Συνεχίζει τον άθλο του…

Από το Βελιγράδι πέρασε σήμερα ο ποδηλάτης Στέλιος Βάσκος, ο οποίος ξεκίνησε στις 25 Ιουνίου τον νέο του «άθλο», κατά τον οποίο αναμένεται να διανύσει 4.000 χιλιόμετρα με το ποδήλατό του σε 14 ημέρες.

Η διαδρομή του «Τρίκαλα – Μόναχο – Τρίκαλα» είναι αρκετά απαιτητική και ο Στέλιος έχει να αντιμετωπίσει πολλές προκλήσεις ωστόσο ο ίδιος δηλώνει ότι δεν πρόκειται να το βάλει κάτω.

Δείτε τις φωτογραφίες από τη σημερινή του διαδρομή.





Τελευταία ενημέρωση: Τετάρτη, 27 Ιουνίου 2012, 22:37

Beograd sve bliži cilju da 2020. bude Evropska prestonica kulture

S. Š. | 27. 06. 2012. - 15:54h | Komentara: 11

Beograd je sve bliži cilju da 2020. ponese prestižnu titulu Evropske prestonice kulture, a preostalo je još da se sačeka odluka Evropskog parlamenta o tome koje će države od 2020. biti kandidati i odrediti svoje gradove za trku.

Ova odluka očekuje se do 15. jula, ali je moguće da će se na istu, ipak, sačekati do jeseni.



Projekat „Beograd 2020″ pokrenut je pre tri godine i, iako je prvenstveno vezan za kandidaturu Beograda za titulu evropske prestonice kulture, on je ujedno i dugoročna strategija razvoja kulture grada i postao je i deo zvanične strategije razvoja Beograda.



Projekat je podržan i od strane Ministarstva kulture i Ministarstva inostranih poslova, potpisani su sporazumi sa Beogradskim univerzitetom, mnogim instirucijama i udruženjima, a kandidaturu Beograda podržava i petnaestak gradova iz regiona i onih koji su već bili nosioci prestižne titule evropske prestonice i među njima su Peruđa, Krf, Ljubljana, Viljnus, Banja Lika, Sarajevo, Podgorica, Košice, Skoplje, Atina.



Evropska komisija je u martu 2011. u Briselu zvanično konstatovala prvo mesto Beograda po opredeljenosti za projekat Evropske prestonice kulture.



Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020, ističe i važnost podrške Beograđana jer prema istraživanju Agencije za evropske integracije čak 80 odsto stanovnika “Beograd 2020” ocenjuje kao najvažniji projekat sa evropskom perspektivom

ΔΙΕΘΝΕΣ ΦΕΣΤΙΒΑΛ ΚΡΑΣΙΟΥ ΣΤΟ ΝΟΒΙ ΣΑΝΤ

vΑπό τις 5 έως τις 7 προσεχούς μηνός Ιουλίου στη σερβική πόλη Νόβισαντ πρόκειται να λάβει χώρα το Διεθνές φεστιβάλ κρασιού, με τίτλο «Interfest», που αποτελεί το μεγαλύτερο του είδους στην τριγύρω περιοχή, και στο οποίο τα κρασιά τους θα εκθέσουν 120 οινοποιοί από τη Σερβία και το εξωτερικό,- ανάγγειλαν οι οργανωτές. Εκτός από τις οινοποιϊες από τη Σερβία, το Μαυροβούνιο, την Κροατία, τη Σλοβενία, τα Σκόπια, την Ουγγαρία, την Ισπανία, την Ιταλία και από την Πορτογαλία, τα κρασιά τους θα παρουσιάσουν, για πρώτη φορά στο Νόβισαντ, και οι παραγωγοί κρασιού από την Αυστραλία, τη Νότιο Αφρική και από τη Λατινική Αμερική. Ο ιδρυτής αυτού του φεστιβάλ, κυρία Jasna Budisavljević, δήλωσε ότι ιδιαίτερα ενδιαφέρουσα θα γίνει η προσφορά των κρασιών από τη Δημοκρατία των Σκοπίων, καθώς και ότι ιδιαίτερα ενδιαφέρουσα θα γίνει η έκθεση κρασιών από την Πορτογαλία.

Spomenik Andriću u Višegradu

U Višegradu će u četvrtak biti obeležena godina od početka gradnje kamenog grada na obalama Drine i Rzava. Urađeno pola posla. Spomenik nobelovcu na Trgu Nikole Tesle. Gradiće se korak po korak do 2014.
VIŠEGRADSKO čudo, kamena naseobina posvećena našem jedinom dobitniku Nobelove nagrade - postala je grad! Na poluostrvu pod kojim se sreću moćna Drina i Rzav, nadomak čuvene ćuprije Mehmed-paše Sokolovića, dobio je Andrićgrad: sopstveno pozorište (jedino od Užica do Sarajeva), Andrićev institut (naučnu instituciju koja će uz SANU i Maticu srpsku biti najvažniji čuvar naše duhovnosti), „multipleks“ bioskop, Gradsku kuću, korzo sa desetinama objekata... U četvrtak na Vidovdan, na monumentalnom, završenom Trgu Nikole Tesle biće otkrivena statua Ive Andrića. Time će biti obeležena prva godišnjica izgradnje jedinstvene tvrđave kulture.

Уредба пролази цене остале високе

Још се не зна да ли ће одлука о ограничењу зараде трговаца на 10 одсто за основне животне намирнице бити продужена

Марже замрзнуте, а уље поскупело Фото З. Анастасијевић

Уредба Владе Србије којом су крајем прошле године ограничене трговачке марже за основне животне намирнице престаје да важи последњег дана јуна, међутим из ресорног министарства још нема информација да ли ће ова одлука бити продужена.
Трговци кажу да, чак и у случају да не буде продужено њено важење, никаквих поскупљења по том основу неће бити. Јер, уредба је ограничила само зараду трговаца, али није утицала на то како произвођачи формирају своју набавну цену. И за време трајања уредбе поскупели су, на пример, уље и месо на које се такође односи ограничење повећања трговачке зараде.
У „Делезу” сматрају да уредба није испунила циљ због којег је уведена.
– За време њеног важења поскупљивали су артикли на које се она односи. То се десило јер је уредба ограничила само малопродајну маржу, а не и набавну цену производа. Произвођачи су несметано подизали цене својих производа ка малопродајном сектору што је аутоматски доводило и до раста малопродајних цена – рекли су у „Делезу”, додајући да могуће укидање уредбе не би требало да има већи утицај на малопродајне цене.
Они тврде да је на већини производа који су обухваћени уредбом малопродајна маржа, и пре него што је уредба ступила на снагу, била испод или на нивоу прописаног нивоа.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 27. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.


С. Деспотовић

објављено: 27.06.2012

Менице за покретање српске привреде

Код оваквог финансирања великих пројеката НБС би штампала новац, али то не би утицало на инфлацију, јер би покриће били изведени радови

Нужна улагања у инфраструктуру

Ако држава нема пара, а домаћи и страни инвеститори због кризе оклевају да уложе новац – ко ће онда донети преко потребна средства којим може да се покрене привредни опоравак и повећа запосленост? За Небојшу Катића, финансијског консултанта из Лондона, одговор је врло једноставан: држава.
Инвестициони циклус покренуо би се тако што би Министарство за инфраструктуру формирало предузеће за финансирање и координирање радова у овој области. Уместо парама, након што извођачи обаве посао, држава би им платила меницама које би носиле и добру камату. Издавале би се на период од неколико месеци или годину дана, за њих би гарантовала Развојна банка, а могле би и да циркулишу у привредном систему као средство плаћања. Ако се предузећу жури могло би меницу, пре истека рока, да прода Развојној банци. Али уз нешто нижу зараду. А одговор на питање где би се нашао новац којим би се менице и наплатиле јесте – у Народној банци. И то примарном емисијом, односно штампањем пара. НБС би била кредитор ове операције на тржишту. Међутим, крајњи финансијер оваквих инвестиција било би Министарство финансија које би било дужно да од централне банке откупљује менице па би се тако практично и држава раздуживала према НБС.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, сматра да је највећа слабост Катићеве идеје то што може да креира инфлацију.
– Лако је емитовати менице, али је питање ко ће хтети да их купи. Да ли ће предузећа у овом случају имати поверења да ће те менице моћи и да наплате. И да ће на њима, после одређеног периода, моћи и да зараде. Јер, ако им зараду, на крају обезвреди инфлација, то ће да унесе додатну нервозу на финансијском тржишту. Мислим да је модел прилично ризичан – оцењује Грубишић.
Међутим, Небојша Катић, одговара да овакво креирање новца не би требало да има инфлаторне ефекте. Јер, како каже, тражња је у рецесији мала, а производни капацитети нису упослени.
– Инфлаторни притисци би се јавили уколико би, на пример, НБС одштампала новац који би отишао у буџет и од тог новца би се исплаћивале плате и пензије. На тај начин, паре би отишле у потрошњу, што би погурало цене. Овако, средства одлазе у инвестиције и стварање нових добара. Идеја је да се извођачима плаћа тек по завршетку обављеног посла, што значи да је меница покривена изведеним радовима – објашњава Катић.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 27. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.



А. Телесковић

објављено: 27.06.2012

Novi Sad: U regati 93 jahte sa 220 članova posade

Plovni karavan koji čine 93 jahte i oko 220 članova posade, danas je iz Novog Sada krenuo na svoje četvrto krstarenje plovnim putevima Vojvodine
 Regata - Foto: Arhiva VN
Regata - Foto: Arhiva VN
NOVI SAD - Plovni karavan pod zastavom Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine", koji čine 93 jahte i oko 220 članova posade, danas je iz Novog Sada krenuo na svoje četvrto krstarenje plovnim putevima Vojvodine.
Regata koju organizuju "Vode Vojvodine" traje 11 dana tokom kojih će učesnici prepoloviti oko 300 kilometara vodenih puteva kroz Bašku.
U više kilometra dugom šarenom karavanu našle su se posade iz Novog Sada, Beograda, Sremskih Karlovaca, Zemuna, Novog Bečeja…a, međunarodni karakter regati dali su nautičari iz Hrvatske koji su prošle godine učestvovali na toj jedinstvenoj manifestaciji.

Η Ρωσία θα κατασκευάσει καταδρομικά για την αντιπυραυλική άμυνα

Η Ρωσία θα κατασκευάσει καταδρομικά για την αντιπυραυλική άμυνα
Φωτογραφία: EPA
 Εκτυπώστε το άρθρο Ενημερώστε το φίλο σας για το Email  Προσθέστε στο μπλογκ

Το Βόρειο σχεδιαστικό-κατασκευαστικό γραφείο της Αγίας Πετρούπολης εργάζεται επί του σχεδίου καταδρομικού με στοιχεία αντιπυραυλικής και αντιδιαστημικής άμυνας, δήλωσε ο επικεφαλής της Ενωμένης Ναυπηγικής Εταιρείας Ρομάν Τρότσενκο.


Η κατασκευή του σχεδιάζεται να ολοκληρωθεί το 2016 στο «Βόρειο Ναυπηγείο» και στο εργοστάσιο «Μπαλτίσκι». Συνολικά θα κατασκευαστούν έξι νέα καταδρομικά. Οι Ρώσοι στρατιωτικοί το τελευταίο διάστημα δίνουν μεγάλη προσοχή στο θαλάσσιο στοιχείο της αντιπυραυλικής και αντιδιαστημικής άμυνας. Προς το παρόν με την ενεργό ανάπτυξη του θαλάσσιου στοιχείου της αντιπυραυλικής άμυνας ασχολούνται οι ΗΠΑ. Γίνεται λόγος για το μαχητικό σύστημα διεύθυνσης – ενημέρωσης Aegis με πυραύλους αναχαίτισης SM-2, SM-3 και τις παραλλαγές τους. Το Aegis ήδη έχει εγκατασταθεί στο αντιτορπιλικό τύπου "Ticonderoga" και στα καταδρομικά τύπου "Arleigh Burke". Έχει επίσης ενταχθεί στα εξοπλιστικά συστήματα των πολεμικών πλοίων του Στόλου της Ιαπωνίας, της Νότιας Κορέας, της Ισπανίας και της Νορβηγίας

Zašto Srbija uvozi jabuke iz Argentine i Novog Zelanda?

Srbija, na samom početku ovog leta, uvozi beli i crni luk, jabuke, lubenice i drugo povrće i voće, ne samo iz susedne Makedonije i Albanije, već i iz jako udaljenih zemalja poput Argentine i Novog Zelanda, a stručnjaci kažu da je to posledica "nesređenog stanja u domaćoj proizvodnji i ponudi" te robe.

Podaci koje je Tanjugu saopštila Evica Mihaljević iz Asocijacije "Plodovi Srbije" pokazuju da je naša zemlja u periodu januar-maj ove godine uvezla oko 30.000 tona svežeg povrća, a od stranih dobavljača kupovan je svež kupus, paradajz, krastavac, paprika, crni luk, kelj...


Mihaljević je rekla da je u navedenom periodu srpski izvoz svežeg povrća bio skroman, ali je povoljna vest da smo ove godine isporučili na rusko tržište 3.200 tona mladog krompira, sa izgledima da se u budućnosti taj eksport znatno uveća.






Ona kaže da su nakon masovnog izvoza jabuka, u drugoj polovini prošle i početkom ove godine, pogotovu na tržište Rusije gde je plasirano oko 35.000 tona tog voća, domaće zalihe praktično iscrpljene, pa je jasno zbog čega su trgovci bili prinuđeni da uvoze jabuke.


Kada bi se u Srbiji koristili raspoloživi izvori termalne vode i na odgovarajući način podsticala proizvodnja svežeg voća i povrća u staklenicima i plastenicima, naša zemlja bi isporukom tih proizvoda mogla da zaradi osetno više nego sada i u potpunosti da podmiri domaću tražnju, tvrdi direktor Instituta za ekonomiju poljoprivrede dr Drago Cvijanović.


  • Ljudi koji se bave proizvodnjom voća i povrća u staklenicima i plastenicima kažu da je taj posao još uvek nedovoljno stimulisan od strane države i da su, uglavnom, prinuđeni da ceo rizik preuzmu sami.

Cvijanović takođe smatra da bi država trebalo odlučnije da se "umeša" i odgovarajućim merama podstakne naglo ekspanziju domaće proizvodnje voća i povrća u plastenicima i staklenicima.


"Sušina je da se merama i ekonomske i agrarne politike stimuliše da blizu vecih gradova, gde imamo vrlo povoljne uslove, naprimer u Mačvi, Stigu, u Vojvodini i delovima južne Srbije, iskoristimo izvore tople vode i podignemo velike staklenike i plastenike za uzgoj ranog voća i povrća", objašnjava dr Cvijanović.


Ekspert ukazuje da u tom slučaju Srbija ne bi bila prinuđena da uvozi rano povrće, već da bi imala i znatne količine te robe za izvoz na sve lukrativnije tržište Rusije, ali i zemalja EU.


Savetnik za poljoprivredu predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković navodi da su domaći izvoznici voća i povrća u prva četiri ovogodišnja meseca zaradili isporukom te robe na strano tržište 295 miliona dolara, dok je za uvoz utrošeno znatno manje - svega 34 miliona dolara.


Reč je o neto izvozničkoj delatnosti u poljoprivredi, ističe Stanković, uz opasku da je, "povremeno, van sezone, neophodan, radi dopune asortimana proizvoda koji su traženi, uvoz voća i povrća za koji postoji realna kupovna moć stanovništva".


Te navode Stankovića potvrđuju i predstavnici velikih trgovinskih lanaca, a stručnjak PKS ukazuje da uvozno voće i povrće kupuje, zbog visokih cena, najviše 15 do 20 procenata domaćih potrošača, dok ostali usled jako niskog standarda to ne mogu sebi da priušte.



  • Ove godine takođe će se za uvoz kultura koje se se gaje i u Srbiji, kako potvrđuju predstavnici trgovinskih organizacija, utrošiti milioni dolara.

Pojavljuju se, kako ističe Stanković, neki proizvodi, koji se uvoze i u sezoni, kada pristiže naš rod i to je problem, jer veliki megamarketi, zbog specifičnosti proizvodnje na domaćem tržištu, ne žele da učestvuju u procesu otkupa i pripreme za promet voća i povrća.


Lane smo, naprimer, dali više od 30 miliona dolara za uvoz crnog i belog luka, paradajza, kupusa, krastavaca, pasulja i drugih povrtarskih kultura koje se masovno gaje u Srbiji.



Eksperti smatraju da bi taj uvoz bio minimalan ili sasvim eliminisan kada bi se bolje organizovali domaći proizvođači, pre svega kroz sistem zadrugarstva.


Taj sistem organizovanja proizvodnje i prometa voća i povrća je najbolji jer omogućuje da se ceo proces od uzgajanja, do ubiranja plodova, a zatim njihovog pakovanja i po potrebi čuvanja u hladanjačama, a kasnije i distribucije do potrošača, odvija u skladu sa interesima svih učesnika, tvrdi Stanković.

Η Εισαγγελία ζήτησε 20 χρόνια φυλάκισης για τον Χαραντινάι

hΗ Εισαγγελία του Δικαστηρίου της Χάγης ζήτησε σήμερα, στη δευτερολογία της, τουλάχιστον 20 χρόνια φυλάκισης για τον τέως διοικητή του UCK - Ραμούς Χαραντινάι, λόγω των εγκλημάτων πολέμου σε βάρος των Σέρβων και των άλλων πολιτών του Κοσσυφοπεδίου στο στρατόπεδο συγκέντρωσης που βρισκόταν στο χωριό Jablanica, κοντά στην κωμόπολη Dečani, του Κοσσυφοπεδίου, το έτος 1998. Στο τέλος της επαναλαμβανόμενης δίκης, οι εισαγγελείς πρότειναν την ίδια ποινή και για τους δύο συνεργάτες του, κατηγορούμενους Idriz Baljaj και Ljah Brahimaj. Οι τρεις αυτοί κατηγορούμενοι βαρύνονται, στο κατηγορητήριο που αποτελείται από έξι σημεία, μεταξύ άλλων και για δολοφονία οκτώ εγκλείστων στο στρατόπεδο Jablanica. Η νέα δίκη του Χαραντινάι άρχισε τον Αύγουστο του 2011. Μετά το τέρμα της πρώτης δίκης, τον Απρίλιο του 2008, ο Haradinaj και ο Baljaj αθωώθηκαν, και ο Brahimaj καταδικάστηκε σε ποινή φυλάκισης έξι ετών. Όμως, το Εφετείο της Χάγης αποφάσισε, τέλη Ιουλίου του 2010, δεχόμενο έφεση της Εισαγγελίας της Χάγης, να επαναληφθεί η δίκη του Χαραντινάι για έξι από τα συνολικά 37 σημεία του κατηγορητήριου. Χαρακτηριστικό γνώρισμα της πρώτης δίκης αποτέλεσαν διάφορες μορφές εκφοβισμού και δολοφονίες των μαρτύρων υπό ανεξακρίβωτα περιστατικά στο χώρο του Κοσσυφοπεδίου.

Град на две реке, а купање у лавору


Стручњаци панчевачког Завода за јавно здравље поручили суграђанима да купање у Дунаву и Тамишу није безбедно

Купање у Тамишу, а онда дуго туширање (Фото М. Шашић)

Панчево – Панчевци су до краја живели у нади да ће овогодишњи први извештај стручњака регионалног Завода за јавно здравље бити другачији него што је две деценије уназад, али није им се дало. Анализа вода узетих половином јуна са плажа на Дунаву, Тамишу, Поњавици, качаревачком језеру и панчевачком базену, казују да ће за житеље града који лежи на две велике реке, избор за освежење овога лета бити мали.
Према речима др Радмиле Јовановић из одељења за хигијену нареченог Завода, Панчевцима се не препоручује да се купају на Дунаву и Тамишу, јер су на некада омиљеним плажама воде микробиолошки неисправне и сврстане у трећу, односно четврту категорију. Да би купање било безбедно нужно је да вода буде бар друге категорије. Вода није чиста ни на омиљеној плажи Београђана и Панчеваца на дунавском острву Форконтумац, познатијем као Бела Стена.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 26. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.

М. Шашић

објављено: 26.06.2012

Vanredne mere za red na Adi!

Gradonačelnik Đilas održao hitan sastanak sa gradskim službama, policijom i čelnicima Ade. Više spasilaca, novi skuteri, ponton na sredini
 Ada Ciganlija
Ada Ciganlija
Ovo je rezime vanrednog sastanka Kriznog štaba kojim je predsedavao gradonačelnik Dragan Đilas, posle subotnje tragedije u kojoj je jedan 13-godišnjak tragično nastradao skačući sa pedaline u vodu nasred Savskog jezera. Prvi čovek prestonice dao je "odrešene ruke" svim službama koje na Adi Ciganliji brinu o bezbednosti kupača da, i pod pretnjom sile, udalje sve one koji rizičnim ponašanjem mogu da ugroze živote

Балкон без цвећа као сватови без младе

Када је 2002. године заживела акција „За зеленији Београд” постојале су три категорије, сада их је седам, каже Драгана Туцовић-Баранац, идејни творац ове акције и руководилац инфо-центра у „Зеленилу Београд”
Управна зграда „Зеленила Београд” на Калемегдану (Фото Д. Јевремовић)
Све што траје, кажу, то и вреди. Једна од акција која не само што опстаје, већ из године у годину има све више поклоника јесте „За зеленији Београд”. Ових дана обележила је десет година.
Целу деценију „такмиче” се љубитељи цвећа и зеленила чији је балкон лепши, чије је двориште зеленије. До сада је у овој акцији „Зеленила Београд” учествовало више хиљада суграђана.
Када је 2002. године акција покренута постојале су три категорије. Данас их је седам.
– Све је почело од идеје и жеље да се станари удруже и да простор око својих зграда учине лепшим. Ту позитивну енергију која је постојала требало је каналисати, наградити и подстицати, како би станари и у другим зградама почели да улепшавају простор. Уређење блоковског зеленила, односно најлепша зелена површина испред стамбене зграде била је прва категорија у акцији „За зеленији Београд”. Испоставило се да је та жеља да се уреди простор испред зграде, да се између сивила бетона створи комадић зеленила у коме ће моћи да уживају, изнедрила и многа пријатељства. Комшије се друже, саде цвеће, праве столове за којима славе рођендане... а то је немерљиво богатство за људе који живе у великим градовима – каже пејзажни архитекта Драгана Туцовић-Баранац, идејни творац ове акције и руководилац инфо-центра у „Зеленилу Београд”.
Друга категорија била је најлепши балкон окренут ка улици.
– Труд уложен да се уреди балкон није само жеља да се дотера простор за себе, већ и за пролазнике, за град.
Лепо уређено школско двориште је била трећа категорија.
– Рецимо, професор је са ученицима успео да уреди башту школе „Ослободиоци Београда” на Палилули тако да је она касније свима била за пример – објашњава Драгана Туцовић-Баранац.
Циљ је био да се суграђани сами јављају и укључе у акцију, а највишом оценом награђивани су они који су показали највише труда и љубави.
– У комисији која је бирала најбоље увек су биле пејзажне архитекте да би све било по пропису и такмичари су углавном били задовољни. Једне године, међутим, другонаграђени такмичар није био баш најсрећнији због освојеног места. Када је примао награду рекао је: „Обећавам да ћу ја следеће години бити први”. И стварно је тако било, он је толико урадио до следеће године да је освојио прво место. Жена коју обавезно морам да споменем је Боса Марјановић, чији балкон већ десет година осваја награде. Жељу да уреди балкон Боса дели са другима, даје савете, пелцере... И има једну лепу реченицу: „Балкон без цвећа је као сватови без младе” – каже са осмехом Драгана Туцовић-Баранац.
А да би и они суграђани који са огромном љубављу уређују свој животни простор, коме ни чланови комисије не могу да одоле, добили признање за труд, уведена је и специјална награда.
– Суграђанин који у последње две, три године својом енергијом и баштом плени је и деведесетдеветогодишњи Живојин Јовановић. Он у свом врту гаји само црвене и беле руже. То ради јер обожава „Црвену звезду” и њен је страствени навијач. Ово је само показатељ да се и Београду, препуном бетона, асфалта, буке, загађења, може, ако имате своју башту и зелени кутак, доживети толико година – сматра Драгана Туцовић-Баранац.
Ове године је највише награда отишло у Сурчин, али житељи са Чукарице и Звездаре ипак се највише залажу када је реч о уређењу зеленила.
„Пелцер” за акцију „За зеленији Београд” тражили су и други градови у Србији: Суботица, Чачак, Вршац, Пирот....
------------------------------------------
Ни у шталу пре емисије
Драгана Туцовић-Баранац већ годинама своје знање и љубав према цвећу преко медија преноси љубитељима цвећа и, како каже, увек су је гледаоци и читаоци награђивали само лепим речима.
– Када сам била на Златибору, пришао ми је један младић и рекао да његова мајка суботом, када је била моја емисија, неће ни у шталу да оде да помузе краве док се не заврши прилог. Емисије гледају разни људи. Кажу да им је било лако да разумеју савете о цвећу, биљкама, балконима, окућницама јер причам једноставним, народским језиком – истиче Драгана Туцовић-Баранац.
Б. Васиљевић
објављено: 25.06.2012

Две српске куће срушене до темеља

Хроника

У самом центру Приштине ниче објекат на темељима породичног дома Миланке Весић, а нестало је и здање породице Ђокић. – Једино објашњење: Куће сте продали
Место на коме су се налазиле куће породице Ђокић (Фото Ж. Ракочевић)


Приштина –У центру Приштине, у непосредној близини косовских и међународних институција, пре неколико дана срушене су куће две српске породице. Дом професора Медицинског факултета Томислава Ђокића нестао је буквално пред очима једног града и његових суседа, а ту одмах поред, у његовом бившем комшилуку, на месту куће Миланке Весић,налази се нови темељ, све је спремно за градњу и нема ни једног јединог камена њихове куће.
Никоме није пало на памет да се побуни или макар пита: шта се то дешава, чији су то домови, имате ли дозволу за рушење објеката? Нико од суседа није позвао своје расељене комшије и рекао: Нешто се чудно догађа, руше вам кућу!
Када је расељена Миланка, пре неколикодана, позвала своју комшиницу Нађију и питала је шта се догађа,кратак одговор с друге стране гласио је: Ви сте кућу продали! Иако породица Весић није то урадила, нити је имала намеру, подразумева се да је Србин спреман да прода кућу, а имовина оних за које се зна да неће да продају постаје предмет нарочитог интересовања или се уништава на различите начине. Овај процес има своју чудну логику: извесно време цена такве имовине расте, многоструко је већа од реалне, понуде за продају су чешће,а онда крене процес девастације и на крају остане само земља, шут и набацано смеће.
Господин Ђокић, декан Медицинског факултета, градски човек, отворен за све и вечито насмејан, награђиван и од својих и од странаца,у неку руку је симбол града. Раскрстити с њим и његовом имовином јесте обрачун са градом и сећањем да је то посед онога који је у складу са својом личном природом и природом свога посла помагао другима. То је обрачун са неким ко је у нечему био први. Продаја имовине на Косову и Метохији деценијама се ослањала управо на ову „филозофију”: за цену имања првог домаћина у селу се никада није питало – било је довољно да изговори цену и да се новац нађе. Исто је било и са „функционерима” који су имали станове по градовима. После њих су сви лакше и јефтиније продавали. Логика је и данас иста, после ове вести – па и овог текста – расељени који своју имовину нису продали немају много избора и даће своју очевину, станове иземљу испод цене и спасавати што се спасити може.
Цео случај би, вероватно,остао непознат,да Рада Трајковић, посланица Јединствене српске листе у Скупштини Косова,није позвала институције, министре, међу њима и једног Србина задуженог за повратак,да исправе неправду нанету професору Ђокићу.
„Министар полиције да истражи случај, а министар за повратак да реконструише кућу. То би била једина разумна порука рушитељима”, рекла је Трајковићева.
У огромном броју случајева институције директно учествују у одузимању права на приватну имовину. Њихова одговорност, етничка усмереност ка довршењу обрачуна са Србима, нечињење међународне заједнице и одсуство било какве сигурности,део су опште атмосфере у којој угрожени појединац има врло мало изгледа на правду и право на приватну имовину. Потпуно хаотична ситуација произвела је систем где јачи по искључивом праву силе може узети оно што није његово,и где слабији и другачији има мале шансе да преживи и сачува своју имовину. Једна Албанка из околине Пећи, америчка држављанка, изгубила је судски спор против свог стрица,јер је судија сматрао да она као женско не може наследити земљу свога оца.
„У овом тренутку постоји 22.000 захтева за повратак узурпиране српске имовине, нема воље нити снаге да се то уради”,каже Ненад Максимовић,директор Невладине организације „Центар за мир и толеранцију”.
У протеклих дванаест година продаја српских станова и кућа била је често монопол Албанаца из институција. Шеф полиције једног градића у Косовском Поморављу продао је велики број српских кућа и станова. Ту имовину он је „ставио под своју заштиту”,после чега су сви остали потенцијални купци престали да се распитују и контактирају расељене Србе,од којих многи живе у селима око вароши. Уместо њих, после извесног времена, почео је да их позива „специјални изасланик” шефа полиције с поруком: „Твоја кућа је продата, мени треба исплатити 20.000 евра!” Разуме се да нико није пријавио случај.Уосталом,коме би се могли жалити, а помињање имена оштећених директно је повезано са животом и опстанком Срба.
Живојин Ракочевић
објављено: 25.06.2012

Top 10 grčkih ostrva

Grčka je popularna turistička destinacija, mesto za odmor koji biraju turisti iz svih krajeva sveta. Po razuđenosti obale Grčka je druga zemlja u Evropi, a na dužini od 13.676 km (kolika je duga obala Grčke) nalazi se mnoštvo ostrva, poluostrva i zaliva. 227 naseljenih ostrva okruženo je kristalno čistim vodama, očuvanom prirodom i plažama svetskog kvaliteta. Upoznajte top deset grčkih ostrva, koje je izdvojio sajt inyourpocket.com.



1. Santorini

Ovo je jedno od najpoznatijih, najslikovitijih i turistički najposećenijh ostrva Grčke. Santorini je ostrvo vulkanskog porekla, mesto sa najlepšim zalaskom sunca u Grčkoj i sa specifičnim plažama, koje se sastoje od belog, crvenog, sivog ili crnog peska. Pripada ostrvskoj grupi Kiklada, njeno je najjužnije ostrvo, veoma razuđeno i planinsko u većem delu. Turistička atrakcija Santorinija su dva mala vulkanska ostrva: Palea Kameni i Nea Kameni, a pored fantastičnih plaža i prirodnih lepota, ono po čemu je ostrvo poznato je specifična arhitektura.



Krit je najveće grčko ostrvo, a peto po veličini u Mediteranu. Važi za jedno od najlepših grčkih ostrva, čiji su glavni adut prelepe plaže i lepo vreme. Obala Krita duga je 1050 km, Hanija se smatra najlepšim delom ostrva, Heraklion je glavni i najveći grad, i najpopularnije turističko mesto. Krit je čuven po Minojskoj civilizaciji i palati u Knososu, bogat je atrakcijama, prelepom i raznovrsnom prirodom.




3. Mikonos

Mikonos ima najlepše plaže u zemlji, najluđi noćni život, kosmopolitski karakter. Omiljena je turistička destinacija svetskog džet-seta, mesto je koje svetska elita rado bira za svoj odmor. Mikonos je jedno od ostrva Kiklada, izuztno posećeno u jeku letnje sezone, iako važi za jedno od skupljih grčkih odmarališta.



4. Hidra

Hidra je jedno od najlepših grčkih ostrva sa jedinstvenom arhitekturom, mesto na kojem se na svakom koraku oseća tradicionalni duh Grčke. Na ovom ostrvu zabrenjena je upotreba motornih vozila (automobila i motora), pa se kao prevozno sredstvo koriste bicikl, vodeni taksi, ali i magarci. Do jedine peščane plaže na ostrvu dolazi se, upravo, vodenim taksijem.


5. Kefalonija

Kefalonija pripada grupi Jonskih ostrva, i najveće je u toj grupi. Na ovom ostrvu nalaze se neke od najlepših plaža na svetu, najpoznatija je Mirtos, koja je rangirana kao peta najlepša plaža na svetu. Kefalonija je pravi turistički raj, pored predivnih plaža, obiluje šumama, planinama, pećinama, a vino sa njenih teritorija važi za jedno od najboljih grčkih vina.




6. Paros

Ovo je verovatno najtipičnije grčko ostrvo, jedno od ostrva iz grupacije Kiklada. Plaže, noćni život, smeštaj, na ovom ostrvu su na visokom nivou. Glavni grad ostrva Paros je Parikia, tipično kikladsko naselje, sa popločanim stazama, starim crkvama, kućama ofarbanim u plavo-beloj boji i malim prodavnicama.


7. Krf

Plaže Krfa svrstavaju se među najlepše plaže Grčke; većina njih nagrađena je Plavom zastavom. Krf je ostrvo prirodnih lepota, mesto na kome se spajaju tradicionalno i kosmopolitsko. Obiluje kulturno-istorijskim znamenitostima, a Stari grad sa dve tvrđave nalazi se na UNESCO-vom spisku svetske baštine.



8. Skiatos

Skiatos je ostrvo severnih Sporada, koje zauzima površinu od 50 km2, ali ima 65 plaža. Okruženo je borovom šumom, koje se protežu sve do mora, a okružuju i njegove peščane plaže. Skiatos je destinacija za sve uzraste: posećuju ga i porodice sa decom, ali i mladi koji vole bogat noćni život.



9. Rodos

Rodos je dom jednog od sedam svetskih čuda – Kolosa sa Rodosa. Najveće je i najvažnije ostrvo u skupini Dodekaneza, pa je i mesto koje i Grci rado biraju kao destinaciju za svoj odmor. Uzbudljiv noćni život, ukusna kuhinja, plaže sa kristalno čistom vodom, mekim peskom ili šljunkom, ono je što privlači turiste iz svih krajeva sveta.



10. Ios

Ios je najjužnije ostrvo iz grupe Kiklada, jako popularno među mlađim osobama, zbog burnog noćnog života i prelepih plaža. Centar svih dešavanja na ostrvu je u njegovom glavnom gradu Hori. Prosečna letnja temperatura na Iosu je oko 30 C.












„Muzika klasika light” festival u Muzičkom paviljonu



U Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu od 25. do 29. juna biće održan drugi po redu „Muzika Klasika light” festival.

Festival na Kalemegdanu je koncipiran kao ciklus koncerata koji klasičnu muziku afirmiše u sintezi sa drugim muzičkim žanrovima.

Prvi festival „Muzika klasika light” pokazao je da festivali ovakve koncepcije privlače pažnju široke publike i da dobro osmišljenim programom i kvalitetnim odabirom umetnika obogaćuju beogradsku letnju festivalsku ponudu

Δήλωση του Μιλοβάνοβιτς για τις επενδύσεις στη Σερβία



v«Στη Σερβία, κατά τα τελευταία 10 χρόνια επενδύθηκαν περίπου 37 δισ. ευρώ, όμως κατά την επόμενη περίοδο η Σερβία πρέπει να στραφεί σε εγχώριες πηγές χρηματοδότησης για νέα έργα, και οι ιδιωτικές επιχειρήσεις πρέπει να λαμβάνουν την ίδια μεταχείριση όπως οι άλλες εταιρείες», δήλωσε ο γενικός διευθυντής της Energoprojekt Holding, Βλαντιμίρ Μιλοβάνοβιτς. «Νέα κυβέρνηση πρέπει να κάνει προώθηση της Σερβίας ως μιας αγοράς με ευνοϊκούς όρους εργασίας και να χρηματοδοτεί μόνο τα σχέδια που έχουν μακροπρόθεσμη προοπτική και που θα δημιουργήσουν νέες θέσεις εργασίας», δήλωσε ο Μιλοβάνοβιτς στο φόρουμ Vivaldi, που τελειώνει σήμερα στην Μόκρα Γκόρα.
«Προτεραιότητα στην ανάπτυξη θα πρέπει να είναι οι επενδύσεις σε αναξιοποίητες περιοχές, επειδή δημιουργούν νέες θέσεις εργασίας», τόνισε ο ίδιος. «Το κράτος παραμένει να είναι ο μεγαλύτερος επενδυτής στη Σερβία, και νέες θέσεις εργασίας μπορούν να δημιουργηθούν μόνο εάν υπάρχουν σχέδια για την αύξηση των εσόδων», κατέληξε ο Μιλοβάνοβιτς.

Челична криза гаси железару



Од 5. јула на тихи ход биће стављена и друга висока пећ смедеревске челичане, а за њом ће до 10. јула стати и траке у топлој ваљаоници, сазнаје „Политика“


Производња че ускоро бити сасвим заустављена Фото Железара Смедерево
Смедерево – Вишемесечно „вештачко дисање“ које је држава покушала да удахне смедеревској железари није помогло некадашњем гиганту да преживи челичну кризу и одлазак бивших власника. Након пет месеци држава је затегла кесу и донела одлуку да до даљег заустави нерентабилну и већ посусталу производњу.

Од 5. јула на тихи ход биће стављена и друга висока пећ, а за њом ће до 10. јула стати и траке у топлој ваљаоници, сазнаје „Политика“. Овим ће стати комплетна производња у смедеревској челичани јер је прва пећ угашена још прошлог пролећа,одлуком Ју-Ес стила. Око пет хиљада радника остаће без посла и биће упућено на принудне одморе са 60 одсто од плате. Тињање високе пећи у фабрици ће обезбеђивати мање од 500 радника. Остали ће се за две недеље наћи у небраном грожђу јер, за разлику од фебруарског распуста, овај прекид производње може да потраје и питање је када ће гвожђе поново потећи из пећи у Смедереву.

Да ли ће 10. септембра неки купац закуцати на врата железаре великије знак питања. Од исхода тендера,који је два пута продужен, умногоме зависи и повратак радника у погоне. До тада је извесно да ће морати да сеодмарају јер сиљење производње прави велике губитке у време када ни то мало гвожђа што произведе фабрика нема где да пласира.

.................................................


Цео текст прочитајте у штампаном издању од 24. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.

О.Милошевић
објављено: 24.06.2012

Trg republike opet zapušten



Osim nalepnica i grafita ni okruženje oko spomenika nije reprezentativno. Ispred samog pijedestala i stepenica nalazi se velika rupa u asfaltu, a oko njega ispucali beton. Na spomeniku su često i zaostale limenke piva i flašice vode. Malo dalje od njega tri velike rupe kod autobusa za dobrovoljno davanje krvi, koje su doduše zamaskirane tucanikom. Žardinjere u samom centru Trga su popucale. Sa spomenika grafiti su poslednji put uklonjeni prošle godine, a pre toga je oskrnavljen kada su vandali otkinuli deo kitnjastih figura sa pijedestala, verovatno da bi ga prodali na crnom tržištu.

Za okolinu oko spomenika i izgled celokupnog trga nadležno je JKP “Zelenilo-Beograd” koje je prošle godine radilo uređenje Trga Nikole Pašića. JKP “Beograd put” čeka nalog “Zelenila” za promenu asfalta, jer nije reč o putu ili trotoaru za šta je nadležan. U “Zelenilu” obećavaju da će već koliko sutra izaći na teren.
- Prihvatamo sugestiju građana i sanacija oštećenja čvrstog zastora, odnosno asfalta, saniraćemo u najkraćem mogućem roku. Za eventualno postavljanje nekog drugog materijala potrebna je ipak ozbiljnija rekonstrukcija - kaže Radovan Draškić, direktor “Zelenila”.

Samo jedan natpis na spomeniku košta građane više hiljada dinara, jer se sve obnavlja iz budžeta. Za uklanjanje grafita i čišćenje celokupnog spomenika prošle godine izdvojeno je 410.000 dinara, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Sekretarijata za kulturu.

- Kada neko napiše, na primer, “Ana voli Milovana”, treba da zna da to Anine i Milovanove roditelje košta nekoliko hiljada dinara. Uklanjanje grafita košta najmanje 20.000 dinara - kaže Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika.
Građanima se čini i da je spomenik deformisan, da je lice Kneza Mihaila iskrivljeno i da je postamentu potrebna hitna rekonstrukcija. Međutim, Kotururova navodi da je sve to subjektivan utisak najverovatnije zbog patine, zelene mase koja se stvara usled atmosferskog uticaja, zbog čađi i ptičjeg izmeta. I zaista, Knez Mihailo laiku izgleda kao da je obojen zelenom bojom.
- Potpuno skidanje patine bi bilo problematično jer bi onda bronza bila ugrožena. Samo lice nije deformisano, pa mi bismo to prvi primetili - kaže Koturova.

Δημογραφικό: "Χάθηκαν" 1 εκατ. Έλληνες σε μία δεκαετία!


Ένα εκατομμύριο Έλληνες χάθηκανε μέσα σε μία δεκαετία και πρόκειται για την χειρότερη δημογραφικά δεκαετία μετά την δεκαετία του Β'Π.Π. και του εμφυλίου πολέμου! Αλλά ακόμα και στα χρόνια του Β’ Παγκοσμίου Πολέμου, δεν είχε υπάρξει τόσο μεγάλη αναλογικά πληθυσμιακή απώλεια καθώς ούτε οι περίπου 350.000 νεκροί από τον πόλεμο και την πείνα, ούτε οι 100.000 νεκροί του Εμφυλίου, ούτε η φυγή των χιλιάδων στις χώρες του ανατολικού μπλοκ επέφεραν πληθυσμιακή απώλεια ενός εκατομμυρίου Ελλήνων μέσα σε δέκα χρόνια.

Στο σύνολο της χώρας απεγράφησαν 10.787.690 μόνιμοι κάτοικοι, εκ των οποίων 5.303.690 άρρενες (ποσοστό 49,2% του γενικού πληθυσμού) και 5.484.000 θήλυς (ποσοστό 50,8%) όπως αναφέρουν τα πρώτα προσωρινά στοιχεία της επίσημης απογραφής που ανακοίνωσε η Ελληνική Στατιστική Αρχή (ΕΛΣΤΑΤ).

Στη γενική απογραφή του 2001 ο πληθυσμός της χώρας είχε καταμετρηθεί σε 10.964.020 άτομα, ενώ το 2009, σύμφωνα με την ΕΛΣΤΑΤ, υπολογίσθηκε ότι ξεπέρασε τα 11.282.571 άτομα. Μπορεί να φαίνεται μείωση πληθυσμού σε σχέση με το 2001 μόνο 190.000 άτομα μόνο, αλλά να υπολογίσουμε περισσότερο από ένα εκατομμύριο ξένους οι οποίοι δεν υπήρχαν το 2001, καθώς τότε υπολογίζονταν σε 300.000 περίπου και τώρα ξεπερνούν το 1.300.000!

Η κρίση φαίνεται μέσα στην διετία που ο πληθυσμός από τους Έλληνες που φεύγουν για να αναζητήσουν την τύχη τους στο εξωτερικό τους αυξημένους θανάτους και τις μειωμένες γεννήσεις ο πληθυσμός μειώθηκε κατά 500.000 των ξένων συμπεριλαμβανομένων!

Από τα προσωρινά αποτελέσματα προκύπτει ότι οι πέντε Δήμοι με τη μεγαλύτερη πληθυσμιακή πυκνότητα (μόνιμοι κάτοικοι ανά τετραγωνικό χιλιόμετρο) είναι οι Δήμοι Καλλιθέας (21.067,6), Ν. Σμύρνης (20.740,6), Αθηναίων (16.830,4), Θεσσαλονίκης (16.703,3) και Νέας Ιωνίας (15.109,7). Ακόμη, οι πέντε Δήμοι με τη μικρότερη πληθυσμιακή πυκνότητα είναι οι Δήμοι Πρεσπών (3,05), Ζαγορίου (3,78), Παρανεστίου (3,85), Σφακίων (4,11) και Νεστορίου (4,27).

Με τον υπάρχοντα ρυθμό μείωσης του πληθυσμού που έχει ενταθεί κατακόρυφα την τελευταία διετία, υπολογίζεται ότι στα τέλη της δεκαετίας θα έχουμε φτάσει στα επίπεδα του 1970 με την Ελλάδα των 8 εκατομμυρίων ψυχών! Ο Ελληνισμός χάνεται. Ακούει κανείς;

Τμήμα ειδήσεων defencenet.gr

„Zelena“ energija za budućnost



zePotrošnja energije iz dana u dan raste, a više od 1,3 milijarde ljudi, pre svega u Africi i Aziji, nema pristup struji, pokazalo je istraživanje Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije. Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora konkurentna je u odnosu na mnoge tehnologije, koje koriste fosilna goriva. Ukupni potencijal obnovljivih izvora u Srbiji procenjen je na 4,7 miliona tona ekvivalenta nafte.

Ostvarivanje cilja UN da do 2030. godine struja postane dostupna svima u svetu omogućilo bi otvaranje četiri miliona radnih mesta u energetskom sektoru. Tokom 2011. godine investicije u ovaj sektor dostigle su oko 260 milijardi dolara, a proizvodnja struje vremenom postaje sve jeftinija. Troškovi proizvodnje putem solarnih sistema smanjili su se za 60 odsto u protekle dve godine, i iznose jedan dolar po kilovatu. Sa cenom od 0,06 dolara po kilovat času, poljoprivredni i drvni otpad spada među jeftinije izvore energije, dok struja iz velikih hidropostrojenja može biti i tri puta jeftinija, zbog čega je ona najkonkurentnija.

Veće i efikasnije korišćenje „zelene“ energije zacrtano je Strateškim dokumentima Srbije. Tokom leta 2012. godine EPS će raspisati tendere za izgradnju osam novih i revitalizaciju 15 malih hidroelektrana. Ta investicija, vredna 23 miliona evra, biće finansirana iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a početak radova očekuje se na jesen ove godine. Nemačka kompanija RWE je sa EPS-om osnovala zajedničko preduzeće „Moravske hidroelektrane“ za gradnju pet postrojenja na Velikoj Moravi. Takođe, RWE razmatra i druge projekte, kao što je reverzibilna HE „Đerdap 3“.

Kad je reč o korišćenju snage vetra, Srbija bi do početka 2014. trebalo da dobije prve vetroparkove. Od ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije, oko pet procenata odnosi se na potencijal energije vetra. On je najveći u košavskom području Vojvodine, posebno u Banatu, kao i oko donjeg toka Dunava. Za prvu vetroelektranu “Plandište 1” u Vojvodini već je izdata građevinska dozvola. Taj objekat imaće snagu 102 megavata, proizvodnja struje planirana je na 40 vetrenjača, a vrednost investicije je 3,22 miliona evra. Osim toga, EPS kod Kostolca planira izgradnju vetroparka, a radovi bi mogli da počnu 2013. godine. Vrednost ove investicije je oko 40 miliona evra. Značajan impuls razvoju ovog potencijala daće i nemački “Simens”. Naime, ova kompanija je pre godinu dana u Subotici započela izgradnju fabrike za vetrogeneratore, a vrednost posla, koji će biti završen do kraja 2013. godine, je 24 miliona evra.

Što se tiče solarne energije, već je dogovoreno da kompanija “Sekjurum ekviti partners Jurop” (Securum Equity Partners Europe) iz Luksemburga u blizini Pirota gradi najveći solarni park na svetu “Onegiga”, snage hiljadu megavata. Prostiraće se na tri hiljade hektara, a vrednost investicije je 1,7 milijardi evra. Prvi kilovati struje trebalo bi da budu na tržištu u drugom tromesečju sledeće godine, a celokupna proizvodnja namenjena je izvozu. Osim toga, do kraja leta, u blizini Leskovca nići će prva solarna elektrana, a planirana je izgradnja takvog objekta i na Zlatiboru.

U strateškim planovima Srbije postavljen cilj da se do kraja decenije učešće alternativnih izvora energije poveća na 20 odsto, što je u skladu sa zahtevima EU.

Ναρκοθετήθηκε ένα σερβικό σπίτι στην Πρίστινα


dΤο πατρικό σπίτι του έγκριτου Σέρβου καθηγητή Πανεπιστημίου και επιστήμονα, Tomislav Đokić, ναρκοθετήθηκε και κατεδαφίστηκε στο κέντρο της Πρίστινας,- δήλωσε σήμερα η κυρία Rada Trajković, βουλευτής στη Βουλή του Κοσόβου, η οποία ζήτησε, με την ευκαιρία, την αντίδραση των αρμοδίων οργάνων. Το σερβικό ραδιόφωνο του Κοσσυφοπεδίου μετέδωσε ότι η κυρία Trajković είπε πως το εν λόγω σπίτι κατεδαφίστηκε πριν από τέσσερις μέρες, αφού πρώτα είχε τοποθετηθεί εκρηκτική ύλη σ’αυτήν. «Ο καθηγητής Đokić και τα μέλη της οικογενείας του δεν είχαν δικαίωμα να γυρίσουν πίσω στο σπίτι τους στην Πρίστινα, όμως, οι ίδιοι δεν ήταν πρόθυμοι να το απαρνηθούν, επειδή έτρεφαν βαθειά αισθήματα απέναντι σ’αυτό το σπίτι και τον περίγυρο»,- δήλωσε η κυρία Trajković. Άλλωστε, το σπίτι της οικογένειας Đokić βρισκόταν στο κέντρο της Πρίστινας, δίπλα στους κορυφαίους θεσμούς εξουσίας του Κοσόβου.

Analitičari: Grčka ipak van evrozone



grcka-krizaAnalitičari tvrde da će Grčka za mesec ili za godinu dana, bez obzira na sve, izaći iz zone evra.



Grčka je formirala novu koalicionu vladu, ali joj analitičari već predskazuju brzu ostavku i prognoze za tu zemlju ostaju loše.

Da bi ubedila Evropsku uniju i Međunarodni monetarni fond da puste Grčkoj drugi antikrizni zajam od 130 milijardi evra, nova vlada mora da počne da sprovodi program oštrog smanjenja javnih izdataka koji je uslov za dobijanje te pomoći.

Lideri nove vladajuće koalicije nisu, međutim, previše radi da to učine i veruju da će uspeti da ubede kreditore da im daju novac bez sprovođenja drastične štednje.

Lider partije PASOK Evangelos Venizelos spreman je za "veliku bitku" u Briselu. On smatra da je Grčkoj neophodan program za stimulisanje ekonomskog rasta i zapošljavanja.

Demokratska levica, koja se takođe našla u koalicionoj vladi, još je odlučnija. "Grčka mora da postepeno odustane od uslova iz programa pomoći, zbog kojih strada narod", predočio je lider te partije Fotis Kuvelis.

Evrozona, međutim, teško da je spremna na veće preispitivanje uslova iz sporazuma pomoći Grčkoj. Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland su izjavili da Grci moraju da ostanu privrženi obavezama koje su prihvatili i da evrozona moža da učini samo sitne ustupke.

Ako Grčka ne uspe da dobije značajnije ustupke, Demokratska levica može da ne podrži taj sporazum i tada bi se koalicija, a s njom i vlada, brzo raspala.

Ekonomisti su uvereni da će se tako i desiti i to veoma brzo, a na isto već odavno upozoravaju i vodeće svetske banke, uključujući "Bank of America", "Morgan Stanly", "Citygroup".

Analitičari "Bank od America" smatraju da Demokratska levica neće podržati revidiran program pomoći jer će im se ustupci kreditora učiniti previše beznačajni, što će dovesti do pada vlade i ići naruku opozicionoj partiji Siriza koja ima velike šanse za pobedu na sledećim izborima.

Odbacivanje ispunjavanja obaveza pred EU i MMF biće prvi korak ka izlasku zemlje iz evrozone, smatra "Bank of America".

"Morgan Stanly" ukazuje da pred vladom Grčke stoji previše zadataka koje ona teško da može da ostvari.

Vlada, naime, mora da u najskorije vreme odluči kako da smanji rashode za tri milijarde evra ili za 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zatim, do 2014. mora da troškove skreše za još sedam odsto BDP kako bi ostvarila budžetske ciljeve koje je propisala EU.

MMF i EU Atina ne treba da očekuje ozbiljne ustupke, ukazali su analitičari "Morgan Stanlyja" koji smatraju da ti ustupci mogu biti u vidu sniženja kamatnih stopa na dugove, što bi smanjilo grčke isplate u nekoliko sledećih godina za pet milijardi evra.

Takođje mogu biti produženi rokovi za vraćanje kredita, ali ništa više od toga.

Ako kreditori i učine veće ustupke, postoji veliki rizik da će tranše iz paketa za spasavanje pristizati sa zakašnjenjem - Grčka sada kasni najmanje šest nedelja s unutrašnjim isplatama.

Svi ti činioci mogu dovesti do kraha vlade i to u najskorije vreme, smatra "Morgan Stanly" i najavljuje duge muke za Grčku , s obzirom da je verovatnoća za izlazak Grčke iz evrozone u sledećih 12-18 meseci svega 35 odsto.

Prema analitičarima "Citigroupa", surova štednja će primorati Grke da odbace evro u sledećih godinu i po dana, nezavisno od toga ko je ušao u koalicionu vladu, budući da će vlada morati da realizuje program stroge štednje, čije će rezultate ocenjivati trojka kreditora.

To će, pak, izazvati nezadovoljstvo u zemlji, naročito među zaposlenima u državnom sektoru koji će, sem otpuštanjima, biti razočarani i rasprodajom državne imovine, s obzirom da vlada planira da od privatizacije zaradi 70 milijardi evra.

Grčka će, kao rezultat, objaviti bankrot, posle čega će finansiranje Atine prekinuti i Evropska centralna banka , zbog čega će grčke banke konačno izgubiti pristup likvidnosti.

Bacili četiri miliona evra?



Vladimir Lojanica | 22. 06. 2012. - 02:00h | Foto: M. Cvetković | Komentara: 1
Buduća vlada Srbije moraće hitno da rešava mnoge stvari, ali i da odgonetne kakva je sudbina zaobilaznice oko Užica prema Bajinoj Bašti? Da li će se i kada nastaviti obustavljeni radovi i, u slučaju negativnog odgovora, moraće da objasni ko će snositi posledice zbog bačenih četiri miliona evra.


Jedni tvrde da je novac proćerdan, a drugi da je to ulaganje za budućnost: Zaobilaznica kod Užica
Zamišljena kao deonica koja će saobraćaj prema Bajinoj Bašti izmestiti iz Užica, gradnja je počela 2006. novcem NIP-a, uz procenu da će koštati 17-18 miliona evra.

Plan je bio da se na zlatiborskoj magistrali, kod kamenoloma Sudruk, napravi petlja, a zatim jednolučni most preko kanjona Đetinje, dug 252 metra, koji bi bio spona sa liticom iznad druge obale reke. Odatle bi se izgradilo 4,85 kilometra puta do naselja Volujac, gde bi se zaobilaznica spojila sa pravcem Užice - Bajina Bašta.

Do kraja 2008. država je ovde uložila 392,5 miliona dinara, prokrčena je trasa od leve strane kanjona do Volujca i duž njega su izgrađeni potporni zidovi.

Međutim, pre tri i po godine poslovi su naprasno stali, i to kada je trebalo isprojektovati most 102 metra iznad Đetinje.

Oktriveno je da teren na koji je trebalo da se ukopaju stubovi nepogodan, da tle ne bi moglo da izdrži megalomansku građevinu. Od tada zaobilaznica nije odmakla ni za pedalj uz objašnjenje da “nema novca”.

U ranijim predizbornim kampanjama bila je uzdanica svih stranaka, dok pred minule izbore nije ni spomenuta.

- Novac uložen u zaobilaznicu nije proćerdan, kad-tad ona mora zaživeti jer nema drugog rešenja da se rastereti saobraćaj - izričit je Zoran Adžić, savetnik u Ministarstvu za infrastrukturu, inače predsednik odbora Nove Srbije.

Kaže da zaobilaznica trenutno nije prioritet jer nema novca. Kaže da je sve u rukama države koja treba da odluči.

- U zemljištu na koje bi prema idejnom rešenju trebalo da legnu stope mosta postoje pukotine. To nije strašno jer je fundament mosta lako pomeriti pet-šest metara. Problem je besparica - objašnjava Adžić.

Zaobilaznica je od vitalnog značaja, ali istovremeno i preveliki trošak da bi se pomogla iz gradskog budžeta.

- Ma koliko nam značila, preskupa je da bismo pomogli. Nemam informaciju iz vlade kakva je sudbina zaobilaznice - kaže Đorđe Mijušković, pomoćnik gradonačelnika Užica za saobraćaj.

Mada je probijena trasa od klanca Đetinje do Volujca mestimično zapuštena i obrasla rastinjem, u preduzeću “Putevi Užice”, kome je poveren ovaj posao, kažu da nema razloga za brigu da će zub vremena nagristi već urađeno

Београдски фестивал европске књижевности од 26. јуна



Део плаката манифестације
БЕОГРАД - Први београдски Фестивал европске књижевности, на којем ће учествовати седам значајних савремених европских и домаћих писаца, одржаће се у Дому омладине у Београду од 26. до 29. јуна, најавила је данас издавацка кућа Архипелаг.
На конференцији за новинаре главни уредник Архипелага Гојко Божовић је рекао да ће Фестивал, приређен као мултимедијални догађај, почети читањем, како је оценио, једног од највећих светских писаца Петера Естерхазија.
Поред Естерхазија на фестивалу ће учествовати Давид Албахари, Владислав Бајац, Јелена Ленголд, Весна Голдсворти, Ласло Блашковић и један од најзначајнијих савремених шведских писаца Арис Фиоретос.
На Фестивалу ће бити четири целовечерња мултимедијлна књижевна програма, са седам читања, четири филмске пројекције и једном изложбом фотографија Ласла Блашковића, под називом „Амерички графити”.
„Београду је потребан велики међународни књижевни фестивал чији је кључни циљ да представи најважнија дела и највазније писце савремене европске књижевности, али је и врхунској књижевности потребна нова модерна тачка промоције књига, писаца, идеја и читања”, рекао је Божовић.
Београдски фестивал европске књижевности издавачка кућа Аргипелаг (www.arhipelag.rs) покреће поводом пет година рада, у сарадњи са Домом омладине Београда (www.domomladine.org).

Το ιωβηλαίο φεστιβάλ μπίρας θα λάβει χώρα από 14 έως 19 Αυγούστου


bΤο ιωβηλαίο 10ο φεστιβάλ μπίρας στο Βελιγράδι, γνωστό σαν «Belgrade beer fest», πρόκειται να λάβει χώρα από 14 έως 19 Αυγούστου, στον τόπο Ušće, όπου ο ποταμός Σάββας χύνεται στον ποταμό Δούναβη, και σ’αυτό θα συμμετάσχουν πολλά ροκ συγκροτήματα από τις χώρες της τριγύρω περιοχής, όπως είναι το Prljavo Kazalište, το Plavi orkestar, το Crvena jabuka, οι Partibrejkers, ο Vlatko Stefanovski, το Plejboj, ο Rambo Amadeus και το Obojeni program. Οι οργανωτές αποφάσισαν το εφετινό «Beer fest»να διαρκέσει έξι μέρες, και σ’αυτό οι επισκέπτες θα έχουν την ευκαιρία να δοκιμάσουν πολλά είδη μπίρας από τη Σερβία και από τις ξένες χώρες, και να ακούσουν τη μουσική πολλών ντόπιων και ξένων συγκροτημάτων.

Vreo dan u Srbiji

U Somboru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Ćupriji i Nišu izmereno je 35 stepeni




BEOGRAD - U Srbiji je danas u nekoliko gradova temperatura vazduha u 14 sati dostigla 35 stepeni, dok je najsvežije bilo na Kopaoniku, gde su izmerena 22 stepena.
U Somboru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Ćupriji i Nišu izmereno je 35 stepeni, objavljeno je na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
U Zrenjaninu, Kikindi, Loznici, Valjevu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradištu, Negotinu i Kruševcu izmerena su 34 stepena.
Na Paliću, u Banatskom Karlovcu, u Kraljevu, Kuršumliji, Leskovcu i Zaječaru izmerena su 33, a u Požegi i Dimitrovgradu 32 stepena.
U Sjenici i Vranju je izmeren 31, na Zlatiboru 30, a na Crnom Vrhu 26 stepeni.

Hitna pomoć u Beogradu imala je povećan broj poziva i do 13 sati je obavila 78 intervencija, izjavila je portparol te zdravstvene službe dr Nada Macura.
Od tih 78 intervencija 20 je obavljeno na javnom mestu, nešto manje nego obično, što znači da su građani, ipak, poslušali savet lekara da ne izlaze na ulicu.

Visoke temperature, kao i vremenske promene veliki su stres za organizam, a da bi se tako teško vreme lakše podnelo, lekari preporučuju da se pije dosta tečnosti, jede lagana hrana bogata vitaminima i ne preteruje sa fizičkim aktivnostima.

"Η Ρωσία δίνει 5 δις στη Κύπρο,με αντάλλαγμα ναυτική βάση"!Ανάλυση-βόμβα από το Stratfor



Η Κύπρος θα καταφέρει όπως όλα δείχνουν να αποφύγει την προσφυγή στο μηχανισμό στήριξης που όλοι πια γνωρίζουμε ότι ούτε στηρίζει ,ούτε σώζει.

Σύμφωνα με το STRATFOR, πηγές της Κεντρικής Τράπεζας της Ρωσίας, δήλωσαν ότι η Μόσχα είναι έτοιμη να δώσει δάνειο στη Κύπρο. Επίσημες εκτιμήσεις τοποθετούν το ποσό στα 5 δισ. ευρώ .Ποιο θα είναι το αντάλλαγμα;Όπως υποστηρίζει το Stratfor,μία ναυτική βάση για τη Ρωσία στη Κύπρο,τώρα που το Ταρτούς της Συρίας,φαίνεται να χάνεται.

“Σε αντίθεση με άλλες χώρες”, αναφέρει το Stratfor “η Κύπρος μπορεί να κοιτάξει πέρα ​​από την Ευρωπαϊκή Ένωση για οικονομική βοήθεια. Η θέση της χώρας ως ένας από τους πρωταρχικούς υπεράκτιους τραπεζικούς παραδείσους της Ρωσίας, στο παρελθόν, έφερε την βοήθεια στη Λευκωσία - έστω και υπό όρους - από τη Μόσχα.

“Η στρατηγική σημασία της Κύπρου”,γράφουν έχει αυξηθεί από τις ταραχές στη Συρία που απειλούν το στρατιωτικό έρεισμα της Ρωσίας στο συριακό λιμάνι Ταρτούς , μόνη βάση του Στόλου της Ρωσίας στη Μεσόγειο Θάλασσα.

Το Κρεμλίνο ελπίζει να χρησιμοποιήσει τα μεγάλα αποθέματα ρευστότητάς του ως μοχλό για την ανάπτυξη μιας βάσης υποκατάστατο του Ταρτούς στην Κύπρο.

Η Λευκωσία πιθανότατα θα επιλέξει τη προσφορά της Ρωσίας αντί της διάσωσης της ΕΕ, η οποία θα περιλαμβάνει πιθανόν αυστηρά μέτρα λιτότητας, και αυτό θα δείξει ότι επανεξετάζει τη σχέση της με την Ευρωπαϊκή Ένωση”,επισημαίνει το Stratfor,το οποίο έχει εκφράσει τις ίδιες ανησυχίες και για την Ελλάδα.

Τα δημοσιεύματα αυτά από το Stratfor δεν είναι τυχαία και απευθύνονται στους άπληστους Γερμανούς και τους δορυφόρους τους οι οποίοι επιμένουν να αντιμετωπίζουν τη κρίση λογιστικά,αφήνοντας την όποια γεωπολιτική σημασία της στην άκρη.

Στην ανάλυσή του το Stratfor επισημαίνει ότι η Κύπρος δεν έχει τη πολυτέλεια να μειώσει τις αμυντικές της δαπάνες έχοντας να αντιμετωπίσει τη τουρκική απειλή.Ειδικά τώρα που η ένταση λόγω των κοιτασμάτων φυσικού αερίου είναι μεγάλη.Και η ισραηλινή βοήθεια δεν αρκεί.

Το Stratfor τονίζει  τις στενές σχέσεις της Ρωσίας με τη Κύπρο και γράφει ότι το 2009,έδωσε χρήματα στη Λευκωσία με αντάλλαγμα λίστα Ρώσων που είχαν περιουσιακά στοιχεία στο νησί και σε τράπεζές του. Γίνεται επίσης αναφορά στην πώληση των S 300.

To Stratfor επιμένει ότι το Κρεμλίνο αναζητά εναλλακτικό λιμάνι του Ταρτούς και η Κύπρος προσφέρεται ως υποψήφια χώρα να προσφέρει βάση στη Ρωσία.Επισημαίνει εξάλλου ότι η Κύπρος δεν ελπίζει σε ένταξη στο ΝΑΤΟ ,λόγω των τουρκικών αντιδράσεων.

“Η στρατηγική θέση του νησιού στα ανοικτά των ακτών των Λεβαντίνων,η παραδοσιακή αντίθεσή της με τη Τουρκία και το δυναμικό των πηγών υδρογονανθράκων της δίνουν σημαντικές δυνατότητες επιρροής σε συντονισμό με το Ισραήλ και τη Ρωσία”,αναφέρει η ανάλυση του Stratfor.Και καταλήγει:

“Η οικονομική βοήθεια της Μόσχας θα επιτρέψει στη Κύπρο να διατηρήσει την ανεξαρτησία του προϋπολογισμού της και θα της δώσει στρατηγική ευελιξία να λειτουργεί σε υψηλότερο επίπεδο γεωπολιτικής. Έτσι, η Λευκωσία πιθανόν θα δώσει προτεραιότητα στη ρωσική προσφορά διάσωσης, θέτοντας τα θεμέλια για ένα νέο ρόλο στη Μεσόγειο”.

UNITED WE STAND


Грчка добила владу, народ јуришао на кромпире



Антониос Самарас положио заклетву, састав владе –накнадно


Од нашег дописника

Атина – Антониос Самарас је и званично нови премијер Грчке. Лидер конзервативне Нове демократије је после успешног завршетка преговора о формирању коалиционе владе,преузео мандат и пред председником Каролосом Папуљасом и патријархом Јеронимусом положио заклетву.

Састав кабинета биће саопштен до петка када би комплетна влада, коју ће чинити представници Нове демократије, ПАСОК-а и Демократске левице, требало да положи заклетву. Тренутно је највише журбе и састанака због ресора министра финансија, који већ сутра треба да представља Грчку на састанку Евогрупе, где ће се одлучивати и о милијарди евра која је замрзнута пред изборе.

Лидери политичких партија, које су и учествовале у игри за грчку коалициону владу, Нова демократија, ПАСОК и Демократска левица, током преговарања највише проблема су имали око усаглашавања ставова око састава кабинета министара. Било је много незадовољних, пре свега у редовима социјалистичког ПАСОК-а, који су сматрали да је њихов лидер Евангелос Венизелос прихватио за партију другоразредну улогу. Захтевајући бољу позицију у влади, неки социјалисти који су већ раније били министри, као да су заборавили да је на изборима ПАСОК освојио треће место.

На моменте се чинило да цео преговарачки процес, који води Антониос Самарас, лидер Нове демократије и победничке партије на изборима, може да буде враћен на почетак, јер је и Демократска левица Фотиса Кувелиса јасно ставила до знања да је спремна да подржи владу националног спаса, али не и да у потпуности одустане од својих захтева да будућа кабинет министара ради у правцу постепеног ослобађања од меморандума, дакле и обавеза преузетих у споразуму о додели европских кредита Грчкој.

С друге стране, лидер социјалиста и даље инсистира да се поред владе формира и национални преговарачки тим који би утврдио позицију за ревидирање услова из меморандума за даље добијање европских кредита, што је обећање дато народу.

У преговарачки тим би били позвани представници свих партија, дакле, и радикална левица СИРИЗА, која је са само три одсто изгубила изборе.

Евангелос Венизелос очигледно стално има на уму чињеницу да је управо он предлагао да се одмах формира влада у којој би неизоставно била и СИРИЗА. И да, када је та опција отпала, треба стално мислити о хиљадама незадовољних Грка, који су се на изборима окренули Алексису Ципрасу и сматрали да земља треба да се ослободи поверилачког јарма, чак и по цену враћања на драхму.

Социјално незадовољство је нешто о чему свака влада убудуће мора да мисли како би се избегли нереди и насиље виђено на улицама грчких градова. Акција бесплатног дељења кромпира и поврћа на улицама Атине замало се претворила у хаос. Од раног јутра хиљаде људи чекало је у реду иако је јасно речено да бесплатне кутије од 10 кила кромпира и поврћа које поклањају пољопривредници следују – најугроженијим. Таквих је на списку било 1.500 и када је постало јасно да 2.700 кутија неће бити довољне за све којима су неопходне, дошло је до хаоса, интервенисала је полиција.

Јасмина Павловић-Стаменић

Косовско „слепило”



„Политика” није хтела да гура главу у песак, да буде слепа код очију. И само је побројала све оно са чиме су европски партнери суочавали политичаре из Србије


Косовска Митровица (Фото Фонет)
Шта смо тражили то смо и добили. „Политика” је у уторак објавила текст „Да ли наши политичари прећуткују додатне услове ЕУ”, и стигла су реаговања са свих страна.

Проблем са реаговањима је у њиховој формалности. Тврдње: „Нема додатних услова” или „То није став комисије ЕУ” не значи да Србији није поменуто све оно што смо побројали, а сада понављамо:

· Примена досадашњих договора између Београда и Приштине (које иначе Београд, Приштина и Брисел различито тумаче)

· Укидање „паралелних” институција на северу КиМ, при чему се не мисли на образовне и здравствене установе

· Отварање канцеларија Београда у Приштини и Приштине у Београду

· Укидање суда у Косовској Митровици

· Увођење посебног позивног телефонског броја за КиМ

· Сусрет на највишем нивоу Београда и Приштине

Тачно је до све ово нису званични услови Европске комисије, али такође је тачно да су они саопштавани српској страни неколико пута као ставови најмоћнијих земаља Европске уније. Александар Вучић, в. д. председника СНС-а, јуче је потврдио да отварање канцеларија није званичан услов ЕУ, али је додао да се о томе разговара већ две-три године.

Да ли ће Србија морати до краја године да отвори канцеларију у Приштини и омогући отварање канцеларије Косова у Београду уколико хоће да у децембру добије датум за почетак приступних преговора са ЕУ?

Одговор се налази у присећању на оно шта се догодило у децембру прошле године. Европска комисија је тада оценила да је Србија испунила постављене услове за стицање статуса кандидата, али то се није догодило због противљења Немачке. Она је тада инсистирала на условима који нису били „званични услови ЕУ” и нису били „додатни услови”.

.................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 21. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.

М. Пешић
објављено: 21.06.2012.

Στις 30 Ιουνίου η επισήμανση της Ημέρας του Δούναβη



pΗ κεντρική τελετή επισήμανσης της Διεθνούς Ημέρας του Δούναβη πρόκειται να λάβει χώρα στις 30 τρέχοντος μηνός Ιουνίου στο νησί Ada Huja, κοντά στο Βελιγράδι, και η ίδια μέρα πρόκειται να επισημανθεί σε 27 άλλες πόλεις της Σερβίας,- ανακοίνωσαν οι οργανωτές αυτής της εκδήλωσης. Στο εν λόγω πρόγραμμα πρόκειται να συμμετάσχουν οι παράγοντες των Υπουργείων Γεωργίας, Εμπορίου και Υδάτων της Σερβίας, της Διεύθυνησης για την προστασία των Υδάτων της Δημοκρατίας της Σερβίας, του συστήματος Koka kola, και, επίσης, μεγάλος αριθμός κυβερνητικών και μη κυβερνητικών οργανισμών. «Θα επιθυμούσαμε να διαμηνύσουμε σε όλους πόσο μεγάλη σημασία έχει ο ποταμός Δούναβης για τη Σερβία, ο οποίος μας συνδέει οικονομικά με την Κεντρική Ευρώπη και με την περιοχή της Μαύρης Θάλασσας. Ο Δούναβης είναι εξαιρετικά σπουδαίος για την τροφοδοσία μας με νερό, και, επίσης, αποτελεί σημαντικό ενεργειακό δυναμικό της Σερβίας»,- δήλωσε, στη Συνέντευξη Τύπου που δόθηκε με την ευκαιρία, ο προϊστάμενος της Διεύθυνσης για την προστασία των Υδάτων της Σερβίας, κ. Aleksandar Prodanović.

Gde investirati u svetskom političkom i ekonomskom haosu?



Ekonomski problemi + politička nesaglasnost = haos



novac-evro-11Ovo je formula koja dovodi do potpune konfuzije u odlukama investitora. Ko danas može sa sigurnošću proceniti šta će se desiti sa Grčkom, Španijom i celom Evrozonom? Da li je u pravu Nouriel Roubini koji predviđa izlazak Grčke iz Evrozone u narednim mesecima ili će novi entuzijazam nakon jučerašnjih izbora u Grčkoj biti dovoljan za sigurnu procenu definitivnog oporavka? Da li će spor oporavak u Americi oslabiti američki dolar u odnosu na evro ili će kriza u Evrozoni dovesti do još većih strahova i neizvesnosti u kretanju evra? Da li će juan ostati na istom nivou ili kako nobelovac Robert Mundell nedavno napisao na forumu da bi Narodna banka Kine mogla da pusti juan da depresira u odnosu na američki dolar?

Na finansijskim tržištima koja su se prva otvorila nakon proglašavanja rezultata grčkih izbora, u Tokiju i Sidneju, odmah se zabeležilo jačanje evra za 0,5%, dok su tržišta kapitala zabeležila takođe skok. Ko je predvideo rezultat grčkih izbora mogao je da ukalkuliše to u svoje investicione odluke. Sledeće pitanje je koliko će taj entuzijazam trajati. Analitičari Forexa i Bloomberga procenjuju da će efekat biti kratkoročan i da će ponovo doći do neizvesnosti vezanih za naredni program spašavanja grčke privrede.


Od čega zavisi rasplet ove situacije? Vratimo se na formulu sa početka.

Ekonomski problemi postoje na sva tri kontinenta koji predstavljaju ključne igrače u svetskoj privredi. Evrozona se suočava sa problemima prejakog evra za zemlje najviše pogođene krizom, mere štednje koje im se nameću guraju privrede u još veću recesiju, a kreditna kontrakcija i visoke cene nafte otežavaju proces oporavka. Problem fiskalnih deficita i javnog duga dostigao je nivo gde niko više nije siguran u opstanak Evrozone.

Američka privreda se oporavlja sporije od očekivanja. Stimulativne mere koje su se do sada primenjivale očigledno nisu dale željene rezultate. Verovatnoća ponovne recesije u narednoj godini se povećava, a pad kreditnog rejtinga smanjiće poverenje potrošača i investitora čime se otvara začarani krug. Da ne govorimo o političkoj krizi na Bliskom Istoku gde konfrontacija  između SAD i Irana može dovesti do značajnog rasta cene nafte što bi celu svetsku privredu sigurno gurnulo u duboku recesiju.

Za kinesku privredu se očekuje da će se malo oporaviti u naredna tri meseca dostižući na kraju godine stopu rasta od 8%, nakon usporavanja ekonomskog rasta u poslednjih pet kvartala i nakon podsticajnih mera koja je preuzela vlada.Međutim problemi vezani za smanjenje domaće štednje i povećanje potrošnje ostaju i dalje izvor neizvesnosti. U stručnim ekonomskim krugovima smatra se da su mere „premale i prekasne“.


Rešenje ovih problema bi bilo mnogo lakše da ne postoji drugi deo naše formule – politička nesaglasnost.

Harmonizovana reakcija vodećih ekonomskih sila bi mogla biti izuzetan recept za rešavanje mnogih ekonomskih problema. Međutim proces donošenja važnih ekonomskih odluka obeležen je oštrim neslaganjima u političkim krugovima na sva tri kontinenta. U Evropi Nemačka se protivi emitovanju evroobaveznica koje bi stimulativno delovali na evropsku privredu uz obrazloženje da bi njihovi poreski obaveznici morali da preuzmu veći rizik koji porizilazi iz dublje ekonomske, finansijske i fiskalne integracije. U Americi demokrate i republikanci ne mogu da se slože oko podizanja dozvoljene granice zaduživanja što može biti jedna od osnovnih okosnica predstojeće predsedničke kampanje. Čak ni u Kini gde postoji jednopartijski sistem, ne postoji konsenzus oko brzine sprovođenja ekonomske reforme sa mnogim podelama koje nagoveštavaju političke turbulencije u vrhu komunističke partije.


I na kraju dođosmo do rezultata – haosa.

Kao posledica svega toga tržište kapitala je u padu, rizik raste, troškovi dodatnog zaduživanja rastu, kreditna kontrakcija smanjuje mogućnost privrednog oporavka, solventnost nekih država se dovodi u pitanje, mogućnosti za reakciju makroekonomskih politika su sužene – monetarne politike zbog već niskih kamatnih stopa, a fiskalne zbog opterećenosti država javnim dugovima.

Logičan zaključak za svakog investitora u ovoj formuli jeste „wait and see“ pristup. Na žalost,  ovaj zaključak, koji je logična odluka investitora u haotičnoj situaciji, predstavlja samoispunjavajuće prokletstvo koje gura svetska tržišta ka dnu jer smanjuje sve investicione aktivnosti, preko potrebne u ovom trenutku.

Финансијска криза надмудрила стручњаке



Економисти и банкари задужили су се у швајцарцима, државни званичници кризу представљали као нашу шансу, угледни брокери изгубили на берзи, а најбољи привредници се преинвестирали
Илустрација Драган Стојановић
„Ако људи спајају крај с крајем и сваког месеца се задужују, биће огромних проблема. Пре или касније ђаво ће доћи по своје, неко ће им закуцати на врата и одузети стан или ауто. Кредит је луксуз.” Овако је бивши гувернер Радован Јелашић у јесен 2007. године у време кредитног бума, као гост редакције „Политике”, упозоравао грађане да не троше више него што зарађују. Нико то не ради из беса, већ да би задовољио основне потребе, одговорили су му новинари, „ јер да нису узимали кредите – многи грађани данас не би имали ни стан, ни ципеле, ни компјутер”.
– А реците ви мени шта ћете урадити кад узмете зајам с девизном клаузулом и неко 2008. године замрзне плате, а курс оде – питао је тадашњи гувернер.
Готово пророчки данас делује ова изјава бившег првог човека централне банке, иако је тог дана била повод за оштру расправу са новинарима „Политике”. Јер после непуних годину дана догодило се оно што нико није могао да предвиди. Светска криза уздрмала је и српско тржиште, плате и пензије су замрзнуте, рате за кредите су повећане, а оне у швајцарцима – дуплиране. Речником бившег гувернера речено – ђаво је заиста код многих дошао по своје. Вероватно несвесно, Јелашић је тако предвидео нешто што никоме од стручњака у то време није падало на памет.
Нису само грађани и новинари у то доба правили лоше процене. Неколико економиста, на пример, узело је стамбене кредите у швајцарским францима. Међу њима су и Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета и Мирослав Здравковић уредник сајта „Макроекономија”. Милан Париводић, бивши министар за економске односе са иностранством, ишао је тако далеко да је грађане уверавао да швајцарци нису ризични. Полакомила се и Дијана Марковић-Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције, али и комплетни управни одбори неких веома утицајних банака на тржишту.
У тој чињеници неки државни званичници виде разлог да незванично спочитају члановима Фискалног савета, јер уколико нису у стању да финансијски стабилизују сопствени буџет, како ће онда предложити мере за стабилизацију државне касе.
Међутим, и многе представнике власти криза је такође „насанкала”. У јесен 2008. године државни званичници очекивали су економски раст од 5,5 одсто, а привреда је 2009. годину завршила у минусу. И врапци на грани памте како су Божидар Ђелић и Млађан Динкић кризу представљали као нашу шансу. Али се можда мало ко сећа како је на једном радном ручку премијера Мирка Цветковића с бизнисменима, баш док су конобари доносили дезерт, привредник Топлица Спасојевић окупљенима забиберио оброк.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 20. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.
Аница Телесковић
објављено: 20.06.2012

Να στραφεί τώρα η Ελλάδα προς τη Ρωσία




Ενώ η Ελλάδα κινδυνεύει να «αγοραστεί» από Κινέζους και Τούρκους, όλα δείχνουν ότι ήλθε η μεγάλη ώρα για θεαματικά ανοίγματα της Αθήνας προς τη Μόσχα.
Να στραφεί τώρα η Ελλάδα προς τη Ρωσία
Η νίκη των κεντροδεξιών στις ελληνικές βουλευτικές εκλογές έφερε στις υπόλοιπες χώρες της Ευρωπαϊκής Ένωσης έναν αναστεναγμό ανακούφισης, ο οποίος ωστόσο προκαλεί έκπληξη.

Καταρχήν, τα αποτελέσματα των εκλογών δεν έδωσαν νέα αυτοδύναμη κυβέρνηση. Πολύ περισσότερο, η Αριστερά έμεινε πίσω από τους αντιπάλους της μόνο κατά τρεις μονάδες και παραμένει μια απειλητική δύναμη. Όμως ακόμη και με «φιλοευρωπαϊκή» κυβέρνηση, η Ελλάδα θα μπορέσει να σταματήσει την κρίση; Στις συνθήκες διολίσθησης σε μια παγκόσμια ύφεση, η σκληρή οικονομική πολιτική μπορεί να αποδειχθεί το ίδιο επικίνδυνη με την αυστηρή δίαιτα για κάποιον που πάσχει από δυστροφία.

Έχει φτάσει η ώρα να αποδεχτούμε ότι η ευρωπαϊκή ολοκλήρωση έχει αποκτήσει σε μεγάλο βαθμό νεοαποικιακό χαρακτήρα. Το τίμημα που έχουν καταβάλλει τα νέα μέλη της ΕΕ για να μπούν σε αυτή, είναι οι μεγάλοι περιορισμοί στον ανταγωνισμό με τα «παλαιά» μέλη, και επομένως, οι ουσιαστικοί περιορισμοί των δυνατοτήτων ανάπτυξής τους. Σε πρώτο στάδιο οι περιορισμοί αυτοί αποζημιώνονταν με το παραπάνω από την ανάπτυξη των υποδομών. Όταν όμως οι υποδομές ολοκληρώνονταν, η οικονομική ανάπτυξη άρχιζε να χωλαίνει.


Βορράς εναντίον Νότου.

Ο Νότος της Ευρώπης αντιμετωπίζει σήμερα τις μεγαλύτερες δυσκολίες επειδή τον καιρό της εισόδου των χωρών αυτών στην ΕΕ, η ηγεσία της τελευταίας ήδη έτρεφε αυταπάτες όσον αφορά τις δυνατότητες των νέων μελών να φτάσουν στο επίπεδο της Γερμανίας και της Γαλλίας. Το αποτέλεσμα ήταν τα νέα μέλη να λάβουν προκαταβολικές κοινωνικές και οικονομικές εγγυήσεις με αντάλλαγμα τη μελλοντική τους ανάπτυξη, η οποία ήταν ουσιαστικά αδύνατη. Η Νότια Ευρώπη αποδείχθηκε ανήμπορη να αντισταθμίσει τις εγγυήσεις που τις είχαν παρασχεθεί προκαταβολικά.

Οι συχνότατες συζητήσεις των τελευταίων ετών αναφορικά με τη σκοπιμότητα της εξόδου της Ελλάδας από την Ευρωζώνη αγνοούν το τερατώδες τίμημα που θα κληθεί να πληρώσει γι’ αυτό, όχι μόνο η Ελλάδα (το ΑΕΠ της οποίας θα μειωθεί σύμφωνα με εκτιμήσεις κατά το ήμισυ μέσα σε ένα χρόνο), αλλά και οι υπόλοιπες χώρες της Ευρωζώνης. Το χρηματοπιστωτικό σύστημα των τελευταίων δεν θα χάσει μόνο τις εξοφλήσεις των ελληνικών χρεών, αλλά και τη χρηματοπιστωτική αγορά της χώρας αυτής. Ως εκ τούτου, η συνειδητή έξοδος, ή η ώθηση προς την έξοδο της Ελλάδας από την Ευρωζώνη, φαντάζει ελάχιστα πιθανή.


Η Ελλάδα, ασθενής κρίκος.

Ωστόσο η απελπιστική κατάσταση της Ελλάδας δεν είναι παρά η εξωτερική έκφανση τόσο της πανευρωπαϊκής, όσο και της παγκόσμιας οικονομικής κρίσης. Η παγκόσμια έλλειψη ζήτησης πλήττει τους πιο αδύναμους και υπερφορτωμένους με υποχρεώσεις κρίκους του παγκόσμιου οικονομικού συστήματος, και πολύ απλά, δεν υπάρχουν στον κόσμο αγορές στις οποίες η Ελλάδα θα μπορούσε να επαναπροσανατολιστεί.

Το πιθανότερο λοιπόν είναι η επίλυση της ελληνικής κρίσης να περάσει μέσα από αναπότρεπτες και επομένως καταστροφικότατες κοινωνικές και πολιτικές διαδικασίες, πιθανόν κατακλυσμιαίες. Αυτές μπορούν όντως να οδηγήσουν στην έξοδο της Ελλάδας, όχι μόνο από την Ευρωζώνη, αλλά και από την Ευρωπαϊκή Ένωση. Ίσως όχι τώρα, αλλά με το καλό ή με το άσχημο, σε μερικά χρόνια.

Μια τέτοια καταστροφική έξοδος θα μετατρέψει τα ερείπια της ελληνικής οικονομίας σε πολύ ελκυστικό έπαθλο για τις δραστήριες μη ευρωπαϊκές χώρες που είναι ικανές να επεκτείνονται παγκοσμίως. Είναι αμφίβολο ότι σε αυτές θα περιλαμβάνονται οι ΗΠΑ, οι οποίες αντιμετωπίζουν προβλήματα, τουλάχιστον συγκρίσιμα με αυτά της Ευρώπης. Περισσότερο πιθανοί «αγοραστές» της Ελλάδας μοιάζουν σήμερα να είναι η Κίνα και η Τουρκία. Όμως το πολιτιστικό χάσμα με την πρώτη και οι ιστορικές σχέσεις με τη δεύτερη δεν τις καθιστούν ιδιαίτερα ελκυστικούς εταίρους για την Ελλάδα.

Αυτό θα υποχρεώσει την Ελλάδα να αναζητήσει μετά την κρίση εκείνους τους στρατηγικούς εταίρους, οι οποίοι θα μπορέσουν να εξισορροπήσουν την επιρροή των προαναφερόμενων «αγοραστών». Και ένας τέτοιος εταίρος μπορεί κάλλιστα να είναι η Ρωσία, που θα αποκτήσει την ευκαιρία για μια νέα και απροσδόκητη κατεύθυνση στην πορεία της εξωτερικής της ολοκλήρωσης. Η συμμαχία με μια Ελλάδα απελευθερωμένη από τους περιορισμούς της ΕΕ μπορεί να οδηγήσει σε ποιοτική αναβάθμιση του στρατηγικού βάρους και της επιρροής της Ρωσίας τόσο σε περιφερειακό, όσο και σε παγκόσμιο επίπεδο, αλλά και να προσφέρει νέες και αναπάντεχες ευκαιρίες στις ρωσικές επιχειρήσεις.

Ας μη λησμονείται και το γεγονός ότι η πρώτη μορφή ελληνικής κρατικής υπόστασης στη νεότερη ιστορία ήταν η Δημοκρατία της Επτανήσου (1800-1807), που στην ουσία αποτελούσε ρωσικό προτεκτοράτο και υφίστατο υπό την προστασία των ρωσικών όπλων. Εφόσον η οικονομική ισχύς εκτοπίζει όλο και περισσότερο τη στρατιωτική, το μεγάλο ρωσικό κεφάλαιο θα μπορούσε μέσα στα επόμενα χρόνια να γίνει εύκολα ένα ανάλογο της ναυτικής μοίρας του Ουσακόφ.

Αποθέματα χρυσού περίπου 20 τόνων ανακαλύφθηκαν μεταξύ Σερβίας- Βουλγαρίας και Βόρειας Μακεδονίας

  Αύγουστος 14, 2020. 19:12 Η καναδική ερευνητική εταιρεία «Medgold Resources» ανέφερε ότι στη νότια Σερβία, στα σύνορα με τη Βόρεια Μακεδον...