Πέμπτη 25 Οκτωβρίου 2012

Генералштаб нема ко да купи


У патроли око комплекса у Кнеза Милоша, у који је прекјуче упао Алмеш Недина и стигао до шестог спрата, јуче је била само једна припадница Војске Србије
Фото Д. Јевремовић
Као што је пре два дана Алмеш Недин неприметно упао у оштећени део бившег Генералштаба у Улици кнеза Милоша и попео се на шести спрат, желећи да скрене пажњу на своје финансијске проблеме, јуче је у тај комплекс могао незапажено да се ушуња и новинар „Политике”.
У раним поподневним часовима око здања је патролирала само једна припадница војске. И док она обиђе пун круг око комплекса између улица Бирчанинове, Кнеза Милоша и Немањине потенцијални уљез може да бира улаз у потпуно разрушену половину комплекса Министарства одбране опасану монтажном оградом високом два метра. Преко ње може да се прескочити из Немањине улице, с ногом ослоњеном на рампе „Паркинг сервиса”, или из Кнеза Милоша, послуживши се малим трафо-станицама као пречкама. Најлакше је упасти из Бирчанинове, где ограда, пошто је улица на узбрдици, допире тачно до висине улаза у страну зграде коју војска користи.
Како је Недин успео да се увуче у зграду, Министарство одбране јуче није објаснило, али су обећали да ће нам ових дана проследити одговоре. Припадница Војске Србије која је јуче кружила око Генералштаба, није имала овлашћења да одговара на питања новинара. Али, рекла је да патроле око здања нису појачане и да не зна да ли су, пре Недина, у зграду упадали и бескућници или клинци жељни да храброст и спретност докажу прикрадањем на војни посед и верањем по рушевинама које делују као да би сваког часа могле пасти. Група бескућника, према тврдњама једног од њих, Слободана Хаџића, живела је у оштећеној згради 2008. године док нису исељени.
Да је држава у претходних 13 година, откако су разрушене у НАТО бомбардовању, умела да оштећене зграде бившег Генералштаба прода, за шта није било конкретне понуде, или да их обнови, за шта није било новца, сада би цео комплекс од 50.000 квадрата био потпуно функционалан и користио би га или нови власник или Министарство одбране. У оба случаја, у њега се не би могло неопажено упадати.
Једино што је држава као власник урадила за комплекс, који је пројектовао архитекта Никола Добровића а важи за једно од најзначајнијих дела српске модерне архитектуре, јесте да га је 2005. године коначно заштитила као споменик културе. И то се десило тек под притиском стручне јавности, која се противила рушењу, али не и продаји и промени намене објеката. Јер нови статус обавезује садашње и будуће власнике да шта год да буду зидали на тој локацији сачувају првобитни изглед кућа. Са тиме се не слаже Србољуб Панић из Републичке дирекције за имовину, који је пре пет година предлагао да се преиспита статус заштићених зграда.
– Најбоље би било скинути заштиту и зграде продати, јер новца нема за обнову, а и да има, питање је да ли би то било исплативо. Потенцијалним инвеститорима треба одрешити руке да граде на тој локацији у складу са урбанистичким планом, а не да буду у обавези да врате зграду у првобитно стање, што аутоматски смањује цену. У сваком случају, влада треба да одлучи о судбини тог комплекса – сматра Панић.
-------------------------------------------------------------------------
Грађевинска инспекција не може наложити обнову
Када је реч о здањима која представљају опасност за безбедност људи грађевинска инспекција према закону може да забрани да се објекат користи, али не и да наложи реконструкцију. А власник је у обавези да се стара о згради, кажу у Секретаријату за имовинско-правне послове, грађевинску и урбанистичку инспекцију.
 -----------------------------------------------------------------------------
Једино остварење архитекте Николе Добровића у Србији
Зграде Генералштаба грађене су од 1956. до 1965. године. Зграда А има 12.654, а зграда Б 36.581 квадратни метар. НАТО је у два наврата гађао здање (у ноћи 29-30. април и у ноћи 7-8. мај 1999. године).
Архитекта Никола Добровић је за ово остварење добио Октобарску награду града. Осим изражених каскадних форми, грађевина је препознатљива по фасади од робусног камена мркоцрвене боје из околине Косјерића, на који су налегле беле углађене мермерне плоче са острва Брача.

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου

Στο ζήτημα της Αλβανίας η Ελλάδα θα έπρεπε να έχει μια στρατηγική που να βασίζεται σε δύο παράγοντες:

  💶 Χρήμα  ✝️ Εθνοτική ταυτότητα Το αλβανικό κράτος είναι μια πλαστή οντότητα όπου χωρίζεται σε δύο μεγάλες ομάδες: Τους Τόσκηδες και τους ...