Србија и Хрватска ће следеће године пред Међународним судом
правде сучелити аргументе о ономе шта се дешавало у „Олуји”
Запаљена српска кућа у Книну током Олује (фото архива Јутарњег
листа, www.jutarnji.hr)
Србија неће одустати од тужбе за геноцид против Хрватске пред Међународним
судом правде, сазнаје „Политика” незванично у државном врху. После ослобађајуће
пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу евентуално
вансудско поравнање је готово извесно пало у воду, али без обзира на то, Србији
је, како сазнајемо, још више после одлуке Хашког трибунала стало да се пред
неком међународном институцијом докаже да је у „Олуји” почињен геноцид над
Србима.
Тако је постало извесно да ће се Србија и Хрватска током наредне године сучелити пред Међународним судом правде (МСП). Према општем мишљењу хрватска страна је сада „добила крила”, чак је и српски премијер Ивица Дачић јуче, говорећи о последицама одлуке Хашког трибунала, констатовао да сада нема разлога да Хрватска повлачи своју тужбу за геноцид. Према његовој оцени, овим је Балкан враћен у деведесете године прошлог века и односе који су тада постојали у региону, а задат је и тежак ударац процесу регионалног помирења, па и могућности да тужбе буду повучене. Уосталом, како је истакао, „Олуја” је пресудом трибунала постала легална и легитимна акција. Хашки трибунал је, подсетимо, своју одлуку да ослободи генерале образложио оценом да нема доказа да је у акцији „Олуја” и након ње постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе. Образлажући одлуку судија Теодор Мерон је рекао да се „одлазак цивила, који се догађао истовремено са законитим артиљеријским нападима не може се окарактерисати као депортација”.
Тиме је Хашки трибунал практично оспорио темељну ставку српске тужбе за геноцид против Хрватске пред МСП-ом. Наиме, Србија је у својој тужби навела да је Хрватска починила геноцид током операције „Олуја” у августу 1995, „у намери да потпуно или делимично уништи крајишке Србе као етничку групу”.У српској тужби се налазе подаци и о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операције „Блесак”.
Хрватска, пак, терети Србију да је одговорна за наводни геноцид почињен од 1991. до 1995. године „због директне контроле над оружаним снагама, агентима службе безбедности и различитим парамилитарним групама, на територији Хрватске, у области Книна, источној и западној Славонији и Далмацији” те да је то резултирало „етничким чишћењем” Хрвата.
Какви су, после одлуке Хашког трибунала, изгледи Србије на успех пред Судом правде?
„Никакви”, категорична је професорка међународног права Смиља Аврамов. Ова пресуда је, каже, показала да је Запад противан Србији.
(фото Јосип Бистровић, Cropix / љубатзношћу Јутарњег листа, jutarnji.hr)
„Они су се солидарисали са Хрватском и легализовали геноцид над српским народом. Толико доказа постоји да је у Хрватској било геноцида и то геноцида у континуитету, почев од Другог светског рата па током деведесетих година. Србија треба да заузме једну офанзивну политику, доста је било извињавања и грљења”, сматра професорка Аврамов која је ауторка неколико књига о геноциду.
Она сматра да су и судије МСП-а, иако је реч о суду УН са вишедеценијском традицијом, подложне политичким утицајима. Она није једина која тако мисли. Многе критике таквог типа изречене су на рачун овог суда пред којим се Србија појављивала већ два пута – у спору са Босном и Херцеговином и у вези са легалношћу косовске декларације о независности.
Слажући се са оценом да је одлука Хашког трибунала о хрватским генералима политичка, пошто се није обазирала ни на какве доказе, Симеон Побулић, члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, каже да без обзира на то што је таква ми не можемо да одустанемо од наше тужбе јер би то практично значило да ми прихватамо све што је у хрватској тужби.
На питање да ли за МСП може да каже да је то суд који ће објективно и независно ценити доказе у овом случају, независно од пресуде Хашког трибунала, Побулић најпре указује да је Хашки трибунал пренебрегао „страшно јак доказ”, а то је снимак Туђмановог говора на Брионима.
„Сада, пред МСП-ом, није реч о кривици појединца него је реч о одговорности државе. А она постоји, јер постоји један потпуно поуздан доказ за то”, оцењује Побулић.
Стога, да би се добро припремили за наступ пред МСП-ом, како каже, треба пажљиво проучити и видети тачно шта се све догодило у Хашком трибуналу. Јер, очигледно, да нешто није у реду пошто су у случају Готовине и Маркача судије биле подељене. Тај осећај ће, како истиче, бити још јачи ако се деси да пусте и Рамуша Харадинаја, а ту је и случај Насера Орића, подсећа Побулић.
Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић каже да би на одлуке судија МСП-а могао да има утицај и исход дебате у УН о улози и учинку међународних ад хок кривичних трибунала. Ту расправу је за 10. април заказао Вук Јеремић, председавајући Генералне скупштине, а Тодорић је, како преноси Танјуг, рекао да је то ствар од прворазредног значаја и да је потребно спровести широку дипломатску акцију како би се издејствовао повољан исход те дебате у УН.
Б. Баковић, Ј. Церовина
---------------------------------------------------------------
Хронологија тужби за геноцид пред МСП-ом
1999. – Хрватска је непосредно после бомбардовања Југославије Међународном суду правде поднела тужбу у којој се тражи да суд тадашњу СРЈ прогласи кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи Београду да казни све починиоце злочина, да Хрватској врати културна добра и плати ратну одштету у износу који би утврдио суд.
2008. – Суд се огласио надлежним да одлучује по овој тужби чиме је одбацио аргументацију Србије да није надлежан да пресуђује јер у време подношења тужбе бивша СРЈ, односно Србија као њена правна наследница није била чланица УН.
2010. – Србија је поднела противтужбу за геноцид против Хрватске
Србија и Хрватска су у међувремену поднеле бројне одговоре и писмене поднеске на аргументе друге стране. Упркос томе у Београду и Загребу се спекулисало да би две земље могле да одустану од тужби и постигну неку врсту вансудског поравнања. Време, међутим, за такву одлуку истиче јер су могућности писмених поднесака исцрпљене и сада се очекује од суда да закаже усмено рочиште. Када почне усмена расправа две стране више не могу да одустану од спора.
Ј. Ц.
Тако је постало извесно да ће се Србија и Хрватска током наредне године сучелити пред Међународним судом правде (МСП). Према општем мишљењу хрватска страна је сада „добила крила”, чак је и српски премијер Ивица Дачић јуче, говорећи о последицама одлуке Хашког трибунала, констатовао да сада нема разлога да Хрватска повлачи своју тужбу за геноцид. Према његовој оцени, овим је Балкан враћен у деведесете године прошлог века и односе који су тада постојали у региону, а задат је и тежак ударац процесу регионалног помирења, па и могућности да тужбе буду повучене. Уосталом, како је истакао, „Олуја” је пресудом трибунала постала легална и легитимна акција. Хашки трибунал је, подсетимо, своју одлуку да ослободи генерале образложио оценом да нема доказа да је у акцији „Олуја” и након ње постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе. Образлажући одлуку судија Теодор Мерон је рекао да се „одлазак цивила, који се догађао истовремено са законитим артиљеријским нападима не може се окарактерисати као депортација”.
Тиме је Хашки трибунал практично оспорио темељну ставку српске тужбе за геноцид против Хрватске пред МСП-ом. Наиме, Србија је у својој тужби навела да је Хрватска починила геноцид током операције „Олуја” у августу 1995, „у намери да потпуно или делимично уништи крајишке Србе као етничку групу”.У српској тужби се налазе подаци и о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операције „Блесак”.
Хрватска, пак, терети Србију да је одговорна за наводни геноцид почињен од 1991. до 1995. године „због директне контроле над оружаним снагама, агентима службе безбедности и различитим парамилитарним групама, на територији Хрватске, у области Книна, источној и западној Славонији и Далмацији” те да је то резултирало „етничким чишћењем” Хрвата.
Какви су, после одлуке Хашког трибунала, изгледи Србије на успех пред Судом правде?
„Никакви”, категорична је професорка међународног права Смиља Аврамов. Ова пресуда је, каже, показала да је Запад противан Србији.
(фото Јосип Бистровић, Cropix / љубатзношћу Јутарњег листа, jutarnji.hr)
„Они су се солидарисали са Хрватском и легализовали геноцид над српским народом. Толико доказа постоји да је у Хрватској било геноцида и то геноцида у континуитету, почев од Другог светског рата па током деведесетих година. Србија треба да заузме једну офанзивну политику, доста је било извињавања и грљења”, сматра професорка Аврамов која је ауторка неколико књига о геноциду.
Она сматра да су и судије МСП-а, иако је реч о суду УН са вишедеценијском традицијом, подложне политичким утицајима. Она није једина која тако мисли. Многе критике таквог типа изречене су на рачун овог суда пред којим се Србија појављивала већ два пута – у спору са Босном и Херцеговином и у вези са легалношћу косовске декларације о независности.
Слажући се са оценом да је одлука Хашког трибунала о хрватским генералима политичка, пошто се није обазирала ни на какве доказе, Симеон Побулић, члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, каже да без обзира на то што је таква ми не можемо да одустанемо од наше тужбе јер би то практично значило да ми прихватамо све што је у хрватској тужби.
На питање да ли за МСП може да каже да је то суд који ће објективно и независно ценити доказе у овом случају, независно од пресуде Хашког трибунала, Побулић најпре указује да је Хашки трибунал пренебрегао „страшно јак доказ”, а то је снимак Туђмановог говора на Брионима.
„Сада, пред МСП-ом, није реч о кривици појединца него је реч о одговорности државе. А она постоји, јер постоји један потпуно поуздан доказ за то”, оцењује Побулић.
Стога, да би се добро припремили за наступ пред МСП-ом, како каже, треба пажљиво проучити и видети тачно шта се све догодило у Хашком трибуналу. Јер, очигледно, да нешто није у реду пошто су у случају Готовине и Маркача судије биле подељене. Тај осећај ће, како истиче, бити још јачи ако се деси да пусте и Рамуша Харадинаја, а ту је и случај Насера Орића, подсећа Побулић.
Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић каже да би на одлуке судија МСП-а могао да има утицај и исход дебате у УН о улози и учинку међународних ад хок кривичних трибунала. Ту расправу је за 10. април заказао Вук Јеремић, председавајући Генералне скупштине, а Тодорић је, како преноси Танјуг, рекао да је то ствар од прворазредног значаја и да је потребно спровести широку дипломатску акцију како би се издејствовао повољан исход те дебате у УН.
Б. Баковић, Ј. Церовина
---------------------------------------------------------------
Хронологија тужби за геноцид пред МСП-ом
1999. – Хрватска је непосредно после бомбардовања Југославије Међународном суду правде поднела тужбу у којој се тражи да суд тадашњу СРЈ прогласи кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи Београду да казни све починиоце злочина, да Хрватској врати културна добра и плати ратну одштету у износу који би утврдио суд.
2008. – Суд се огласио надлежним да одлучује по овој тужби чиме је одбацио аргументацију Србије да није надлежан да пресуђује јер у време подношења тужбе бивша СРЈ, односно Србија као њена правна наследница није била чланица УН.
2010. – Србија је поднела противтужбу за геноцид против Хрватске
Србија и Хрватска су у међувремену поднеле бројне одговоре и писмене поднеске на аргументе друге стране. Упркос томе у Београду и Загребу се спекулисало да би две земље могле да одустану од тужби и постигну неку врсту вансудског поравнања. Време, међутим, за такву одлуку истиче јер су могућности писмених поднесака исцрпљене и сада се очекује од суда да закаже усмено рочиште. Када почне усмена расправа две стране више не могу да одустану од спора.
Ј. Ц.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου