Пензија – најбоља плата

(Фото: Новости)

Београд – Десетом и 25. дану у сваком месецу, више него било ком другом, радују се житељи чак 19 округа у Србији. У те дане пензионери чекају своја примања, а они су у већини места бројнији од својих запослених суграђана. Од новчаника најстаријих чланова последњих година зависи све више домаћинстава, јер по званичној статистици 36 одсто трошкова једне просечне породице подмирују пензијски чекови. Плате учествују са свега шест одсто више.
Истини за вољу, платежна моћ пензионера и даље је мања од њихових запослених потомака. Просечна пензија износи око 23.000 динара, док просечна плата премашује 42.000 динара. Ненадмашна предност пензија је што су редовне и тачне. Већина запослених не зна са сигурношћу када ће им „лећи“ зарађени динар, јер свега петина послодаваца плату исплаћује на време.
Економисти, међутим, упозоравају да реалност не одговара потпуно статистичким бројкама.
„Логично је да пензије све више учествују у потрошњи домаћинства када је привредна активност лоша, а „сива“ економија огромна“, сматра економиста Александар Стевановић. „Пензије, с друге стране, не могу да се исплаћују „на црно“. Није то једини разлог. Постоје делови Србије у које стижу значајна средства од дознака и људи немају велики мотив да се запосле. Велико је учешће и пољопривредних газдинстава која живе од свог рада, али не улазе у статистику запослених и пензионера.“
Број званично запослених и пензионера у Србији је скоро изједначен. Свега је 20.000 више званично упослених од оних који су свој радни век закључили. Пропорција је најлошија у Зајечарском округу. На 100 радника има 165 пензионера. Слично је и у Топличком крају где 100 запослених ради за 142 пензионера. Однос је најбољи у Севернобачком округу. Тамо 100 упослених зарађује за 36 пензионера.
У Центру потрошача Србије (ЦЕПС) упозоравају да успешног функционисања пензијског осигурања нема без запослених, од чијих се прихода наплаћују доприноси. То значи да би однос запослени – пензионери требало да буде такав да омогућава нормалан прилив средстава из којег ће се намирити пензије.
„Сада је ситуација таква да држава учествује у финансирању пензија са скоро половином средстава, јер само нешто више од 50 одсто средстава чине приходи од доприноса“, – каже за „Новости“ Вера Вида, председница Центра за потрошаче Србије. – Евидентна је финансијска неодрживост тренутног стања, и неопходност примене неког вида реформе социјалног система.
Да би Фонд нормално функционисао, по неким проценама стручњака, требало би да имамо 3,5 запослених по пензионеру. На тренутан број пензионера, дакле, Србија би требало да има преко пет милиона запослених, а укупно имамо око седам милиона становника. Како се чини, додаје Вида, стопа незапослености ће и даље расти, број пензионера ће остати исти или већи, а држава ће, да би одржала баланс, наставити да интервенише из буџета.
„Други значајан фактор, поред тренда незапослености, јесте све више радника у „сивој“ економији, где остваривање зараде не подразумева уплату пореза и доприноса обавезних по закону“, истиче Вера Вида.
Осим плате и пензије, просечно домаћинство у Србији „хране“ још приходи ван редовног радног односа и то са три одсто. Примања од социјалног осигурања додају 2,3 одсто, приходи од пољопривреде још три одсто, а од имовине 0,8 одсто. Потрошачки кредити учествују са 1,4 одсто, рођаци из иностранства са 0,5 одсто и још четири одсто стиже из других извора.
Шаљу и земљаци
Помоћ наших гастарбајтера није нимало занемарива. Током једанаест месеци прошле године, што су последњи подаци Народне банке Србије, од земљака у иностранству у земљу је стигло 2,5 милијарди евра. Скоро идентичан износ је примљен и у истом периоду 2011. године.
Када скаче пазар
Најстарији суграђани, пензионери, финансирају не само незапослене, него и чланове домаћинства, децу која раде. У данима када легну пензије, промет у трговинама нагло скочи, јер је то једини редован извор прихода поред плата запослених у државном сектору. У водећиим трговинским ланцима кажу да када најстаријима пристигну месечна примања, продаја порасте и за 50 одсто!