Najnoviji ekonomski učinak Grčke potvrđuje da je dobro odabran put za izlazak iz
finansijske krize, ali to nije bilo lako rešenje, rekao je nemački ministar
finansija Volfgang Šojble u intervjuu objavljenom danas u Grčkoj.
"Nezaposlenost u Grčkoj nije rezultat evropske politike - ta tvrdnja je obmana", rekao je ministar u intervjuu konzeravtvnom dnevniku "Katimerini" na pitanje o alternativama za nagle i drastične reforme nametnute Grčkoj 2010. godine da bi dobila međunarodnu finansijsku pomoć.
"Ne treba slušati one koji kažu da postoji lakše rešenje", rekao je on.
Četiri godine pošto je isključena sa finansijskog tržišta, Grčka se priprema da se vrati i zatraži dugoročne kredite, oslanjajući se na nizak rast BDP od 0,6 odsto ove godine.
Ta zemlja je za šest godina recesije izgubila 25 odsto BDP, uz znatan pad životnog standarda stanovništva i razgorevanje nezaposlenosti koja je dostigla 27,5 odsto.
Jedan nedavni izveštaj Evropskog parlamenta kritički analizira rad "trojke" poverilaca (EU-MMF-ECB) u zemljama u kojima je intervenisala da bi se izbegao rizik od bankrota. Juna 2013, MMF je priznao grešku u prvom planu za pomoć Grčkoj (2010-2012.), ali to priznanje se nije dopalo Briselu.
Šojble je rekao da sada "izgleda da su javne finansije bolje nego što je predviđeno programom" Grčke i poverilaca, i "prilagođavanje ide brže i bolje nego što se očekivalo".
Rekavši da je mnogo razloga da se izjasni o potrebi za treći program pomoći Grčkoj, Ssojble je rekao da bi "iznos u svakom slučaju bio mnogo manji nego u prethodna dva", a "žrtve" potrebne s grčke strane, bile bi "lakše".
Dug grčke države je sada 175 odsto BDP, a cilj je da do 2020. godine opadne na 124 odsto. Dosadašnjem smanjenju je najviše doprinelo to što je 2012. godine otpisano više od 100 milijardi duga grčke države privatnim kreditorima - bankama, i to "treba da ostane jedinstven slučaj", rekao je Šojble.
"Nezaposlenost u Grčkoj nije rezultat evropske politike - ta tvrdnja je obmana", rekao je ministar u intervjuu konzeravtvnom dnevniku "Katimerini" na pitanje o alternativama za nagle i drastične reforme nametnute Grčkoj 2010. godine da bi dobila međunarodnu finansijsku pomoć.
"Ne treba slušati one koji kažu da postoji lakše rešenje", rekao je on.
Četiri godine pošto je isključena sa finansijskog tržišta, Grčka se priprema da se vrati i zatraži dugoročne kredite, oslanjajući se na nizak rast BDP od 0,6 odsto ove godine.
Ta zemlja je za šest godina recesije izgubila 25 odsto BDP, uz znatan pad životnog standarda stanovništva i razgorevanje nezaposlenosti koja je dostigla 27,5 odsto.
Jedan nedavni izveštaj Evropskog parlamenta kritički analizira rad "trojke" poverilaca (EU-MMF-ECB) u zemljama u kojima je intervenisala da bi se izbegao rizik od bankrota. Juna 2013, MMF je priznao grešku u prvom planu za pomoć Grčkoj (2010-2012.), ali to priznanje se nije dopalo Briselu.
Šojble je rekao da sada "izgleda da su javne finansije bolje nego što je predviđeno programom" Grčke i poverilaca, i "prilagođavanje ide brže i bolje nego što se očekivalo".
Rekavši da je mnogo razloga da se izjasni o potrebi za treći program pomoći Grčkoj, Ssojble je rekao da bi "iznos u svakom slučaju bio mnogo manji nego u prethodna dva", a "žrtve" potrebne s grčke strane, bile bi "lakše".
Dug grčke države je sada 175 odsto BDP, a cilj je da do 2020. godine opadne na 124 odsto. Dosadašnjem smanjenju je najviše doprinelo to što je 2012. godine otpisano više od 100 milijardi duga grčke države privatnim kreditorima - bankama, i to "treba da ostane jedinstven slučaj", rekao je Šojble.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου