POKUŠAJTE da zamislite ovo bujno zeleno ostrvo pre jednog veka: golo, kamenito, bez ijednog drveta, dok se na njemu, ispod visoke nebeske kupole koja je tada bila jedini krov, odigravala jedna od najvećih drama u istoriji srpskog naroda. Grci su ga vekovima zvali "Ostrvo zmija", a navršio se prvi vek otkako ga pominjemo kao "Ostrvo smrti", zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka-regruta umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća, gladi.
Ovim rečima se Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, obratio u ponedeljak prisutnima na komemorativnoj svečanosti povodom obeležavanja 100. godišnjice od iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva Krf i Vido.
- Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece - rekao je on. - Nepun kilometar dalje u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, Kraljevina Srbija: Narodna skupština, mitropolija, opštinske uprave, škole, poreska uprava, štamparija... i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa.
Sto godina kasnije veličanstvena tišina odzvanjala je Vidom.
Tišina koja se čuje i koju samo povremeno narušava udaranje talasa o ostrvske stene. Kolone Srba tiskale su ka Spomen-kosturnici, ponosni što su na ovom svetom mestu i posle stotinu leta. Sto godina uspomena, sećanja i ponosa na nezapamćenu hrabrost i izdržljivost srpskih vojnika. Njih su, kako je naglasio predsednik Nikolić, daleko u Srbiji čekali njihovi očevi i majke, braća i sestre, žene, deca, znajući da vojnike niko i ništa neće sprečiti da se vrate kući.
.jpg)
- Verujemo da Solunski front 1915. godine nije mogao da spasi srpsku vojsku, iako su u Nišu saveznike čekali slavoluci okićeni cvećem i nada naroda da će evropske vojske stići - kazao je Nikolić. - Verujemo da bi nam pomogli da su mogli i da bi sprečili da Austrijanci, Mađari, Nemci, Bugari pregaze Srbiju. Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918. godine, čime je slomljena kičma silama Osovine i okončan do tada najveći rat u istoriji ljudske civilizacije. Nikada nećemo da zaboravimo da su zajedno sa Srbima, na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad-paše, Kanade, Italije...
.jpg)
Predsednik je naglasio da je kratak jedan ljudski vek da se iznova ponavlja reč "hvala", ali dok postoji njegov narod i dok postoji Srbija, trajaće i zahvalnost savezničkim medicinskim misijama koje su ovde vidale rane Srbima i našu nesreću učinile manjom, ne žaleći se i ne žaleći sebe.
- Zanavek hvala i narodu Krfa, potomcima nesebičnih domaćina naših predaka. Bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek je utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek. Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijateljska grčka zemlja i grčko more.
Državna delegacija Srbije zatim je položila vence i cveće u Plavu grobnicu. Odzvanjali su Bojićevi stihovi, a bele kale, ruže i pokoja jabuka poletele su sa brodova u morsko plavetnilo. Prve taktove melodije "Tamo daleko" pevali su svi...
Predsednik Nikolić svečano je posle 30 godina otvorio i novu postavku u "Srpskoj kući" na Krfu i uručio Sretenjski orden predsedniku ove opštine, dok mu je načelnik ovog jonskog ostrva uručio titulu počasnog građanina.
.jpg)
OD PORAŽENIH - POBEDNICI
NA svečanosti povodom obnavljanja "Srpske kuće" i otvaranja izložbe "Srbi na Krfu od 1916. do 1918.", ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je podsetio na reči francuskog generala koji je proboj Solunskog fronta opisao kao "neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka, u kome je pobedio srpski pešak".
Ta usmerenost ka cilju, prema rečima Tasovca, motivisala je celu jednu generaciju da se obrazuje u Francuskoj i drugim evropskim zemljama i da se na taj način pripremi za mir i obnovu zemlje.
- Krf je, dakle bio mesto preloma, ostrvo na koje je kročila poražena Srbija i tačka u kojoj se sabrala i ujedinila pobednička Srbija - kazao je Tasovac.
.jpg)
DELEGACIJA SRBIJE
OSIM Nikolića, vence u Spomen-kosturnici na ostrvu Vidu položili su i predsednik opštine Krf Kostas Nikolazidis, Denis Kif, ambasador Velike Britenije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije, Kristin Moro, ambasadorka Francuske, kao i predstavnici mnogih udruženja. U državnoj delegaciji Srbije bili su i ministri Aleksandra Vulin, Ivan Tasovac i Zoran Đorđević, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević.
Ovim rečima se Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, obratio u ponedeljak prisutnima na komemorativnoj svečanosti povodom obeležavanja 100. godišnjice od iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva Krf i Vido.
- Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece - rekao je on. - Nepun kilometar dalje u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, Kraljevina Srbija: Narodna skupština, mitropolija, opštinske uprave, škole, poreska uprava, štamparija... i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa.
Sto godina kasnije veličanstvena tišina odzvanjala je Vidom.
Tišina koja se čuje i koju samo povremeno narušava udaranje talasa o ostrvske stene. Kolone Srba tiskale su ka Spomen-kosturnici, ponosni što su na ovom svetom mestu i posle stotinu leta. Sto godina uspomena, sećanja i ponosa na nezapamćenu hrabrost i izdržljivost srpskih vojnika. Njih su, kako je naglasio predsednik Nikolić, daleko u Srbiji čekali njihovi očevi i majke, braća i sestre, žene, deca, znajući da vojnike niko i ništa neće sprečiti da se vrate kući.
- Zanavek hvala i narodu Krfa, potomcima nesebičnih domaćina naših predaka. Bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek je utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek. Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijateljska grčka zemlja i grčko more.
Državna delegacija Srbije zatim je položila vence i cveće u Plavu grobnicu. Odzvanjali su Bojićevi stihovi, a bele kale, ruže i pokoja jabuka poletele su sa brodova u morsko plavetnilo. Prve taktove melodije "Tamo daleko" pevali su svi...
Predsednik Nikolić svečano je posle 30 godina otvorio i novu postavku u "Srpskoj kući" na Krfu i uručio Sretenjski orden predsedniku ove opštine, dok mu je načelnik ovog jonskog ostrva uručio titulu počasnog građanina.
NA svečanosti povodom obnavljanja "Srpske kuće" i otvaranja izložbe "Srbi na Krfu od 1916. do 1918.", ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je podsetio na reči francuskog generala koji je proboj Solunskog fronta opisao kao "neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka, u kome je pobedio srpski pešak".
Ta usmerenost ka cilju, prema rečima Tasovca, motivisala je celu jednu generaciju da se obrazuje u Francuskoj i drugim evropskim zemljama i da se na taj način pripremi za mir i obnovu zemlje.
- Krf je, dakle bio mesto preloma, ostrvo na koje je kročila poražena Srbija i tačka u kojoj se sabrala i ujedinila pobednička Srbija - kazao je Tasovac.
DELEGACIJA SRBIJE
OSIM Nikolića, vence u Spomen-kosturnici na ostrvu Vidu položili su i predsednik opštine Krf Kostas Nikolazidis, Denis Kif, ambasador Velike Britenije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije, Kristin Moro, ambasadorka Francuske, kao i predstavnici mnogih udruženja. U državnoj delegaciji Srbije bili su i ministri Aleksandra Vulin, Ivan Tasovac i Zoran Đorđević, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου