Економисти и банкари задужили су се у швајцарцима, државни званичници кризу представљали као нашу шансу, угледни брокери изгубили на берзи, а најбољи привредници се преинвестирали
Илустрација Драган Стојановић
„Ако људи спајају крај с крајем и сваког месеца се задужују, биће огромних проблема. Пре или касније ђаво ће доћи по своје, неко ће им закуцати на врата и одузети стан или ауто. Кредит је луксуз.” Овако је бивши гувернер Радован Јелашић у јесен 2007. године у време кредитног бума, као гост редакције „Политике”, упозоравао грађане да не троше више него што зарађују. Нико то не ради из беса, већ да би задовољио основне потребе, одговорили су му новинари, „ јер да нису узимали кредите – многи грађани данас не би имали ни стан, ни ципеле, ни компјутер”.
– А реците ви мени шта ћете урадити кад узмете зајам с девизном клаузулом и неко 2008. године замрзне плате, а курс оде – питао је тадашњи гувернер.
Готово пророчки данас делује ова изјава бившег првог човека централне банке, иако је тог дана била повод за оштру расправу са новинарима „Политике”. Јер после непуних годину дана догодило се оно што нико није могао да предвиди. Светска криза уздрмала је и српско тржиште, плате и пензије су замрзнуте, рате за кредите су повећане, а оне у швајцарцима – дуплиране. Речником бившег гувернера речено – ђаво је заиста код многих дошао по своје. Вероватно несвесно, Јелашић је тако предвидео нешто што никоме од стручњака у то време није падало на памет.
Нису само грађани и новинари у то доба правили лоше процене. Неколико економиста, на пример, узело је стамбене кредите у швајцарским францима. Међу њима су и Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета и Мирослав Здравковић уредник сајта „Макроекономија”. Милан Париводић, бивши министар за економске односе са иностранством, ишао је тако далеко да је грађане уверавао да швајцарци нису ризични. Полакомила се и Дијана Марковић-Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције, али и комплетни управни одбори неких веома утицајних банака на тржишту.
У тој чињеници неки државни званичници виде разлог да незванично спочитају члановима Фискалног савета, јер уколико нису у стању да финансијски стабилизују сопствени буџет, како ће онда предложити мере за стабилизацију државне касе.
Међутим, и многе представнике власти криза је такође „насанкала”. У јесен 2008. године државни званичници очекивали су економски раст од 5,5 одсто, а привреда је 2009. годину завршила у минусу. И врапци на грани памте како су Божидар Ђелић и Млађан Динкић кризу представљали као нашу шансу. Али се можда мало ко сећа како је на једном радном ручку премијера Мирка Цветковића с бизнисменима, баш док су конобари доносили дезерт, привредник Топлица Спасојевић окупљенима забиберио оброк.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 20. јуна. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.
објављено: 20.06.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου