BEOGRAD - Kamate na štednju u Srbiji su ove godine na istorijskom minimumu i iznose na evre od 0,30 % za uloge po viđenju do četiri % na maksimalno oročenje od 36 meseci.
Građani prema podacima Narodne banke Srbije, najčešće svoje depozite polažu na 6 i 12 meseci,a na ovaj rok kamata su 2,80 do 3,50 %, što je i dalje najveći prinos u regionu, ali u odnosu na prethodne godine, u našoj zemlji, su duplo manje.
Na nižim kamatama insistiraju i Narodna banka Srbije, koja zahteva da se kamate svedu na nivo koji neće da ugrožava finansijsku stabilnost, kao i bankari koji kažu da im više nije potrebno deviza i dinarima, jer ni sadašnjih 8,4 milijardi evra štednje nemaju kome da plasiraju.
Smanjenje kamata na depozite nije oteralo štediše iz banaka, naprotiv ulozi rastu. Prema podacima NBS od septembra prošle do septembra ove godine, devizna štednja je povećana za 5,6 %, ili za 470 miliona evra, a dinarska za 32,6 %, ili za više od 5,8 milijardi dinara.
"Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa", navode u NBS i dodaju da je ona "u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama".
"Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranaca dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe govori u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna", dodaju u NBS.
Prema rečima Branka Živanovića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji treba očekivati da će doći i do blagog porasta štednje, što je rezultat, pre svega, pripisa kamata iz prethodnog perioda, kada su one bile na zavidno visokom nivou i nešto manjeg priliva novih depozita
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου