Славиша Ристић: Референдумско питање не може бити: Да ли
сте за прихватање или одбијање Бриселског споразума. Бранко Радун: Питање би
требало да буде неутрално и јасно: Да ли грађани прихватају споразум који је
потписан у Бриселу. Ђорђе Вуковић: У којој се то озбиљној земљи кључна питања
преламају на референдуму.
Протест присталица неколико десничарских покрета и радикала
испред Скупштине Србије
За политичке представнике Срба на северу Космета предлог првог потпредседника
владе Александра Вучића да се референдум о прихватању Бриселског споразума одржи
за петнаест дана је неприхватљив.
Руководство четири општине на северу Космета јуче је поручило да је реч о изузетно значајном питању, и да се озбиљно мора приступити формулисању референдумског питања, а о томе морају да се изјасне и четири скупштине општина.
„Нећемо референдум за 15 дана јер је то крупно питање не само за нас, верујем да је и Влада Србије свесна да је то изузетно крупно и одговорно питање и да се у вези са тим не можемо коцкати”, поручио је председник општине Зубин Поток Славиша Ристић, преноси Танјуг.
Он је рекао да ће председници општина са севера Косова на сваки позив власти одлазити у Београд, па и у уторак, како је најављено, додајући да у уторак не долазе у Београд да „рашчисте” питање хоће ли бити референдума за 15 дана. Ристић се противи идеји потпредседника владе Александра Вучића да се референдум спроведе у року од 15 дана јер би, тврди, „такав референдум био диктиран и унапред би се знао одговор на питање”.
На заједничкој конференцији за новинаре четири председника општина са севера Косова у Звечану речено је да они и даље стоје иза иницијативе да о крупном питању мора да се изјасни народ у Србији. Формулација питања је нешто што тек треба да уследи, рекао је Ристић. Он тврди да референдумско питање не може бити: „Да ли сте за прихватање или одбијање Бриселског споразума.”
Ако би косметски Срби до уторка евентуално дали позитиван одговор Вучићу и била донета одлука о референдуму, како би могло да гласи референдумско питање?
Политички аналитичар Бранко Радун истиче да би питање на том референдуму требало да буде неутрално и јасно: Да ли грађани прихватају споразум који је потписан у Бриселу.
„Но, питање је да ли ће Срби са Косова прихватити такав референдум који се највише тиче њихове судбине. То јест да ли ће пристати на имплементацију ако на референдуму грађани прихвате овај и овакав споразум. Референдум као референдум је најдемократскији начин изјашњавања грађана. Али, није редак случај да пресуди утицај медија и политичке елите на јавност која треба на референдуму да одлучује”, указује Радун и додаје да је, ако се расписује референдум, потребно обезбедити равноправан третман оних који су за и оних који су против таквог споразума. Са овако поларизованом политичком ситуацијом и медијима који нагињу на једну страну то је, каже, заиста тешко. „Осим изјашњавања грађана, потребно је да се изјасни и скупштина, па и Уставни суд да би то изјашњавање имало и квалитет и квантитет, те легалитет и легитимитет”, мисли Радун.
С друге стране, аналитичар Драгомир Анђелковић наглашава да политичка елита може лако да донесе одлуку. „У овом случају, у парламенту готово да постоји јединство политичких чинилаца који подржавају тај споразум. Друга је ствар да ли је такво опредељење политичара у складу са расположењем грађана, па би ипак требало питати грађане да ли они то подржавају или не.”
Што се тиче питања за изјашњавање, Анђелковић мисли да оно треба да буде врло просто: „Да ли прихватате Бриселски споразум и његову примену.”
Према његовим речима, референдум је најкоректнији начин да се народ изјасни, јер је у питању нешто од чега зависи наша будућност, и то у разним аспектима. „ На политичарима је да се изјасне шта они грађанима препоручују и објасне како они све то тумаче, али грађани треба да имају последњу реч”, мисли Анђелковић.
Према евентуалном референдуму Ђорђе Вуковић, из Цесида, има крајње негативан став, јер се, каже, не треба играти на референдуму крупним питањима. „То је питање за које грађани немају довољан ниво информација, довољан извор података да би могли да донесу правовремену одлуку. Постоји влада, она треба о томе да одлучи. У којој се то озбиљној земљи кључна питања преламају на референдуму, сем ако она нису, са становишта државе, таква да можда заокупљају јавно мњење, али она ипак нису суштински важна – о геј браковима, о улози цркве и слично? Ова питања у којима ви имате могућност насиља над једним бројем људи, могућност војне интервенције... питања шта, где и како, већина не може да сажме. О чему да одлучујем ја, који сам мало информисанији о томе, кад уопште не знам шта су могуће алтернативе и последице једне и друге одлуке?”, пита Вуковић.
Б. Чпајак
---------------------------
Ристић најавио протест у Београду 10. маја
Звечан – Представници Срба са севера Косова најавили су да ће 10. маја у Београду организовати протест под слоганом „Остајемо у Србији”, у знак противљења Бриселском споразуму. „Слоган протеста, који је надстраначки, биће ’Остајемо у Србији’, и биће позвани све странке и удружења да се, без страначких обележја и искључиво са државним симболима, придруже митингу”, рекао je председник општине Зубин Поток Славиша Ристић на конференцији за новинаре.
Ристић је казао да протест организују општине са севера Косова и додао да ће им се у Београду придружити и представници Српске православне цркве. „Основни циљ митинга је да покажемо да Косово није на предају и продају, без обзира на социјалне и економске прилике у земљи, као и да није тачно да већина Срба мисли да Косово треба предати ни за шта”, рекао је Ристић.
----------------------------------
Транспарентност Србија: Неопходна су правила за финансирање референдума
Невладина организација Транспарентност Србија саопштила је да би пре евентуалног расписивања референдума о споразуму Београда и Приштине или о било којем другом питању, обавезно требало законски уредити и финансирање референдумске кампање. „Актуелни Закон о референдуму и народној иницијативи из 1998. који регулише ову материју, уопште не уређује референдумску кампању и њено финансирање, док се Законом о финансирању политичких активности из 2011. уређује само финансирање изборне, а не и референдумске кампање”, навео је ТС.
Бета
Руководство четири општине на северу Космета јуче је поручило да је реч о изузетно значајном питању, и да се озбиљно мора приступити формулисању референдумског питања, а о томе морају да се изјасне и четири скупштине општина.
„Нећемо референдум за 15 дана јер је то крупно питање не само за нас, верујем да је и Влада Србије свесна да је то изузетно крупно и одговорно питање и да се у вези са тим не можемо коцкати”, поручио је председник општине Зубин Поток Славиша Ристић, преноси Танјуг.
Он је рекао да ће председници општина са севера Косова на сваки позив власти одлазити у Београд, па и у уторак, како је најављено, додајући да у уторак не долазе у Београд да „рашчисте” питање хоће ли бити референдума за 15 дана. Ристић се противи идеји потпредседника владе Александра Вучића да се референдум спроведе у року од 15 дана јер би, тврди, „такав референдум био диктиран и унапред би се знао одговор на питање”.
На заједничкој конференцији за новинаре четири председника општина са севера Косова у Звечану речено је да они и даље стоје иза иницијативе да о крупном питању мора да се изјасни народ у Србији. Формулација питања је нешто што тек треба да уследи, рекао је Ристић. Он тврди да референдумско питање не може бити: „Да ли сте за прихватање или одбијање Бриселског споразума.”
Ако би косметски Срби до уторка евентуално дали позитиван одговор Вучићу и била донета одлука о референдуму, како би могло да гласи референдумско питање?
Политички аналитичар Бранко Радун истиче да би питање на том референдуму требало да буде неутрално и јасно: Да ли грађани прихватају споразум који је потписан у Бриселу.
„Но, питање је да ли ће Срби са Косова прихватити такав референдум који се највише тиче њихове судбине. То јест да ли ће пристати на имплементацију ако на референдуму грађани прихвате овај и овакав споразум. Референдум као референдум је најдемократскији начин изјашњавања грађана. Али, није редак случај да пресуди утицај медија и политичке елите на јавност која треба на референдуму да одлучује”, указује Радун и додаје да је, ако се расписује референдум, потребно обезбедити равноправан третман оних који су за и оних који су против таквог споразума. Са овако поларизованом политичком ситуацијом и медијима који нагињу на једну страну то је, каже, заиста тешко. „Осим изјашњавања грађана, потребно је да се изјасни и скупштина, па и Уставни суд да би то изјашњавање имало и квалитет и квантитет, те легалитет и легитимитет”, мисли Радун.
С друге стране, аналитичар Драгомир Анђелковић наглашава да политичка елита може лако да донесе одлуку. „У овом случају, у парламенту готово да постоји јединство политичких чинилаца који подржавају тај споразум. Друга је ствар да ли је такво опредељење политичара у складу са расположењем грађана, па би ипак требало питати грађане да ли они то подржавају или не.”
Што се тиче питања за изјашњавање, Анђелковић мисли да оно треба да буде врло просто: „Да ли прихватате Бриселски споразум и његову примену.”
Према његовим речима, референдум је најкоректнији начин да се народ изјасни, јер је у питању нешто од чега зависи наша будућност, и то у разним аспектима. „ На политичарима је да се изјасне шта они грађанима препоручују и објасне како они све то тумаче, али грађани треба да имају последњу реч”, мисли Анђелковић.
Према евентуалном референдуму Ђорђе Вуковић, из Цесида, има крајње негативан став, јер се, каже, не треба играти на референдуму крупним питањима. „То је питање за које грађани немају довољан ниво информација, довољан извор података да би могли да донесу правовремену одлуку. Постоји влада, она треба о томе да одлучи. У којој се то озбиљној земљи кључна питања преламају на референдуму, сем ако она нису, са становишта државе, таква да можда заокупљају јавно мњење, али она ипак нису суштински важна – о геј браковима, о улози цркве и слично? Ова питања у којима ви имате могућност насиља над једним бројем људи, могућност војне интервенције... питања шта, где и како, већина не може да сажме. О чему да одлучујем ја, који сам мало информисанији о томе, кад уопште не знам шта су могуће алтернативе и последице једне и друге одлуке?”, пита Вуковић.
Б. Чпајак
---------------------------
Ристић најавио протест у Београду 10. маја
Звечан – Представници Срба са севера Косова најавили су да ће 10. маја у Београду организовати протест под слоганом „Остајемо у Србији”, у знак противљења Бриселском споразуму. „Слоган протеста, који је надстраначки, биће ’Остајемо у Србији’, и биће позвани све странке и удружења да се, без страначких обележја и искључиво са државним симболима, придруже митингу”, рекао je председник општине Зубин Поток Славиша Ристић на конференцији за новинаре.
Ристић је казао да протест организују општине са севера Косова и додао да ће им се у Београду придружити и представници Српске православне цркве. „Основни циљ митинга је да покажемо да Косово није на предају и продају, без обзира на социјалне и економске прилике у земљи, као и да није тачно да већина Срба мисли да Косово треба предати ни за шта”, рекао је Ристић.
----------------------------------
Транспарентност Србија: Неопходна су правила за финансирање референдума
Невладина организација Транспарентност Србија саопштила је да би пре евентуалног расписивања референдума о споразуму Београда и Приштине или о било којем другом питању, обавезно требало законски уредити и финансирање референдумске кампање. „Актуелни Закон о референдуму и народној иницијативи из 1998. који регулише ову материју, уопште не уређује референдумску кампању и њено финансирање, док се Законом о финансирању политичких активности из 2011. уређује само финансирање изборне, а не и референдумске кампање”, навео је ТС.
Бета
објављено: 27.04.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου