Већина европских примера који се узимају као евентуални
узор за Косово настали су као резултат међународне арбитраже, за које решења
ретко када одговарају очекивањима страна које преговарају
Подељени град: Косовска Митровица Фото Еулекс
Нема те аутономије успостављене на нивоу региона у Европи коју је могућне
тачно пренети на Косово. Ваљда због тога ни премијер Ивица Дачић није прецизирао
на који је модел превасходно мислио када је, у интервјуу „Франкфуртер алгемајне
цајтунгу” рекао да Србија на Косову и Метохији не жели малу државу, попут
Републике Српске, него да Србима на Косову буде допуштено да се удруже у регион,
који би био један од више региона на Косову. Додуше, подвукао је да би то био
„регион, попут других европских региона”и додао да би у том случају такозване
паралелне српске структуре могле да буду установљене према моделу европске
повеље о самоуправи.
Немогућност прављења копије свакако да је један од важних разлога због којег су овде у различита времена помињани и различити еврорегиони као узор. Пре шест година из српског руководства указивано је да Италија има Јужни Тирол, да Финска има Оландска острва, да Данска има Гренланд, да Шпаније има Баскију и Каталонију… Недавно је Марко Ђурић, саветник председника Србије, објашњавао да су у српском предлогу о заједници српских општина садржана решења која постоје у ЕУ од Шпаније, преко Италије, до Белгије, али ниједно од тих решења није прекопирано, јер Београд жели да свој модел, у дијалогу са привременим институцијама у Приштини, прилагоди потребама становништва у покрајини.
Ни познаваоци европске праксе на питање који би модел из Европе ипак био најприхватљивији и најреалнији за Косово не нуде једнозначни одговор. Истичу да решење мора бити специфично. Већина, при том, указује на Јужни Тирол, област под суверенитетом Италије у којој живе Немци, односно Аустријанци.
Да ову област вреди анализирати сматра и др Надиа Ћук, из Канцеларије Савета Европе у Београду. Ако се занемари институционални оквир који је успостављан веома дуго у оквиру регионалне државе каква је Италија, остаје читав низ карактеристика ове аутономије које, како каже, вреди узети у разматрање – етнички пропорционална заступљеност у готово свим јавним службама (државним или провинцијским), усвајање доминантног регионалног али мањинског језика као званичног језика на локалном нивоу, употреба и обавеза знања језика у полицији и судовима, образовни систем који води рачуна о свим лингвистичким групама (немачкој, италијанској и латино), различите инклузивне мере које истовремено јачају институције и олакшавају успостављање поверења, финансијска аутономија.
Међутим, Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, наводи да се раније мислило да би најприхватљивије решење за Косово било по моделу Јужног Тирола. „Сад ћемо изгледа морати да се боримо за север Косова да буде Јужни Тирол, и то под условом, како је Тачи захтевао, да се север Косова не реорганизује, већ да се Северној Митровици припоји и Јужна Митровица и још неколико градова, тако да би Срби ту били у мањини”.
И премијер Дачић је, уосталом, подсетио да су привремене власти у Приштини некада говориле о широкој аутономији за Србе, да се помињао Јужни Тирол, а да сада када је председник Томислав Николић изнео конкретан предлог одбијају сваки разговор о томе.
Поводом првопоменуте премијерове изјаве о региону за Србе, Симић мисли да он, пре свега, има у виду то да ту треба да буде 10 општина, четири на северу и шест на југу, где је иначе ситуација „доста сивкаста”. „Оно што су им Албанци дали, дали су им на кашичицу, само у оној мери колико је било потребно да их запад не оптерећује. Тако да мислим да та идеја може бити корак у дугој борби за некакво регионално повезивање српских општина”, каже и додаје да ће, насупрот томе, и Албанци тражити регион на подручју Прешева и околине.
Очигледно мишљења да није најјасније европско значење региона, Душан Јањић, председник Форума за етничке односе, најпре објашњава да тај појам може да значи регион у смислу природних, историјских, географских целина унутар Европе, попут западног Балкана, затим, регион у ужем смислу, који се формира на основу услова за конституисање региона, тако да је, рецимо, цело Косово један регион. „Он се не може делити на нове регионе, може на неке подрегионе, округе и друге целине. Србија, евентуално може да конституише три до четири региона, јер се сматра да такви региони имају становништво од милион и по до два милиона људи. Не можете, значи, за једну територију од четири општине, са око 45.000 становника, добити регион, као што се не може добити регион ни за Прешево и Бујановац. Али, постоји један термин – мини европски регион. То је технички термин, који је у игри кад је у питању север Косова”, истиче Јањић и оцењује да је ту проблем, јер нико у Европи неће прихватити искључивање Јужне Митровице. „Европљани мисле и на Јужну Митровицу – на Митровицу као подељени град – и да се онда сарадња између Северне и Јужне Митровице гради преко пројеката мини европског региона, а не преко заједничке администрације”.
