Законом је предвиђено да поново може да се запосли, и то
без икаквих ограничења, само старосни пензионер
Д. Стојановић
Ниске просечне пензије, као уосталом и просечне плате, све више терају
пензионере да уз зарађене принадлежности дођу и до још којег динара и додатне
зараде. Потреба да се поред пензије прима и плата утолико је већа ако се зна да
најнижи износ пензије за категорију пензионера фонда запослених укључујући и
професионална војна лица и пензионере самосталце износи 13.156 динара или око
120 евра.
У Србији, према последњим подацима, уз редовну пензију, месечно плату прима и 29.271 пензионер. Рачуница ПИО показује да је од 975.742 старосних пензионера у поновном сталном радном односу и пензионом осигурању око три одсто њих. До тог броја се дошло по основу примљених захтева за поновни обрачун пензија.
Невоља је, међутим, што је нови закон о ПИО онемогућио појединим категоријама пензионера да раде. Законом је предвиђено да поново може да се запосли, и то без икаквих ограничења, старосни пензионер. Он може да потпише уговор о раду, о делу, ауторски уговор, с тим што је потребно да ради најмање 12 месеци да би поново могао да поднесе захтев за нови обрачун пензије, истичу у Фонду ПИО.
Инвалидски пензионери, с друге стране, могу поново да раде само хонорарно, јер у случају да заснују нови радни однос губе право на стечену пензију. И удовице, удовци и деца која примају породичну пензију могу само хонорарно да раде, с тим да месечна зарада не сме да премаши половину минималца.
Послодавац који запосли пензионера нема никаквих уштеда осим што је ослобођен доприноса за здравствено, јер су они већ покривени преко пензијског фонда. Право на рад у пензији имају и војни пензионери и инвалидски војни пензионери, и то неограничено, кажу у фонду, истичући да још немају прецизне податке о томе колики је број њих искористио ово право.
Последња истраживања показују да се пензионери најчешће поново запошљавају у пољопривреди (25,4 одсто). На другом месту је трговина (12,1), а потом професионалне и научне области (8,3) и здравство и социјална заштита (8,3 одсто).
Иако из ММФ-а стално долазе сугестије да би требало наставити с померањем старосне границе за одлазак у пензију по којој би мушкарци одлазили у пензију у прво време са 67, а жене са 65 година живота, да би се касније та граница изједначила, губи се из вида чињеница да се удео особа старијих од 65 година у Србији попео на 17,4, док је у земљама Европске уније 16,3 одсто.
Незванично сазнајемо да је и приликом последњег сусрета људи из ММФ-а с представницима наше владе било опет речи о повећању старосне границе, али мисији ММФ-а је одговорено да се у Србији о томе за сада не размишља, будући да је реформа у овом делу започета 2011. и да показује прве ефекте.
У Србији, према последњим подацима, уз редовну пензију, месечно плату прима и 29.271 пензионер. Рачуница ПИО показује да је од 975.742 старосних пензионера у поновном сталном радном односу и пензионом осигурању око три одсто њих. До тог броја се дошло по основу примљених захтева за поновни обрачун пензија.
Невоља је, међутим, што је нови закон о ПИО онемогућио појединим категоријама пензионера да раде. Законом је предвиђено да поново може да се запосли, и то без икаквих ограничења, старосни пензионер. Он може да потпише уговор о раду, о делу, ауторски уговор, с тим што је потребно да ради најмање 12 месеци да би поново могао да поднесе захтев за нови обрачун пензије, истичу у Фонду ПИО.
Инвалидски пензионери, с друге стране, могу поново да раде само хонорарно, јер у случају да заснују нови радни однос губе право на стечену пензију. И удовице, удовци и деца која примају породичну пензију могу само хонорарно да раде, с тим да месечна зарада не сме да премаши половину минималца.
Послодавац који запосли пензионера нема никаквих уштеда осим што је ослобођен доприноса за здравствено, јер су они већ покривени преко пензијског фонда. Право на рад у пензији имају и војни пензионери и инвалидски војни пензионери, и то неограничено, кажу у фонду, истичући да још немају прецизне податке о томе колики је број њих искористио ово право.
Последња истраживања показују да се пензионери најчешће поново запошљавају у пољопривреди (25,4 одсто). На другом месту је трговина (12,1), а потом професионалне и научне области (8,3) и здравство и социјална заштита (8,3 одсто).
Иако из ММФ-а стално долазе сугестије да би требало наставити с померањем старосне границе за одлазак у пензију по којој би мушкарци одлазили у пензију у прво време са 67, а жене са 65 година живота, да би се касније та граница изједначила, губи се из вида чињеница да се удео особа старијих од 65 година у Србији попео на 17,4, док је у земљама Европске уније 16,3 одсто.
Незванично сазнајемо да је и приликом последњег сусрета људи из ММФ-а с представницима наше владе било опет речи о повећању старосне границе, али мисији ММФ-а је одговорено да се у Србији о томе за сада не размишља, будући да је реформа у овом делу започета 2011. и да показује прве ефекте.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου