BEOGRAD - Novac od Međunarodnog monetarnog fonda nije nam ovog časa hitan, ali bez sporazuma sa tim vašingtonskim kreditorom Srbija ne može da računa na povoljnije zajmove iz drugih izvora – jednodušni su u oceni ekonomski stručnjaci posle izjava ministra finansija Mlađana Dinkića i šefice Misije MMF Zuzane Murgasove na kraju sedmodnevnih razgovora naših ekonomskih vlasti sa njenim timom.
Sagovornici ,,Politike” ne razlikuju se u oceni da je oporavak državnih finansija daleko, a još dalja njihova trajna stabilizacija. Da bi se izbegao bankrot države, pokrenuo privredni razvoj, a sa njim zaustavila nezaposlenost sa svim njenim razornim posledicama, mora se, kaže, zagristi u kiselu jabuku reformi. Više se ne mogu odlagati.
Kada će to početi? Dogodine, kao što je novinarima obećao ministar Dinkić – mišljenja su podeljena.
Povodom izjave ministra Dinkića da nam novac od MMF-a sada nije neophodan, jer državni budžet više nije baš u totalnoj komi, dr Miladin Kovačević, saradnik mesečnika ,,Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta ukazuje da sredstva, koja se ugovaraju sa MMF-om pri sklapanju stend-baj aranžmana nisu namenjena javnim finansijama, već samo deviznim rezervama. To,međutim, ne značida takav aranžman sa MMF-om ne bi bio bez značaja i za javne finansije. Zbog toga što je on istovremeno i snažna podrška finansijskom kredibilitetu, kako javnih finansija tako i ekonomije u celini, jer dolazi od najvećeg međunarodnog finansijskog autoriteta.
"U narednim godinama, najkritičnijim za javne finansije i održivosti javnog i ukupnog spoljnog duga, aranžman sa MMF-om je neophodan. On je potreban da bi država i ekonomija dobili na vremenu i finansijskoj sigurnosti za prebrođavanje potencijalne krize duga i sprovođenje reformi. Bio bi od velikog značaja i aranžman iz predostrožnosti", ukazuje Kovačević.
Kovačević podseća da nam predstoje godine u kojima će za otplatu spoljnog duga morati da se izdvaja 40 odsto vrednosti izvoza robe i usluga i uz znatan deo pokrivanja sredstvima iz deviznih rezervi. Zato će nam biti potreban stend-baj aranžman.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da Srbija, zahvaljujući dodatnom zaduživanju, trenutno može uredno da servisira svoje tekuće obaveze, ali je pod velikim znakom pitanja da li će to moći za godinu-dve.
"Verovatno je tačna ocena naših vlasti da Srbiji trenutno nisu neophodna sredstva MMF-a, pogotovo ako se zna šta MMF očekuje da bi se sklopio eventualni stend-baj aranžman", rekao je Savić.
I magistar Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da nam je aranžman o predostrožnosti sa MMF-om neophodan, jer je uslov da dobijemo povoljan kredit od Svetske, ali i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Zuzana Murgasova na kraju posete izjavila je da je objavljeni cilj budžetskog deficita (3,3 odsto BDP) za 2013. godinu preterano ambiciozan.
Kovačević kaže da je činjenica da je i Fiskalni savet upozorio na izvesnu prenapregnutost budžetskog plana za 2013.
"Na to su upozorili i saradnici MAT-a. Ipak,smatram da je plan ostvariv uz dobru fiskalnu disciplinu koja je i ove godine dala rezultate, kao i uz nastavak reformskih fiskalnih mera", podseća Kovačević.
Ljubodrag Savić, ipak, „ne razume nerealni optimizam ministra finansija”.
"Siguran sam da svođenje budžetskog deficita na 3,3 odsto BDP-a u 2013. godini nije moguće, jer bi to podrazumevalo rast BDP-a od najmanje tri odsto, ozbiljnije smanjivanje rashoda državnog budžeta i jačanje poreske discipline, odnosno porast naplate poreza i doprinosa. Imajući u vidu da će ekonomska kriza u EU, ali i Srbiji, trajati barem još nekoliko godina, nijedan od ovih preduslova neće se desiti u narednoj godini", rekao je Savić.
Za Zuzanu Murgasovu ostvarivanje napretka u sprovođenju strukturalnih reformi uslov je da bi se mogao realizovati potencijal ekonomskog rasta Srbije. Ministar Dinkić je obavestio javnost da po tom pitanju ,,saglasnost postoji i da je neophodna reforma javnog sektora, kompletna reforma finansiranja zdravstva, kao i dodatna reforma penzionog sistema”.
Ljubodrag Savić ne veruje da je ova vlada rešena da sprovede neophodne reforme kao i sve prethodne.
"I ova će uraditi samo ono na šta bude prinuđena, jer rešavanje ovih krupnih pitanja ima visoku političku cenu", kaže Savić.
Saši Đogoviću se čini da ova vlada, za razliku od prethodne, ipak realnije sagledava teško stanje. Ali, poučen dosadašnjim iskustvom ,,sa velikom dozom rezerve” nada se da će u 2013. godini zaista početi sveobuhvatne suštinske reforme u javnom sektoru, na svim nivoima i u svim oblastima.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου