Κυριακή 30 Σεπτεμβρίου 2012

Država ne osigurava živote vojnih pilota


Iako je njihov poziv visokorizičan, država Srbija ne osigurava živote vojnih pilota kod osiguravajućih kuća.
- Vojska nije strateški klijent nijedne od osiguravajućih kuća u Srbiji. Ona ima svoje fondove iz kojih izdvaja naknade porodicama kad se desi neka tragedija. Piloti se ne osiguravaju kod osiguravajućih društava, ali to mogu da učine kao privatna lica - kažu nezvanično u nekoliko najjačih osiguravajućih kompanija u Srbiji.

Ukoliko bi životi pilota bili osigurani, premije bi svakako bile više nego za „obične“ profesije, dodaju u ovim kompanijama.

Vojni analitirač Aleksandar Radić kaže za „Blic“ da je zabrinjavajuće i tragično da piloti ni na koji način nisu osigurani i da je to pokazatelj kako država nikada nije pokazala brigu za jedno od najodgovornijih zanimanja.

- U Srbiji to, jednostavno, nije rešeno. Na žalost porodice poginulog pilota, država nema nikakvo rešenje da njima kroz osiguranje obezbedi neku pomoć. Postoji jednokratna donacija iz budžeta državnih službi za smrt na radnom mestu, i to je sve. To je zaista nedostatak i Srbija mora što pre da nađe rešenje za ovaj problem - objašnjava Radić.

Klikni za uvećanje (+)
Osim toga što nisu osigurani i imaju srazmerno male plate, srpski piloti suočavaju se i sa teškoćama lošeg stanja našeg vazduhoplovstva. Avioni na kojima lete su stari, nemaju dovoljno časova letenja, a u lošem stanju je i infrastruktura.

- Modernizacija je potrebna, ali od nečega se mora početi. Morate prvo da napravite infarstrukturu, što podrazumeva obnovu pista, izgradnju hangara porušenih tokom bombardovanja 1999. godine... Već avioni poput „laste“, koji imaju digitalnu instrument tablu, zahtevaju smeštaj u hangaru. Oni ne mogu da stoje na ledini, poput lovaca „mig 21“, koji su u zatvorenom samo kada se nalaze na remontu - kaže Radić i dodaje da o potrebi smeštaja u hangare najmodernijih aviona srpskog vazduhoplovstva tima „mig 29” ne treba ni govoriti.

Ta potreba je još izraženija nakon što su četiri lovca ovog tipa, koliko ih je u jedincima V i PVO, remontovana prethodnih godina, kada im je ugrađena savremenija oprema.

- Ako bi „dvadesetdevetka“ jednu noć provela na kiši kao „mig 21”, morali bismo prvo da je „vodimo“ na ceđenje i sušenje da bi mogla ponovo da leti - u šali priča jedan od pilota sa Batajnice.

Drugi aspekt tiče se, kako kaže Radić, „spasavanja mladih generacija pilota“, odnosno njihova obuka da budu spremni za nove, moderne avione kada jednog dana oni neminovno budu uvedeni u naoružanje Vojske Srbije.

- Mislim da nije realno da se to dogodi pre 2020. godine, ali do tada zato treba nastaviti sa uvođenjem „laste“ u naoružanje i neophodno je modernizovati „galebove G-4“, kako bi se na njima mladi piloti pripremali za savremene vazduhoplove. Tako modernizovani avioni mogli bi bez problema da lete i do 2030. godine - kaže Radić.
 
Iskusni piloti

Stanje u srpskom vazduhoplovstvu bi se, inače, ukratko moglo opisati kao - stari avioni i iskusni piloti. Neki bi možda rekli - suviše iskusni, s obzirom na to da, za razliku od avijacija zapadnih zemalja u čijim borbenim jedinicama službuju 25-godišnjaci, srpskim lovcima pilotiraju avijatičari sa petnaestak godina letačkog iskustva, a najmlađi pilot na „migu 29“ ima 41 godinu. Komandant V i PVO general-major Ranko Živak nedavno je za „Blic“ izjavio da se selektuju „najbolji i najiskusniji piloti i u skladu sa potrebama i mogućnostima vrši se preobuka potrebnog broja pilota”, kao i da su postojeći piloti lovci sposobni da izvrše namenske zadatke.

Εργοστάσιο της Bosch στη Σερβία


Ο Γερμανικός βιομηχανικός όμιλος Bosch ξεκίνησε την κατασκευή ενός εργοστασίου ανταλλακτικών αυτοκινήτων, αξίας €71 εκατ. ($91.700.000) στη Σερβία.
Το εργοστάσιο, που βρίσκεται στην πόλη Pećinci, θα παράγει αυτοκίνητα και συστήματα υαλοκαθαριστήρων και θα δημιουργήσει 620 θέσεις εργασίας μέσα στα επόμενα επτά χρόνια.

Beogradska berza: Novi istorijski minimum Komercijalne banke


Nešto veći nego proteklih dana, promet na berzi u Beogradu bio je u većoj meri posledica jednokratnih transakcija na tržištu. Ukupna realizacija u trgovanju akcijama iznosila je 79,1 milion dinara, dok je indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 neznatno pao ispod nivoa od 431 poen.
komercijalna-banka4
Najprometnija hartija na tržištu bila je novosadska punionica vode Minakva (BBMN) koja je zabeležila promet od 56,5 miliona idnara uz rast cene od 2,4 odsto na 6.500 dinara. Danas je ukupno isprometovano skoro šest odsto akcija ove kompanije u verovatno jednom od poslednjih koraka ka krajnjoj konsolidaciji vlasništva. Od uobičajeno likvidnih hartija najprometniji je bio NIS (NIIS) koji je zabeležio realizaciju od 5,5 miliona dinara po prosečnoj ceni od 621 dinar. Energoprojekt holding (ENHL) je blago porastao na 504 dinara uz promet od tri miliona dinara, dok je sa realizacijom od pola miliona dinara bečejski Sojaprotein (SJPT) oštro pao na 419 dinara uz minus od 4,1 odsto. Imlek (IMLK) je skočio dodatnih 1,1 dsto na 2.932 dinara uz promet od 2,4 miliona dinara, dok je požarevački konditor Bambi-Banat (BMBI) skočio 2,5 odsto na 23.000 dinara. Na ovom nivou realizovana je još jedna blok transakcija, ovaj put u obimu od 13,1 odsto akcija. Solidan promet od dva miliona dinara zabeležila je i aleksandrovačka Vino Župa (VINZ) na ceni od 8.000 uz veliku nezadovoljenu tražnju na ovom nivou.
Od bankarskih akcija najveći promet zabeležila je Komercijalna banka (KMBN) koja se spuštala na novi istorijski minimum od 900 dinara da bi trgovanje okončala na nepromenjenoj ceni od 910 dinara. Ukupan promet u trgovanju ovom hartijom iznosio je 2,7 miliona dinara. Niška AIK banka (AIKB) je registrovala promet od 0,4 miliona dinara uz pad od 0,7 odsto na 1.360 dinara.
Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 7,1 hiljadu evra, a većina serija je ostvarila lagani rast cene odnosno pad prinosa.

Επενδυτής από τη Ρωσία για την Smederevo Σερβίας


Η σερβική κυβέρνηση έχει εντοπίσει πιθανό στρατηγικό επενδυτή στη Ρωσία για την χαλυβουργία Zelezara Smederevo (ZS), σύμφωνα με το υπουργείο Οικονομίας της χώρας, όπως μετέδωσε ηAmerican Metal Market.
Οι τελικές συνομιλίες μεταξύ της ρωσικής εταιρείας και των σερβικών αρχών θα λάβουν χώρα κατά τις επόμενες εβδομάδες και η χαλυβουργία είναι πιθανό να αρχίσει να λειτουργεί και πάλι πριν από το τέλος του έτους, ανέφερε το υπουργείο σε δήλωσή του.

Српски мотористи надомак куће


После више од 35 дана на моторима, хиљадама превезених километара кроз 10 држава, експедицији наших авантуриста преостао је повратак кроз Молдавији и Румунију –до домовине
Поглед на Казбег Фото „Hit The Road”
Уколико све, до краја, буде ишло по плану, од првобитно постављеног циља – повратка у Србију – временски ће одступити само четири дана!
Тројац на моторима и двојац у аутомобилу задужен за видео и фото бележење експедиције „Hit The Road”,о којој је „Политика” већ писала, требало би средином седмице да, после пређених хиљада километара  кроз 10 држава, стигну кући.
– Мало због административних, мало здравствених разлога а пред крај и премора, пролонгиран је повратак – каже Жељко Драшковић, члан експедиције из београдске базе која прати пут српских авантуриста.
– Прилагођавали су се ситуацији на терену. Возили су руте од по 200, 250 или 300 и више километара али време се трошило на снимање, фотографисање, обиласке, разговор са локалним становништвом – појашњава за наш лист Драшковић.
На почетку пута на који су кренули 27. августа десетак дана су провели у Бугарској и Турској. Следећа дестинација где су се најдуже задржали била је Јерменија. Одатле су направи „излет” у Нагорно-Карабах, територију која је део Азербејџана али тражи своју самосталност.
Јерменија их је, пак, задивила природом, историјским наслеђем, споменицима... И није им тешко пало то што су већину времена провели на надморским висинама од 1.000 и више метара. Свугде су наилазили на љубазност домаћина: попут оне када су Станимира Миљковића, Сашу Петровића, Драгана Мијаиловића, Немању Стојановића и Милоша Савковића у Грузији дочекали хорском песмом.
Било је сусрета и са земљацима. Закачену испод брисача у другом по величини граду Грузије – Кутаисију, нашли су једног дана поруку „Ако си Србин и брат, јави се” . Ту су упознали Радомира и Николу, Београђанине, машинске инжењере на привременом раду. Из Тбилисија су отишли непосредно пред почетак демонстрација, а грузијски граничари су, што је веома ретко, готово немогуће, пропустили српске возаче у Абхазију, другу спорну област предвиђену мапом. У најкраћем, ту су видели велике контрасте: предивне плаже али и локално становништво које шета са калашњиковима у рукама?!
Возећи по путевима од аутострада до оних макадамске категоризације, тек ће сабрати утиске. Планирају да се одморе, а уз осмех Драшковић каже, да не верује да ће им најмање месец дана пасти на памет да опет седну на моторе. Од снимљеног материјала који се мери у терабајтима планирају девет ТВ епизода пута или боље речено мотописа о занимљивостима и лепотама Бугарске, Турске, Јерменије, Грузије, Румуније, Русије, Молдавије, Украјине, Грчке , Нагорно-Карабаха и Абхазије.
А. Цветићанин
-----------------------------------------------------------
Редовни сервиси
Осим једног оштећења услед пада мотора, и то на паркингу, већих техничких проблема наши мотористи нису имали. Сами су одржавали „бе-ем-ве”, два „сузукија” и аутомобил „дачију дастер”. Примера ради мењали су кочнице тек на Јалти, али су делови купљени – не у Украјини – већ у Сочију јер су тамо јефтинији. И само су два пута били заустављени од саобраћајне полиције.
-----------------------------------------------------------
Одсечени  везом у Русији
Мотористи су међусобно били у контакту радио-везом. Са Београдом су комуницирали путем интернета. Интересантно је да су покривеност мобилним интернет сигналом имали и у највећим забитима, али да нису могли да се конектују на мрежу током руте кроз Русију. Једино тада су два дана били ван домет колегама у Београду.
објављено: 30.09.2012

Σάββατο 29 Σεπτεμβρίου 2012

Η Διεθνής έκθεση βιβλίου στο Βελιγράδι αρχίζει στις 21 Οκτωβρίου



knjigeΗ εφετινή 57η Διεθνής έκθεση βιβλίου στο Βελιγράδι πρόκειται να λάβει χώρα από τις 21 ως τις 28 προσεχούς μηνός Οκτωβρίου, και θα την εγκαινιάσει η νεαρή Ουγγαρέζα συγγραφέας Noemi Seči. Άλλωστε, φέτος ο τιμώμενος φιλοξενούμενος στην έκθεση θα γίνει η Ουγγαρία. Επιπλέον, ο κ. Željko Ožegović, πρόεδρος της οργανωτικής επιτροπής της Έκθεσης, δήλωσε σήμερα, στο Δημαρχείο Βελιγραδίου, ότι το εφετινό σύνθημα της Διεθνούς Έκθεσης βιβλίου στο Βελιγράδι είναι «Από το Α ως το Ω», και ότι στην έκθεση θα παρουσιαστούν 478 εκθέτες, 60 από τους οποίους θα είναι από το εξωτερικό. Σε διοργάνωση των παραγόντων του Γραφείου υπεύθυνου για θέματα του Κοσσυφοπεδίου πρόκειται να παρουσιαστούν και βιβλία 30 περίπου θεσμών του πολιτισμού από το Κοσσυφοπέδιο. Ο πρέσβης της Ουγγαρίας στη Σερβία, κ. Oskar Nikovic, δήλωσε ότι αποτελεί μεγάλη τιμή για τη χώρα του να γίνει τιμώμενος φιλοξενούμενος σε μια τόσο σπουδαία πολιτιστική εκδήλωση στη Σερβία, και ίσως σε μια από τις σπουδαιότερες του είδους στην Ευρώπη.

Hrana i komunalije "pojedu" više od 60 odsto zarade


Prosečno domaćinstvo u Srbiji za troškove ishrane i komunalija trenutno izdvaja više od 60 odsto mesečnih primanja, a do kraja godine zbog stalnih poskupljenja za hranu ćemo izdvajati još više od ionako malog kućnog budžeta, ocenjuju stručnjaci.
Stručnjaci: Hrana u Srbiji može biti jeftinija
Ekonomski analitičar Saša Đogović rekao je za Tanjug da opadanje životnog standarda nije novost, ali da zabrinjavaju negativne tendencije u kretanju kupovne moći stanovništva koje se ogledaju kroz poskupljenje poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Do kraja godine mogu se očekivati nova poskupljenja hrane, alkoholnih pića i duvana zbog rasta akciza, kao i goriva i maziva za putničke automobile, što će pogurati i nače rastuću inflaciju.
 

Pročitajte još:

Đogović je mišljenja da je suša samo delimično uticala na rast cena hrane već je tome, kako je rekao, doprinela ranija nekonzistentna poljoprivredna politika, netransformisan javni sektor, ali i monopolsko kartelske strukture na našem tržištu.

On tvrdi da hrana u Srbiji može biti jeftinija, ali su potrebna dodatna ulaganja u poljoprivredu, povećanje agrarnog budžeta, investicije u sisteme za navodnjavanje pri čemu bi nam suša čak i dobro došla jer bi uz povećane cene hrane na svetskom tržištu, mogli zaraditi od izvoza tih proizvoda, a imati stabilnije i niže cene na domaćem tržištu.

Trebalo bi dodatno liberalizovati tržiste kako bi smo imali veće maloprodajne lance i konkurenciju spolja, dodao je Đogović.

On je napomenuo da za hranu trenutno izdvajamo oko 44 odsto primanja i ako se tome dobaju troškovi struje, grejanja, prevoza i drugih komunalija to prelazi 60 odsto raspoloživih primanja

Рејтинг Србије пао, зајам појефтинио


Задужили смо се за још милијарду долара на међународном финансијском тржишту под нешто повољнијим условима
Сва наша страховања да ће пад кредитног рејтинга Србије, али и прекид аранжмана са Међународним монетарним фондом, повећати цену задуживања показала су се као неоснована. На срећу пореских обвезника, међународно финансијско тржиште пре два дана, приликом продаје државних обвезница у вредности од милијарду долара, није казнило нашу земљу. Тражња је била четири пута већа од понуде, а камата 6,6 одсто што је мање од прошлогодишњих 7,25 процената када смо се такође задужили за исти износ.
Ипак немамо разлога за славље. Јер, за наше прилике, у ситуацији када немамо привредни раст – сваки зајам је скуп. Јаз у каси од 222 милијарде динара некако мора да се затвори. Зато се економски стручњаци слажу да смо у овом послу релативно повољно прошли.
– Очигледно је да смо прошли боље него прошли пут – каже Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвеста. – Али, принос је и даље прилично висок с обзиром да се на сличним нивоима већ пали „црвена лампица“ да су јавне финансије дотичне земље веома угрожене. Осим приноса, оно што свакако није добро јесте поновно задуживање у доларима, а знамо да је евро овде главна резервна валута и да смо усредсређени на тржиште Европске уније. Претпостављам да је долар изабран с обзиром да је у овој валути било много лакше пронаћи купце.
Једина добра ствар задуживања у доларима јесте експанзивна монетарна политика америчких Федералних резерви која за сада иде у правцу слабљења ове валуте.
– Мада нам ни то не може бити велика утеха ако динар настави да слаби према долару. Ако се не варам, када смо се прошлог септембра задужили, један долар је вредео око 75 динара. Данас је 89 динара – подсећа Гујаничић.
Како су у овом послу прошле друге земље, које имају рејтинг релативно сличан нама? Румунија, која има нешто бољи рејтинг од нас задужила се на исти десетогодишњи период с каматом од 6,87 одсто. Украјина, с нешто лошијим рејтингом од Србије, зајам је плаћала уз камату од девет одсто, док је Хрватска нешто боље прошла. Петогодишње доларске обвезнице емитовала је уз принос од 6,37 одсто, али је и рејтинг наших суседа бољи од нашег.
Иван Николић, сарадник Економског института у Београду, за агенцију Бета је оценио да се Србија релативно повољно задужила.
– Ако поредимо цену по којој се на међународном финансијском тржишту задужују земље у Европи и знамо да је неколико неповољности утицало на кредитни рејтинг земље, Србија је успела да по прихватљивој камати прода дужничке хартије – рекао је Николић.
Он је навео да се Грчка тренутно задужује по камати од 20 одсто, Мађарска по стопи од 8,5, Македонија 7,4, Русија 6,8, Шпанија 5,8 одсто.
– На цену дуга Србије утиче и то што су јој недавно две агенције снизиле кредитни рејтинг, затим нарушавање односа са Међународним монетарним фондом, како и тренутни лоши економски показатељи и неповољне прогнозе кретања бруто домаћег производа – указао је Николић.
Он каже да је прошле године ситуација на међународном финансијском тржишту била другачија због очекиваног јачања долара услед неповољних дешавања у еврозони. Будућа задуживања Србије, како је додао, зависиће од успешности фискалне консолидације. Николић је проценио да ће јучерашња продаја еврообвезница само једним делом утицати на раст јавног дуга Србије.
Бошко Живковић, професор Економског факултета, оценио је за Танјуг да на камату на еврообвезнице утичу базне камате Европске централне банке и Управе федералних резерви САД, али и ризик земље, односно њен кредитни рејтинг.
– Врло добро је што је регистрован пад приноса на обвезнице, што је очигледно последица процеса „нормализације у буџету“ односно чињенице да је усвојен ребаланс – рекао је Живковић.
Оно што, међутим, није најповољније јесте што су обвезнице у страној валути, што може у околностима промене курса довести до увећања трошкова отплате, додаје.
Економиста Миладин Ковачевић оценио је јуче да је успешна продаја милијарду долара еврообвезница Србије сигнал враћања поверења инвеститора и могућег побољшања кредитног рејтинга земље.
Ковачевић је новинарима казао да је велико охрабрење да је Србија успела да добије једну милијарду долара на тржишту новца по каматној стопи испод седам одсто, односно по стопи од 6,62 одсто. „То би могло да значи ће се перспектива прилично ниског кредитног рејтинга Србије од ББ минус окренути на позитивно”, казао је он.
Ковачевић је казао да ће новац прикупљен на тржишту бити искоришћен за покривање дефицита у буџету Србије и додао да у овом тренутку није постојало боље решење.
Продаја еврообвезница је и сигнал враћања поверења и рејтинга државе на финансијским тржиштима и релаксација за буџет до краја године, додао је он.
Ковачевић је казао да то отвара и перспективу да ће Србија лакше ући у следећу годину, али је истакао да ће у 2013. морати да смањи задуживање, преполови дефицит буџета и покрене циклус дубоких и повезаних реформи јавног сектора, да би се дошло до трајне консолидације.
А. Телесковић
објављено: 29.09.2012

Παρασκευή 28 Σεπτεμβρίου 2012

Krivi što su živi: Država za nestašicu ulja okrivila i građane koji "previše kupuju"



U obrazloženju zašto nema ulja u prodavnicama, u Ministarstvu trgovine navode da je jedan od glavnih razloga odustajanje pojedinih trgovaca od preuzimanja već opredeljenih količina ulja i šećera, jer nisu zadovoljni količinama. Među krivcima su, kažu u Ministarstvu, i sami građani.
U Srbiji vlada nestašica ulja po ceni od 142 dinara
- Primećeno je da pojedini građani prekomerno kupuju ulje, stvaraju zalihe i na taj način prave veštačku nestašicu. Pojedinci čak vrše preprodaje po pijacama, što je u pojedinim gradovima primetila i sankcionisala tržišna inspekcija - kažu za "Blic" u Ministarstvu.

Jeftinijeg ulja iz Robnih rezervi u gradovima širom zemlje i dalje gotovo da nema, osim u najvećim maloprodajnim objektima, gde se odmah rasproda. Na rafovima se može pazariti uglavnom ono skuplje, koje dostiže i 200 dinara.

Iz Robnih rezervi poručuju trgovcima da ograniče količine koje pojedinac može da kupi.

"Dijamant": isporučujemo više nego inače

U “Dijamantu” tvrde da su isporuke ulja pod ovom robnom markom na tržištu “više od uobičajenih”, ali i da će u narednom periodu na tržište plasirati ulje u planiranim količinama jer su otkupili dovoljne količine uljarica ovogodišnjeg roda.
Goran Tasić, direktor Robnih rezervi, rekao je juče da je do sada trgovcima isporučeno oko 1,2 miliona litara ulja, što je petina predviđenih količina.

- Direkcija za Robne rezerve isporuči trgovinama dnevno do 280.000 litara ulja. Tehnički nije moguće da isporuka bude brža, jer se to ulje, koje se u trgovinama prodaje za 142,56 dinara po litru, preuzima samo iz tri uljare - kazao je Tasić.

On smatra da bi trgovci trebalo da ograniče količine koje pojedinac može da kupi, jer bi to omogućilo da veći broj građana kupi ulje iz rezervi.

Σερβικό σπίτι στην Κέρκυρα


krfΣτο ελληνικό νησί της Κέρκυρας στο Ιόνιο Πέλαγος, βρίσκεται το Σερβικό σπίτι, μουσείο αφιερωμένο στα πάνδεινα του σερβικού στρατού κατά τη διάρκεια της υποχώρησης δια μέσου της Αλβανίας από το 1915 μέχρι το 1916. Για τη σημασία και την ιστορία αυτού του σημαντικού ιδρύματος, στο οποίο βρίσκεται το Επίτιμο Προξενείο της Σερβίας, για το ραδιόφωνο μας μίλησε ο προϋστάμενος του εν λόγω ιδρύματος Λιούμπομιρ Σαραμάντιτς. Γράφει η δημοσιογράφος Jelica Tapuskovic.
Το γεγονός της ιστορίας της Σερβίας, που ονομάστηκε «Αλβανικός Γολγοθάς» συνέβη κατά τον Πρώτο παγκόσμιο πόλεμο, όταν ο σερβικός στρατός, μαζί με εκτοπισμένους αμάχους υποχώρησαν μετά την εισβολή των Κεντρικών Δυνάμεων κατά της Σερβίας, δια μέσου των χιονισμένων βουνών της Αλβανίας και του Μαυροβουνίου το χειμώνα του 1915 και του 1916. Η υποχώρηση πραγματοποιήθηκε από την κατεύθυνση του Κοσσυφοπεδίου προς τις ακτές της Αδριατικής, όπου στρατιώτες με τη βοήθεια των συμμάχων μεταφέρθηκαν στα ελληνικά νησιά του Ιονίου, την Ιταλία και τη Βόρεια Αφρική. Στη συνέχεια, περισσότεροι από 150 χιλιάδες μέλη του σερβικού στρατού προσχώρησαν στις συμμαχικές δυνάμεις στη Θεσσαλονίκη, όπου παρέμειναν μέχρι το τέλος του πολέμου και την τελική απελευθέρωση της χώρας.
Στο Σερβικό σπίτι στην Κέρκυρα βρίσκεται η έκθεση αφιερωμένη σε αυτό το γεγονός και η οποία είναι τοποθετημένη κατά χρονολογική σειρά. Το ισόγειο είναι αφιερωμένο στην αρχή του πολέμου, την άμυνα της Σερβίας, τη Μάχη της Mojkovac. Στη συνέχεια, ένα ολόκληρο συγκρότημα είναι αφιερωμένο στον Αλβανικό Γολγοθά και ό,τι είχαν ζήσει σε αυτήν την πορεία οι Σέρβοι στρατιώτες και πολίτες. Οι επισκέπτες εκεί μπορούν να δουν όχι μόνο τις φωτογραφίες, αλλά και τις στολές των στρατηγών και στρατιωτών, τα όπλα, τον ιατρικό εξοπλισμό και ούτω καθεξής.
Το κτίριο του Σερβικού σπιτιού εκπρόσωποι του Δήμου της Κέρκυρας παραχώρησαν στη Σερβία το 1993 για αίθουσες του μουσείου και ένα τιμητικό προξενείο, που βρίσκεται στον δεύτερο όροφο. Ο διευθυντής του Σερβικού σπιτιού Λιούμπομιρ Σαραμάντζιτς δήλωσε για το Διεθνές Ραδιόφωνο Σερβίας ότι πρόκειται για ένα κτίριο που βρίσκεται έξω από το έδαφος της Σερβίας, μέσω του οποίου περνάει ο μεγαλύτερος αριθμός των Σέρβων. Συγκεκριμένα, είπε ο ίδιος, πριν από 10 χρόνια περίπου πέντε χιλιάδες πολίτες της Σερβίας επισκέφθηκαν αυτές τις εγκαταστάσεις ανά το έτος, ενώ σήμερα περνάνε μέσα από αυτό 30 ή 40 χιλιάδες το χρόνο.
Σύμφωνα με τα λόγια του συνομιλιτή μας, επίσης και ξένοι ενδιαφέρονται για αυτό το μουσείο και ιστορική στιγμή στην οποία είναι αφιερωμένό. Κατ’ αρχάς, ενδιαφέρει το πώς η Σερβία υπήρχε γενικά τούτη τη στιγμή, πού ήταν τα άλλα κράτη – μέλη της πρώην Γιουγκοσλαβίας, αλλά και το τι είναι «μπλε τάφος», δήλωσε ο Σαραμάντζιτς.
Τέλος σημειώνεται ότι η εν λόγω έκθεση του μουσείου περιέχει πολλές φωτογραφίες, έγγραφα και αντικείμενα που σε επισκέπτες θυμίζουν την περίοδο του Πρώτου Παγκοσμίου Πολέμου, τα βάσανα του σερβικού στρατού κατά τη διάρκεια της υποχώρησης διά μέσου της Αλβανίας και την αποδοχή στην Κέρκυρα.

Šta ako pas počne da se guši?


Znanje o simptomima gušenja i adekvatnoj prvoj pomoći od ključne su važnosti u situacijama kada se vaš pas suočava sa disajnim problemima.
Vlasnik psa, piše "Priroda pasa" (www.prirodapasa.net), mora brzo da reaguje kako bi se izbegao tragičan ishod.

Pomozite psu u trenucima gušenjaProblemi sa disnjem kod psa se isto kao i kod ljudi lako uočavaju. Znaci i simptomi gušenja su očigledni. Pas koji se guši grčevito pokušava da dođe do
Više o zdravstvenim tegobama kod pasa možete da pročitateovde
vazduha, a u ozbiljnijim situacijama životinja kolabira i gubi svest. Vlasnici često psima daju male loptice kako bi se životinje igrale sa njima ne razmišljajući o mogućim scenarijama naizgled bezazlene igre. S obzirom da psi često pokušavaju da progutaju loptice, dešava se da se one se zaglave u njihovom grlu i da prekinu dotok vazduha.

U momentima gušenja, ostanite pribrani i pružite prvu pomoć. Podignite psu zadnje noge i snažno pritisnite njegov stomak u predelu ispod rebara. Ukoliko se životinja onesvesti, pokušajte da odstranite predmet koji je izazvao gušenje. Na kraju izvucite jezik psa i postavite životinju da leži na boku.
 
U slučaju da ne možete da otkrijete uzrok gušenja, hitno odvedite psa veterinaru jer će on jedino moći da pomogne vašem ljubimcu.
 
Prepoznajte alergiju na vreme
Alergijske reakcije nastaju kao posledica ujeda insekata, konzumiranja određene vrste hrane ili nakon kontaka sa alergenima. Alergiju kod pasa prepoznaćete po njegovom učestalom češkanju, grickanju ili lizanju određenih delova tela. Ukoliko su u pitanju ozbiljnije vrste alergija, sluznice psa postaće blede, otkucaju srca će se povećavati, životinja će početi da povraća i doćiće do pojave dijareje.

Prva pomoć koju treba ukazati psu zavisi od vrsta alergija. Ukoliko je alergijske reaksije izazvao ujed insekta ili dodir sa alergenom i koža psa burno reaguje, najbolje što možete da učinite u tom trenutku jesta da psa okupate u hladnoj vodi. Hladna kupka će ublažiti iritaciju i smiriti svrab. Izbegavajte kupanje u toploj vodi jer toplota pogoršava simptome.
 
Posle alergije na hranu, psa morate hraniti rižom i jednom vrstom mesa. Ishrana se postepeno treba obogaćivati jednom novom namirnicom, a njen neizostavan deo treba da bude i odgovarajuću dehidrat. O ishrani pasa možete da pročitate ovde.
 
Posle pružanja prve pomoći, potražite savet lekara, koji će nakon detaljnog pregleda, prepisati terapiju.

Храна скупља за четвртину


Талас поскупљења наставиће се и наредних месеци, кажу произвођачи и трговци
Корпа са десетак основних намирница у супермаркету скупља је нешто више од 25 одсто него пре годину дана. Како показује мало „Политикино” истраживање, производи међу којима су млеко, уље, брашно, месо и други артикли, коштали су у септембру 2011. године 1.970 динара, а сада је за то потребно издвојити 2.480 динара.
Највише је поскупело свеже месо, а невоља је утолико већа што се талас поскупљења и даље не заустављаи што су нове, више цене постале свакодневица. Како кажу у водећим трговинским ланцима цене хране, цигарета, средстава за личну хигијену и кућне хемије увећаваће се и у октобру. Трговци нису вољни да јавно говоре о најавама поскупљења, јер како објашњавају, само истичу ценовнике које им шаљу добављачи, али незванично откривају да ће млеко поскупетидо четири одсто, свеже месо око три, а прерађевине од меса пет процената. Маргарине ћемо плаћати десетак одсто више, а вероватно за толико и рибу из увоза.
Наше информације потврђују и у потрошачким организацијама. Према речима Вере Виде, куповна моћ у Србији је око 30 одсто слабија него пре годину дана, а најновија поскупљења још су један удар на стандард грађана.
– Свако даље поскупљење изазваће смањење тражње за намирницама и куповаће се све мање. За реално преживљавање једне просечне породице у Србији сада је потребно најмање 110.000 динара – истакла је она.
Са њом је сагласан и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, и додаје да држава мора да ради на томе да очува стандард грађана.
– Најгоре од свега је то што се, због поскупљења, потрошачи у Србији све мање баве квалитетом хране и једино гледају да цене буду што ниже. Тачно је да држава не може да забрани поскупљења, ограничи цене и на тај начин утиче на слободно тржиште. Али, треба јачати механизам Робних резерви и тако усмеравати тржишна кретања, али и строго кажњавати шпекуланте и картеле, јер су нам недавна поскупљења показала да нема свако увећање цена реално тржишно оправдање – сматра Паповић.
Милан Простран, саветник у Привредној комори Србије објашњава да, ипак, има реалних основа за поједина поскупљења.
– Разлога за несташице нема, али за поскупљења, нажалост, има. Узмимо пример уља. Постоји један паритетан однос, где је финални производ увек четири пута скупљи од сировине. То значи да ако сунцокрет сада кошта 50 или 55 динара, литар уља у продавницама тешко и даље може да кошта 140 динара као што је до сада био случај. Тачно је да све поскупљује и да ће купци морати да калкулишу са потрошњом – истакао је Простран.
Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, понавља да је време јефтине хране дефинитивно иза нас.
– Храна ће бити све скупља. Наше цене хране прате светске, али српско тржиште показује и аномалије које се морају исправити – закључује Цвијановић – Треба разумети то да је суша заиста изазвала мањак хране за животиње. Она зато поскупљује, а са њом и финални производи, односно месо или млеко. Сигурно је да код нас има и шпекулација и то је посао за надлежне државне органе – каже он.
С. Деспотовић
-----------------------------------------------------------
Могуће укидање царине на увоз уља
Држава би у наредном периоду могла да донесе одлуку о укидању царина на увоз појединих намирница, кажу за „Политику” у Министарству спољне и унутрашње трговине.
– Проучавајући последице несташице уља, Министарство је предузело мере. Једна од њих је дистрибуција уља из Робних резерви, а друга могућа мера која је разматрана је смањење, односно укидање царине. Надлежни органи пратиће стање и даља дешавања у погледу снабдевања становништва уљем и осталим животним намирницама. Уколико се закључи да је дошло до значајних поремећаја на тржишту и да би укидање царина било делотворно, било у смислу постизања уредног снабдевања становништва, било у погледу остваривања одређеног нивоа малопродајних цена, постоји могућност укидања царина на увоз тих производа – наводе у Министарству.
Царина на увоз сунцокретовог уља сада износи 30 одсто, док је увоз из Русије, Белорусије, Казахстана и земаља ЦЕФТА потпуно либерализован. За увоз из Хрватске царинска стопа износи пет одсто.
објављено: 27.09.2012

Υπογράφηκε συμφωνία ανάμεσα στη Σερβία και τη Ρωσία

mΟ διευθυντής του Πρακτορείου οικονομικών καταλόγων Σερβίας, κ. Zvonko Obradović, και ο πρώτος αναπληρωτής του προέδρου του Κρατικού Επιμελητήριου των καταλόγων της Ρωσικής Ομοσπονδίας, κ. Sergej Šumski, υπέγραψαν στη Μόσχα συμφωνία συνεργασίας, που σηματοδοτεί την αρχή των σχέσεων συνεταιρισμού ανάμεσα σε δύο αυτούς θεσμούς. «Μετά από πρόσκληση και πρωτοβουλία της Ρωσίας εισερχόμαστε σε μια δυναμική περίοδο συνεργασίας ανάμεσα σε δύο χώρες»,- δήλωσε ο κ. Ομπράντοβιτς μετά την υπογραφή αυτής της συμφωνίας. Ο ίδιος τόνισε ότι με το εν λόγω πρόγραμμα συνεργασίας πρόκειται να διατυπωθούν συγκεκριμένα μέτρα στην ανάπτυξη της αμοιναίας επικοινωνίας και στην ανταλλαγή στοιχείων, και κυρίως στις εταιρίες και στον τομέα της επιχειρηματικότητας με την οποία ασχολούνται υπήκοοι της Σερβίας και της Ρωσίας στο χώρο αυτών των δύο κρατών.

Πέμπτη 27 Σεπτεμβρίου 2012

Ко је Табаковићевој везао руке


У ситуацији када је 70 одсто новчане масе и кредита у еврима гувернер стално хода на ивици ножа, кажу стручњаци
(Илустрација: Драган Стојановић)
Од Јоргованке Табаковић, новог гувернера Народне банке, много се очекује. Да смири курс, обузда инфлацију, дужницима смањи рате за кредите, штедишама повећа камате, али истовремено да појефтини зајмове привреди. Многи од ових циљева су потпуно контрадикторни и једни с другим не иду. Може ли, у овим околностима, нови гувернер да унесе новине у зграду у Улици краља Петра и промени курс вођења монетарне политике ако су јој на располагању исти стари инструменти за њено вођење?
„Очекивања од гувернера у Србији су врло често превелика, а инструменти за вођење монетарне политике су ограничени, што може да буде разлог за релативно честе смене гувернера”. Овим речима је професор Милојко Арсић, пре два дана на Економском факултету покушао да објасни домете политике Народне банке Србије. Суштину ове реченице која практично говори о томе да су првом човеку централне банке „везане руке” можда и најбоље схватају бивши гувернери.
Милојку Арсићу, уреднику „Кварталног монитора”, чини се да ће Табаковићка водити политику континуитета и да крупних заокрета у односу на њеног претходника Дејана Шошкића неће бити. Шта је то што сваком српском гувернеру везује руке? Србија се налази у специфичној позицији – већ деценијама у нашој земљи постоји двовалутни систем, а око 70 одсто новчане масе и кредита је у еврима.
– У таквој ситуацији гувернер стално хода на ивици ножа – сматра Бошко Живковић, професор Економског факултета.
Он објашњава зашто референтна каматна стопа централне банке, која би у теорији требало да буде као диригентска палица за банке, на основу које појефтињују и поскупљују кредити у нашој земљи има ограничен утицај. Јер, референтна камата се односи на кредите у динарима, а 70 одсто новчане масе је у еврима. Зато је тај канал између камате централне банке и понуде и тражње за новцем у Србији зачепљен.
Шта би се, на пример, десило ако би гувернер у Србији смањио каматну стопу и тако релаксирао монетарну политику, што се судећи према економским уџбеницима, предузима у циљу подстицања привредног опоравка.
– То би повећало количину динара на тржишту, извршило притисак на курс, што би се затим прелило и на цене – објашњава Живковић. – Шта се даље дешава гледали смо небројано пута. Због слабљења динара креће притисак од дужника према централној банци. То су врло снажне лобистичке групе којима слабљење динара не одговара, јер су њихове обавезе у еврима. Њима одговара јак динар, а то изазива озбиљне макроекономске последице, јер стимулише увоз, утиче на гашење домаће производње, дестимулише извознике и штедише – објашњавао је Живковић.
Проблем је што се у двовалутном систему кризни процеси веома брзо развијају, додаје. Јер, када динар, на пример слаби, свако жели да га се што пре реши и побегне у чврсту валуту. То, међутим, изазива следеће последице: евро је на тржишту све траженији, што подиже његову цену док се маса динара повећава, што опет последично убрзава инфлацију.
Шта би се, са друге стране, догодило уколико би НБС у условима релативно високе инфлације нагло подигла референтну каматну стопу. То би, према мишљењу професора Живковића, за последицу имало смањену кредитну активност, што би опет утицало на смањење стопе економског раста.
– То показује да мале грешке у вођењу монетарне политике имају велике последице – каже наш саговорник.
Проблем је што не постоји ниједна књига коју српски гувернер може да прочита, а из које ће да научи како се води монетарна политика у двовалутном систему. „За велике светске истраживаче та тема није интересантна и они се тиме нису бавили”, каже Живковић. Не постоје ни научни радови на ту тему, па је позиција првог човека Народне банке прилично деликатна, јер те ствари мора да учи у ходу, а потези које предузима утичу на цео економски систем и мале грешке се скупо плаћају.
Владимир Вучковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, каже да, када се површински посматра ситуација у Србији, виде се само проблеми из домена монетарне политике: инфлација и курс. То се најчешће ставља на душу гувернеру, јер се мисли да је он за то крив.
– Међутим, узроци тих проблема су на другој страни, не у монетарној политици, а то је оно што се не види на први поглед. Најчешће су инфлација и курс последице фискалне експанзије, односно прекомерне државне потрошње, на шта НБС не може да утиче – каже Вучковић.
У ситуацији када је евро доминантна валута у систему, понашање и очекивање учесника се не формирају на бази референтне каматне стопе која се односи на динаре. То практично значи да монетарна политика Србије у великој мери зависи од политике коју води Европска централна банка.
Двовалутни систем у Србији траје већ деценијама и према оцени Бошка Живковића, то не може да се промени ни нагло, ни преко ноћи, јер би изазвало велике трошкове.
Аница Телесковић
објављено: 27.09.2012

