Παρασκευή 21 Σεπτεμβρίου 2012

Папирус није доказ да је Исус имао жену


Гледано са научне тачке, фрагмент из 4. века у којем Исус помиње „моју жену“ јесте куриозитет јер даје нове увиде у историју хришћанства, али он неће донети радикалну промену у досадашњим виђењима личности Исуса Христа
Ђото ди Бондоне, Марија Магдалена и Исус, Магдаленина капела у Асизију, 1320.
Хоће ли комадић папируса, за који се претпоставља да је из 4. века, не већи од визиткарте, уздрмати темеље хришћанства писаним сведочанством да је Исус Христос имао жену? Судећи по уверењу наших саговорника – неће. У Риму недавно представљени документ писан је старим коптским језиком у којем су идентификоване речи: „Исус им је рекао моја жена“. Фрагмент је највероватније аутентичан, каже доцент др Предраг Драгутиновић са катедре за Свето писмо Новог завета Православног богословског факултета у Београду. Професорка са Харварда која га је представила јавности, Карен Кинг, ипак, одмах је истакла да нико не треба да помишља да би откриће фрагмента могло да потврди тезу Дена Брауна из „Да Винчијевог кода“ да је Исус био ожењен Маријом Магдаленом, што је црква свих ових векова скривала од својих верника.
– Професорка Кинг је озбиљна научница и чињеница да је са својим тимом представила папирус у јавности говори о томе да су они добро проверили његову аутентичност. Већ постоје неке хипотезе да би текст могао бити превод на коптски једног старијег грчког фрагмента из другог века. То везивање за евентуалну припадност другом веку вероватно је због тога што су тада постојале неке тезе унутар гностицизма као једне фракције унутар хришћанства да би Исус могао бити ожењен – објашњава доцент др Предраг Драгутиновић, који професорку Кинг лично познаје.
Гледано са научне тачке, ради се о куриозитету, јер фрагмент даје нове увиде у историју хришћанства, даје још једно тумачење библијских текстова, биће то први гностички спис у којем се експлицитно помиње „моја жена“ и могућност да је Исус био ожењен, али Драгутиновић је уверен да неће донети радикалну промену у досадашњим виђењима личности Исуса Христа, а још мање да ће утицати на званично учење хришћанске цркве.
– Канонска јеванђеља, она која се данас налазе у канону Новог Завета, много су старија од свих тих списа који се у јавности представљају као важни, тих гностичких списа из четвртог века. Макар они били и преводи неких ранијих списа, они су далеко млађи од канонских јеванђеља по Марку, Луки, Јовану и Матеју који такву могућност и не помињу. Али, интересантно је да су неке групације, можда желећи да оправдају своју животну, верску и црквену праксу, покушале да пројектују неке сопствене ставове и виђења у старину и припишу Исусу одређене ствари које нису посведочене у најстаријим изворима – наглашава доцент др Драгутиновић.
Чак и кад би се доказало да папирус потиче из четвртог века и да се речи „моја жена“ односе на супругу Исуса Христа и да немају неко друго значење, то не би променило званично становиште о Исусу и његовом неженству, каже протођакон Радомир Ракић, који је учествовао у изради синодског превода Светог писма.
– Ми немамо начина да сазнамо да ли је тај фрагмент писао неки гностик, неки незнабожац, неко ко је писао против Христа, да ли је преписиван са другог документа јер је у таквим преписивањима долазило до бројних грешака и јављале су се различите варијанте исте речи. Такође, апокрифних списа, списа који нису ушли у састав Светог писма, има веома много и у њима разних сумњивих података. У Библији, на пример, описује се Христ у 12. години, а онда се говори о њему као тридесетогодишњаку. Прескочено је 18 година његовог живота, а у апокрифима се то користи да се „празнине“ попуне разним нагађањима – објашњава протођакон Радомир Ракић.
Не изненађује што је Христова „животна сапутница“ у све популарнијим модерним тумачењима баш Марија Магдалена. И у Светом писму она има значајну улогу, подсећа отац Радомир Ракић. Марија Магдалена је једна од његових следбеница и прва која је видела Христов празан гроб. Та „канонска“ блискост Исуса и Марије Магдалене још је истакнутија у гностичким јеванђељима. У једном од тих списа, Филиповом јеванђељу из трећег века, наводи се да је Исус волео Марију Магдалену више од осталих ученика и да је обичавао да је често љуби у уста, што су му остали ученици замерали. За једне је таква физичка блискост доказ брачног живота, за црквене оце пољубац је метафора за откривање истине омиљеној ученици, а у љутњи осталих ученика виде још један доказ да му Марија Магдалена није била жена, јер да јесте ученици се не би љутили због таквог његовог односа према њој.
------------------------------------------------------
 Ученица Исуса Христа
Света Марија Магдалена, родом из града Магдале у Сирији, била је Исусова ученица и следбеница која му је служила са осталим светим женама све до његовог распећа. Била је мучена од седам злих духова које је у Галилеји изгонио из ње Христос, после чега она постаје његова следбеница. Васкрсли Христос прво се јавио Марији Магдалени која је плакала на његовом гробу, да би јој се поново указао када се вратила на његов гроб са мироносицама. По Христовом васкрснућу, отпутовала је у Ефес где је у проповедању јеванђеља помагала Светом Јовану Богослову, ту је и умрла, а њене мошти чувале су се једно време у Цариграду. Свети Јустин (Поповић) у „Житијима светих“ пише да се Света Марија Магдалена назива равноапостолном јер је „са великом ревношћу јављала Еванђеље по свету као прави Христов апостол“ и упозорава да је не треба мешати са блудницом која је својим сузама опрала Христу ноге и обрисала их својом косом. Православна црква слави успомену на Свету Марију Магдалену 4. августа, а прославља је и на дан када се прослављају остале жене мироносице, друге недеље после Васкрса.
Ј. Чалија
објављено: 21.09.2012

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου