάρος του Κοσόβου – Νίκολιτς



Η Σερβία επιδιώκει την ένταξη στην ΕΕ, αλλά όχι εις βάρος του Κοσόβου – ΝίκολιτςΟ εκλεγμένος πρόεδρος της Σερβίας Τόμισλαβ Νίκολιτς δήλωσε, πως τίθεται υπέρ της ένταξης της χώρας στην Ευρωπαϊκή Ένωση, όμως επιβεβαίωσε, πως η Σερβία δεν θα εγκαταλείψει την θέση της σχετικά με το ζήτημα της αναγνώρισης της ανεξαρτησίας του Κοσσυφοπεδίου ακόμα και σε περίπτωση που αυτό θα είναι απαραίτητο για την ένταξη στην ΕΕ.
Σε συνάντηση στην Μόσχα με τον πρόεδρο της Ρωσίας Βλαντίμιρ Πούτιν, ο Νίκολιτς είπε, πως η πορεία της χώρας του προς την ΕΕ θα είναι «μακρά και με ασαφές αποτέλεσμα».

Η Ρωσία ήταν η πρώτη χώρα που επισκέφθηκε ο Νίκολιτς μετά την νίκη του στις εκλογές. Ο Πούτιν δήλωσε, πως η Ρωσία είναι πρόθυμη στο εγγύς μέλλον να στείλει στην Σερβία το δεύτερο μέρος του δανείου που είχε εγκριθεί προηγουμένως ύψους 800 εκατ. Ευρώ

Evro najniže u dve godine, dalji kurs zavisi od Grčke



Nedelja, 27 Maj 2012 Napisao Gde Investirati/Hina
novac-evro-dolar2 Na valutnim tržištima kurs evra pao je četvrtu nedelju zaredom, pod pritiskom grčke političke krize i zabrinutosti za španski finansijski sistem. Evro je prema dolaru zaronio na najniži nivo u gotovo dve godine.

Na valutnim tržištima kurs evra pao je četvrtu nedelju zaredom, pod pritiskom grčke političke krize i zabrinutosti za španski finansijski sistem. Evro je prema dolaru zaronio na najniži nivo u gotovo dve godine.



Cena evra prema američkoj valuti potonula je prošle nedelje 2,1 posto, na 1,2515 dolara. U petak je u jednom trenutku, prvi put od jula 2010. godine, zaronila ispod nivoa od 1,25 dolara, na 1,2495 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra pao je 1,3 posto, na 99,70 jena.

Dolar je ojačao prema jenu 0,8 posto, na 79,65 jena.

Prvih dana prošle nedelje evro se još stabilno kretao oko nivoa od 1,27 dolara jer su se ulagači nadali da bi neformalni samit Evropske unije u sredu mogao da rezultira dogovorom o merama za podsticanje ekonomskog rasta. Međutim, lideri EU-a nisu postigli nikakav napredak u rešavanju dužničke krize, poručili su samo da žele da Grčka ostane u evrozoni i ispuni obećanja koje je dala kada je dobila međunarodnu pomoć.

Očigledno je razilaženja u stavovima između Nemačke i Francuske o daljem smeru borbe protiv dužničke krize. Novi francuski predsednik Francois Hollande zalaže se za uvođenje zajedničke obveznice evrozone, što takođe zagovaraju Italija, Španija i Evropska komisija. Nemačka se i dalje protivi takvoj ideji, insistirajući na merama štednje.

Bez rizičnog ulaganja dok ne padne dogovor

Analitičari kažu da se ne može očekivati značajnije ulaganje u rizičnije investicije i evro sve dok evropski lideri ne postignu dogovor. Moguće su razne opcije, od dokapitalizacije banaka sredstvima iz fonda za finansijsku stabilnost, preko izdavanja zajedničkih evroobveznica, do popuštanja monetarne politike ECB-a.

"Međutim, čini se da evropski lideri još ne mogu da donesu odluku u kom smeru treba krenuti. Stoga bi bilo dobro kloniti se rizičnijih investicija“, navode analitičari Barclays Capitala u belešci klijentima.

A kako se približavaju novi parlamentarni izbori u Grčkoj 17. juna, sve se više strahuje da će pobediti stranke koje se protive oštrim merama štednje, koje je bivša vlada dogovorila s Evropskom unijom i MMF-om. To bi moglo da dovede do izlaska Grčke iz evrozone i izazove velike poremećaje na svetskim finansijskim tržištima.

"Srednjeročne prognoze za evro nisu dobre. Ako Grčka ne izađe iz evrozone, evro će u nadolazećim mesecima postupno kliziti prema 1,23 dolara. Ako izađe iz evrozone, očekujemo da će se do kraja drugog tromesečja spustiti na 1,2 dolara, a do kraja trećeg, na 1,15 dolara", kaže Geoff Kendrick, valutni strateg u banci Nomura.

Broj ovaca u Srbiji za šest decenija smanjen skoro tri puta



Predsednik Saveza udruženja uzgajivača ovaca i koza Srbije Frida Bauman izjavila je danas da je za proteklih šest decenija broj ovaca u Srbiji smanjen za gotovo tri puta.

Broj ovaca u Srbiji se smanjuje - 1954. godine imali smo 5,4 miliona, a danas manje od dva miliona.
- Proteklih 10 godina broj stagnira i stada su mala - rekla je Baumanova.

Ona je ukazala da je problem što ovce nema ko da čuva, ali da raduje što se povećava broj mlađih uzgajivača, bez obzira što im je to dopunska delatnost.

Tradicionalna poljoprivredna manifestacija Pastirski dani, posvećena promociji autohtone sorte lipske ovce, održana je danas, po peti put, u Lipama kod Smedereva, pod sloganom Da lipska ovca i lipski sir ponovo budu brend Srbije.

Manifestacija je počela defileom kulturno-umetničkih društava iz Lučice, Vinče i Lipa, uz učešće Konjičkog kluba Lug iz Šalinca. Izabrani su najlepša čobanica i najbolji frulaš, a proglašeni su i najbolji uzgajivači.

Apsolutni pobednik manifestacije je Saša Filipović iz Lipa.

Filipović je rekao da se ovca prodaje za 100 dinara po kilogramu "žive vage", jagnjad za manje od 300 dinara za kilogram, dok je ovčiji sir na tržištu zastupljen u zanemarljivim količinama.

Australija "otvorila vrata" za strane radnike, sindikati protestvuju



rudari1Sa populacijom od 22 miliona i stopom nezaposlenosti od 4,9 odsto, Australija nema dovoljno kvalifikovane radne snage u sektoru rudarstva i energetike. Po procenama Vlade, u sektoru industrije do 2016. nedostajaće 89 hiljada radnika.



Zato je Ministarstvo za imigracije (EMA) dozvolilo kompanijama, sa projektima vrednim 2 i više milijardi australskih dolara, da zaposle radnike iz inostranstva.

Po najnovijoj odluci EMA, ugovor o zapošljavanju bi bio na rok od tri godine, a radnici bi imali sva prava kao i građani Australije.

Shodno najnovijoj odluci Vlade, Gina Rinehart, najbogatija žena sveta i vlasnik rudarskog giganta "Hancock" raspisala je konkurs za 1715 radnika, za rad u rudnicima Roy Hill na severozapadu zemlje.

Odluka Vlade da "otvori vrata" stranim radnicima izazvala je bes sindikalnih vođa koji su sinoć od premijerke Julija Gillard zatražili da poništi Odluku, nazivajući je (Odluku) izdajom nacionalnih interesa


Медведев нови лидер Јединствене Русије



МОСКВА – Владајућа руска партија Јединствена Русија данас је, на страначком конгресу у Москви, изабрала актуелног премијера Дмитрија Медведева за новог лидера.

Председник Русије Владимир Путин био је лидер странке од 2007. године, али је у априлу ове године одлучио да се повуче, уз образложење да није примерено да председник државе буде лидер странке.

Медведев, који је био једини кандидат за председника странке, обећао је да ће реформисати партију изнутра.

Он је на конгресу рекао да ће странка доживети „револуционарне” промене да би грађани могли боље да је разумеју, а не да им изгледа као „наметнута одозго”.

Медведев је, такође, обећао да ће очистити партију од чланова који је нису достојни, наводи АФП.

„Јединствена Русија се већ дуго налази на власти и фактор замора почиње негативно да се одражава на њу”, изјавио је Медведев


Zeljko Joksimovic - Nije ljubav stvar (Official HD video) ESC Serbia 2012


Треба ли Србији подморница музејски експонат


Трошкови транспорта „вучним возом” око 20.000 евра. – „Гвожђурија” или важно историјско сведочанство
Словенија је своју подморницу преузела уз државну церемонију Фото Друштво „Подморничар” (Словенија)
Tреба ли Србији подморница, као музејски експонат, чији би транспорт био плаћен новцем из буџета? Министарство одбране прихватило је поклон Црне Горе – џепну подморницу тип 911 класе „Уна”, тежине око 100 тона, коју би требало превести у базу Речне флотиле у Новом Саду где би била изложена. Незванична процена Удружења „Подморничар” из Београда, које годинама настоји да једна подморница као експонат буде сачувана у Србији, јесте да би транспорт подморнице специјалним камионом („вучним возом”) коштао око 20.000 евра.
– Мислим да је у овом случају „скупља дара него мера”. Не треба нам та гвожђурија. Имала сам прилику да обиђем морнаричку базу у Норфолку у САД. Тамо се налазе ислужени носачи авиона, Американци не знају шта ће са њима јер је и сечење у старо гвожђе скупо. А Србија да увози расходовану подморницу!? Министарству одбране би било боље да за те паре усклади са реалношћу своје „косовоцентричне” стратешке документе – сматра Јелена Милић, извршна директорка Центра за евроатлантске студије.
Војни аналитичар Александар Радић има супротно мишљење – сматра је да је трошак транспорта мали у односу на историјски значај те подморнице за Србију.
– Поштовање традиције није фраза. Деценијама су људи из Србије служили у морнарици, па и на подморницама. Управо је подморница коју смо добили у највећој мери произведена у Србији. Њени сегменти су производ „Прве петолетке”, „Трепче”, „Севера” и других фабрика из Србије и Републике Српске. Та подморница је признање нашој памети и индустрији. Словенци су транспорт своје подморнице из Црне Горе организовали на државном нивоу, поносни на тај део историје, а ми смо склони уништавању сведочанстава из своје прошлости – констатује Радић.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 26. маја. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.
Милан Галовић
објављено: 26.05.2012

Αφίχθη στην Αγία Πετρούπολη ο Αρχιεπίσκοπος




afixi1Μεγαλοπρεπής υποδοχή επεφύλαξαν στον Αεροδρόμιο "Πούλκοβο" της Αγίας Πετρούπολης στον Αρχιεπίσκοπο Αθηνών και πάσης Ελλάδος κ. Ιερώνυμο και την Συνοδεία του, ο Μητροπολίτης Αγίας Πετρουπόλεως κ. Βλαδίμηρος και εκπρόσωποι της Τοπικής Εκκλησίας, της Κυβέρνησης της Αγ. Πετρούπολης και του Ελληνικού προξενείου.

Χαιρετίζοντας ο Μητροπολίτης Βλαδίμηρος τον κ. Ιερώνυμο, μεταξύ άλλων τόνισε: "Σας καλωσόριζω Μακαριώτατε, στην Αγία Πετρούπολη! Είναι μεγάλη η χαρά μας που είστε σήμερα κοντά μας.."

Αυτή την ώρα ο Μακαριώτατος θα επισκεφθεί την Ιερά Μονή Νοβοντέβιτσι, που και θα διανυκτερεύσει.\
afixi3



Евроазијска унија стиже 2015. године!


Путин је потписао указе о приоритетима спољне политике Русије. Да ли ће Србија препознати своју шансу?
Москва/Београд,

 Председник Русије, Владимир Путин, потписао је указе о спољнополитичким приоритетима земље. На српским политичарима остаје да препознају Русију као надолазећу снагу која активно може помоћи Србији. До 2015. године биће формирана Евроазијска унија. Да ли ћемо бити спремни?

Владимир Путин: Приоритети Русије
Наш стратешки интерес је оснивање Евроазијске економске уније до јануара 2015. г. на основу отворености тих процеса за прикључивање других држава
   
Стратешки циљ је и стварање јединственог економског и људског простора од Атлантског до Тихог океана
   
Морамо штитити принципе равноправности и обостране користи у раду на новом основном споразуму између Руске Федерације и Европске уније о стратешком партнерству
   
Са ЕУ нам је потребна ефикасна реализација програма „Партнерство ради модернизације“
   
Са Бриселом нам треба обострано корисно партнерство у области енергетике у циљу стварања јединственог енергетског система Европе
   
Са САД ћемо инсистирати на политици стабилних и предвидљивих односа на основу принципа равноправности, немешања у унутрашње ствари и поштовања узајамних интереса са оријентацијом на успостављање билатералне сарадње на истински стратешком нивоу
   
Морамо доследно бранити руске ставове у вези са стварањем глобалног система противракетне одбране Сједињених Америчких Држава и захтевати давање чврстих гаранција о одсуству његове усмерености против руских нуклеарних снага
   
Са НАТО треба да развијамо односе сразмерно  спремности алијансе да узима у обзир интересе Руске Федерације у области безбедности и стратешке стабилности и да поштује темељне принципе међународног права
   
Русија треба да активно доприноси формирању Републике Абхазије и Републике Јужне Осетије као савремених демократских држава, јачању међународних позиција, поуздане безбедности и друштвено-економског опоравка тих република


Опширније на: Факти

Srbija: Mini odmor za 30 evra


IAKO za mnoge idealan odmor podrazumeva izlazak iz zemlje, Srbija ima jednako primamljiva izletišta koja su turistima dostupna za vrlo malo novca. Tako za samo 3.000 dinara moguće je provesti vikend u etno selima širom zemlje. Turisti imaju priliku da za ovu svotu novca odputuju na dvodnevne izlete i recimo, obiđu zavičaj Branka Radičevića, provedu vikend u selu poznatom po naivnom slikarstvu, ili pak posete grnčarske domove na zapadu Srbije.


KOVAČICA - Na mestu gde se pre dva veka nalazila kovačnica za potkivanje konja, danas se prostire naselje poznato kao centar naivne umetnosti. Kovačica je udaljena 27 kilometara od Pančeva i 47 od Beograda. Za putnike iz prestonice, autobus kreće svakog dana u 15 časova i karta u jednom pravcu košta 270 dinara.

Imperativ za sve koji posete Kovačicu, u svetu poznatu po slikarima, je obilazak Galerije naivne umetnosti. Ulaz košta 150 dinara, a istorijski deo i radovi starih i savremenih slikara čine stalnu postavku. Istu sumu izdvojiće oni koji žele obiđu rodnu kuću Mihajla Pupina u Idvrou, mestu desetak kilometara udaljenom od Kovačice, kao i Muzej poznatog naučnika i njegovu zadužbinu, sve u pratnji vodiča.

Poznati graditelj violina, Jan Nemček otvorio je vrata svoje radionice, a ko plati ulaznicu od 100 dinara videće i kako izgleda proces - od odabira drveta sve do izrade instrumenata.

Jednodnevni smeštaj u seoskim turističkim domaćinstvima sa uračunatom boravišnom taksom košta 830 dinara po osobi. Ishrana nije uključena i za doručak bi trebalo izdvojiti oko 420, dok je cena ručka i večere jednaka - po 670 dinara.


ZLAKUSA - Stanište majstora grnčarskog zanata - Zlakusa nalazi se na samom zapadu zemlje. Najpovoljniji način da stignete do ovog tradicionalnog srpskog sela je železnica, jer povratna karta od Beograda košta 890 dinara, dok je sa istog polazišta automobilom potrebno preći 190 kilometara.
Nedaleko od centra smešten je Etno park „Terzića avlija“, nekadašnje tipično seosko domaćinstvo s početka 20 veka. Čini ga muzej sa bogatom postavkom eksponata iz ovog perioda, a ugostiteljski deo sadrži dve stare srpske kuće adaptirane u apartmane. Smeštaj na bazi punog pansiona staje 2.300 dinara, a dodatna povoljnost je što se gostima „Terzića avlije“ svi sadržaji etno sela nude besplatno. Izletnici mogu probati čuvenu komplet lepinju i kačamak za 150 dinara, dok se cene tradicionalnih jela kreću od 250 do 300 dinara.

Boravak u Zlakusi nije potpun bez posete grnčarskim domovima, gde se zemljano posuđe može kupiti po vrlo povoljnim cenama. Zaljubljenicima u prirodu na raspolaganju su 60 kilometara duge markirane staze, dok je avanturistima dozvoljeno da zavire u dubine Potpećke pećine uz ulaz od 150 dinara.


STRAŽILOVO - Vrh Nacionalnog parka Fruška Gora, Stražilovo je od ekološkog i kulturno-istorijskog značaja. Prvenstveno, ovo je mesto za one koje žele da vikend provedu u savršenoj i neurbanizovanoj lepoti prirode. Udaljeno je pet kilometara od Sremskih Karlovaca, koji obiluju brojnim turističkim sadržajima, tako da turisti koji žele da obiđu Karlovce, mogu poći u obilazak i sa smeštajem u mirnom, idiličnom Stražilovu. Nedaleko odavde je kompleks fruškogorskih manastira i čuvena kafana „Šumski raj“ u kojoj je sniman film „Skupljači perja“. U organizaciji stražilovskog planinarskog doma za turiste je omogućeno planinarenje, planinski biciklizam, a održavaju se i takmičenja u nesvakidašnjim disciplinama, orijentiringu i montbajkingu.
Stražilovo je na 60 kilometara severno od Beograda, a do njega se stiže posredno, preko Sremskih Karlovaca kroz koje prolaze autobuske i vozne linije. Povratna autobuska karta staje 830 dinara, dok je cena u jednom smeru 545 dinara. Putovanje vozom je jeftinije, pa karta u jednom smeru iznosi 290 dinara, a ostvaruje se popust od 20 odsto na povratnu kartu. Posetioci mogu odsesti u bungalovima „Brankovog čardaka“, a prenoćište za dvoje košta 2.000 dinara. U okviru „čardaka“ je i restoran čija su vrata za posetioce uvek otvorena.

STRAŽILOVO

Prevoz (povratna karta)- autobus 830 RSD

- voz 480 RSD

Noćenje - bungalovi za dvoje 2.000 RSD

Hrana u restoranu„Brankov čardak“


KOVAČICA

Autobuska karta(jedan smer) 270 RSD

Noćenje 830 RSD

Doručak 420 RSD

Ručak 670 RSD

Večera 670 RSD

= 2.860 RSD

Kafa od 50 do 100 RSD

Pivo oko 110 RSD

Sok od 80 do 100 RSD


Tradicija

ZAČETNIK srpskog romantizma, Branko Radičević, bio je đak prve karlovačke Gimnazije, a na Stražilovu je proveo svoje detinjstvo i nalazio inspiraciju. Danas je ovo mesto na listi pesničkog hodočašća jer se na njemu nalazi Brankov grob. U svoj poetski opus uvrstio ga je i Crnjanski.


Boemsko uživanje

U mestu Crepaja, na nekoliko kilometara od Kovačica, smeštena je ergela konja gde gosti mogu da se voze fijakerom po parku, što košta 500 dinara.


ZLAKUSA

Vozna karta(povratna) 896 RSD

Smeštaj na bazi punog pansiona 2.300 RSD

= 3.196 RSD


Komplet lepinja 150 RSD

Tradicionalna jela od 250 do 300 RSD

Rusi još veruju u evro




Moskva uprkos krizi Evrospke Unije ostavlja 40 odsto evropske valute u deviznim rezervama. Rekord rezervi - 523 milijarde dolara

RUSIJA ne namerava da smanjuje deo deviznih rezervi koje ima u evrima bez obzira na krizu u EU. Moskva šalje signal i drugim zemljama da veruje da će EU uspeti da reši probleme.Rusija nije menjala strukturu zlatno-valutnih rezervi od 2011.

Na nedavnom samitu G-8 u Kemp Dejvidu ruski premijer je potvrdio da Rusija veruje u sudbinu evra i da će i dalje 40 odsto njenih deviznih rezervi biti u evrima. Ruske valutne rezerve su i 46,65 posto u dolarima, devet posto u funtama, dva posto u kanadskim dolarima i toliko u japanskim jenima.

Ruske devizne rezerve su u maju dostigle rekord u poslednjih šest meseci - 523 milijarde dolara. Istorijski rekord ruskih deviznih rezervi bio je 8. avgusta 2008. godine - 598 milijardi, dok je minimum bio u vreme Borisa Jeljcina, aprila 1999, samo 10,7 milijardi dolara.

Što se tiče finansijske pomoći EU, Rusija će to realizovati preko MMF, objasnio je Arkadij Dvorković potpredsednik ruske vlade. Problemi evropskih zemalja biće tema sledećeg meseca na sastanku G-20 u Meksiku.

Ruski eksperti prognoziraju da cena nafte neće značajnije padati. Nedavni pad cena nafte uticao je na slabljenje rublje prema dolaru i evru.

Zamenik ministra finansija Sergej Storčak objašnjava da su cene nafte dovoljno visoke tako da nema straha za punjenje državnog budžeta.

Budžet za ovu godinu pravljen je na ceni 100 dolara po barelu. Za iduću godinu se planira da cena nafte bude 110 dolara, objasnio je Storčak.

Ipak, u Moskvi više niko ne tvrdi kao pre pet, šest godina kako je ”Rusija ostrvo stabilnosti” i da će je zaobići svetska ekonomska kriza. Rusi pažljivo prate šta se zbiva u EU, koji je glavni ruski trgovinski partner i kupac njenih energenata i metala.

Εμίρ Κουστουρίτσα, στην Έκθεση Βιβλίου Θεσσαλονίκης

 Παρασκευή, 25 Μάιος 2012
Το αδιαχώρητο δημιουργήθηκε χθες Πέμπτη 24/6/2012, κατά την παρουσίαση του αυτοβιογραφικού - μυθιστορήματος του σκηνοθέτη Εmir Kusturica, στο περίπτερο 13, της 9ης ΔΕΒΘ με τον χαρακτηριστικό τίτλο «Κι εγώ πού είμαι σ’ αυτή την ιστορία;

intervju Emir Kusturica
prevodilac : Natasa Mijatovic

video 1
http://www.youtube.com/watch?v=jRRH4n55HnA&feature=channel&list=UL

video 2

http://www.youtube.com/watch?v=dTiyiml2978&feature=player_embedded

Από :http://www.kulturosupa.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=7505&catid=58&Itemid=99

Grci se ipak uplašili - birači se predomislili


grcka-ekonomija1Proteklih dana u Grčkoj se dogodilo veliki preokret raspoloženja birača. Nakon ekstremnih levičara, birači su odlučili da podrže stranke koje se zalažu za nastavak štednje.



U prvom izbornom krugu dve stranke koje se zalažu za poštovanje sporazuma s EU-om, ECB-om i MMF-om, Nova demokratija i Pasok, nisu uspele da osvoje većinu u parlamentu (dobile su 149 od potrebnih 150 mesta). Ni ekstremna levičarska koalicija Syrize takođe nije uspela da formira vladu, a prva ispitivanja javnog mnjenja nakon prvog izbornog kruga pokazivala su porast popularnosti Syrize.

Najnovija anketa, sprovedena u petak 18. maja, pokazuje malu, ali značajnu promenu raspoloženja grčkih birača.

Prema poslednjim ispitivanjima biračkog tela, stranke koje podržavaju budžetsko stezanje kaiša, kao uslov za novu tranšu međunarodne finansijske pomoći, osvojile bi u parlamentu čvrstu većinu od 167 mesta od ukupno 300.

Anketa sprovedena za Alpha TV prognozira da će u novom krugu izbora 17. juna konzervativna Nova demokratija dobiti 123 zastupnika, dok bi Syrizi pripalo 66 mesta, a socijalističkom Pasoku 41.

Ti podaci pokazuju da je Grčka možda ipak raspoložena da sačuva sporazum s “trojkom” spasilaca i da bi evrozona i valuta evro (zasad) mogli da opstanu.

Rezultati ankete primirili su nervozne evropske i svetske lidere i doneli tračak optimizma finansijskim tržištima.

Tornado na Novom Beogradu


Nevreme koje je danas popodne zahvatilo glavni grad Srbije donelo je neobičnu meteorološku pojavu - pijavicu na Novom Beogradu.



Fotografija je nastala danas oko 17 sati, a da je na njoj pijavica potvrdili su za "Blic" i u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.

- Na slici jeste snimljena pijavica - to je jedan od oblika tornada, ali slabijeg intenziteta i manjih prostornih razmera. Ona se javila u sklopu superćelijske nepogode koja se u severoistočnoj struji premeštala preko Beograda dalje na zapad - rekla je Aleksandra Arsić, meteorolog u RHMZS.

Ona je istakla da ova pojava retka, ali nije neuobičajena za naše područje.

Σήμερα είναι η γιορτή της Πόλεως Βελιγραδίου


sΜε τέλεση Θείας Λειτουργίας στην εκκλησία της Ανάληψης του Κυρίου Ημών Ιησού Χριστού, της οποίας πρωτοστάτησε ο Αγιότατος Σέρβος Πατριάρχης Ειρηναίος, και έπειτα και με επίσημη λυτανεία στους κεντρικούς δρόμους της πόλης, το Βελιγράδι επισήμανε τη γιορτή του – δηλαδή την Ημέρα αφιερωμένη στον Σωτήρα Ημών – δηλαδή τη γιορτή Spasovdan. Η λυτανεία στάθηκε κοντά στην παλιά βρύση του κέντρου του Βελιγραδίου, στο Τεράζιε, και στον Καθεδρικό Ναό του Βελιγραδίου, όπου έγινε δέηση για την υγεία των πολιτών του Βελιγραδίου και για τη σωτηρία τους από τα δεινά, για την ειρήνη και την προκοπή, και στο τέλος, μπροστά την εκκλησία της Ανάληψης έγινε δέηση υπέρ της αναπαύσεως της ψυχής όλων των πεσόντων ηρώων του Βελιγραδίου. Επικεφαλής της λυτανείας τέθηκε ο Αγιότατος Σέρβος Πατριάρχης, Κ.Κ. Ειρηναίος, συνοδευόμενος από μερικούς επισκόπους, και, επίσης, στην ίδια λυτανεία βρέθηκαν ο Δήμαρχος Βελιγραδίου, κ. Dragan Đilas, ο πρόεδρος του Δημοτικού Συμβουλίου της Πόλεως Βελιγραδίου, κ. Aleksandar Antić και ο πρίγκηπας Aleksandar Karađoređević μετά συζύγου του, πριγκίπισσα Κατερίνα. Τις εικόνες έφεραν, επικεφαλής της λυτανείας, άνδρες του Στρατού της Σερβίας. Άλλωστε, η Πόλη του Βελιγραδίου γιορτάζει τη γιορτή του την ημέρα της Ανάληψης του Κυρίου και του Σωτήρα Ημών - Spasovdan, μετά την απόκτηση του στάτους της πόλης από τον δεσπότη Στέφανο Λαζάρεβιτς, το έτος 1403. Αυτή η γιορτή δεν επισημαίνονταν από το 1946 ως το 1992, και το έτος 1993 οι πολίτες του Βελιγραδίου είχαν αρχίσει να γεραίρουν και πάλι την Ημέρα αφιερωμένη στον Σωτήρα Ημών, και τότε η λυτανεία είχε ξεκινήσει και πάλι, μετά από ανάπαυλα διαρκείας μερικών δεκαετιών, στους κεντρικούς δρόμους του Βελιγραδίου.

Грчки поглавар за сазивање свеправославног сабора



У Атини се сматра да су у православљу успостављена два блока: „јелински” (грчки), окупљен око Цариграда, и „словенски”, око Москве


Архиепископ Јероним: свеправославног сабора није било од 8. века
Москва – Поглавар Грчке православне цркве, архиепископ Атине Јероним, изјавио је јуче да треба што пре сазвати свеправославни сабор, који се већ деценијама припрема, и да не треба чекати да се реше сви проблеми.

Архиепископ Јероним, који је допутовао у једнонедељну посету Русији, рекао је руским медијима пре поласка да у организацији овог сабора има тешкоћа, али да таквог сусрета није било од 8. века, када је завршена епоха васељенских сабора, преноси Бета Верску информативну агенцију (ВИА). „Није потребно решити све проблеме, они се решавају, а јављају се нови. Дужни смо својим присуством да покажемо да после много година и векова православље може да се сабере на једно место”, рекао је грчки архиепископ.

Организацијом сабора, додао је, бави се цариградски васељенски патријарх Вартоломеј.

Архиепископ је потврдио да се пред пут у Москву консултовао са Цариградом (Инстанбулом), али је рекао да су то били „уобичајени разговори”. „Грчка црква уважава Цариград који се не меша у њене послове, међу нама влада поштовање и јединство”, казао је грчки поглавар.

Цариград је желео да се пре сазивања сабора реше сва отворена питања, а сада се показује да то није могуће. Од десет тема сабора, припремљено је осам. Још су нерешена питања процедуре стицања аутокефалије и редоследа цркава. „За садашњу генерацију ова питања су нерешива”, истакао је један грчки извор, наводи ВИА.

У Атини се сматра да су успостављена два блока у православљу: „јелински” (грчки), окупљен око Цариграда, и „словенски”, око Москве, мада су у њему и две несловенске цркве.

Док једни сматрају да, како не би дошло до даље поделе и удаљавања, треба убрзати припреме за сабор, други верују да нема сврхе одржати сабор по сваку цену, ако нема сагласја, наводи ВИА.

Ти кругови криве Москву да покушава да наметне услове за одржавање сабора, држећи се не еклезијастичких, већ геополитичких критеријума.

објављено: 25.05.2012.

Čak 2.686 građana prodalo stan koji su kupili na kredi


Danijela Nišavić | 24. 05. 2012. - 18:00h | Komentara: 31
Čak 2.686 stambenih kredita u poslednje tri i po godine građani su uspeli su da ranije otplate, i to tako što su sami prodali stan za koji su podigli kredit, jer su došli u situaciju da ne mogu da otplaćuju rate, saznaje „Blic“.

Za 280 stanova trenutno je postupak aktiviranja hipoteke, jer su klijenti kasnili u vraćanju rata. Saša Jovanović, direktor sektora za osiguranje kredita i upravljanje rizikom u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), kaže da ovi postupci duže traju, kao i da se postiže manja cena od realne nego kada se građani sami odluče da prodaju nekretninu kako bi vratili dug.

- U većem je interesu dužnika da sam proda svoju nepokretnost, nego da to učini banka kada se on nađe u problemu. Bilo je slučajeva i da su klijenti uspeli da naplate i učešće koje su imali za kredit - kaže za „Blic“ Jovanović.

Pre nego što se odluče da prodaju svoj stan za koji ne mogu da vraćaju kredite, savet je da građani prvo precizno utvrde kolika im je preostala glavnica. Ovo naročito treba imati u vidu ako se uzme u obzir da se prvih deset godina otplate najviše odnosi na kamatu, a neznatni deo na glavnicu. Za kredite u švajcarcima, ostatak duga može biti veći od vrednosti nepokretnosti, stoga je potreban i dodatan oprez.

- Prodaja nepokretnosti bi ipak trebalo da predstavlja poslednji korak kada građanin nema drugih mogućnosti dogovora sa bankom. Prvo treba pokušati da se sa bankom dogovori o uvođenju grejs perioda na godinu dana, ili da se produži rok otplate kredita - ističe Saša Jovanović.

Miroslav Cvetković, direktora „Cvetković Roškov nekretnina“, za „Blic“ kaže da je ova agencija proteklih godina imala klijente koji su ranije završavali svoj kreditni aranžman sa bankom iz različitih razloga. Neki su bili prinuđeni zbog materijalnih poteškoća, najčešće zbog velike razlike u vrednosti franka prema evru, u odnosu na trenutak kada su te kredite i uzimali.

- Zbog jačanja franka u odnosu na evro, rate su postale daleko veće kao i sama glavnica, te su građani zato odlučivali da prodaju stan za koji su uzeli kredite. Neki su to činili zbog planova da kupe drugačiju nekretninu od one u kojoj su živeli, odnosno kupili su veći stan ili kuću - kaže Cvetković.

Prodaja kao spas
Miroslav Cvetković navodi primer klijenta iz Beograda koji je imao kredit u francima i uredno otplaćivao zajam tri i po godine, da bi, kad je franak počeo naglo da jača, glavnica od 85.000 evra narasla na 123.000 evra. Uspeo je da proda stan i da vrati dug. Na kraju, u gubitku je bio za iznos koji je kroz rate tri i po godine uplaćivao, ali i za razliku koju je dodao za kupovinu stana.


beograd


Srbija počasni gost na Sajmu knjiga u Solunu



Srbija će biti počasni gost na Sajmu knjiga u Solunu koji se otvara 24. maja i traje do 27. maja, najavio je danas Generalni konzulat Srbije u Solunu na svom sajtu.

Na Sajmu će, kako se navodi, Srbija biti predstavljena kroz savremeno stvaralaštvo i očekuje se dolazak književnika Davida Albaharija, Dušana Kovačević, Vide Ognjenović, Dragana Velikića, Vladislava Bajca, Svetislava Basare i drugih.

Srbiju će na solunskom sajmu predstavljati delegacija od 16 pisaca, prevodilaca i književnih kritičara i teoretičara.

Za srpsko Ministrastvo kulture jedini kriterijum po kome su pisci izabrani da idu u Grčku, bio da je neka njihova knjiga prevedena na grčki jezik.

- Predviđene su i prateće manifestacije poput izložbe posvećene Ivi Andriću, radionice za decu u okviru dečijeg kutka Sajma, izložba srpskih fresaka i brojne druge aktivnosti - stoji u saopštenju Konzulatra.

Štand Srbije se prostire na 120 kvadratnih metara i imaće četiri tematske celine: savremena srpska literarna produkcija, književnosti za decu, izložba Muzeja grada Beograda o Ivi Andriću, a u delu posvećenom pravoslavnoj kulturi i umetnosti biće izložene repordukcije feresaka i velika maketa manastira Hilandara.

Πέμπτη στις 15.00 ανοίγουν οι πύλες της 9ης ΔΕΒΘ



Με το σύνθημα «Τα βιβλία μπορούν να αλλάξουν τον κόσμο; Μπορούν να αλλάξουν εμάς, που μπορούμε να αλλάξουμε τον κόσμο!» η 9η Διεθνής Έκθεση Βιβλίου Θεσσαλονίκης ανοίγει τις πύλες της αναδεικνύοντας τη δυναμική του βιβλίου, τη σημασία αυτού του ραντεβού.

Η ένατη διοργάνωση της Διεθνούς Έκθεσης Βιβλίου Θεσσαλονίκης θα πραγματοποιηθεί μεταξύ 24 και 27 Μαΐου, στα περίπτερα 13 και 15 της HELEXPO, με οργανωτές το Εθνικό Κέντρο Βιβλίου τη HELEXPO και την Πανελλήνια Ομοσπονδία Εκδοτών Βιβλιοπωλών.

Για τέσσερις ημέρες στη Θεσσαλονίκη το προβάδισμα παίρνει το βιβλίο, δίνοντας τον απαραίτητο τόνο αισιοδοξίας απέναντι στην κρίση, ατομική και συλλογική. Η φετινή Έκθεση αποδεικνύεται επίκαιρη και δυναμική πιο πολύ από κάθε άλλη φορά, αφού συσπειρώνει τον εκδοτικό κόσμο (φέτος συμμετέχουν 200 εκδότες, εκ των οποίων οι 54 για πρώτη φορά, και συνολικά 14 περισσότεροι από πέρυσι), προσελκύει τους συγγραφείς από την Ελλάδα και το εξωτερικό (190 Έλληνες συγγραφείς και 36 διεθνείς λογοτεχνικές προσωπικότητες), προτείνει ένα πλούσιο πολιτιστικό πρόγραμμα (200 εκδηλώσεις) με καινοτομίες.

Στο πνεύμα της εποχής, έχοντας διεισδύσει ακόμη βαθύτερα στον πυρήνα της επικαιρότητας, η 9η ΔΕΒΘ εγκαινιάζει με τη θεματική έκθεση «Ο αιώνας της Θεσσαλονίκης» το αφιέρωμα που οργανώνει η πόλη της Θεσσαλονίκης για τα 100 χρόνια από την απελευθέρωσή της και την ενσωμάτωσή της στον ελλαδικό χώρο. Στο πλαίσιο αυτό οργανώνεται ένας κύκλος συναντήσεων «Μνήμη και Ιστορία» (31 εκδηλώσεις, 3 εικαστικές εκθέσεις, 1 θεματική έκθεση βιβλίων) που θα μας προτρέψει να αναλογιστούμε εκ νέου τη σοφή φράση «άνθρωπος χωρίς μνήμη είναι άνθρωπος χωρίς ζωή, λαός χωρίς μνήμη είναι λαός χωρίς μέλλον».

Στο πλαίσιο πάντα της επικαιρότητας, οργανώνεται κύκλος 6 συζητήσεων με την κρίση ως θέμα: στην κοινωνική και οικονομική ζωή, στις πολιτικές εξελίξεις, στον αντίκτυπο που έχει στον κόσμο του βιβλίου. Μιλούν ειδικοί, δημοσιογράφοι, καθηγητές πανεπιστημίου.

Η Σερβία η φετινή Τιμώμενη Χώρα, με ισχυρό λογοτεχνικό προφίλ εντός κι εκτός Βαλκανίων, έρχεται στη Θεσσαλονίκη με 15 κορυφαίους εκπροσώπους της, ενώ παραμένει πρώτη ξένη αγορά μετάφρασης και κυκλοφορίας φιλολογικών έργων της ελληνικής γραμματείας.

Από την ίδια «γειτονιά», τη Βαλκανική χερσόνησο, συναντιούνται 15 ποιητές και ποιήτριες στο 1ο Διαβαλκανικό Φεστιβάλ Ποίησης, που πραγματοποιείται στο πλαίσιο της Έκθεσης με πολλές και ενδιαφέρουσες συμμετοχές, εκτός Ελλάδας και από Αλβανία, Τουρκία, Κροατία, Μαυροβούνιο, ΠΓΔΜ, Σερβία, Ρουμανία, Βουλγαρία.

Το βιβλιόφιλο κοινό προσέρχεται στην 9η ΔΕΒΘ έχοντας την ευκαιρία να περιηγηθεί στα εκδοτικά περίπτερα διαπιστώνοντας μια μεγάλη ποικιλία τίτλων από την παλαιότερη και νεότερη εκδοτική παραγωγή. Στο πλαίσιο των εκδηλώσεων έχουν οργανωθεί ομιλίες με συγγραφείς και επιστήμονες, παρουσιάσεις βιβλίων, συζητήσεις και διάλογος με σημαντικές πνευματικές προσωπικότητες από τον χώρο της λογοτεχνίας, της πανεπιστημιακής κοινότητας, της καλλιτεχνικής δημιουργίας.

Οι επισκέπτες της Έκθεσης μπορούν να επισκεφθούν την παραδοσιακή Παιδική Γωνία, φέτος με το focus στην Αρχαία Αίγυπτο, τη Γωνιά των Εφήβων, το Περίπτερο Φιλαναγνωσίας για τους γονείς και τους εκπαιδευτικούς και τα παιδιά, το Περίπτερο «Νικηφόρος Βρεττάκος» με αφορμή το επετειακό έτος, το Περίπτερο Ρήγας Φεραίος, με αφορμή την έκδοση σπάνιων σχετικών εκδόσεων από το αρχείο του Γιώργου Δολιανίτη, το Φιλολογικό Καφενείο ενώ, παράλληλα, μπορούν ν’ ανιχνεύσουν νέες αισθητικές και καλλιτεχνικές προτάσεις ακολουθώντας τον «Περίπατο Πολιτισμού» στους δρόμους της Θεσσαλονίκης και στη θάλασσα του Θερμαϊκού.

Η είσοδος στην Έκθεση είναι ελεύθερη

Αποθέματα χρυσού περίπου 20 τόνων ανακαλύφθηκαν μεταξύ Σερβίας- Βουλγαρίας και Βόρειας Μακεδονίας

  Αύγουστος 14, 2020. 19:12 Η καναδική ερευνητική εταιρεία «Medgold Resources» ανέφερε ότι στη νότια Σερβία, στα σύνορα με τη Βόρεια Μακεδον...