Русија не може мирно да гледа ситуацију у Украјини

Минск: Кетрин Ештон, Владимир Путин, Нурсултан Назарбајев и Петро Порошенко (Фото Ројтерс)
„Украјинска криза не може бити решена јачањем оружаних акција и без дијалога са представницима житеља региона у којимa грађани говоре превасходно руским језиком”, изјавио је јуче на састанку у Минску руски председник Владимир Путин.
Путин је ову изјаву дао у оквиру самита председника четири бивше совјетске републике: Русије, Украјине, Казахстана и Белорусије.
„Уверени смо да криза не може бити решена без узимања у обзир интереса југоисточних региона и без мирног дијалога са њиховим представницима”, нагласио је Путин.
Руски председник је додао и да ће економија његове земље због свега што се дешава бити на губитку 100 милијарди рубаља (2,77 милијарди долара) уколико европски производи у Русију буду стизали преко Украјине, остављајући тако Русију без царинских тарифа.
„Русија не може мирно да гледа ситуацију у којој смо једноставно принуђени на мере заштитите нашег тржишта. Узвратни потези за увоз производа из Украјине биће неопходни”, навео је Путин, додавши да ће то свакако погодити и Белорусију и Казахстан, као и друге партнере из Царинске уније.
Истовремено, према речима украјинског шефа државе Петра Порошенка, једино се чврстом контролом руско-украјинске границе и обуставом испорука руског наоружања побуњеницима може зауставити крвопролиће на истоку Украјине.
Порошенко је овом приликом затражио и хитно пуштање на слободу свих заробљених украјинских војника. „Сви умешани желе да се са достојанством повуку из украјинске кризе”, изјавио је, нагласивши да је он у том смислу спреман да чује све предлоге који би могли да доведу до коначног мира.
Белоруска престоница Минск била је јуче једно од најважнијих места у Европи. Самит уприличен овде као покушај да се разреши ратна криза која већ дуже време потреса Украјину требало је да да одговоре и на нека друга горућа питања.
Била је то и прилика да се опет – очи у очи – погледају руски председник Владимир Путин и његов украјински колега Петро Порошенко. Подсетимо, њих двојица су се накратко срели и у Француској у јуну, када су им друштво правили немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд. Како је пренела агенција Ројтерс, стисак руке Путина и Порошенка није ни овај пут изостао.
У суштини састанак у Минску био је сусрет шефова држава Русије, Белорусије и Казахстана, дакле земаља такозваног Царинског савеза, али уз присуство и представника Европске комисије, укључујући Кетрин Ештон и европских комесара за трговину и енергетику – Карела де Гухта и Гинтера Етингера.
Сусрет је, поред проналажења општеприхватљивог решења за Украјину, у већој мери био посвећен и актуелним узајамним санкцијама ЕУ и Русије.
Према речима Лукашенка, разговори у Минску тешко да ће донети неки велики помак поводом кризе у Украјини, али ће свакако помоћи да преговори о миру у ратом захваћеној земљи – почну.
Први сусрет који је уприличен био је сусрет између Порошенка и Кетрин Ештон, а том приликом је украјински лидер најавио парафирање Споразума о сарадњи са ЕУ већ у септембру. „Наша интеграција у ЕУ је наш цивилизацијски избор, који ни на који начин није уперен против најближих суседа. Напротив, он ће позитивно утицати на нашу сарадњу са њима, пре свега у сфери економије”, објаснио је Порошенко.
Потом је шеф украјинске државе разговарао са домаћином Александром Лукашенком „у четири ока”. Уследио је и сусрет са Нурсултаном Назарбајевом, председником Казахстана.
Интересантан је став појединих аналитичара да је самит у Минску, какав год био његов исход, добар поен за белоруског председника Лукашенка. Већ и сама сагласност свих страна да се састану у Минску сведочи о томе да је Белорусија избегла опасност да се, као руски савезник, укључи у сукоб у Украјини. Уз то, јучерашњим догађајем ова бивша совјетска република је покупила и позитивне поене на Западу, потврдивши своју актуелну спољну политику. Не чуди стога што су поједини медији самит у Минску окарактерисали као – дипломатски тријумф Александра Лукашенка.
„Белорусију убудуће неће бити могуће третирати као непожељног партнера, пошто је овим доказала да може да обави посао озбиљног посредника у међународним сукобима, чиме је и свој статус међународног играча подигла на виши ниво”, сматра политиколог Денис Мелљанцев.
----------------------------------------------
Завршен први билатерални састанак Путина и Порошенка
МИНСК – У главном граду Белорусије, Минску, завршен je први билатерални сусрет између председника Русије и Украјине, Владимира Путина и Петра Порошенка, чији се детаљи за сада не објављују, јавиле су руске агенције.
Разговор „очи у очи”, који је трајао приближно два сата, завршен је, рекао је Путинов прес секретар Дмитриј Песков, не коментаришући резултате састанка, навела је РИА Новости.
Агенције извештавају да је Порошенко заједно са члановима украјинске делегације напустио Палату независности у Минску и да се, упркос очекивању новинара, није обратио.
Итар-Тас с наводи да се Порошенко упутио ка амбасади Украјине у Минску и да се претпоставља да би тамо могао да се обрати украјинским медијима.
РИА Новости, позивајући се на извор у украјинској делегацији, наводи да Порошенко планира да се сретне са представницима ЕУ у украјинској амбасади у Минску.
Не прецизира се са ким би украјински председник могао да се сретне, а агенција наводи да се сада у Минску налазе висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, потпредседник Европске комисије за енергетику Гинтер Етингер и комесар за трговину Карел де Гухт.
Украјинској ИЦТВ шеф украјинске дипломатије Павел Климкин изјавио је да су Порошенко и Путин разговарали о имплементацији споразума Украјине и ЕУ о придруживању, да је дискусија „била врло сложена, али занимљива”, пренео је Укринформ.
Путин и Порошенко су први пут комуницирали почетком јуна у Француској, где су се одржавале манифестације поводом 70. годишњице искрцавања савезника у Нормандији.
Тада су се шефови две државе у кратком разговору заложили за што скорији прекид крвопролића на југоистоку Украјине, као и борбених дејстава обе стране, подсећа РИА Новости.
Сусрет је тада трајао мање од 10 минута, а учествовали су и немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд, наводи Итар-Тас с, подсећајући да су двојица лидера комуницирали и телефоном.
Слободан Самарџија
објављено: 26.08.2014

Σχόλια

Δημοφιλείς αναρτήσεις από αυτό το ιστολόγιο

ZAŠTO SE PRIKRIVA LEK PROTIV RAKA?

Σερβία: Άραβες "κατέλαβαν" το λιμάνι του Νόβισαντ

ΥΠΕΘΑ: Στη Σερβία ο Αποστολάκης για τη μέρα της νίκης