Тање коверте за суботичке директоре

Градско веће тражи штедњу, али нису заустављена нова запошљавања партијских кадрова

Суботица: да ли ће директори послушати препоруку Градског већа? (Фото А. Исаков)

Суботица – Суботичку јавност ових дана посебно занима да ли ће директорки „Погребног” бити смањена плата за око 13.000 динара. Ова сума, која многим суграђанима представља значајну ставку, ипак је тек „кусур” у односу на оно што треба да се добије. А то је порука да су сви директори јавних комуналних предузећа спремни да се повинују одлуци градоначелника и Градског већа макар она задирала и у њихова примања, иако није валидна.
Протеклих година Суботица је важила за град у коме градоначелник има највишу зараду у читавој Србији. Више од 153.000 динара Модест Дулић је примао до средине ове године када је на Градском већу одлучено да се његова као и зараде функционера у Градској управи смање од 10 до 20 одсто. Тада је најављено да је нелогично да директори појединих јавних предузећа и даље имају већу плату од градоначелника, те да треба и они да их смање.
Градско веће је 16. августа донело одлуку да се директорима комуналних кућа смање зараде од 10 до 20 одсто. Како нам је објаснила Сузана Дулић, руководилац Секретаријата за локални економски развој, комуналне послове и заштиту животне средине, донет је закључак којим се управним одборима препоручује да максимална зарада не може бити виша од градоначелникове, и то умањена од 10 до 20 одсто. У закључку је наведено да ће плата градоначелника бити 125.500 без минулог рада. Колико ће бити тањи директорски коверат зависи од предузећа до предузећа, јер се од Дирекције за изградњу Суботице, „Водовода и канализације”, „Чистоће и зеленила”, „Суботицатранса”, „Суботичке топлане” и „Суботицагаса” тражи да плата буде мања 10 одсто. За 15 одсто је мања плата директорима Завода за урбанизам, Паркинга, Суботичких пијаца, Погребног, Стадиона и Привредно-технолошких паркова. За петину је мања зарада директора Димничара, Палић Лудоша и Радио Суботице.
Седница Градског већа на којој је овај закључак донет није била отворена за јавност, иако је то предвиђено статутом, није објављен ни на званичној интернет-страници града, а као појединачни акт није ни објављиван у „Службеном листу”. Дакле, била је то преписка Градског већа са управним одборима, а нико од саговорника „Политике” није успео да објасни по ком правном основу с обзиром да управне одборе именује Скупштина, која је и оснивач ових јавних предузећа. Управо због тога, Градско веће одлучило се само за препоруку.
Сузана Дулић каже да су се управни одбори свих предузећа огласили и да су снизили плате директора, осим у случају „Погребног” и „Палић Лудоша”. Код овог потоњег, директор са платом од око 88.000 динара није ни имао потребе да је умањује, а управни одбор „Погребног” је сматрао да одлука није у складу са нормама које регулишу ову област. Ипак, на крају је и овај управни одбор смањио плату директорки која више неће примати 119.000 динара.
Према речима Снежане Пејчић, директорке Дирекције за изградњу Суботице, смањењем зарада ова фирма је уштедела 135.000 динара од септембра. Новац је остао у суми за зараде, и код овог предузећа, према речима Сузане Дулић, прелива се у градску касу јер је реч о индиректном кориснику буџета. Код осталих комуналаца, то што директор није понео кући као зараду остало је у маси новца за зараде и на самом предузећу је да одлучи како ће то да распореди. Да ли кроз стимулације, надокнаду за прековремени рад или на други начин, објашњава Дулић.
Међутим, какао каже начелница Градске управе Марија Ушумовић Давчик за „Политику”, тај новац не може да се прелије у исплате већ да ће се на крају године појавити неутрошен износ који ће у наредној години бити другачије распоређен, и да је то суштина ова препоруке. Она такође оштро одбија нагађања да су ова умањења била једини лек за нараслу администрацију, како у градској управи, тако и у комуналним предузећима која су, захваљујући широкој коалицији на власти, добила одједном по неколико помоћника и саветника директора. Из редова опонената може се чути да је најмање стотинак људи запослено на овај начин, а да турбулентне промене политичких ставова у Скупштини углавном могу да се повежу са новим радним местом у неком комуналном предузећу.– То није тачно, свако запошљавање, исто као и технолошки вишак и одлазак у пензију су раније припремљени, и Скупштина их је прихватила. Ниједно запошљавање није било изненада нити је наметнуто – тврди Марија Ушумовић Давчик.

Александра Исаков

објављено: 31.10.2013

Putin smenio Obamu na prvom mestu liste najmoćnijih političara u svetu

VAŠINGTON – Predsednik Rusije Vladimir Putin, prestigao je svog američkog kolegu Baraka Obamu, na danas objavljenoj "Forbsovoj" listi najmoćnijih političara sveta, našavši se na prvom mestu.

Ovo je prvi put za poslednje tri godine da se predsednik SAD našao na drugom mestu liste najmoćnijih magazina "Forbes".

Agencija Frans pres podsetila je da je Putin 13 godina dominirao Rusijom i da je ponovo izabran za predsednika u martu 2012.

Obama, s druge strane, piše francuska agencija, tek se izvukao iz 16-dnevne, mučne blokade vlade, izazvane budžetskom i dužničkom krizom u Vašingtonu.

„Putin je učvrstio svoju kontrolu nad Rusijom, dok je Obamu sačekao nezgodan period, ranije nego što je to uobičajeno za dvogodišnji predsednički mandat - poslednji primer: zbrka zbog blokade vlade”, piše „Forbs”.
AFP podseća da je Rusija dodelila azil bivšem agentu američke Nacionalne bezbednosne agencije Edvardu Snoudenu, kojeg SAD traže zbog objavljivanja poverljivih dokumenata. „Mesec dana kasnije, Putin je opet izvukao keca iz rukava, sprečivši Obamu da napadne Siriju zbog proizvodnje hemijskog oružja”, ocenjuje agencija.

Predsednik Kine Xi Jinping je na trećem mestu, dok je na četvrtom mestu novo lice svetske politike, poglavar katoličke crkve Papa Francisko.

Najmoćnija žena sveta, nemačka kancelarka Angela Merkel je na 5. mestu Forbesove liste

Srbija: Manje novca za pomoć gradovima i opštinama

BEOGRAD - Budžet ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave neće biti veći od šest milijardi dinara za 2014. godinu, a to će otežati mogućnost pomaganja opštinama i gradovima, ocenio je u utorak resorni ministar Igor Mirović. 

Na trećem samitu gradonačelnika, predsednika opština i privrednika, Mirović je kazao da će iz budžeta ministarstva 500 miliona dinara biti odvojeno za ulaganje u poslovnu infrastrukturu gradova i opština - izgradnju radnih, poslovnih i industriskih zona, pomoći u projektovanju i pripremi projektne dokumentacije.                

To bi trebalo da privuče domaće i strane investitore, da predstavi ključ nove ekonomske snage, ali i smanjenja broja nezaposlenih, poručio je ministar.                     

Lokalne samouprave pritom moraju pristupati racionalno projektima i ulagati novac u projekte koji donose dobit. Novac se često ulagao u projekte koji nisu imali razvojni karakter i donosili dobit, a to, dodao je, ne doprinosi punom razvoju lokalnih samouprava.               

Ministarstvo je zacrtalo završetak važnih projekata, kao što je put od Kragujevca do Batočine, pri kraju je projektna dokumentacija za deonicu Pojate-Preljina, a u planu je i izgradnja puta od Novog Sada do Rume, rekao je Mirović.                       

Kada je reč o finansiranju lokalnih samouprava, on je kazao da je i pored najava radikalnog poreskog sistema, ključno opredeljenje da se u poresku reformu ide postepeno, i da ta reforma bude sprovedena na osnovu više faza analiza efekata smanjenja poreza na zarade.              

Neće biti snažnog finansijskog udara na potencijale gradova i opština, ali oni moraju da se pripreme da zarađuju novac, naveo je Mirović.

"Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima budžeta za narednu godinu nastojati da pomogne lokalni i ekonomski razvoj, finansirati sa opštinama i gradovima razvoj lokalne poslovne infrastrukture, zatim razvoj infrastrukture preko kredita Evropske investicione banke, završetak započetih regionalnih ali i lokalnih infrastruakturnih projekata, i početak novih", nabrojao je ministar.                      

On je kazao da će se tragati za novim izvorima finansiranja, jer je Srbija iznad gornje granice zaduženosti, i zato je opredeljenje Vlade, da se traže novi izvori finansiranja, da kreditni aražmani budu u drugom planu a da prednost da koncesijama i javnom privatnom partnerstvu.         

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen je kazao da će banka nastaviti da podržava Srbiju po pitanju bilo kakve strategije za poboljšanje položaja siromašnih opština, i da je počet proces analiza finansijskog uspeha opština.                 

On je kazao da je u Srbiji uočljivo da se ostvaruje proces decentralizacije, što pokazuje da se odgovornost prebacuje na lokalne samouprave. Verheijen je naveo da opštine kontrolišu svoj kapital što je značajno u kontekstu ekonomskog razvoja.                    

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović je kazao da postoji više izvora finansiranja za lokalnu amoupravu, kao što su unutrašnji izvori, državni fondovi, javno-privatna partnerstva i međunarodna sredstva, ali i kreditiranje.                       

Prema njegovim rečima, sopstveni izvori finansiranja osciliraju i to je najveći problem poslednjih godina, jer se nikad ne zna na šta se može računati, posebno kada se radi o projektima koji se rade u više faza kroz nekoliko godina.                           

U ovu oblast spada i prodaja imovine u vlasništvu opština i prihod od komunalnih usluga, koji nije budžetski prihod za finansiranje projekata, ali smanjuje opterećenje lokalnih budžeta koji moraju da održavaju u životu ta preduzeća, objasnio je Paunović.

Kada je reč o državnim fondovima, Paunović je kazao da postoje takođe problemi oko finansiranja, čak i ako lokalna samouprava ima sredstava da plati projekat, te se ništa ne može planirati.                 

Međunarodni izvori finansiranja su u ovom trenutku zanemarljivi, dok javno-privatna partnerstva, iako prisutna i sa potencijalom, uglavnom prate kontroverze i neke zakonske prepreke.             

Paunović je dodao da su problemi i izazovi sa kojima se suočavaju lokalne samouprave pri realizaciji projekata, stalne promene zakona, prenošenje vlasi na lokalni nivo bez prenošenja sredstava, nesigurnost finansiranja, ali i sporo provođenje javnih nabavki.

Σερβικά εύσημα σε Σαμαρά: «Έχουμε ακούσει καταπληκτικά πράγματα για σας»

30/10/13 - 14:50

1

Τις προσπάθειες που καταβάλλει η ελληνική κυβέρνηση και ο λαός για να βγει η χώρα από την κρίση εξήρε ο αναπληρωτής πρωθυπουργός της Σερβίας, Αλεξάντερ Βούκιτς, κατά τη συνάντησή του με τον πρωθυπουργό, Αντώνη Σαμαρά, στο Μέγαρο Μαξίμου.
«Έχω ακούσει καταπληκτικά πράγματα για σας, και βλέπω ότι το τελευταίο διάστημα έχετε κάνει πολύ καλή δουλειά» τόνισε ο κ. Βούκιτς.
Από την πλευρά του, ο κ. Σαμαράς σημείωσε πως «κάνουμε ό,τι μπορούμε, για να βγούμε από την κρίση», επισημαίνοντας τις θυσίες που έχουν γίνει.
«Τώρα όλοι περιμένουν πρακτικά αποτελέσματα» είπε ο πρωθυπουργός, υπενθυμίζοντας, παράλληλα, το πολύ καλό επίπεδο, στο οποίο βρίσκονται οι σχέσεις των δύο χωρών.

Cena vile u Moskvi 8.000 puta veća od najjeftinije kuće

MOSKVA - Najjeftinija kuća u regionu Moskve može se kupiti za 250 hiljada rubalja (5.700 EUR), dok za najskuplju kuću koja je ovih dana u ponudi treba izdvojiti 2 milijarde rubalja (oko 45.6 miliona evra).

Prema portalu Cottage.ru, najjeftinija kuća se nalazi, u regionu Smolenska, uz autoput prema Belorusiji.

Za nešto veću cenu, 300 hiljada rubalja (oko 6.800 evra) može se na periferiji regiona Moskve, na placu od 5 ari, kupiti skromni stambeni prostor od 40 kvadrata. Da Rusi rado kupuju nekretnine na selu pokazuje i podatak da je od 9 kuća u ovom selu, sedam prodato u kratkom roku, uglavnom vlasnicima koji tu borave u letnjim mesecima.

Na nešto udaljenijoj lokaciji od centra Moskve, uz autoput prema Letoniji za istu cenu na prodaju je ruševna kuća i 10 ari placa, a stotinjak kilometara od glavnog grada za 400 hiljada rubalja može se kupiti seosko gazdinsvo koje uključuje šumu kroz koju protiče reka.

Trenutno najskuplja kuća za prodaju, sa cenom od 26.000 po metru kvadratnom, nalazi se u elitnom naselju Žukovki,  udaljenom 9 km od centra grada.

Kuća, površine 1.750 kvadratnih metara, uz 80 ari placa, poseduje kućni bioskop, bazen, bilijar salu, saunu, tursko kupatilo, a u dvorištu vile je i kuća za pomoćno osoblje, površine 250 metara kvadratnih. Troškovi održavanja ove elitne nekretnine iznose preko 2 miliona rubalja (45.600 EUR).

Izjava starijeg vodnika Jorgosa Kakunisa

http://www.youtube.com/v/doOF2mXC-H0?autohide=1&version=3&attribution_tag=ep-qpGEayJVUMWjEnkxfHw&autohide=1&feature=share&showinfo=1&autoplay=1

Greek Special Forces in Serbia / Oct 2013 (part 2)

http://www.youtube.com/v/-YhFxlwMoQM?version=3&autohide=1&autoplay=1&showinfo=1&attribution_tag=YRfBJvjZ9aBxKip5hpR6-A&feature=share&autohide=1

Paušalni porez veći do 50 odsto, zanatlije zatvaraju radnje

BEOGRAD - Preduzetnicima koji plaćaju paušalni porez stiglo je rešenje sa obavezom i većom od 50 odsto nego prethodne godine, piše "Blic".

U Poreskoj upravi kažu da ovakav namet zavisi od prosečne zarade u opštini, a poslodavci da nije korektno da oni koji loše posluju trpe i zbog kompanija sa visokim platama.

Frizerski salon Božice iz Inđije neće raditi od ponedeljka. Tada će biti i obrisan u Agenciji za privredne registre, a okidač za ovakvu odluku Božici je bilo oktobarsko poresko rešenje.

"Prošle godine sam plaćala paušalni porez od 9.995 dinara mesečno. Nedavno mi je, međutim, stiglo rešenje na 15.800, što je rast za 52 odsto. Godišnje je to osam plata koje dajem radnici, pa kad sve saberem, više nemam računa da radim" - priča Božica.

Sagovornica “Blica” kaže da su joj u Poreskoj upravi objasnili da su na njene obaveze povećane zbog rasta prosečne zarade u Inđiji, ali da ona ne može da prihvati i da doživljava krah jer mnoge kompanije u ovoj opštini imaju velike plate.

U Inđiju su inače poslednjih nekoliko godina došle kompanije poput "Henkela", "Izoterma", "Gas-teha", nemačkog "Tisen-Krupa", italijanske "Farmine"...

U Poreskoj upravi objašnjavaju da visina paušalnog poreza zavisi od prosečne mesečne zarade u opštini. Izuzetno, ali od uticaja može biti i prosečna zarada u opštinama u okviru istog okruga.

Prošle godine u Inđiji je svaki zaposleni zarađivao 46.495 dinara prosečno. S obzirom, međutim, na ekonomsku snagu ove opštine, ali i prosečnu zaradu u ovom okrugu, polazna osnovica za Inđiju bila je 49.109 dinara - kažu u Poreskoj upravi za “Blic”.

Dodaju i da se ovakav kriterijum primenjuje ukoliko je mesečna zarada u opštini manja ili veća za više od deset odsto od prosečne zarade u zemlji.

Na pitanje da li je korektno da jedan frizer u Inđiji trpi zbog dobrih zarada u ovoj opštini, Milica Bisić, profesor Javnih finansija i poreski stručnjak, kaže da rešenje postoji.

"Žalba da je dobio visok porez paušalcu daje i pravo da vodi knjige. Poreske obaveze tako će biti tačno u skladu sa onim koliko je radio, pa ih neće ni biti ukoliko je ostvaren gubitak" - kaže Bisić za “Blic”.

Milica Bisić takođe kaže i da kriterijume za visinu paušalnog poreza određuje Vlada i da je njegovu zavisnost od zarade u opštini odredila ranijih godina.

Prema podacima Agencije za privredne registre samo u avgustu je ugašeno 940 preduzetničkih radnji. Od početka godine iz registra je obrisano više od 17.000 preduzetničkih radnji, što je oko 2.000 mesečno. Preduzetnici su najčešće gasili restorane, trgovinu na malo u nespecijalnizovanim prodavnicama, frizerske i kozmetičke salone, radionice za popravku vozila, taksi prevoz, trgovinu odećom...

Ko može biti paušalac

Paušalno oporezivanje mogu tražiti preduzetnici čiji je ukupan godišnji promet manji od 3.000.000 dinara. To znači da poreznicima ne treba dokazivati prihode i rashode, već da ih oni sami procenjuju

Криза затвара бутике по Новом Саду

(Фото: Мондо)

у Економија 29. октобар 2013. 3 Коментара 41 Прегледа

inShare0

1

Криза затвара бутике по Новом Саду

Нови Сад – У центру Новог Сада све више радњи ставља катанац на врата. Економска криза испразнила је и већину тржних центара у овом граду.
Економска криза узима данак у Новом Саду, а шетачима пада у очи да све више радњи са одећом и обућом ставља катанац на врата.
На главној „штрафти“, у Змај Јовиној улици, локали по пасажима углавном су затворени. Тужна је и слика Спенса који је некада био „мека“ за купохоличаре, док „Париски магазин“ делује сабласно.
Мондо

Η ΕΕ ανοίγει ταμεία για τον τομέα της γεωργίας προς τη Σερβία

Uto, 10/29/2013 - 18:02 -- MRS

«Η Σερβία θα έχει σύντομα τη δυνατότητα να αντλεί ετησίως 60 έως 70 εκατομμύρια ευρώ από τα προενταξιακά (IPA) ταμεία της ΕΕ», δήλωσε στις Βρυξέλλες ο υπουργός Γεωργίας Dragan Glamočić. Επιπλέον, ο ίδιος δήλωσε, μετά τη συνάντηση με τον Ευρωπαίο Επίτροπο για την Υγεία και την Προστασία των Καταναλωτών Tonio Borg και τον Γενικό Γραμματέα για τη Γεωργία Jerzy Pleva, ότι αναμένει πως οι γεωργοί στη Σερβία, ήδη από το επόμενο έτος θα είναι σε θέση να υποβάλουν αίτηση για τα κεφάλαια αυτά. Ο Glamočić εξήγησε ότι πρόκειται για 60-70 εκατομμύρια ευρώ ετησίως, ποσό το οποίο προορίζεται να βοηθήσει τους γεωργούς να προετοιμαστούν για τον ανταγωνισμό στην ΕΕ, όταν η αγορά της Σερβίας γίνει ανοικτή για ελεύθερη εισαγωγή προϊόντων από την Ένωση. Τέλος, ο Glamočić ανέφερε ότι η προϋπόθεση για αυτά τα ταμεία είναι η δημιουργία του κεντρικού εργαστηρίου αναφοράς.

У Србију треба да стигне чак 7 милијарди евра руских инвестиција

Русија и Србија(Фото: Глас Русије)

у Вести, Економија 29. октобар 2013. 17 Коментара 178 Прегледа

inShare0

1

У Србију треба да стигне чак 7 милијарди евра руских инвестиција

Београд – У среду се у Москви одржава велика српско-руска инвестициона конференција на којој ће потенцијалним улагачима бити представљено преко 70 конкретних пројеката из свих сектора привреде Србије, од енергетике и пољопривреде до туризма, чиме би се у најбољем случају у Србију слило чак око 7 милијарди евра руског капитала, што би значило истински препород за српску економију какав није виђен у последњих неколико деценија.
Наиме, ради се о томе да поменуту инвестициону конференцију у главном граду Русије организује Привредна комора Србије у сарадњи са руском Трговинско-индустријском комором, и то уз подршку влада две земље.
Пред више од сто руских компанија које су до сада званично потврдиле своје учешће на конференцији, биће показане десетине пажљиво одабраних пројеката српских предузећа, институција и локалне самоуправе, а сваки пројекат ће бити представљен на ефикасан и језгровит начин, то јест са највише пет слајдова, пред заинтересованим бизнисменима из Руске Федерације. Укупна вредност наведених пројеката износи импресивних седам милијарди евра, а уколико се сви они реализују, то би престављало изузетан подстрек за посусталу српску привреду.
Иначе, да би се стекла права слика о томе, о каквој колосалној суми новца је реч, подсетимо се на чињеницу да је то најмање 12 пута већи износ од свих досадашњих директних страних инвестиција у Србији током ове године.
То ће бити први пут да се руским инвеститорима нуде сасвим конкретни пројекти, а вероватно најатрактивнији међу њима су они из области енергетике и туризма. При том, највише новца би из Русије могло да стигне управо за енергетске пројекте попут изградње нових хидроелектрана и термоелектрана, као што су «Ђердап 3» и термоелектране «Ковин» и «Штаваљ», као и за још десетак пројеката само из те области. Поред тога, руским улагачима ће бити представљена могућност да између осталог инвестирају милионе евра и у производњу српског воћа, поврћа и лековитог биља, а помиње се и изградња речних лука и туристичких центара.
Укупно ће на сутрашњој српско-руској инвестиционој конференцији тамошњим компанијама бити понуђено 11 пројеката из области енергетике и пољопривреде, као и 26 пословних предлога из области индустрије, те 23 пројекта у сфери туризма и грађевине, али ни то није све.
Да би дао свој допринос овом важном скупу, у Москву је данас допутовао и председник Србије Томислав Николић, који ће након разговора са руским председником Путином, својим личним присуством потврдити значај који би ова Инвестициона конференција могла имати за будући развој српске привреде.
Дакле, ако све протекне онако како је предвиђено, и ако сви понуђени пројекти, или барем они најважнији, пробуде интерес код руских инвеститора, онда ће са Истока у српску економију у блиској будућности да буде упумпано читавих 7 милијарди евра руског капитала.
Не треба ни наглашавати шта би то значило за земљу као што је Србија, у коју је 2013. године по званичним подацима ушло само око пола милијарде евра страног капитала, што је сасвим недовољно за опоравак угашене привреде. Управо зато би требало држати палчеве да највећа српско-руска инвестициона конференција у Москви која је икада до сада била организована, резултира привлачењем свежег руског капитала, што је један од кључних предуслова одрживог економског раста Србије.
Ратко Паић / Глас Русије

Βελιγράδι: Διεθνής συνάντηση για την παραπέρα ανάπτυξη της πολιτικής και της στρατιωτικής συνεργασίας

Pon, 10/28/2013 - 19:40 -- MRS

Σήμερα στο . Βελιγράδι, στην έδρα του Γενικού Επιτελείου του Στρατού της Σερβίας, άρχισε Διεθνής συνάντηση για τις σχέσεις και για την παραπέρα ανάπτυξη της πολιτικής και της στρατιωτικής συνεργασίας, με συμμετοχή εκπροσώπων δέκα κρατών. Οι συμμετέχοντες σ’αυτή την συνάντηση και στο φροντιστήριο, στο οποίο δίνουν διάλεξη εκπαιδευτές από τον Καναδά και την Ολλανδία, πρόκειται να εξεταστούν οι σημερινές προκλήσεις για την ασφάλεια στο τοπικό, περιφερειακό και σφαιρικό επίπεδο. Εκτός από παράγοντες του Υπουργείου Άμυνας Σερβίας και άνδρες του Στρατού της Σερβίας, το ίδιο φροντιστήριο παρακολουθούν και άνδρες των Ένοπλων Δυνάμεων της Βοσνίας/Ερζεγοβίνης, της Κροατίας, του Μαυροβούνιου, των Σκοπίων, της Ρωσίας, της Ουκρανίας, της Ουγγαρίας, της Γεωργίας και του Λιβάνου.

Uskoro na tržištu uređaj za proizvodnju srpskog kajmaka

BEOGRAD - Srbija bi uskoro mogla da dobije uređaj za proizvodnju kajmaka ujednačenog i vrhunskog kvaliteta, koji bi, kako ističu autori patenta, imao "prođu" na svakom tržištu i postao nacionalni brend.

Na ideju da konstruišu takav uređaj došli su profesor Ognjen Maćej i inženjer Dušan Marković, a njihov patent će omogućiti povećanje proizvodnih kapaciteta, uz zadržavanje autohtonog načina proizvodnje.

Proizvodnja kajmaka u Srbiji sada je dosta usitnjena, a kako je ukazao Maćej, najveći problem je mikrobiološka slika kajmaka, budući da se priprema na otvorenim prostorima, takozvanim katunima, uglavnom na planinama.

"Zbog toga smo došli do ideje da napravimo uređaj koji bi omogućio da se dobije kajmak ujednačenog, odnosno standardnog kvaliteta, da se proizvodi na izvorni način kako bi se sačuvale sve njegove senzualne karakteristike i hemijski sastav, a da mu se obezbedi dobra mikrobiološka slika", naveo je Maćej.

Prednost uređaja je i njegova ekonomska opravdanost, jer omogućava da se proizvede veća količina kajmaka na manjem prostoru.

Kajmak se proizvodi samo u pojedinim delovima zemlje, pre svega u zlatiborskom, užičkom i kraljevačkom području.

Proučavajući užički kajmak, zlatarski sir i svrljiški sir, u sklopu projekta Ministarstva nauke, tvorci patenta su u toku istraživanja na tim područjima zaključili da je kajmak veoma dobrog kvaliteta, ali da se razlikuje po hemijskom sastavu, količini masti ili proteina.

"Tu smo dobili ideju da napravimo patent vertikalnog tipa, ali već uveliko pravimo i uređaj horizontalnog tipa, sa pokretnom trakom i većeg kapaciteta", objasnio je Maćej.

Patent treba da podstakne proizvodnju kajmaka u brdsko-planinskim područjima, u kojima klima pogoduje proizvodnji kvalitetnog mleka i da se na taj način ožive sela, a mladi motivišu da ostanu na selu i podstakne osnivanje malih radionica.

Na taj način stvorila bi se mogućnost da otkupe mleko na manjem prostoru, da ga lako transportuju i da se kajmak proizvodi tokom cele godine, objavljeno je u Agrobiznis magazinu.

Proizvodnja kajmaka je ograničena na mali broj zemalja, na primer Hrvatska i Slovenija ne proizvode kajmak, i tu prednost treba iskoristiti, smatra Maćej. Kako je dodao, Srbija može biti poznata po kajmaku kao izvornom proizvodu, kao što je Švajcarska poznata po proizvodnji sira, Holandija po gaudi, Italijani po sirevima sa plemenitim belim plesnima, gorgonzoli, rokforu...

Cilj tvoraca patenta je da drugima daju šansu da nastave da rade na projektu i da usavršavaju proizvodnju kajmaka. Prilikom izrade uređaja pomagalo im je 40 saradnika, a trogodišnje istraživanja proizvodnje užičkog kajmaka i zlatarskog i svrljiškog sira finansiralo je Ministarstvo nauke.

Uređaj je kapaciteta 100 litara. U kadice se sipa mleko, nakon formiranja kore, kajmak se skida i pomoću cevi, mleko se šalje u prihvatni sud u kojem se pravi sir. Uređaj omogućava i strujanje vazduha, kako bi se formirala kora.

Unutra su postavljene i UV lampe, kako bi se i unutrašnja površina uređaja sterilisala od mikoroorganizama. Protok vazduha je optimalan kako bi se što bolja formirala kora, odgovarajuće debljine i vlažnosti. Takođe postoji i sistem za hlađenje, koji treba da ohladi koru i omogući očvršćivanje masti kako bi se kora lako skinula.

Mašina ima uređaj za pranje koji pod pritiskom pumpe pere ceo sistem koji je zatvoren, ne mora da se pere ručno i to je suština cele priče.
Proces formiranja kajmaka sa hlađenjem može da traje do 24 sata, dok bi u individualnoj proizvodnji to trajaloi do 12 sati duže. Skraćivanje procesa proizvodnje je ekonomski opravdano, a kvalitet kajmaka bolji

КОСОВО ЈЕ СРБИЈА: Навијачи са Кипра одговорили премијеру Турске!

Навијачи кипарског Анортозиса феноменалном кореографијом на мечу одбојкашке Лиге шампиона против Фенербахчеа поручили су да је Косово Србија.
Навијачи Анортозиса из Фамагусте, града који је била центар турске инвазије 1974. године и поделе Кипра, на трибини су окачили поруке “Слобода за Фамагусту”, “Грчка – Србија – православље” и “Косово је Србија”.
Грци су на тај начин реаговали на скандалозну изјаву премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана да је “Косово Турска, а Турска Косово”.

Δεν κάνω πια τις απαραίτητες εξετάσεις. Μόνο το σταυρό μου...

στις Κυριακή, 27 Οκτωβρίου 2013 - 7:21 μ.μ.

Πριν λίγες ημέρες διάβαζα σε ένα άρθρο ότι ένα από τα πρώτα που έκοψαν οι Ελληνες στα χρόνια του μνημονίου είναι η παρακολούθηση της υγείας τους, η οποία πέρασε σε δεύτερο αν όχι και τρίτο, φόντο.

Του Στρατή Μαζίδη

Όταν σε καίει το σήμερα, όταν δε σε αφήνει η καθημερινότητα να αναπνεύσεις, πώς θα ασχοληθείς με τα άλλα;

Κι έπειτα για ποια υγεία μιλάμε; Με τη μισή Ελλάδα άνεργη που σημαίνει εν πολλοίς δίχως περίθαλψη και εν όλω δίχως πόρους για το κάτι παραπάνω αν χρειαστεί;

Κάπως έτσι συνέβη να συναντηθώ με έναν αναγνώστη πριν λίγες ημέρες ζητώντας μου αν μπορώ να γράψω κάτι.

Η υγεία του βεβαρημένη και ο ίδιος όχι στην καλύτερη κατάσταση. Είχε μια αξιοπρεπή εργασία αλλά η ευκαιρία της κρίσης έδωσε τη δυνατότητα σε αρκετούς να απομακρύνουν προσωπικό που το θεωρούσαν βαρύδι από οικονομικής άποψης.

“Γιατί να έχεις εργαζόμενο που σου στοιχίζει Χ ποσό όταν μπορείς να έχεις κάποιον με Χ/3;” μου σχολίασε ο αναγνώστης.

Ο ίδιος τρέχει πλέον από το πρωί έως το βράδυ για να μπορέσει να ανταπεξέλθει ανταποκρινόμενος πλέον μόνο στα απαραίτητα.

“Κι η υγεία σου;” τον ρώτησα. “Πώς πάει;”.

“Ούτε ξέρω, ούτε με ενδιαφέρει. Έχω πάψει αυτό που λέμε προληπτική ιατρική, άλλωστε όποιος ψάχνεται, βρίσκει!” μου είπε.

“Κι αν βρεις;”

“Κι αν βρω, πώς θα ανταπεξέλθω στο κάτι παραπάνω που μπορεί να χρειαστεί; Δεν έχω πια αυτή την...πολυτέλεια κι ούτε θα ήθελα πεθαίνοντας να ξεπαραδιαστώ κι από πάνω”.

“Παράτησες λοιπόν τον εαυτό σου;” τον ρώτησα.

“Όχι αλλά κατάλαβα ότι λίγα πράγματα μπορούσα και πριν να κάνω. Κάθε πρωί λοιπόν που ξυπνάω κάνω το σταυρό μου γιατί ξημερώθηκα κι εγώ κι η οικογένειά μου καλά, που στέκομαι όρθιος. Και το βράδυ σαν έρθει, ευχαριστώ το Θεό που πέρασε καλά η ημέρα και η νύχτα μας βρήκε γερούς με την ευχή έτσι πάλι να ξημερώσουμε. Κι όλα τα άλλα, ας τα αναλάβει Εκείνος.

Απλά είναι πράγματα...”

БИА: Џихадисти из Сирије велика претња по безбедност Србије!

БЕОГРАД- Одлазак српских држављана да ратују у иностранству, посебно у исламским земљама, постаје безбедносна претња за Србију и за регион због ризика од екстремних идеологија и тероризма.
На тај проблем указао је недавно заменик директора БИА Драган Марковић. Две хиљаде километара до ратишта у Сирији прешло је неколико десетина грађана Србије, показују процене Безбедносно-информативне агенције.
-Били смо сведоци дешавања у Санџаку, да су неки људи одлазили и нажалост, погинули су на тим ратиштима, сахрањени су у Новом Пазару, каже Расим Љајић, председник Социјалдемократске партије Србије.
Регрутни центри више нису нужни. Путем интернета, могуће је мобиласати људе широм света да ратују вођени верским фанатизмом или за новац.
-Постоји могућност за микс та два разлога, социјално-економски и последицом тог разлога једноставно лакше буду изманипулисани од стране тих организација које на један веома тенденциозан и искривљен начин тумаче веру, каже Иван Костић, исламолог.
Они који преживе ратну трауму на страним ратиштима, „пси рата“, како их зову, враћају се са ожиљцима који тешко зарастају.
-Они су врло често промотери најрадикалнијих политичких и идеолошких опција и самим тим представљају претњу за цео регион, тврди Костић.
Зато ће, поручује Расим Љајић, СДПС Скупштини Србије предложити измену кривичног законика тако да се ратовање наших грађана у иностранству кажњава као тешко кривично дело – за организаторе пет, борцима три године затвора.

Стручна јавност је подељена.
-Сматрам да би држава Србија због свог хетерогеног састава становништва када је у питању вера морала да донесе једну такву законску одредбу“, каже Мирослав Лазански, војни аналитичар.
Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику каже да је такав закон тешко применити у Србији.
-У Србији постоје фирме које врше обуку и шаљу људе на различита места где се одвијају ратни сукоби, као што су Ирак и Авганистан и то већ траје неколико година и процена је да је већ неколико хиљада људи нашло ухлебљење на тај начин, сматра Петровић.
Повратници са ратишта пореклом са Балкана посебну су претња због своје европске физиономије. Стручњаци их препознају као „Белу Ал Каиду“.
И у парламенту Босне и Херцеговине чује се предлог да се ратовање у иностранству забрани. У Безбедносно-информативној агенцији сазнајемо да се на међународном нивоу разматра предлог да се повратак ратника у земљу спречи одузимањем држављанства.

Danas je Sveta Petka

Autor: Beta

Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

27.10.2013. | 00:15 0

A- A A+

Foto: Ilustracija

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas

MMF: U Srbiji bolje, eventualno, za tri godine

VAŠINGTON - Srpska ekonomija se oporavlja iz recesije, ali su pred njom i dalje veliki izazovi a sada je najvažnije da se smanji fiskalni deficit, što je "uslov svih uslova" za postepeni ekonomski oporavak koji bi mogao da počne 2016. godine, rečeno je Tanjugu u sedištu Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu.

U ovom trenutku glavni cilj je da se javni dug stavi pod kontrolu, tako da sada slede dve do tri godine smanjivanja fiskalnog deficita, pa bi od 2016. godine mogla da se očekuje stabilizacija i početak rasta životnog standarda, navode u MMF-u .

U polugodišnjem izveštaju Fonda stoji da je u Srbiji došlo do snažnog rasta izvoza auto industrije i da inflacija jenjava, ali se upozorava na visoku nezaposlenost, koja je i dalje značajno iznad 20 odsto, što je razlog za povećanu brigu.

"Visoki fiskalni deficit, uz strukturno usko grlo umanjuje ukupnu kompetitivnost i ograničava potencijale za rast Srbije", ocenjuje MMF.

Srbija, prema proceni Fonda, ove godine ima stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto i tako će biti i narednih nekoliko godina, ali bi boljitak, kako se navodi, u narednom periodu trebalo da se oseti, jer se očekuje povećanje BDP sa šest na osam hiljada dolara po stanovniku.

Opitimizam postoji kada je reč o inflaciji, pošto je ona svedena na ispod pet odsto i takav trend se očekuje i naredne godine.

Procene MMF-a kažu da bi inflacija ove godine mogla biti oko četiri odsto a da bi u daljem srednjoročnom perodu pala na 3,5 odsto.

Kada je u pitanju celokupan region centralne, istočne i jugoistočne Evrope, MMF smatra da se svuda očekuje sporiji rast u narednim godinama i da ne treba brzo očekivati da se životni standard ljudi iz tog regiona izjednačni sa standardom "bogatijih zapadnih suseda".

Naredni izveštaj MMF-a, sa novim prognozama, biće predstavljen u aprilu 2014.

„Јужни ток” тече по плану

Јужни ток (Фото: Б92)

у Економија 26. октобар 2013. 2 Коментара 32 Прегледа

inShare0

„Јужни ток” тече по плану

Београд / Москва – Почетак градње магистралног гасовода Јужни ток требало би да почне у децембру ове године како је и предвиђено акционим планом који је „Гаспром” потписао са српским партнерима. Прве количине гаса требало би да буду испоручене 2016. године, потврдили су јуче „Политици” у седишту ове руске компаније у Москви.
Према томе, додају у одговорима добијеним електронском поштом, реализација пројекта се одвија по плану и одлука да ће Јужни ток бити изграђен у Србији више се не доводи у питање. Одлука је коначна. О механизму финансирања деонице кроз нашу земљу још се разговара, али ни одговори на то питање нису непознати.
Од када је, објашњавају у руском „Гаспрому”, „Србијагас” затражио инвеститоре за овај пројекат, овај гасни гигант је понудио да финансира изградњу гасовода кроз Србију у вредности од 1,7 милијарди евра. Те паре би Русима биле враћене од прихода добијених од транзитних такси када почну да пристижу.
Упитани, да ли то значи да ће у случају да Србија не буде имала пара да плати градњу, бити повећано учешће руске стране у српском делу гасовода, у „Гаспрому” кажу, да таква понуда неће утицати на споразуме, нити на акциони план који се већ спроводи. Поделом удела у компанији „Јужни ток” Србија има 49, а „Гаспром” 51 одсто, како је и предвиђено међудржавним уговором.
На питање да ли је фирма за градњу Јужног тока Србија регистрована у Швајцарској како би се лакше износиле паре уз Србије, како се често спекулише у јавности, у „Гаспрому” објашњавају, да је међудржавни споразум Русије и Србије садржао могућност избора где ће се регистровати заједничка деоничарска компанија.
У „Гаспрому” објашњавају да не постоји ништа необично у томе што је Швајцарска одабрана за регистрацију заједничког предузећа које треба да управља овим паневропским инфраструктурним пројектом без преседана. Стабилно правно и законодавно окружење у Швајцарској обезбеђује гаранције инвеститорима и омогућава оперативну независност, истичу у овој гасној компанији.
У „Гаспрому” кажу да нису уочили проблеме који би могли да успоре или обуставе градњу Јужног тока кроз Србију, па ни то што се не креће у реструктурирање јавног предузећа „Србијагас” с којим граде овај гасовод.
Што се тиче реструктурирања „Србијагаса”, кажу, да је то интерни проблем Србије у који се „Гаспром” не меша. Извесно је само да то сигурно не угрожава однос са српским партнерима, нити напредак Јужног тока.
Пројекат без обзира на све иде према плану и све се чини да се на време стартује како с градњом српског дела, тако и остатка гасовода како на обали тако и под водом. Компанија одговорна за обалски део гасовода недавно је добила одобрење детаљног распореда изградње, а одобрен је и дугорочни буџет компаније. Потврђено је и да ће линија по дну Црног мора бити пуштена у рад пре краја 2015. године.
На питање да ли се са српском страном разговора да „Србијагас” постане равноправан власник у „Југоросгасу”, односно да се Србији врати 25 одсто удела у овом предузећу преко ког се купује гас у Србији, у „Гаспрому” кажу, да нису у позицији да коментаришу дешавања у Србији.
Ј. Петровић Стојановић / Политика

Το χρονικό μιας προαναγγελθείσας οικονομικής καταστροφής

Το χρονικό μιας προαναγγελθείσας οικονομικής καταστροφής

Φωτογραφία του Γιάννη Σίμου, Βελιγράδι 2005

Την ώρα που η οικονομική πολιτική της Ελλάδας προσανατολίζεται στις ξένες επενδύσεις και τις ιδιωτικοποιήσεις, ενδιαφέρον παρουσιάζει το παράδειγμα της σερβικής οικονομίας (με τις ομοιότητες και τις ιδιαιτερότητές της).

Η πτώση του Μιλόσεβιτς τον Οκτώβριο του 2000, που ακολούθησε την ήττα του στις εκλογές του προηγούμενου μήνα, οδηγεί στο σχηματισμό της πρώτης μη κομμουνιστικής κυβέρνησης στην ιστορία της χώρας. Το μήνυμα του διαδόχου του, Βόισλαβ Κοστούνιτσα, στο σερβικό λαό στις 5 Οκτώβρη, ξεκινά με τη φράση: «Καλησπέρα απελευθερωμένη Σερβία».

Μαζί με το απολυταρχικό καθεστώς του Σλόμπονταν Μιλόσεβιτς παύει και η διεθνής απομόνωση της χώρας, στην οποία είχε βυθιστεί για χρόνια.

Η παράδοση του πρώην ηγέτης της, καθώς και των σερβοβόσνιων ηγετών, στο Διεθνές Δικαστήριο της Χάγης για εγκλήματα πολέμου, θα σημάνει και την πολυπόθητη χορήγηση οικονομικής βοήθειας στη Γιουγκοσλαβία, που παραπαίει.

«Τελευταίος στόχος του ΝΑΤΟ: Η οικονομία της Γιουγκοσλαβίας»

Αυτός είναι ο τίτλος άρθρου του Michael Dobbs στην Washington Post στις 25/4 του 1999. Η ανταπόκρισή του για τις οικονομικές επιπτώσεις των βομβαρδισμών είναι χαρακτηριστική:

«Η οικονομία, που ήδη παραίπεε υπό την πίεση των οκταετών διεθνών κυρώσεων και των δεκαετιών της κακοδιαχείρισης, τώρα αποσυναρμολογείται κομμάτι κομμάτι. Γιουγκοσλάβοι αξιωματούχοι υποστηρίζουν πως οι απώλειες από τους βομβαρδισμούς έχουν αγγίξει τα $100 δις, ενώ σύμφωνα με εκτιμήσεις οι βομβαρδισμοί έχουν γυρίσει τη χώρα μία, ακόμη και δύο δεκαετίες πίσω.»

Στη διάρκεια των βομβαρδισμών, οι νατοϊκές δυνάμεις χτυπούν, μεταξύ άλλων, τις δύο μεγαλύτερες πετρελαϊκές της χώρας , το εργοστάσιο παραγωγής του γνωστού οχήματος «yugo» (το οποίο απασχολούσε 15.000 εργαζομένους), πλήθος άλλων εργοστασίων και βιομηχανικών μονάδων, εγκαταστάσεις παραγωγής και μετάδοσης ηλεκτρικής ενέργειας (οι οποίες παρείχαν θέρμανση σε εκατοντάδες χιλιάδες πολίτες), δρόμους, σχεδόν όλες τις γέφυρες της χώρας και σιδηροδρομικές γραμμές.

«Χωρίς ξένη βοήθεια, θα είναι αδύνατο να ξαναχτίσουμε το εργοστάσιο», δήλωνε τότε ο διευθυντής του μεγαλύτερου εργοστασίου παραγωγής βαρέων μηχανημάτων της πόλης Κρούσεβατς.

«Χωρίς τα μηχανήματα που παρήγαγε αυτό το εργοστάσιο, η χώρα δεν θα έχει τη δυνατότητα να ξαναχτίσει τις γέφυρες και ο,τι άλλο κατέστρεψαν οι βομβαρδισμοί.»

Η Σερβία στο χορό της παγκοσμιοποιημένης αγοράς

Η πτώση του Μιλόσεβιτς, και η ανάδειξη του Δημοκρατικού Κόμματος στην εξουσία στις αρχές της δεκαετίας του 2000, σηματοδότησε το τέλος του οικονομικού προστατευτισμού της Σερβίας και την έναρξη μιας περιόδου οικονομικής φιλελευθεροποίησης, που οδήγησε σταδιακά σε συνθήκες άγριου καπιταλισμού.

Τα επόμενα χρόνια, η άθλια οικονομική κατάσταση της Σερβίας ($1.160 ετήσιο κατά κεφαλήν εισόδημα το 2000) έδωσε τη θέση της στους υψηλούς ρυθμούς ανάπτυξης ($6.485 το 2008), με τις ξένες επενδύσεις και τις ιδιωτικοποιήσεις των, μέχρι πρόσφατα κρατικών και κραταιών, βιομηχανιών να συνιστούν τη νο.1 προτεραιότητα της νέας σερβικής οικονομικής πολιτικής.

Πράγματι, την τελευταία δεκαετία ο ρυθμός ανάπτυξης του ΑΕΠ της Σερβίας κυμάνθηκε κατά μέσο όρο στο 4,45% ετησίως, ενώ το 2008 (κατά την έναρξη της οικονομικής κρίσης) η χώρα είχε την καλύτερη εικόνα στα δημοσιονομικά της στοιχεία από την αρχή της δεκαετίας, με το δημόσιο χρέος της να αγγίζει τα 8.78 δισ. ευρώ. Το 2011 είχε ήδη ανέλθει εκ νέου στα 14.48 δισ.

Από το 2001 έως και το 2011, 3.017 κρατικές επιχειρήσεις της Σερβίας ιδιωτικοποιούνται.

Την ίδια περίοδο η χώρα συγκεντρώνει το έντονο ενδιαφέρον σημαντικών πολυεθνικών επενδυτών: Fiat, US Steel, Lafarge, Carlsberg, Coca Cola, Nestle, Golden Lady, Pompea, Progetti Company, Falc East, Microsoft και Siemens.

Παρόλα αυτά, ένα από τα σοβαρότερα προβλήματα της σερβικής οικονομίας παραμένει η ανεργία.

Τ ο Νοέμβριο του 2012, το ποσοστό των ανέργων της χώρας άγγιζε το 22,4%, την ώρα που ο πληθυσμός της Σερβίας περιορίζεται, εξαιτίας της εντεινόμενης μετανάστευσης νέων επαγγελματιών σε χώρες της ΕΕ.

Το 2011, το 9,2% του πληθυσμού ζούσε κάτω από το όριο της φτώχειας.

«Μαύρες» ιδιωτικοποιήσεις

«Κατά τη διάρκεια των ιδιωτικοποιήσεων, επικρατούσε ένα κλίμα, που επέβαλλε οι εργάτες μα μην ρωτάμε οτιδήποτε, ούτε να συζητάμε μεταξύ μας, για να μην χαλάσει κάπως η συμφωνία» αναφέρει ο Istvan Hadji, αναπληρωτής πρόεδρος του αυτόνομου εργατικού συνδικάτου της Σουμπότιτσα.

Οι ιδιωτικοποιήσεις έπρεπε να γίνουν γρήγορα και αθόρυβα, ώστε όλο και περισσότεροι ξένοι επενδυτές να επιλέξουν τη Σερβία για τις νέες επιχειρηματικές τους δραστηριότητες. Την ίδια ώρα, η νομοθεσία για τις ιδιωτικοποιήσεις σχεδιάστηκε με ένα τεράστιο νομικό κενό: οι νέοι ιδιοκτήτες δεν ήταν αναγκασμένοι να παρουσιάσουν τα πλήρη στοιχεία τους, καθώς και το πλήρες ιδιοκτησιακό καθεστώς των επιχειρήσεών τους. Το αποτέλεσμα;

Πολλοί από τους φερόμενους ξένους επενδυτές αποδείχτηκαν σέρβοι επιχειρηματίες με ευρείες διασυνδέσεις, οι οποίοι έλαβαν υπέρογκα δάνεια και συσσώρευσαν χρέος στις νεοαποκτηθείσες επιχειρήσεις, ενώ υπογείως μετέφεραν σε offshore της ιδιοκτησίας τους, τεράστια κεφάλαια και εξοπλισμούς.

Περίπου 2000 από τις 3.017 κρατικές επιχειρήσεις που ιδιωτικοποιήθηκαν οδηγήθηκαν γρήγορα στο λουκέτο και περίπου 83.000 θέσεις εργασίας (τα 2/3 των θέσεων προ ιδιωτικοποιήσεων) χάθηκαν.

Πρόσφατα η Διεθνής Κοινοπραξία Ερευνητών Δημοσιογράφων (ICIJ), δημοσιοποίησε στοιχεία βάσει των οποίων αποδεικνύεται η εμπλοκή του πρώην υπουργού Οικονομικών της ΠΓΔ της Μακεδονίας, Zanko Cado, στη διαχείριση και καταστροφή της Agrohem, μίας από τις μεγαλύτερες βιομηχανίες παραγωγής λιπασμάτων της Σερβίας. Λίγο πριν την πτώχευση της Agrohem, $6,9 εκατ. είχαν μεταφερθεί σε offshore του Ζ. Cado, με έδρα τις Παρθένους Νήσους. (Ολόκληρο το πολύ ενδιαφέρον ρεπορτάζ των Djordje Padejski και Michael Hudson της ICIJ, εδώ)

Το παράδειγμα της Agrohem είναι ένα μόνο από τα εκατοντάδες άλλα, ενώ ο Z. Cado υπήρξε μέλος μιας ομάδας εξαγοραστών, οι οποίοι εμπλέκονται στην πτώχευση ακόμη δύο κρατικών επιχειρήσεων (Fidelinka και Navip).

Αρκετά είναι και τα παραδείγματα επιχειρήσεων, που χρησιμοποιήθηκαν ως βιτρίνα για τη μεταφορά και διοχέτευση μαύρου χρήματος.

«Το 3 έως 5% του ΑΕΠ της Σερβίας προέρχεται από ξέπλυμα μαύρου χρήματος, κάτι που συνιστά σημαντικό κίνδυνο για την ομαλή λειτουργία της σερβικής οικονομίας» δήλωνε το 2011, ο πρεσβευτής της ΕΕ στη χώρα, Vincent Deger, καλώντας την να επανεξετάσει 20 συμφωνίες ιδιωτικοποίησης (μεταξύ των οποίων δεν περιλαμβανόταν η Agrohem).

Μυρτώ Αρετάκη

Οι Γερμανοί ήθελαν να αρπάξουν τα κειμήλια του Αγίου Όρους!

ΤΩΡΑ ΘΕΛΟΥΝ ΟΛΗ ΤΗΝ ΧΩΡΑ

Οι Γερμανοί ήθελαν να αρπάξουν τα κειμήλια του Αγίου Όρους!

26/10/13 - 14:23

4

Είναι γνωστό ότι οι Γερμανοί πέραν της καταστροφής που έφεραν στη χώρα μας στην Κατοχή, "βούτηξαν" και χιλιάδες αρχαιότητες που τις μετέφεραν στην Γερμανία, όπου ακόμα εκεί βρίσκονται. Στο στόχαστρό τους ήταν και το Άγιο Όρος

 

Το Άγιον Όρος, το τελευταίο καταφύγιο του μοναχισμού στον σύγχρονο κόσμο δεν έμεινε έξω από τη δίνη των κατοχικών χρόνων.

Και όπως με τους υπόλοιπους αρχαιολογικούς θησαυρούς, έτσι και τα ανεκτίμητα εκκλησιαστικά κειμήλια μπήκαν στο στόχαστρο των Γερμανών κατακτητών.

Μόνο που με το Άγιον Όρος δεν έγινε ό,τι και στην υπόλοιπη χώρα και οι ναζί δεν κατάφεραν χάρη στην ευέλικτη πολιτική των μοναχών να λεηλατήσουν και την Αθωνική Πολιτεία.

 

Ο καθηγητής του Πανεπιστημίου Θεσσαλονίκης και πρώην διοικητής του Αγίου Όρους Δημ. Γ. Τσάμης στο βιβλίο του «Άγιον Όρος, Προσέγγιση στην πρόσφατη ιστορία του» αναφέρεται αναλυτικά στην προσπάθεια αυτή των Γερμανών.

 

«Το ενδιαφέρον των Γερμανών για τους θησαυρούς του Αγίου Όρους εκδηλώθηκε από τους πρώτους μήνες της Κατοχής», γράφει ο καθηγητής. «Τον Ιούνιο του 1941 με εντολή των Ανωτάτων Στρατιωτικών Αρχών της Γερμανίας έφθασε στο Άγιον Όρος ο διαπρεπής βυζαντινολόγος καθηγητής του πανεπιστημίου του Μονάχου και γνωστός φιλοναζιστής δρ Φραντς Ντέλγκερ (Dr. Franz Delger).

 

Τον καθηγητή Ντέλγκερ πλαισίωνε ομάδα από επιστήμονες και τεχνικούς με έγκριση της Ανωτάτης Αρχής της Γερμανικής Στρατιάς».

 

Σύμφωνα με γερμανικά έγγραφα η αποστολή είχε σκοπό τη μελέτη εγγράφων και χειρογράφων και τη φωτογράφηση των θησαυρών. Τα συμπεράσματα της αποστολής και τα στοιχεία που θα συγκέντρωνε θα στέλνονταν σε Πανεπιστήμια της Γερμανίας. Για να βοηθηθεί το έργο της αποστολής έστειλαν συστατικές επιστολές στην Ιερά Κοινότητα ο πρόεδρος της κυβερνήσεως Γ. Τσολάκογλου, ο αντιπρόεδρος και υπουργός Θρησκευμάτων και Εθνικής Παιδείας Λογοθετόπουλος και ο μητροπολίτης Θεσσαλονίκης Γεννάδιος.

 

Ο αντιστράτηγος Χάαρντε, Γερμανός στρατιωτικός διοικητής Θεσσαλονίκης Αιγαίου, στην επιστολή του ανέφερε τα εξής για τον επικεφαλής της αποστολής:

 

«Ο καθηγητής κ. Ντέλγκερ, αρχηγός της ως άνω επιστημονικής επιχειρήσεως, δεν είναι άγνωστος εις τους Πατέρας του Αγίου Όρους και η προσωπικότης του παρέχει πάσαν ασφάλειαν διά την κατάλληλον και προσεκτικήν χρησιμοποίησιν των αρχαίων αντικειμένων.

 

Παρακαλούμεν όθεν του αγίους Πατέρας να παράσχουν εις τους προαναφερθέντας πάσαν ευκολίαν και κυρίως να επιτρέψουν εις τον κ. Ντέλγκερ να εργάζηται ο ίδιος μέσα εις τα αρχεία και τας βιβλιοθήκας των Μονών, ως και την τη οδηγία αυτού ελευθέραν φωτογράφησιν υπό των τεχνικών, προς εκτέλεσιν της εντολής των Ανωτάτων Στρατιωτικών Αρχών της Γερμανίας».

 

Ο καθηγητής Τσάμης σημειώνει για τον πραγματικό σκοπό της αποστολής υπό τον Ντέλγκερ: «Ο Γερμανός αντιστράτηγος αποσιωπά έντεχνα την αλήθεια και καλύπτεται πίσω από την επιστημονική φήμη του Ντέλγκερ, που ήταν γνωστός στους μοναχούς από επισκέψεις του στο Άγιον Όρος πριν από τον πόλεμο.

 

Στην πραγματικότητα η αποστολή αυτή δεν είχε οργανωθεί με πρωτοβουλία του Ντέλγκερ, αλλά από τη γερμανική υπηρεσία Einsatzstab Reinchsleiter Rosenberg f?r die besetzten Gebiete, που, όπως θα δούμε, το φθινόπωρο του 1943 επιχείρησε να απαγάγει τους θησαυρούς του Αγίου Όρους και ανέθεσε την αποστολή αυτή στο παράρτημά της στην Ελλάδα, το Sonderkommandos Griechenland». Στη διάρκεια της παραμονής τους στο Άγιον Όρος ο Ντέλγκερ και οι φωτογράφοι του γερμανικού Στρατού που τον συνόδευαν έκαναν 1.900 λήψεις (χειρόγραφα, εικόνες, μικρογραφίες, κειμήλια κ.ά.) και όλα αυτά τα στοιχεία απετέλεσαν τη βάση για το σχέδιο αρπαγής θησαυρών του Αγίου Όρους.

 

Τελικά η Einsatzstab Reinchsleiter Rosenberg προσπάθησε να υλοποιήσει το σχέδιο το φθινόπωρο του 1943 χωρίς όμως επιτυχία. Ο καθηγητής Τσάμης γράφει για αυτή την επιχείρηση η οποία, όπως εκτιμά, μάλλον δεν προχώρησε λόγω της αρνητικής τροπής που είχαν αρχίσει να παίρνουν τα πράγματα για τους Γερμανούς:

 

«Ο Μέρτεν (σ.σ. ο Μαξ Μέρτεν ήταν προϊστάμενος της Γερμανικής Διοικήσεως Μακεδονίας που συνελήφθη στα τέλη της δεκαετίας του '50 ως εγκληματίας πολέμου, κρατήθηκε στις φυλακές Αβέρωφ αλλά τελικά δεν δικάστηκε, γεγονός που προκάλεσε τότε τεράστιες αντιδράσεις) ισχυρίστηκε ότι με δική του υπόδειξη η Γερμανική Στρατιωτική Αστυνομία δεν επέτρεψε στον υπεύθυνο της Sonderstab Rosenberg την είσοδό του στο Άγιον Όρος και ότι με τον τρόπο αυτό ματαιώθηκαν τα σχέδια της υπηρεσίας αυτής.

 

Ο ισχυρισμός αυτός του Μέρτεν δεν είναι βέβαια πολύ πειστικός ούτε ήταν δυνατόν ένας διοικητικός αξιωματούχος να μην πειθαρχήσει σε διαταγές, που προέρχονταν από κεντρική υπηρεσία του Βερολίνου. Προφανώς, θα μεσολάβησε κάτι άλλο, που σήμερα το αγνοούμε, και ίσως δεν θα ήταν άσχετο με την τροπή του πολέμου και ιδίως με τα προβλήματα που είχαν να αντιμετωπίσουν οι Γερμανοί στη Νοτιοανατολική Ευρώπη μετά την συνθηκολόγηση της Ιταλίας.

 

Ως προς την συμμετοχή του Ντέλγκερ, τα σχετικά γερμανικά έγγραφα που έχουμε υπόψη μας δεν μας επιτρέπουν να συμπεράνουμε ότι ο καθηγητής ήταν ενήμερος για την κλοπή των θησαυρών του Αγίου Όρους, που σχεδίαζε από το 1941 το Sonderkommandos Griechenland.

 

Η τελευταία επίσημη επαφή της υπηρεσίας Rosenberg με το Άγιον Όρος έγινε στις 4 Νοεμβρίου 1943. Με εντολή της επισκέφθηκε την Ιερά Κοινότητα στις Καρυές ο Γερμανός διοικητής Αγίου Όρους, Στένγκερ, ο αντισυνταγματάρχης Πφάνεστλ (Pfannestl), καθηγητής της ιατρικής σχολής του Μαρβούργου, και ο καθηγητής Β. Έξαρχος, που εκτελούσε χρέη διερμηνέα.

 

Ο Στένγκερ εξέφρασε το μεγάλο ενδιαφέρον της υπηρεσίας Rosenberg για το Άγιον Όρος και την επιθυμία της να διαφωτίσει το γερμανικό και γενικά το ευρωπαϊκό κοινό για την πολιτιστική σημασία του Άθω. Τέλος προσέφερε 22 αντίτυπα με τα πορίσματα της επιστημονικής αποστολής της ομάδας του καθηγητή Ντέλγκερ».

Άλλοι ερευνητές υποστηρίζουν πως οι Γερμανοί προσπάθησαν να αρπάξουν τους θησαυρούς με το πρόσχημα της προστασίας τους από τυχόν συγκρούσεις. Όμως οι μοναχοί κατάφεραν να αφήσουν το Άγιον Όρος μακριά από τις συγκρούσεις κι έτσι δεν υπήρχε η «δικαιολογία» για να μεταφέρουν οι Γερμανοί τους θησαυρούς και τελικά να τους αρπάξουν.

Τα επιτελεία της «επιχείρησης αρπαγής των θησαυρών»

 

Η γερμανική υπηρεσία που οργάνωσε την επιχείρηση λεηλασίας των θησαυρών είχε δύο

 

ειδικά επιτελεία (Sonderstab). Ο καθηγητής Τσάμης γράφει:

 

- Το πρώτο, με την επωνυμία Religionswissenschaften (Θρησκευτικές επιστήμες), διευθυνόταν από το γενικό επιθεωρητή του Γ' Ράιχ (Reichshauptstellenleiter) Α. Ντάιντλ. Το επιτελείο συγκέντρωνε πληροφορίες και ετοίμαζε μελέτες για την ορθόδοξη Εκκλησία, για τις σχέσεις της με το Βατικανό και για τον ορθόδοξο μοναχισμό. Για το σκοπό αυτόν ο Ντάιντλ είχε αποκτήσει διασυνδέσεις με καθηγητές των Θεολογικών Σχολών Αθηνών και Θεσσαλονίκης και επισκέφθηκε μαζί με τον Ντέλγκερ το Άγιον Όρος.

-Το δεύτερο επιτελείο, με την επωνυμία «Άθως», είχε επικεφαλής τον καθηγητή Ντέλγκερ και αντικείμενο έρευνας τη μελέτη των θησαυρών του Αγίου Όρους.

 

Γενικότερα το Γ' Ράιχ προσπαθώντας να δώσει μυστικιστικό και αποκρυφιστικό υπόβαθρο στην ναζιστική θεωρία, προσπαθούσε να μαζέψει πολιτιστικούς, και πνευματικούς θησαυρούς από όλο τον πλανήτη, φυσικά το Άγιο όρος δεν μπορούσε να λείψει από τους σχεδιασμούς τους.

 

 Οι αρχαιότητες τους ενδιέφεραν για να πείσουν ότι η Άρεια Φυλή δημιούργησε τον απίστευτο αρχαιοελληνικό πολιτισμό, και τα θρησκευτικά κειμήλια για να πείσουν ότι το Θείο ήταν μαζί τους και ότι το Σύμπαν τους προόριζε για κυβερνήτες του κόσμου. Οι συμβολισμοί φτιάχνουν ηθικό, και το ηθικό κερδίζει πολέμους.

(conspiracyfeeds)