БЕОГРАД – Изложба уметничких фотографија под називом „Српски манастири и цркве на Косову и Метохији“ отворена је данас у Архиву Србије поводом Сретења – Дана државности Србије.
Присутне је поздравио директор Архива Србије др Мирослав Перишић, а Епископ бачки Иринеј је приметио да нам изложене фотографије српских светиња на Косову и Метохији „помажу да сведочимо пред самима собом, јер нам је то потребно, али и пред другима шта те светиње значе и зашто се ми толико за њих боримо“.
Перишић је рекао да су одлучили ове године да поводом највећег празника државе Србије представе јавности уметничке фотографије српских манастира и цркава на Косову и Метохији, које су 2009. поставили око порте Храма Св. Спиридона у Трсту, када су изазвале велико интересовање италијанске публике и медија.
Директор Архива Србије је, позивајући се на најновије податке Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, рекао да је од доношења Резолуције Савета безбедности 1244 на Косову и Метохији уништено, оштећено и оскрнављено око 150 цркава, манастира и других објеката.
Такође је покрадено или уништено више од 10.000 икона, црквених уметничких и богослужбених предмета, а уништено је или оштећено око 6.000 надгробних споменика на око 350 српских православних гробаља, док на више од 50 српских православних гробаља не постоји ниједан читав споменик.
Епископ Иринеј је рекао да је несхватљива претензија оних који руше светиње и оно што је од њих остало, да у исто време тврде како су то њихови споменици, да су српски православни монаси, на пример у Дечанима, отимачи и узурпатори Дечана од њих који их руше.
Он је оценио да је веома важно што је Архив Србије на „овако диван начин приказао оно што је највредније, најсветлије и крајње непролазно у срцу Старе Србије, у срцу Косова и Метохије, што је део и културне баштине под заштитом УНЕСКО-а“.
„Не треба да се изненадимо, јер многи у свету, немајући никаквих информација и знања ни из историје, ни из историје архитектуре и уметности, ако заиста једног дана поверују да су то споменици оних који су их рушили, а да смо ми узурпатори, ми који смо их стварали“, додао је он.
Епископ Иринеј је рекао да се за цркве и манастире на Косову и Метохији може рећи да су „намољени храмови“ – „трајна литургија која непрекидно тече, тишина речитија од сваке речи“, што, како је приметио, провејава и зрачи и са изложених фотографија.
Епископ је констатовао и да је једна од најсрамнијих и најтужнијих тема о којој се у једном делу наших медија спекулише та да Српска православна црква нема право да говори о Косову и Метохији и нема право да има мишљење у договору са политичким вођством земље или било којим другим факторима. „То сматрам пођеднаким рушилачким вандализмом са оним о коме је господим Перишић говорио, са скрнављењем светиња“, додао је он.
На изложби у Архиву Србије представљене су уметничке фотографије манастира Пећке патријаршије, цркве Богородице Љевишке, манастира Грачанице, манастира Дечана, манастира Зочишта, цркве Св. Николе, цркве Св. Недеље и манастира Св. Јована Претече у Великој Хочи, као и манастира Св. Јоаникија Девичког у Девичу.
Аутор изложбе, руководилац Микрофилмског центра Архива Србије и члан Фотографске секције УЛУПУДС-а, Александар Радош је у периоду од 1998. до 2009. године фотографисао велики број српских манастира и цркава.
Редитељ Емир Кустурица, који је требало такође да говори на отварању, био је спречен да присуствује, како је Перишић рекао, из здравствених разлога.
Посетиоци поставку могу да погледају до 30. марта.
Присутне је поздравио директор Архива Србије др Мирослав Перишић, а Епископ бачки Иринеј је приметио да нам изложене фотографије српских светиња на Косову и Метохији „помажу да сведочимо пред самима собом, јер нам је то потребно, али и пред другима шта те светиње значе и зашто се ми толико за њих боримо“.Перишић је рекао да су одлучили ове године да поводом највећег празника државе Србије представе јавности уметничке фотографије српских манастира и цркава на Косову и Метохији, које су 2009. поставили око порте Храма Св. Спиридона у Трсту, када су изазвале велико интересовање италијанске публике и медија.
Директор Архива Србије је, позивајући се на најновије податке Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, рекао да је од доношења Резолуције Савета безбедности 1244 на Косову и Метохији уништено, оштећено и оскрнављено око 150 цркава, манастира и других објеката.
Такође је покрадено или уништено више од 10.000 икона, црквених уметничких и богослужбених предмета, а уништено је или оштећено око 6.000 надгробних споменика на око 350 српских православних гробаља, док на више од 50 српских православних гробаља не постоји ниједан читав споменик.
Епископ Иринеј је рекао да је несхватљива претензија оних који руше светиње и оно што је од њих остало, да у исто време тврде како су то њихови споменици, да су српски православни монаси, на пример у Дечанима, отимачи и узурпатори Дечана од њих који их руше.
Он је оценио да је веома важно што је Архив Србије на „овако диван начин приказао оно што је највредније, најсветлије и крајње непролазно у срцу Старе Србије, у срцу Косова и Метохије, што је део и културне баштине под заштитом УНЕСКО-а“.
„Не треба да се изненадимо, јер многи у свету, немајући никаквих информација и знања ни из историје, ни из историје архитектуре и уметности, ако заиста једног дана поверују да су то споменици оних који су их рушили, а да смо ми узурпатори, ми који смо их стварали“, додао је он.
Епископ Иринеј је рекао да се за цркве и манастире на Косову и Метохији може рећи да су „намољени храмови“ – „трајна литургија која непрекидно тече, тишина речитија од сваке речи“, што, како је приметио, провејава и зрачи и са изложених фотографија.
Епископ је констатовао и да је једна од најсрамнијих и најтужнијих тема о којој се у једном делу наших медија спекулише та да Српска православна црква нема право да говори о Косову и Метохији и нема право да има мишљење у договору са политичким вођством земље или било којим другим факторима. „То сматрам пођеднаким рушилачким вандализмом са оним о коме је господим Перишић говорио, са скрнављењем светиња“, додао је он.
На изложби у Архиву Србије представљене су уметничке фотографије манастира Пећке патријаршије, цркве Богородице Љевишке, манастира Грачанице, манастира Дечана, манастира Зочишта, цркве Св. Николе, цркве Св. Недеље и манастира Св. Јована Претече у Великој Хочи, као и манастира Св. Јоаникија Девичког у Девичу.
Аутор изложбе, руководилац Микрофилмског центра Архива Србије и члан Фотографске секције УЛУПУДС-а, Александар Радош је у периоду од 1998. до 2009. године фотографисао велики број српских манастира и цркава.
Редитељ Емир Кустурица, који је требало такође да говори на отварању, био је спречен да присуствује, како је Перишић рекао, из здравствених разлога.
Посетиоци поставку могу да погледају до 30. марта.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου