“Žuta kuća” u Albaniji nije jedina!

“Žuta kuća” nije jedina zgrada smrti za Srbe koji su oteti na Kosovu. U južnoj srpskoj pokrajini još pre bombardovanja postojalo je više ilegalnih bolnica u kojima je skončalo nealbansko stanovništvo. “Na KiM su još 1998. postojale ilegalne bolnice u kojima su Šiptari držali Srbe i uzimali im krv do poslednje kapi”, tvrdi u ekskluzivnom razgovoru za S media portal nekadašnji operativac Kriminalističke policije Slavko Nikić.
Slavko Nikić je, zajedno sa svojim saborcima, 1998. godine otkrio jednu od ilegalnih bolnica u selu Blace kraj Suve Reke. Potresno svedočanstvo, kao i frapantnu ispovest komandanta divlje bolnice Nikić je opisao u romanu “Nulta krvna grupa”.
Dokumentarna priča obiluje detaljima od kojih se diže kosa na glavi. Zbog toga je na koricama knjige odštampana i poruka – “Zabranjeno osobama sa slabim srcem”.
Divlje bolnice kao centri za transfuziju
U isto vreme kada je Nikić objavio ovaj roman, Rusi su najavili da će pokrenuti istragu o trgovini organima na Kosovu. Oni su, očito, nepoverljivi prema istrazi koju vodi EU, a koja bi trebalo da rasvetli ulogu čelnika OVK – Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja – u trgovini organima.
- Šiptari su otimali Srbe i uzimali im krv do poslednje kapi – kaže Nikić za naš portal. – To mi je, uostalom, priznao komandant Agim, sin šiptarskog policajca i Srpkinje, kojeg sam zatekao u ilegalnoj bolnici u Blacu i koji mi je, pre nego što će izvršiti samoubistvo, do detalja otkrio zlodela šiptarskih zlikovaca!
Srpska krv za šiptarske teroriste
Prisećajući se rane jeseni 1998, kada je sa svojim saborcima iz policije otkrio jednu od “kuća smrti” na teritoriji Kosova, Nikić pripoveda:
- Dobili smo dojavu da u Blacu postoji ilegalna bolnica. Pretpostavljali smo da oni tu dovode svoje ranjenike, međutim kad smo upali u taj objekat, zatekli smo šiptarske vojnike, četvoricu mudžahedina i glavnokomandujućeg koji je plakao kraj nogu mrtve starice. Naučeni da maksimalno budemo na oprezu, nismo verovali da će komandant biti blagonaklon prema nama. Međutim, njegovo psihičko stanje govorilo je drugačije. Tražio je da razgovara sa mnom i ja sam, iako je to neuobičajeno, pristao. Tada sam saznao sve detalje užasa koje su Šiptari činili da bi spasili svoju vojsku, ali i da bi finansirali rat protiv Srba.
Otmice, otkupi, ubistva
Komandant Agim potvrdio je Nikiću da je svaki Šiptar mogao da napreduje u hijerarhiji OVK ukoliko bi ubio makar jednog srpskog policajca. Otkrio mu je, međutim, i do tada strogo čuvane tajne: da su ih obučavali mudžahedini i da je dokaz lojalnosti OVK bio zaklati neke od kidnapovanih Srba pred celim strojem!
- Novac za finansiranje rata pribavljali su što od prodaje narkotika, što od porodica otetih Srba – nastavlja Nikić. – Snimili bi srpske mučenike kako poručuju porodicama da su živi i zdravi, a onda bi te snimke preko ‘svojih ljudi’ dostavljali njihovim porodicama. Uz snimak je ‘išla’ i ‘prateća poruka’: platiti nekoliko desetina ili hiljada nemačkih maraka da oteti Srbi budu oslobođeni. Ljudi su prodavali sve što su imali ne bi li ponovo videli svoje najmilije. Međutim, kada bi došli u zonu koju su držali Šiptari da bi predali novac i preuzeli svoju braću, muževe i sinove, i sami bi bili kidnapovani i završavali bi kao davaoci krvi do poslednje kapi! Ta krv je kasnije dostavljana bolnicama u kojima su ležali ranjeni Šiptari. Komandanti OVK su, zapravo, ostajali u životu zahvaljujući srpskoj krvi!