Τετάρτη 26 Σεπτεμβρίου 2012

Danas u Grčkoj generalni štrajk


Generalni štrajk je organizovan danas širom Grčke, javila je novinska agencija AP, precizirajući da neće raditi aerodromi, trajekti, škole, radnje, carinarnice.
AP podseća da je generalni štrajk reakcija na nove mere štednje koje koaliciona vlada namerava da uvede.
 Jake policijske snage su razmeštene po centru Atine da bi se sprečile nasilne demonstracije kakve su pogodile prestonicu ranije ove godine.

AP kaže da će generalni štrajk biti pokazatelj javne podrške odnosno nedostatka podrške merama koje vlada uvodi da bi izvukla zemlju iz krize.

Η Κύπρος παρέχει υποστήριξη στη Σερβία


v«Η Κύπρος υποστηρίζει την παραπέρα συνέχιση του ευρωπαϊκού δρόμου της Σερβίας και δεν πρόκειται να αναγνωρίσει τη μονόπλευρα κηρυγμένη ανεξαρτησία του Κοσσυφοπεδίου»,- τονίστηκε στη Λευκωσία, κατά τη διάρκεια συνάντησης του πρώτου αντιπροέδρου της Κυβέρνησης της Σερβίας και υπουργού Άμυνας, κυρίου Aleksandar Vučić, με τον Κύπριο υπουργό Άμυνας, κύριο Δημήτριο Ηλιάδη. Ο κ. Vučić τόνισε πως είναι αναγκαίο να προωθηθεί και παραπέρα η στρατιωτική και η οικονομική συνεργασία ανάμεσα σε δύο χώρες, και πρότεινε εξαγωγές όπλων και πυρομαχικών από τη Σερβία στην Κύπρο, και, επίσης, κάλεσε τον Κύπριο ομόλογό του να έρθει στη Σερβία και επισκεφθεί τη σερβική οπλοβιομηχανία. «Οι Σέρβοι όχι μόνο είναι καλοί εταίροι, αλλά και φίλοι μας, και αυτή είναι η άποψη όλου του λαού, και όχι μόνο της Κυπριακής Κυβέρνησης»,- ανέφερε ο κ. Ηλιάδης. Ο ίδιος εξέφρασε ευχαριστίες προς τον κύριο Vučić για τη συμμετοχή ανδρών του Στρατού της Σερβίας στην ειρηνευτική αποστολή του ΟΗΕ στην Κύπρο, τονίζοντας ότι οι Σέρβοι στρατιώτες συγκαταλέγονται ανάμεσα σε καλύτερους. Τέλος σημειώνεται ότι ο κ. Vučić πραγματοποιεί τριήμερη επίσκεψη στην Κύπρο, όπου λαμβάνει μέρος στη συνάντηση των υπουργών Άμυνας των χωρών-μελών της Ευρωπαϊκής Ένωσης, και θα έχει, στα παρασκήνια, συναντήσεις με οκτώ υπουργούς Άμυνας των χωρών-μελών της Ευρωπαϊκής Ένωσης και των υποψήφιων χωρών.

Сукоб полиције и демонстраната током штрајка у Атини


АТИНА – Генерални штрајк у Грчкој због нових мера штедње прерастао је у насиље у центру Атине, где се полиција сукобила са демонстрантима који су на припаднике органа реда бацали молотовљеве коктеле и флаше.
Припадници полиције за разбијање демонстрација употребили су сузавац и бибер спреј против неколико десетина демонстраната пошто су избили сукоби у близини зграде парламента у самом центру престонице, јавио је АП.
У Атини је распоређено 5.000 полицајаца из страха од избијања насиља које често прати демонстрације у Грчкој.
Америчка агенција пише да се генералном штрајку који су сазвала три водећа синдиката грчких радника у Атини одазвало око 50.000 људи, а да је већина јавних служби затворена, школе не раде и обустављени су летови.
Агенције су раније известиле да је рад читавог јавног сектора обустављен, а да су поред летова отказани и поласци возова, бродови и трајекти су остали у пристаништима, радње су затворене, а у болницама ради само особље хитне службе.
Протестима због нових мера штедње, уведених на захтев међународних кредитора у замену за прву траншу од 31,5 милијарди евра помоћи, одазвали су се и радници у Солуну, где су, како пише грчка агенција АНА, организована два велика окупљања.
Штрајк су организовали синдикат радника у јавном сектору , синдикат запослених у приватном сектору  и Свераднички милитантни фронт , близак Комунистичкој партији.
Ово је трећи генерални штрајк од почетка године, а први велики штрајк који ће тестирати одлучност коалицоне владе, која је преузела власт у јуну, да одржи земљу у зони евра.
Нове мере штедње погодиће хиљаде државних службеника којима је плата већ смањена у протекле две године за 40 одсто, а старосна граница за одлазак у пензију биће подигнута са 65 на 67 година.
Овог месеца у Грчкој су штрајковали припадници бројних професија - лекари, судије, професори, полицајци, ватрогасци, војници, а пре два дана и новинари.
Танјуг
објављено: 26.09.2012

Τρίτη 25 Σεπτεμβρίου 2012

Uhapšen zbog vređanja mrtvog kaluđera na Fejsbuku


Grčka policija je uhapsila 27-godišnjeg muškarca zbog toga što je na Fejsbuku ismevao mrtvog pravoslavnog monaha.
Policija je saopštila da je muškarca uhapsila u petak na ostrvu Evia nakon što je Odeljenje za internet kriminal dobilo na hiljade žalbi iz raznih zemalja širom sveta.

Fejsbuk stranica na kojoj je ismevan otac Paisios bila je posvećena "ocu Pasticiosu", što je aluzija na popularno grčko jelo od testa i mlevene govedine - pasticio. Na njemu je monah prikazan sa licem prelivenim pasticiom.

Policija je rekla da je internet stranica, koja je skinuta sa mreže, sadržala "bogohuljenje i uvrede na račun oca Paisiosa i pravoslavnog hrišćanstva u celini".

Otac Paisios, monah koji je živeo na planini Atos, na severu Grčke, i umro je 1994. u 70. godini, ima veliki broj sledbenika u Grčkoj zbog njegovih navodnih proročanskih moći i učenja.

Njegovi sledbenici tvrde da je prorekao raspad Sovjetskog Saveza, tursku invaziju Kipra i aktuelnu ekonomsku krizu u Grčkoj.

Δευτέρα 24 Σεπτεμβρίου 2012

Φεστιβάλ παιδικού κινηματογράφου Kids Fest



Το δημοφιλέστατο φεστιβάλ παιδικού κινηματογράφου Kids Fest πρόκειται να πραγματοποιηθεί από τις 15 έως τις 31 προσεχούς μηνός Οκτωβρίου στο Βελιγράδι, στο Νόβισαντ, στο Κραγκούεβατς και στη Νίση, καθώς και σε ορισμένες άλλες πόλεις της Σερβίας.
k«Όπως και μέχρι τώρα, οι οργανωτές του φεστιβάλ Kids Fest πρόκειται να παρουσιάσουν τις καλύτερες παιδικές κινηματογραφικές ταινίες από διάφορες χώρες – όπως η Γαλλία, η Ισπανία, η Δανία, η Γερμανία, η Νορβηγία, η Σουηδία, η Τσεχία και η Ολλανδία. Πρόκειται να παρουσιαστούν κινούμενα σχέδια σε τεχνική 3D, ορισμένες κινηματογραφικές ταινίες που προβλήθηκαν πρόσφατα στα φεστιβάλ παιδικού κινηματογράφου του κόσμου, διάφορα ντοκιμαντέρ για τη ζωή των ζώων, απαλές ιστορίες για τη φιλία και την αγάπη, καθώς και για τα συναρπαστικά μυστήρια»,- λέει στη δήλωσή της για το Διεθνές Ραδιόφωνο Σερβίας η κυρία Τατιάνα Ρίστιτς, ένας από τους οργανωτές αυτού του φεστιβάλ, και καταλήγει λέγοντας ότι φέτος στο φεστιβάλ παιδικού κινηματογράφου πρόκειται να προβληθούν και μερικές ταινίες που προορίζονται για μαθητές δημοτικού, μεγαλύτερης ηλικίας, καθώς και για τη νεολαία. Όσον αφορά το συναφές πρόγραμμα του φεστιβάλ Kids fest, η κυρία Ρίστιτς λέει ότι προβλέπονται διάφορα ενδιαφέροντα εργαστήρια για τα παιδιά, διάφορα παιχνίδια, αλλά και δώρα για τα παιδιά.
Η σχετική αναφορά είναι της δημοσιογράφου Milena Gluvačević.

Zašto mladi ljudi ne započinju sopstveni biznis


Gotovo trećina anketiranih, pogotovo žena, razmišlja o poslovima koji donose veći profit i u vezi su sa finansijama (ekonomija, bankarstvo). Unosnim zanimanjima smatraju se i informacione tehnologije, politika, trgovina i medicina.
Istraživanje je takođe pokazalo da je većina mladih spremna da prilagodi život poslu, kao i da bi se, ukoliko to radno mesto zahteva, preselili u drugu zemlju. Dve trećine ispitanika odgovorilo je da bi radili prekovremeno kako bi osigurali radno mesto - na tu žrtvu više su spremne žene nego muškarci. Jedan od troje mladih u Srbiji radije bi radio 12 sati dnevno ukoliko bi taj rad bio valorizovan kroz veću platu nego osam sati dnevno za platu koja pokriva samo osnovne životne troškove. Interesantno je da je ovakav stav češći među ispitanicima starosti od 22 do 25 godine nego među mlađima. Kada je reč o izboru poslodavca, omladina u Srbiji smatra posao u nekoj inostranoj kompaniji privlačnijim od posla u domaćoj firmi, ali zanimljivo je i to da je javni sektor i dalje veoma privlačan za polovinu ispitanika. Osim toga, čak 50 odsto anketiranih voljno je da radi posao za koji se nije školovalo.
Kad je reč o pokretanju sopstvenog biznisa i percepciji preduzetništva, što je takođe bio jedan od segmenata istraživanja, došlo se do zaključka da je za polovinu ispitanika sopstveni biznis asocijacija na rizik i nezavisnost, ali i veliku odgovornost. Sudeći prema odgovorima učesnika Foruma „Viza mladi lideri“, preduzetništvo se obično smatra sinonimom za privatni biznis, kompanije i korporacije (nasuprot državnim preduzećima). Osim toga, privatno preduzetništvo se percipira i kao perspektivan posao koji donosi bogatstvo i prosperitet. Kao glavna prepreka pokretanju sopstvenog biznisa navodi se nedostatak početnog kapitala - tako misli 75 odsto ispitanika. Nestabilna ekonomska situacija i kriza, uz komplikovane birokratske procedure i visoke poreze, smatraju se barijerama za pokretanje bilo kog posla. Uprkos tome, čak 98,4 odsto anketiranih smatra da pokretanje sopstvenog biznisa ima mnogobrojne prednosti - počev od profita, preko finansijske i profesionalne nezavisnosti, do profesionalnog zadovoljstva. Viza istraživanje pokazalo je da četvoro od petoro mladih ljudi u Srbiji, zapravo, želi da pokrene sopstveni biznis, a među njima se posebno ističu muškarci i stanovnici Beograda.Interesantno je da je više od jedne trećine ispitanika koji žele da pokrenu sopstveni posao motivisano nezavisnošću, jedna petina profitom, dok nedostatak radnih mesta uglavnom inspiriše mlađe osobe - od 18 do 21 godine.
Važno je istaći i to da se problemi koji sprečavaju mlade ljude da započnu sopstveni biznis smatraju rešivim. Tako su, recimo, učesnici Foruma mladih lidera ukazali na nekoliko strategija, a jedna od njih sugeriše da svako treba da stekne određeno iskustvo pre pokretanja sopstvenog biznisa. Jedan od učesnika Foruma rekao je da bi radije radio 10 godina u državnoj ili privatnoj kompaniji, gde bi naučio posao i stekao kontakte, a tek onda bi pokrenuo sopstveni biznis. Gotovo dve trećine ispitanika procenjuje da bi promovisanje preduzetničkog duha među omladinom trebalo da bude jedan od prioriteta u našem društvu. Većina njih smatra vladu, državne agencije i obrazovne ustanove odgovornim za promociju preduzetništva. Važno je istaći da bi čak 80 odsto mladih odvojilo slobodno vreme kako bi se obrazovalo u oblasti preduzetništva, a ta volja je posebno izražena kod nešto starijih ispitanika. Dve trećine anketiranih želelo bi da sazna nešto više o preduzetništvu kroz organizovanu praksu u kompanijama, dok polovina njih želi da se edukuje kroz radionice ili lični kontakt sa uspešnim biznismenima.
- Fokus grupama i kvantitativnim istraživanjima koja u okviru Foruma mladih lidera sprovodimo od 2009. godine i pokušavamo da saznamo kakva su interesovanja, želje i stavovi mladih u vezi sa pitanjima koja su od ključnog značaja za budućnosti društva, a preduzetništvo je upravo jedna od takvih tema. Posebno nam je drago što mladi u Srbiji iskazuju veliko interesovanje za pokretanjem sopstvenog biznisa, a imaju i zanimljive ideje za promociju preduzetništva. Njihovi projekti podrazumevaju različite alate i kanale komunikacije - od radionica u srednjim školama, specijalizovanih internet portala do naprednih aplikacija za android i druge pametne telefone - kaže Vladimir Đorđević, regionalni menadžer kompanije Viza internešenel.
On je podsetio i na to da ta kompanija već više od jedne decenije širom sveta razvija programe finansijske pismenosti koji podučavaju pojedince kako da troše, štede i razumno upravljaju kućnim budžetom. „Postavili smo ambiciozan plan da do 1. maja 2013. programom finansijske pismenosti obuhvatimo 20 miliona ljudi širom sveta. Na dobrom smo putu da taj cilj i ostvarimo“, istakao je Đorđević.
Kvantitativnim istraživanjem, koje je rađeno na uzorku od 500 ispitanika, obuhvaćeni su mladi ljudi oba pola, uzrasta od 18 do 25 godina, u četiri grada Srbije. Reč je o najvećim univerzitetskim centrima: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu

Тројка изазива напетост у Атини


Атина – У наелектрисаној атмосфери и без коначног решења око пакета мера штедње направљена је пауза у преговорима грчке владе и  „тројке”ревизора ЕУ,ММФ-а и Европске централне банке.Тензија је током последњих преговора на моменте бивала толика да је министар финансија Јанис Стурнарас,чак, понудио оставку и замолио експерте да напусте његову канцеларију.
Још једном „тројка” није била спремна на уступке Атини, а грчки економски тим са министром финансија на челу није могао да прихвати притиске за додатним смањењем плата и пензија.Тек сада јавности су познати детаљи са последњих преговора који су били више него драматични.На инсистирање представника ММФ-а, министар Стурнарас је одговорио да одбија да од коалиционих партнера захтева сагласност да се додатно,чак и за евро смање примања и пензије.
„Урадили смо све што тражите,успели смо да се договоримо око готово девет милијарди евра уштеде,укинули смо све бенефиције,’скресали’ примања,даље од овога је не могу и одбијам.Спреман сам да понудим оставку.Нађите бољег министра финансија,другу владу”, огорчено је говорио министар Стурнарас који је затим затражио да експерти напусте канцеларију.
Атмосфера је касније смирена и преговарачи су се растали до четвртка када се „тројка” враћа у Атину да финализује преговоре и формира свој коначни суд који ће представити на састанку Еврогрупе 8.октобра и самиту ЕУ у Бриселу,18.октобра. Од њихове оцене зависи хоће ли Грчка добити наредну траншу кредита од 31,5 милијарди евра и каква ће,уопште,бити њена даља судбина.Како сада ствари стоје,за „тројку” су из садашњег пакета мера штедње од 11,5 милијарди евра спорне две милијарде,али још исто толико допунских за које ревизори траже гаранцију да ће бити обезбеђене кроз порезе.
Према добро обавештеним изворима грчка коалициона влада је забринута хоће ли бити могуће имплементирати све до сада усвојене мере које треба да буду још одобрене и у парламенту.Уколико у томе успе до састанка Еврогрупе 8. октобра,премијер Андонис Самарас рачуна да ће имати сигурније аргументе у рукама када се буде обраћао скупу.
С друге стране,до повратка „тројке” треба да нађу начина да их убеде да ће спорне две милијарди евра бити уштеђене кроз реформу у јавном сектору и да ће,такође,умети да направе план уштеде допунских две милијарде у наредне две године углавном кроз порезе.
Премијера Самараса чека тежак посао јер се појачава талас штрајкова у земљи.Генерални штрајк против владиних мера штедње је заказан за 26.септембар.
Самарас ће од 128 посланика Нове демократије у парламенту затражити строго поштовање партијске дисциплине.Последња испитивања јавног мњења дају конзервативној Новој демократији минималну предност у односу на Коалицију радикалне левице,СИРИЗА коју води Алексис Ципрас.Такође,пада у очи да је порасла популарност неонацистичке Златне зоре која је тренутно на трећем месту,испредкоалиционих партнера у влади, социјалиста ПАСОК  и Демократске левице.
Јасмина Павловић-Стаменић
објављено: 24.09.2012

Камере ће откривати нерегистрована возила


За првих осам месеци ове године саобраћајна полиција је евидентирала 4.086 нерегистрованих возила у главном граду
Саобраћајна полиција би ускоро у главном граду требало да постави камере, које ће снимати регистарске ознаке и детектовати нерегистрована возила, сазнаје „Политика”.
Како за наш лист објашњава Драган Богосавац, начелник саобраћајне полиције ПУ Београд, циљ пројекта је да се смањи број директног контакта полиције са грађанима, а да се санкционишу прекршиоци прописа.
– Пројекат је завршен и остало је да се идеја материјално реализује. Само једном траком значајне саобраћајнице у центру града, у саобраћајном шпицу, за сат времена прође хиљаду возила, а за један дан и до 10.000 возила. Кад поставимо камеру за очитавање регистарских таблица и увежемо је са системом, који ће да покаже да ли је регистарска налепница истекла, она може да преконтролише свих 10.000 возила. За првих осам месеци ове године саобраћајна полиција је евидентирала 4.086 нерегистрованих возила у главном граду – објашњава Богосавац.
Наш саговорник каже да се систем увођења камера које региструју саобраћајне прекршаје показао као врло користан јер је дошло до великог смањења броја прекршаја. У Београду возаче контролише 14 фиксних камера саобраћајне полиције, од чега четири камере региструју вожњу жутом траком, пет – пролазак возила на црвено светло на семафору и пет камера очитава прекорачење брзине.
За годину дана од када је систем камера уведен, број прекршаја вожње жутом траком смањен је за више од четири пута, број пролазака возила на црвено светло на семафору смањен је за више од дупло, док је преполовљен број прекршаја прекорачења дозвољене брзине.
– Камере су дале резултате. Уочени проблеми које смо имали решени су или сведени на много мању меру. Камере су постављене са јасним циљем – да возачи престану са праве прекршаје. Док нисмо поставили камере за жуту траку имали смо ситуацију да 30 полицајаца ради у јутарњем и поподневном шпицу на „чувању жуте траке”. На Бранковом мосту је то радним данима немогуће постићи. Камере су решиле проблем и број прекршаја вожње жутом траком за годину дана смањиле за 8.000. Камере за регистровање проласка на црвено светло и прекорачење брзине постављене су на позицијама где смо проценили да возаче понесе брзина, где пролазе на црвено светло и угрожавају безбедност пешака. На тим местима сада нема инцидентних ситуација ни саобраћајних незгода – тврди Богосавац.
Због тога, каже наш саговорник, систем камера треба даље развијати.
– Идеја саобраћајне полиције је да се постави још камера за детектовање проласка на црвено на светло на семафору. У неком каснијем периоду било би добро поставити и камере које би регистровале велике транспорте, затим оне које би детектовале превоз опасних материја, које се превозе по одређеним законским прописима. На овај начин бисмо комуникацију грађана и полиције у том смислу свели на најмању могућу меру, а грађани би били на добитку. Камере би решавале одређене проблеме за које није неопходно присуство полицајца на улици, а са друге стране већи број полицајаца био би оперативан и на услузи грађанима у решавању проблема проточности саобраћаја, бржег изласка на лице места у случају саобраћајних незгода, неутралисања квара возила, застоја на мосту…– оцењује Богосавац.
Данијела Вукосављевић
-----------------------------------------------------------
Највише погинулих у приградским насељима
Највећи број тешких саобраћајних несрећа са погинулима, у главном граду, дешава се у приградским насељима. Драган Богосавац каже да је од 80 погинулих у саобраћајним несрећама за првих осам месеци ове године, 55 особа погинуло у приградским општинама и периферним београдским насељима.
– Генерално, број саобраћајних несрећа у првих осам месеци у главном граду се у односу на исти период прошле године смањио за 11,5 одсто. Смањио се и број погинулих особа. Прошле године за првих осам месеци у несрећама је погинуло 88 особа, а у истом периоду ове године 80. Истовремено, за три одсто је повећан број незгода са страдалима, односно погинулима и теже и лакше повређенима. За 15 одсто је смањен број незгода са материјалном штетом – каже Богосавац.
 -----------------------------------------------------------
Камере у зони школа
Ђаци укао учесници у саобраћају су за саобраћајну полицију, каже Драган Богосавац, „приоритет приоритета”. Због тога се безбедности најмлађих учесника у саобраћају сваке године посвећује посебна пажња, са идејом да сваки од њих безбедно стигне и врати се из школе. Томе би требало да допринесе и постављање камера саобраћајне полиције у зони школа за детектовање проласка на цревно светло на семафору и за прекорачење брзине.
– То нам је идеја и жеља. Прошле године је осморо деце повређено у зони школе, једно је задобило тешке телесне повреде, а седморо је лакше повређено. У току ове године једно дете је лакше повређено у зони школе. Ипак, њихова безбедност се не мери статистиком јер је и даље велики број инцидентног понашања возача у зони школа, у смислу пребрзе вожње, паркирања у зони школе на пешачком прелазу. Можда је једино решење да поред сваке школе буде или полицајац или камера – сматра Богосавац.
објављено: 24.09.2012