Јањић наглашава да се мини европски регион као концепт употребљава управо у ситуацији подељених заједница, да се оне споје, преко граница које их деле, „у овом случају граница дели Јужну и Северну Митровицу, а у другом случају, државна граница одваја од Рашке или Берана па се људи спајају кроз мини регион”, а то је слично Јужном Тиролу, Алпе Адрији.
Поводом чињенице да Београд за СЗО тражи правосуђе и полицију, каже да нема региона који има своју полицију, али да у Тиролу дају сагласност за командире станица и имају право да прате да ли су примењене гарантоване заштитне етничке квоте.
Истичући да би за Београд најпримамљивији био пример Оландских острва, у саставу Финске, на којима Швеђани имају висок степен аутономије, као и положај Немаца у Белгији, који имају своју и извршну и законодавну власт, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Берлину, наглашава да прихватање тих модела није реално. „Велике силе изгледа нису спремне да нам изађу у сусрет. Оно што они сада нуде много више личи на Јужни Тирол, у којем постоји здравствена, образовна и културна аутономија”. Упитан како је могуће да Немачка не узима у обзир положај које Немци имају у Белгији када се говори о Косову, признаје да нема одговор. „Они уопште не узимају тај модел, а узимају уговор између две Немачке из 1972. године, чија је суштина да нема међусобног признања две немачке државе, али се тим уговором регулишу добросуседски односи, где се експлицитно, не имплицитно, признаје да је реч о две државе”.
Већина европских примера који се узимају као евентуални узор за Косово настали су каорезултат међународне арбитраже, за које је, како каже Ћук, карактеристично да решења ретко када одговарају очекивањима страна које преговарају,јер су резултат великих компромиса.
Биљана Чпајак
-----------------------------------------------------------
Шта пише у Европској повељи о локалној самоуправи
„Европска повеља о локалној самоуправи је међународноправни инструмент Савета Европе, који успоставља основна начела ефикасног функционисања свих категорија локалне власти – општине, градови, области…, што је услов модерног, функционалног друштва. Циљ је да се успостави систем који ће бити у функцији грађана, чији су витални интереси везани управо за локални ниво власти, тако што ће се омогућити да се одлуке од највећег значаја за живот конкретне заједнице доносе управо на нивоу који је најближи грађанима”, каже др Надиа Ћук.
Ову повељу су ратификовале готово све земље чланице СЕ и разрадиле у својим уставима и законима. „Прецизније речено европска пракса, много више, него сама повеља нуди различите институционалне могућности, иако наравно не постоји модел који може да се преслика”, наглашава она.
Поводом залагања премијера Дачића да Србима на Косову буде допуштено да се удруже у региону, наводи да је у члану 10. ове повеље предвиђено право локалних органа власти да у обављању дужности међусобно сарађују и да се у складу са законом удружују са другим локалним властима ради обављања послова од заједничког интереса.
Б. Ч.
Немогућност прављења копије свакако да је један од важних разлога због којег су овде у различита времена помињани и различити еврорегиони као узор. Пре шест година из српског руководства указивано је да Италија има Јужни Тирол, да Финска има Оландска острва, да Данска има Гренланд, да Шпаније има Баскију и Каталонију… Недавно је Марко Ђурић, саветник председника Србије, објашњавао да су у српском предлогу о заједници српских општина садржана решења која постоје у ЕУ од Шпаније, преко Италије, до Белгије, али ниједно од тих решења није прекопирано, јер Београд жели да свој модел, у дијалогу са привременим институцијама у Приштини, прилагоди потребама становништва у покрајини.
Ни познаваоци европске праксе на питање који би модел из Европе ипак био најприхватљивији и најреалнији за Косово не нуде једнозначни одговор. Истичу да решење мора бити специфично. Већина, при том, указује на Јужни Тирол, област под суверенитетом Италије у којој живе Немци, односно Аустријанци.
Да ову област вреди анализирати сматра и др Надиа Ћук, из Канцеларије Савета Европе у Београду. Ако се занемари институционални оквир који је успостављан веома дуго у оквиру регионалне државе каква је Италија, остаје читав низ карактеристика ове аутономије које, како каже, вреди узети у разматрање – етнички пропорционална заступљеност у готово свим јавним службама (државним или провинцијским), усвајање доминантног регионалног али мањинског језика као званичног језика на локалном нивоу, употреба и обавеза знања језика у полицији и судовима, образовни систем који води рачуна о свим лингвистичким групама (немачкој, италијанској и латино), различите инклузивне мере које истовремено јачају институције и олакшавају успостављање поверења, финансијска аутономија.
Међутим, Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, наводи да се раније мислило да би најприхватљивије решење за Косово било по моделу Јужног Тирола. „Сад ћемо изгледа морати да се боримо за север Косова да буде Јужни Тирол, и то под условом, како је Тачи захтевао, да се север Косова не реорганизује, већ да се Северној Митровици припоји и Јужна Митровица и још неколико градова, тако да би Срби ту били у мањини”.
И премијер Дачић је, уосталом, подсетио да су привремене власти у Приштини некада говориле о широкој аутономији за Србе, да се помињао Јужни Тирол, а да сада када је председник Томислав Николић изнео конкретан предлог одбијају сваки разговор о томе.
Поводом првопоменуте премијерове изјаве о региону за Србе, Симић мисли да он, пре свега, има у виду то да ту треба да буде 10 општина, четири на северу и шест на југу, где је иначе ситуација „доста сивкаста”. „Оно што су им Албанци дали, дали су им на кашичицу, само у оној мери колико је било потребно да их запад не оптерећује. Тако да мислим да та идеја може бити корак у дугој борби за некакво регионално повезивање српских општина”, каже и додаје да ће, насупрот томе, и Албанци тражити регион на подручју Прешева и околине.
Очигледно мишљења да није најјасније европско значење региона, Душан Јањић, председник Форума за етничке односе, најпре објашњава да тај појам може да значи регион у смислу природних, историјских, географских целина унутар Европе, попут западног Балкана, затим, регион у ужем смислу, који се формира на основу услова за конституисање региона, тако да је, рецимо, цело Косово један регион. „Он се не може делити на нове регионе, може на неке подрегионе, округе и друге целине. Србија, евентуално може да конституише три до четири региона, јер се сматра да такви региони имају становништво од милион и по до два милиона људи. Не можете, значи, за једну територију од четири општине, са око 45.000 становника, добити регион, као што се не може добити регион ни за Прешево и Бујановац. Али, постоји један термин – мини европски регион. То је технички термин, који је у игри кад је у питању север Косова”, истиче Јањић и оцењује да је ту проблем, јер нико у Европи неће прихватити искључивање Јужне Митровице. „Европљани мисле и на Јужну Митровицу – на Митровицу као подељени град – и да се онда сарадња између Северне и Јужне Митровице гради преко пројеката мини европског региона, а не преко заједничке администрације”.
Јањић наглашава да се мини европски регион као концепт употребљава управо у ситуацији подељених заједница, да се оне споје, преко граница које их деле, „у овом случају граница дели Јужну и Северну Митровицу, а у другом случају, државна граница одваја од Рашке или Берана па се људи спајају кроз мини регион”, а то је слично Јужном Тиролу, Алпе Адрији.
Поводом чињенице да Београд за СЗО тражи правосуђе и полицију, каже да нема региона који има своју полицију, али да у Тиролу дају сагласност за командире станица и имају право да прате да ли су примењене гарантоване заштитне етничке квоте.
Истичући да би за Београд најпримамљивији био пример Оландских острва, у саставу Финске, на којима Швеђани имају висок степен аутономије, као и положај Немаца у Белгији, који имају своју и извршну и законодавну власт, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Берлину, наглашава да прихватање тих модела није реално. „Велике силе изгледа нису спремне да нам изађу у сусрет. Оно што они сада нуде много више личи на Јужни Тирол, у којем постоји здравствена, образовна и културна аутономија”. Упитан како је могуће да Немачка не узима у обзир положај које Немци имају у Белгији када се говори о Косову, признаје да нема одговор. „Они уопште не узимају тај модел, а узимају уговор између две Немачке из 1972. године, чија је суштина да нема међусобног признања две немачке државе, али се тим уговором регулишу добросуседски односи, где се експлицитно, не имплицитно, признаје да је реч о две државе”.
Већина европских примера који се узимају као евентуални узор за Косово настали су каорезултат међународне арбитраже, за које је, како каже Ћук, карактеристично да решења ретко када одговарају очекивањима страна које преговарају,јер су резултат великих компромиса.
Биљана Чпајак
-----------------------------------------------------------
Шта пише у Европској повељи о локалној самоуправи
„Европска повеља о локалној самоуправи је међународноправни инструмент Савета Европе, који успоставља основна начела ефикасног функционисања свих категорија локалне власти – општине, градови, области…, што је услов модерног, функционалног друштва. Циљ је да се успостави систем који ће бити у функцији грађана, чији су витални интереси везани управо за локални ниво власти, тако што ће се омогућити да се одлуке од највећег значаја за живот конкретне заједнице доносе управо на нивоу који је најближи грађанима”, каже др Надиа Ћук.
Ову повељу су ратификовале готово све земље чланице СЕ и разрадиле у својим уставима и законима. „Прецизније речено европска пракса, много више, него сама повеља нуди различите институционалне могућности, иако наравно не постоји модел који може да се преслика”, наглашава она.
Поводом залагања премијера Дачића да Србима на Косову буде допуштено да се удруже у региону, наводи да је у члану 10. ове повеље предвиђено право локалних органа власти да у обављању дужности међусобно сарађују и да се у складу са законом удружују са другим локалним властима ради обављања послова од заједничког интереса.
Б. Ч.
објављено: 14.04.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου