Произвођачи кажу да су због недовољно домаће сировине за
производњу паштета, виршли и салама принуђени да одређене количине набављају у
иностранству
У Србију је у току 2012. године увезено више од 16.000 тона меса, што у
смрзнутом, што у свежем стању. Подаци Управе царина показују да је прошле године
у иностранству набављено 7.480 тона живинског меса, 155 тона јунећег и 8.696
тона свињског. Највећи увозници су управо водеће месне индустрије у нашој земљи
– „Неопланта”, „Јухор”, „Трлић”, „Матијевић”, „Златиборац”, „Карнекс”...
Тиме се у теми о којој сви нерадо говоре, а о којој је „Потрошач” писао у више наврата, дошло до податка о томе ко конкретно увози месо у Србију (пре свега смрзнуто), као и где оно завршава. За разлику од претходног пута када смо се бавили овом темом, добили смо одговоре готово свих произвођача, а он гласи да – увозна сировина завршава у прерађевинама од меса. На питање због чега се увози месо, њихов одговор је да нема довољно домаћих грла и да су због тога приморани да увозе сировину, па осим домаћег у производњи прерађевина користе и увозно месо. Осим тога, према подацима (барем званичним) у Србију се не увози (барем не легалним каналима) месо из Јужне Америке. И још нешто, уколико се може веровати произвођачима, у Србију се не увози смрзнуто месо старије од три месеца, мада у Националној организацији потрошача Србије већ дуго изражавају бојазан да код нас завршава смрзнуто месо које је дуго чувано у робним резервама западноевропских земаља.
А да је увозно месо под строгом контролом и да су сви производи у чијој се производњи они користе потпуно безопасни, тврде и у водећим месним индустријама и у Министарству пољопривреде. Међутим, потрошачима је увек била најважнија информација да знају у чијим се тачно производима налази увезено месо, нарочито уколико је било смрзнуто. Са табелом коју смо добили од Управе царине, то је сада знатно лакше.
Али, како је јасно да највећи део увезеног меса завршава у прерађевинама, питали смо Управу за ветерину Министарства пољопривреде и да ли постоји могућност да на декларацијама паштета, виршли и салама које су направљене од увозног меса то буде и наведено. Њихов одговор је да тренутно нема иницијатива да се на амбалажи прерађевина од меса, а које садрже увозно месо, на декларацији то и наведе, као и да тако нешто није изводљиво.
– Декларација на амбалажи прерађевина од меса садржи назив под којим се намирница продаје, нето количину, рок употребе, услове чувања, серију, назив и седиште односно адресу произвођача и субјекта који намирницу пакује, а код увозних намирница назив и седиште, односно адресу увозника, земљу порекла, земљу из које је намирница увезена као и списак састојака – наводе у Управи за ветерину.
Како кажу, произвођач, пре почетка производње и стављања производа у промет, мора да има произвођачку спецификацију која садржи назив производа, припадност производа групи или подгрупи одређеној у складу са поделом производа.
– Ту се наводе и порекло сировине и састав производа, опис технолошког поступка производње и опис сензорних својстава, захтеви квалитета производа, резултати лабораторијског испитивања, датум почетка производног процеса као и подаци из декларације производа, израђени су у складу са правилником и посебним прописом обележавања и декларисања – рекли су нам у Управи за ветерину.
Важна је и информација да је у супермаркетима и месарама купцима забрањено нудити одмрзнуто смрзнуто месо као свеже. Како су нам још раније објаснили у Управи за ветерину, увезено смрзнуто месо је дозвољено или продавати као смрзнуто илиодмрзавати и продавати као свеже, али само уколико се тако декларише и да потрошачу буде јасно да купује претходно одмрзнуто, а не свеже месо.
-----------------------------------------------------------
Шта кажу произвођачи и увозници
Редакција „Потрошача” је водећим месним индустријама, које су и највећи увозници, упутила питања – због чега увозе месо и из којих земаља. Да ли се оно увози као свеже или смрзнуто и за прављење којих производа се користи?
ЈУХОР:
Сировине се у „Јухору”, пре свега, набављају на домаћем тржишту. У случају недостатка одређене врсте сировине на домаћем тржишту, она се набавља из иностранства у циљу стандардизације технолошког поступка производње и очувања квалитета производа.
Недостатак сировине се првенствено огледа у смањеном броју грла у сточарству, а самим тим и производње меса, када је о свињском и говеђем реч. Што се живинског меса тиче, набавка је усредсређена првенствено на домаће произвођаче меса, али због недовољног капацитета фабрика за производњу живинског меса у Србији, део сировине се увози. Сировина се увози у замрзнутом стању, са максималном старошћу до три месеца.
Све сировина се набављају према строго дефинисаним спецификацијама које обухватају захтеве квалитета и здравствене безбедности. Набављају се код највећих произвођача у Европи у којима се примењују најсавременији хигијенско санитарни захтеви. Сировина је пореклом из Холандије, Аустрије, Немачке, Шпаније, Мађарске и Француске.
Увоз сировине је под контролом Граничне ветеринарске инспекције и Републичке ветеринарске инспекције у фабрици. Свака испорука сировине се узоркује и испитује у акредитованим лабораторијама и тек након завршених анализа сировина се може употребити у производњи, о чему постоји документација у погонској лабораторији „Јухора” и Републичкој ветеринарској инспекцији. Ова сировина се искључиво користи за прераду, односно производњу производа од меса. Поред контроле државних органа, фабрика ради своју улазну контролу у лабораторији, ради анализе и проверу квалитета добијене сировине, у складу са прописаним процедурама.
„Јухор” се налази на листи објеката за извоз меса у Европску унију (један од четири објеката из Србије) и једини је из Србије који има дозволу за извоз производа од меса свиња, говеда и живине.
Ово значи да се у фабрици строго поштују сви најсавременији хигијенско санитарни захтеви и да је процес производње од улазне контроле сировине и репроматеријала, процесне контроле и завршне контроле готових производа под сталним надзором како врхунских технолога, тако и четворо стално присутних ветеринарских инспектора у фабрици.
Ово такође значи да ако производ извозимо за ЕУ, порекло сировине мора бити из ЕУ или из објеката које имају дозволу за извоз у земље ЕУ. Нажалост, у Србији је таквих објеката мало. Ово је један од веома важних разлога набавке сировине са тржишта ЕУ. Целокупни производни процеси су документовани у складу са прописаним процедурама, и кроз систем следљивости за сваки производ се зна порекло сировине коришћене за његову производњу.
ПЕРУТНИНА ПТУЈ:
„Перутнина Птуј” је међународни прехрамбени концерн, који производи храну по идентичним принципима у оквиру четири интегрисана процеса – у Словенији, Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.
По једнаким принципима одвија се производња и у нашем повезаном друштву „Перутнина Птуј Топико”, које је носилац производње у Србији. Прошле године смо на тржишту Србије произвели 11.285 тона и, као што сте навели, увозили 436 тоне меса живине. Увезени износ се односи на свеже ћуреће месо, које смо на српско тржиште увезли из властитих производних капацитета из Словеније, где је „Перутнина Птуј” једини произвођач ћурећег меса. Свеже несмрзнуто ћуреће месо је било намењено директној продаји на српском тржишту, јер је дошло до мањка у билансу понуде и потражње. На тај начин смо, као одговоран субјект који разуме потребе тржишта, потрошачима обезбедили свеже месо највишег квалитета.
ТРЛИЋ:
Домаћи кланичари и произвођачи месних прерађевина су приморани на увоз сировина за производњу јер је сточни фонд у Србији готово уништен из више разлога, а један од основних је скупа сточна храна проузрокована сушом и непостојањем система за наводњавање. У случају да се сировина не увози, прехрана становништва би била препуштена увозницима и препродавцима (трговцима) месом и месним прерађевинама.
Све месне индустрије већег капацитета увозе месо директно од произвођача у иностранству или индиректно од домаћих увозника. Ми из „Земљорадничке Задруге Трлић” увозимо месо искључиво од иностраног произвођача, за шта имамо уредно добијене дозволе надлежног министарства, а то може бити и разлог што се код Управе царина појављујемо као једни од највећих увозника.
Месо увозимо у зависности од наших потреба, живе свиње из Мађарске или смрзнуто из искључиво европских земаља. Месо и живе свиње се према свим прописима узоркује од стране надлежне Ветеринарске инспекције која то ради по службеној дужности. Узорци се шаљу на испитивање на Институт за хигијену и технологију меса и Центар за испитивање намирница који потврђују квалитет и исправност увезеног меса.
Увезено месо користимо за прављење полупроизвода који се као такви не пуштају у промет, већ се у следећем процесу они термички обрађују тако да температура у центру производа мора да пређе 70 степени Целзијуса и као таква тек представља готов производ спреман за даљу продају.
НЕОПЛАНТА:
Готово више од две трећине потреба за сировинама покривамо из сопствених извора, односно са наше фарме, као и са домаћег тржишта. Ипак, тражња за нашим производима премашује понуду домаћег тржишта, па смо приморани да део сировина увозимо.
Свеже, смрзнуто месо увозимо претежно из Холандије, Немачке, Мађарске и БиХ. Наглашавамо да имамо стриктне захтеве у погледу квалитета и заступљених стандарда код добављача, као и захтеве квалитета и безбедности сировина, које набављамо искључиво од проверених и реномираних произвођача који поседују све неопходне светске стандарде квалитета.
Истичемо да су сировине које увозимо свежег рока трајања, односно свињско месо је старости до месец дана, а живинско месо углавном до седам дана. Контролишу их државни инспекцијски органи у овлашћеним лабораторијама по њиховом избору, а потом и ми у нашој лабораторији, у складу са важећим законима.
Те сировине користимо за производњу прерађевина. За сваки производ постоји детаљна евиденција о квалитету и микробиолошкој исправности како у погонским лабораторијама, тако и у екстерним овлашћеним лабораторијама у којима су урађене анализе приликом увоза.
МАТИЈЕВИЋ:
Индустрија меса „Матијевић” увезла је минималан проценат свеже замрзнутог свињског меса високог квалитета из Немачке,искључиво за прерађевине јерсе у летњем периоду појављује мањак живе стоке на домаћем тржишту, што свакако утиче и на раст цена. Да бисмоспречили раст цена у нашим малопродајним објектима, ми смо принуђени да мању количину свињског меса увеземо, како бисмоодржали производњу у капацитету који је потребан да бисмозадовољили потребе тржишта, како у погледуквалитета,тако и погледуцена.
МЕТРО:
Живинско месо се увози и продаје смрзнуто, а обележено је у складу са правилником о декларисању.
Тиме се у теми о којој сви нерадо говоре, а о којој је „Потрошач” писао у више наврата, дошло до податка о томе ко конкретно увози месо у Србију (пре свега смрзнуто), као и где оно завршава. За разлику од претходног пута када смо се бавили овом темом, добили смо одговоре готово свих произвођача, а он гласи да – увозна сировина завршава у прерађевинама од меса. На питање због чега се увози месо, њихов одговор је да нема довољно домаћих грла и да су због тога приморани да увозе сировину, па осим домаћег у производњи прерађевина користе и увозно месо. Осим тога, према подацима (барем званичним) у Србију се не увози (барем не легалним каналима) месо из Јужне Америке. И још нешто, уколико се може веровати произвођачима, у Србију се не увози смрзнуто месо старије од три месеца, мада у Националној организацији потрошача Србије већ дуго изражавају бојазан да код нас завршава смрзнуто месо које је дуго чувано у робним резервама западноевропских земаља.
А да је увозно месо под строгом контролом и да су сви производи у чијој се производњи они користе потпуно безопасни, тврде и у водећим месним индустријама и у Министарству пољопривреде. Међутим, потрошачима је увек била најважнија информација да знају у чијим се тачно производима налази увезено месо, нарочито уколико је било смрзнуто. Са табелом коју смо добили од Управе царине, то је сада знатно лакше.
Али, како је јасно да највећи део увезеног меса завршава у прерађевинама, питали смо Управу за ветерину Министарства пољопривреде и да ли постоји могућност да на декларацијама паштета, виршли и салама које су направљене од увозног меса то буде и наведено. Њихов одговор је да тренутно нема иницијатива да се на амбалажи прерађевина од меса, а које садрже увозно месо, на декларацији то и наведе, као и да тако нешто није изводљиво.
– Декларација на амбалажи прерађевина од меса садржи назив под којим се намирница продаје, нето количину, рок употребе, услове чувања, серију, назив и седиште односно адресу произвођача и субјекта који намирницу пакује, а код увозних намирница назив и седиште, односно адресу увозника, земљу порекла, земљу из које је намирница увезена као и списак састојака – наводе у Управи за ветерину.
Како кажу, произвођач, пре почетка производње и стављања производа у промет, мора да има произвођачку спецификацију која садржи назив производа, припадност производа групи или подгрупи одређеној у складу са поделом производа.
– Ту се наводе и порекло сировине и састав производа, опис технолошког поступка производње и опис сензорних својстава, захтеви квалитета производа, резултати лабораторијског испитивања, датум почетка производног процеса као и подаци из декларације производа, израђени су у складу са правилником и посебним прописом обележавања и декларисања – рекли су нам у Управи за ветерину.
Важна је и информација да је у супермаркетима и месарама купцима забрањено нудити одмрзнуто смрзнуто месо као свеже. Како су нам још раније објаснили у Управи за ветерину, увезено смрзнуто месо је дозвољено или продавати као смрзнуто илиодмрзавати и продавати као свеже, али само уколико се тако декларише и да потрошачу буде јасно да купује претходно одмрзнуто, а не свеже месо.
-----------------------------------------------------------
Шта кажу произвођачи и увозници
Редакција „Потрошача” је водећим месним индустријама, које су и највећи увозници, упутила питања – због чега увозе месо и из којих земаља. Да ли се оно увози као свеже или смрзнуто и за прављење којих производа се користи?
ЈУХОР:
Сировине се у „Јухору”, пре свега, набављају на домаћем тржишту. У случају недостатка одређене врсте сировине на домаћем тржишту, она се набавља из иностранства у циљу стандардизације технолошког поступка производње и очувања квалитета производа.
Недостатак сировине се првенствено огледа у смањеном броју грла у сточарству, а самим тим и производње меса, када је о свињском и говеђем реч. Што се живинског меса тиче, набавка је усредсређена првенствено на домаће произвођаче меса, али због недовољног капацитета фабрика за производњу живинског меса у Србији, део сировине се увози. Сировина се увози у замрзнутом стању, са максималном старошћу до три месеца.
Све сировина се набављају према строго дефинисаним спецификацијама које обухватају захтеве квалитета и здравствене безбедности. Набављају се код највећих произвођача у Европи у којима се примењују најсавременији хигијенско санитарни захтеви. Сировина је пореклом из Холандије, Аустрије, Немачке, Шпаније, Мађарске и Француске.
Увоз сировине је под контролом Граничне ветеринарске инспекције и Републичке ветеринарске инспекције у фабрици. Свака испорука сировине се узоркује и испитује у акредитованим лабораторијама и тек након завршених анализа сировина се може употребити у производњи, о чему постоји документација у погонској лабораторији „Јухора” и Републичкој ветеринарској инспекцији. Ова сировина се искључиво користи за прераду, односно производњу производа од меса. Поред контроле државних органа, фабрика ради своју улазну контролу у лабораторији, ради анализе и проверу квалитета добијене сировине, у складу са прописаним процедурама.
„Јухор” се налази на листи објеката за извоз меса у Европску унију (један од четири објеката из Србије) и једини је из Србије који има дозволу за извоз производа од меса свиња, говеда и живине.
Ово значи да се у фабрици строго поштују сви најсавременији хигијенско санитарни захтеви и да је процес производње од улазне контроле сировине и репроматеријала, процесне контроле и завршне контроле готових производа под сталним надзором како врхунских технолога, тако и четворо стално присутних ветеринарских инспектора у фабрици.
Ово такође значи да ако производ извозимо за ЕУ, порекло сировине мора бити из ЕУ или из објеката које имају дозволу за извоз у земље ЕУ. Нажалост, у Србији је таквих објеката мало. Ово је један од веома важних разлога набавке сировине са тржишта ЕУ. Целокупни производни процеси су документовани у складу са прописаним процедурама, и кроз систем следљивости за сваки производ се зна порекло сировине коришћене за његову производњу.
ПЕРУТНИНА ПТУЈ:
„Перутнина Птуј” је међународни прехрамбени концерн, који производи храну по идентичним принципима у оквиру четири интегрисана процеса – у Словенији, Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.
По једнаким принципима одвија се производња и у нашем повезаном друштву „Перутнина Птуј Топико”, које је носилац производње у Србији. Прошле године смо на тржишту Србије произвели 11.285 тона и, као што сте навели, увозили 436 тоне меса живине. Увезени износ се односи на свеже ћуреће месо, које смо на српско тржиште увезли из властитих производних капацитета из Словеније, где је „Перутнина Птуј” једини произвођач ћурећег меса. Свеже несмрзнуто ћуреће месо је било намењено директној продаји на српском тржишту, јер је дошло до мањка у билансу понуде и потражње. На тај начин смо, као одговоран субјект који разуме потребе тржишта, потрошачима обезбедили свеже месо највишег квалитета.
ТРЛИЋ:
Домаћи кланичари и произвођачи месних прерађевина су приморани на увоз сировина за производњу јер је сточни фонд у Србији готово уништен из више разлога, а један од основних је скупа сточна храна проузрокована сушом и непостојањем система за наводњавање. У случају да се сировина не увози, прехрана становништва би била препуштена увозницима и препродавцима (трговцима) месом и месним прерађевинама.
Све месне индустрије већег капацитета увозе месо директно од произвођача у иностранству или индиректно од домаћих увозника. Ми из „Земљорадничке Задруге Трлић” увозимо месо искључиво од иностраног произвођача, за шта имамо уредно добијене дозволе надлежног министарства, а то може бити и разлог што се код Управе царина појављујемо као једни од највећих увозника.
Месо увозимо у зависности од наших потреба, живе свиње из Мађарске или смрзнуто из искључиво европских земаља. Месо и живе свиње се према свим прописима узоркује од стране надлежне Ветеринарске инспекције која то ради по службеној дужности. Узорци се шаљу на испитивање на Институт за хигијену и технологију меса и Центар за испитивање намирница који потврђују квалитет и исправност увезеног меса.
Увезено месо користимо за прављење полупроизвода који се као такви не пуштају у промет, већ се у следећем процесу они термички обрађују тако да температура у центру производа мора да пређе 70 степени Целзијуса и као таква тек представља готов производ спреман за даљу продају.
НЕОПЛАНТА:
Готово више од две трећине потреба за сировинама покривамо из сопствених извора, односно са наше фарме, као и са домаћег тржишта. Ипак, тражња за нашим производима премашује понуду домаћег тржишта, па смо приморани да део сировина увозимо.
Свеже, смрзнуто месо увозимо претежно из Холандије, Немачке, Мађарске и БиХ. Наглашавамо да имамо стриктне захтеве у погледу квалитета и заступљених стандарда код добављача, као и захтеве квалитета и безбедности сировина, које набављамо искључиво од проверених и реномираних произвођача који поседују све неопходне светске стандарде квалитета.
Истичемо да су сировине које увозимо свежег рока трајања, односно свињско месо је старости до месец дана, а живинско месо углавном до седам дана. Контролишу их државни инспекцијски органи у овлашћеним лабораторијама по њиховом избору, а потом и ми у нашој лабораторији, у складу са важећим законима.
Те сировине користимо за производњу прерађевина. За сваки производ постоји детаљна евиденција о квалитету и микробиолошкој исправности како у погонским лабораторијама, тако и у екстерним овлашћеним лабораторијама у којима су урађене анализе приликом увоза.
МАТИЈЕВИЋ:
Индустрија меса „Матијевић” увезла је минималан проценат свеже замрзнутог свињског меса високог квалитета из Немачке,искључиво за прерађевине јерсе у летњем периоду појављује мањак живе стоке на домаћем тржишту, што свакако утиче и на раст цена. Да бисмоспречили раст цена у нашим малопродајним објектима, ми смо принуђени да мању количину свињског меса увеземо, како бисмоодржали производњу у капацитету који је потребан да бисмозадовољили потребе тржишта, како у погледуквалитета,тако и погледуцена.
МЕТРО:
Живинско месо се увози и продаје смрзнуто, а обележено је у складу са правилником о декларисању.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου