(Фото: Мондо)
Он је за Танјуг рекао да је током минуле године у Србији број запослених смањен за 15.750, што је далеко боље у односу на 2009. годину, када је без радног места остало 133. 000 људи.
У 2010. без посла је остало 82.000 људи, док је током 2011. таквих било 35.000 лица, казао је Здравковић, уз напомену да у Србији прошле године број запослених смањиван за 50 сваког дана.
Према упоредним подацима о броју људи који су остали без посла, Србија је сада у нешто бољем положају у односу на Хрватску и Словенију, а лошије у поређењу са БиХ и Црном Гором у којој се запосленост повећава.
Здравковић сматра да субвенције државе за запошљавање радника нису добре, јер такви подстицаји носе висок ризик од корупције.
„Заиста не могу да кажем да ли је боље и даље помагати на тај начин, или је можда боље усмерити било какве субвенције државе на пољопривреду и прерађивачку индустрију, и то у области у којој Србија има најдепресивније показатеље кретања броја запослених“, навео је Здравковић.
То је, према његовим речима, посебно значајно за крајеве који су удаљени од Коридора 10, где нема интересовања странаца да улажу, нити је изражена иницијатива грађана да се сами запосле.
Здравковић је навео да је потпуно бесмислено да држава субвенционише радна места у шопинг моловима и трговинским центрима, јер се тиме без посла директно оставља 10 пута више људи у малим породичним радњама.
Економиста Горан Николић сматра да се проблем „представља горим него што јесте, јер у број запослених нису рачунати војска и полиција“.
Према његовим речима, од септембра 2008, када је почела криза, до данас, број запослених пао је за 265.000, при чему је број радника у предузећима која имају статус правног лица опао само за 90 000.
Остатак је код приватних предузетника, а запослени код њих могу да буду деца или људи, који су опет у радном односу али „на црно“. Код малих фирми је најтеже утврдити истину, тврди Николић.
Он је додао да је од почетка кризе пао број радника у прерађивачкој индустрији за 68.000, а у грађевинарству за 15.000, што је објаснио порастом продуктивности после приватизације, па је број запослених преполовљен.
Проблем је велики, али важно је да је тренд заустављен, истакао је Николић, који сматра да држава треба да постиче пре свега прерађивачку индустрију, пољопривреду, информатику и енергетику, јер то гура привредни раст, а не финансије и некретнине.
Заменик директора Републичког завода за статистику, Миладин Ковачевић, навео је да је тренд пада запослености последица нереформисаног јавног сектора још од 90-их година прошлог века, санкција и рата.
Према његовим речима, постоји инерција у нереформисаном јавном сектору, па нема могућности за масовнији долазак инвеститора, што би једино могло да заустави неповољан тренд.
„Активне државне мере запошљавања су добре, али не могу да реше проблем“, оценио је Ковачевић, оцењујући да је проблем мера којима сада влада стимулише отварање нових радних места, што се оне спроводе у време решавања проблема високог дефицита платног биланса и што имамо дужничку економију
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου