ΣΚΟΠΙΑΝΟΣ ΣΤΟ ΥΤ-Η ΜΑΚΕΔΟΝΙΑ ΕΙΝΑΙ ΕΛΛΗΝΙΚΗ-ΕΜΕΙΣ ΕΙΜΑΣΤΕ ΒΟΥΛΓΑΡΟΙ.!!!!...

Σερβία: Επεισόδια προκάλεσαν έξω από τη Βουλή στελέχη του κινήματος «Dveri»

Σήμερα το μεσημέρι ο αρχηγός του «Dveri» Μπόσκο Ομπράντοβιτς μαζί με βουλευτές του και στελέχη του κινήματος παρατάχθηκαν μπροστά από την είσοδο του κτηρίου της Βουλής και αποδοκίμαζαν φωνάζοντας «κλέφτες, κλέφτες» υπουργούς και βουλευτές του Σερβικού Προοδευτικού Κόμματος

Επεισόδια προκάλεσαν έξω από τη Βουλή της Σερβίας στελέχη του κινήματος «Dveri» στην προσπάθειά τους να εμποδίσουν την είσοδο βουλευτών του κυβερνητικού συνασπισμού. Σήμερα το μεσημέρι ο αρχηγός του «Dveri» Μπόσκο Ομπράντοβιτς μαζί με βουλευτές του και στελέχη του κινήματος παρατάχθηκαν μπροστά από την είσοδο του κτηρίου της Βουλής και αποδοκίμαζαν φωνάζοντας «κλέφτες, κλέφτες» υπουργούς και βουλευτές του Σερβικού Προοδευτικού Κόμματος που προσέρχονταν για να συμμετάσχουν στη συνεδρίαση του κοινοβουλίου. Προκλήθηκε ένταση και υπήρξαν διαπληκτισμοί με ανταλλαγή ύβρεων αλλά και χτυπημάτων. Ο βουλευτής του κυβερνητικού κόμματος Μάριαν Ριστίτσεβιτς κατάφερε να εισέλθει στο κτήριο με το μισό σακάκι, το άλλο μισό έμεινε στα χέρια των διαδηλωτών. Λίγο αργότερα και ενώ είχαν αποχωρήσει οι διαδηλωτές από την είσοδο της Βουλής, η αστυνομία, με εντολή εισαγγελέα, προχώρησε στη σύλληψη 15 στελεχών του «Dveri» που συμμετείχαν στο επεισόδιο και δεν καλύπτονται από το καθεστώς βουλευτικής ασυλίας.

Ο πρόεδρος της Σερβίας με ανάρτησή του στο Instagram καταδίκασε το επεισόδιο και χαρακτήρισε «φασιστική φάλαγγα» τη συγκέντρωση στελεχών της αντιπολίτευσης έξω από τη Βουλή. «Τέτοιες εικόνες χαρακτήριζαν τη ναζιστική Γερμανία τη δεκαετία του ΄30 και το κράτος των Ούστασι στην Κροατία στις αρχές του ΄40» έγραψε στο μήνυμά του ο Βούτσιτς. Ο πρόεδρος της Σερβίας κάλεσε τους πολίτες να καταδικάσουν τη συμπεριφορά της αντιπολίτευσης.

Εχθές βράδυ το κίνημα «Dveri» οργάνωσε επίσης συγκέντρωση διαμαρτυρίας «κατά του απολυταρχισμού του καθεστώτος Βούτσιτς» έξω από το προεδρικό μέγαρο όπου συμμετείχαν εκατοντάδες υποστηρικτές τους.

Στη Σερβία στις 21 Ιουνίου θα πραγματοποιηθούν βουλευτικές και δημοτικές εκλογές. Τα κόμματα της αντιπολίτευσης που συγκεντρώνονται γύρω από τον συνασπισμό «Συμμαχία για τη Σερβία» είχαν αρχικά ανακοινώσει ότι θα τις μποϋκοτάρουν καταγγέλλοντας απουσία συνθηκών για τη διεξαγωγή δημοκρατικών και ελεύθερων εκλογών. Τις τελευταίες δύο ημέρες ωστόσο κάποια κόμματα της αντιπολίτευσης μεμονωμένα αποφάσισαν να συμμετάσχουν στις εκλογές και αναμένεται μέχρι τη Δευτέρα και τα υπόλοιπα κόμματα του συνασπισμού «Συμμαχία για την Σερβία» να επανεξετάσουν τη στάση τους.

На данашњи дан 1999. НАТО касетним бомбама гађао центар Ниша и убио 16 цивила а више од 70 ранио, а са пет пројектила разорили зграду амбасаде Кине у Београду; Рођени Брамс, Чајковски, Тагоре и Милутин Бојић

Хроника
четвртак, 07. мај 2020.  НОВИ САД - На данашњи дан 1999. године од касетних бомби - забрањених према женевским конвенцијама за нападе и на војне циљеве - избачених нешто пре поднева из авиона НАТО искључиво на цивилне циљеве, стамбене зграде и улице у близини главне градске пијаце и Клиничког центра у строгом центру Ниша, погинуло је 16 цивила а више од 70 је рањено. Данас је четвртак, 7. мај, 129. дан 2020. До краја године има 238 дана. 1682- Умро је руски цар Фјодор III Алексејевич Романов, којег је на престолу наследио полубрат ПетарI, назван Петар Велики. Цар је постао 1676, али - малолетан и болешљив - није био у стању да самостално влада, па су земљом практично управљали његови ујаци, бољари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини. 1711- Рођен је шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком веродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Дао је значајан подстицај критичкој филозофији Имануела Канта и утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Дела: "Расправа о људској природи", "Морални, политички и литерарни огледи", "Филозофски оглед о људском разуму", "Политичке расправе", "Истраживање принципа морала", "Историја Енглеске", "Мој живот". 1833- Рођен је немачки композитор Јоханес Брамс, истакнути касни романтичар. Као поборник оживљавања облика класичне и преткласичне музике компоновао је у традицији Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и раних романтичара. Синтетизовао је принципе класике и романтике, па су га његови следбеници назвали оснивачем немачке новокласичне школе. Дела: четири симфоније, камерна музика, виолинске и клавирске сонате, баладе, два клавирска и један виолински концерт, вокалне композиције ("Немачки реквијем"), соло песме, хорови. 1840- Рођен је руски композитор Петар Иљич Чајковски, најистакнутији руски симфоничар 19. века. Инспирисао се народном музиком, бајкама и руском историјом. Компоновао је шест симфонија, опере, увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло песме, клавирске композиције. Инспирисан Српско-турским ратом 1876. Чајковски је компоновао "Српско-руски марш", данас познат као "Словенски марш". Мотиве је пронашао у збирци Корнелија Станковића "Србске народне мелодије", штампаној 1862. у Бечу (прво издање 1859). За ту збирку српски композитор награђен је од стране руског царског двора Орденом светог Станислава. Српско-руски марш Чајковског први пут је изведен 17. новембра 1876. у Москви. Остала дела: опере "Евгениј Оњегин", "Пикова дама", симфонија "Патетична", балети "Лабудово језеро", "Шчелкунчик", "Успавана лепотица", увертира "Ромео и Јулија". 1861- Рођен је индијски писац и филозоф Рабиндранат Тагоре, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. По општој оцени литерата непревазиђене вредности. Написао је више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, најмање осам томова приповедака, више од 2.000 песама и мноштво есеја. Писао је на бенгалском језику, а поезију је сам преводио на енглески. Напустио је традиционални књижевни бенгалски и писао на говорном језику. Његово дело одликује се снагом и јасноћом мисли, достојанственом емотивношћу, али га краси и дубока друштвена одговорност. Главни циљ било му је био повезивање источне и западне културе. Дела: збирке песама "Градинар", "Гитанџали", збирке приповедака "Група прича", "Златан чамац", "Касна жетва", "Снови", "Нуђења", роман "Гора", лирске драме "Читра", Малини", публицистички рад "Национализам". 1892- Рођен је српски писац Милутин Бојић. Аутор чувене "Плаве гробнице" - која пева о масовном сахрањивању српских војника у Јонско море недалеко од Крфа. Студирао је филозофију и педагогију у Београду. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. После повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Дела: четири књиге песама и више драма, укључујући "Краљеву јесен" и "Урошеву женидбу". 1893- Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, књижевно-уметничка заједница под председништвом Милана Милићевића приредила је прву изложбу српских књига у Београду. 1901 - Рођен је амерички филмски глумац Френк Џејмс Купер, познат као Гари Купер, један од најомиљенијих глумаца у историји Холивуда, препознатљив по наглашеној индивидуалности. Снимио је 84 филма. Филмови: "Закон Дивљег запада", "Наредник Јорк" (Оскар), "Коме звоно звони", "Тачно у подне" (Оскар), "Вера Круз", "Пријатељско убеђивање", "Љубав поподне", "Дрво за вешање". 1915- Немачка подморница торпедовала је у Првом светском рату британски путнички брод "Лузитанија" код обала Ирске, у којем је погинуло 1.198 људи, укључујући многе грађане САД. Овај случај оставио је велики утисак у Америци и на крају је прихваћен као повод да САД ступе у рат против Немачке. 1928- Граница права гласа жена у Великој Британији спуштена је са 30 на 21 годину. 1936- Рођен је Иван Јагодић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Посебно је био ангажован у Драмском програму. Упамћен је, између осталог, по карактеристичној боји гласа и врхунској дикцији. 1954- Снаге отпора у Вијетнаму потукле су Французе код Дијен Бијен Фуа, што је утицало на француску јавност да појача захтеве за престанак рата и француска влада је 21. јула 1954. прихватила споразум којим је окончала војну интервенцију у својој колонији Индокини. Био је то почетак распада француског колонијалног царства. 1995- Кандидат конзервативаца, градоначелник Париза Жак Ширак, победио је на председничким изборима у Француској кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1997- У извештају Владе САД осуђена је сарадња Швајцарске с немачким нацистима током Другог светског рата, због чињенице да су швајцарске банке прихватале злато, уметнине и најразличитије драгоцености опљачкане широм окупиране Европе. У студији је наведено да је тиме продужен рат, јер је подржана "способност Немачке да води рат". 1999- Амерички авиони су с пет пројектила разорили зграду амбасаде Кине у Београду, усмртивши троје кинеских новинара, а један цивил је убијен приликом бомбардовања оближњег хотела "Југославија". Претходно је НАТО авијација, као и пет дана пре тога, онеспособила кључне трафо-станице на ширем подручју Београда, изазвавши делимичан распад електроенергетског система у Србији. 1999- Код Липљана је пронађено тело Фехмија Аганија, најближег сарадника Ибрахима Ругове. Званично је саопштено "да га је убила тзв. ОВК" пошто се противио њиховим терористичким методама, што је тзв. ОВК одбацила, као и његови најближи. 2000- Председник Русије Владимир Путин, уверљиви победник на изборима месец и по дана раније, полагањем заклетве на свечаности у Кремљу званично је преузео функцију шефа државе. Његов претходник Борис Јељцин је, предајући дужност, догађај оценио као историјски, јер је први пут у историји Русије власт мирно предата. 2002- У море на североистоку Кине срушио се кинески путнички авион, што није преживео нико од 112 путника и чланова посаде. 2002- У нападу исламског терористе самоубице на један клуб јужно од Тел Авива погинуло је најмање 15 људи. Одговорност је преузела терористичка организација Хамас. 2007- Умро је српски песник, академик, Стеван Раичковић. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује поезију у "Књижевности", "Младости", "Књижевним новинама" и "Политици". Био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда и уредник у Издавачком предузећу "Просвета". Објавио је више од 20 збирки песама и неколико књига есеја. Прву збирку "Детињство" објавио је 1950. Преводио је руску поезију и то Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, као и Бориса Пастернака, али и Шекспирове сонете и Франческа Петрарку ("Десет љубавних сонета"). Раичковићева поезија објављивана је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику. Добитник је најзначајнијих песничких награда - Змајеве, Змајевих дечјих игара, "Невен", Његошеве, Дучићеве,"Бранко Миљковић", "Љубиша Јоцић", "Горанов венац", награде за преводилаштво "Милош Н. Ђурић", као и Седмојулске награде и награде града Београда (Октобарска). 2007- Умро је српски биолог Војислав М. Петровић, члан САНУ. Био је професор на биолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Биран је за проректора и ректора Београдског универзитета. Рођен је у Малој Каменици код Неготина 1925. у учитељској породици. Гимназију је завршио у Неготину 1943. а дипломирао је 1953. у Београду. 2008- Најмање 61 особа је погинула, а око 200 је рањено широм Либана, у сукобима који су избили између присталица опозиције предвођених Хезболахом и снага владајуће колиције сунита, хришћана и Друза. 2009- Умро је академик Милутин Стефановић, истакнути истраживач у области хемијских наука, члан САНУ. Докторирао је на Природно математичком факултету у Београду 1954. где је потом предавао као редовни професор. Бавио се органском хемијом. Био је уредник "Јоурнал оф тхе Сербиан Ћемицал Социетy". Добитник је награде града Београда (Октобарске). 2010- Умро је Светозар Стојановић, један од водећих српских филозофа и теоретичара политике у другој половини 20. века. Рођен је 1931. године у трговачкој породици у Крагујевцу. Докторирао је у Београду 1962. Припадао је групи наставника који су укљоњени са београдског Филозофског факултета 1974. због дисидентске делатности. Уживао је озбиљан међународни углед и као плодан стручни аутор и због опште јавне делатности. Дела: "Савремена мета-етика", "Између идеала и стварности", "Историја и партијска свест", "На српском делу Титаника".

Bez zaštite od virusa?

Vanredno stanje ukinuto je juče, ali vanredne mere ostaju na snazi, odlučila je Narodna skupština. Ipak, već danas 7. maja vidimo da i vanredne mere iščezavaju. Od sutra, gradski prevoz u Beogradu funkcionisaće kao pre pojave korone, a kako su u Gradskom sekretarijatu rekli medijima, ukidaju se redari koji su uvedeni na osnovu instrukcije Republičkog kriznog štaba radi kontrolisanja ko koristi javni prevoz. Sekretarijat je saopštio i da će maske i rukavice, kao i obavezna fizička distanca od dva metra, biti lična odgovornost građana, a ne prevoznika.

Prvobitno najavljena organizacija gradskog prevoza po fazama predviđala je ulazak u vozila samo za zaposlene. Ispostavilo se da mnogi građani, iako zaposleni, nemaju personalizovane BusPlus karte, što je dovelo do ogromnih gužvi na prodajnim mestima BusPlusa.

Narodna skupština odlučila je da su mere koje treba da ostanu na snazi sledeće:
• rukavice i maske postaju obavezne u javnom prevozu, restoranima, kafićima
• fizička distanca od dva metra
• izbegavanje kontakata, zagrljaja, rukovanja, ljubljenja
• da stariji od 65 bez preke potrebe ne izlaze napolje i da izbegavaju kontakte
• ograničeno korišćenje gradskog prevoza za sad ostaje na snazi, pa određenim kategorijama putnika i dalje neće biti dozvoljeno korišćenje gradskih autobusa, trolejbusa i tramvaja
• rad bioskopa zabranjen je sve do 31. maja
• nastava u osnovnim i srednjim školama neće početi do daljnjeg. Radiće samo dnevni boravci za decu čija oba roditelja rade
• fakulteti sa radom počinju krajem maja ili početkom juna, ali za studente koji polažu ispite ili imaju važne laboratorijske vežbe
• stroža pravila za sedenje i boravak u kafićima i restoranima i dalje ostaju na snazi
• slavlja poput svadbi, krštenja i rođendana biće dozvoljena tek od 15. juna.

Ako je suditi po naprasno izmenjenim pravilima za korišćenje javnog prevoza, preti nam opasnost da sve mere zaštite od korona virusa ostanu mrtvo slovo na papiru.

Άγιος Γεώργιος: Ο προστάτης των Σερβικών Ενόπλων Δυνάμεων

Ο Άγιος ένδοξος Μεγαλομάρτυρας Γεώργιος, προστάτης άγιος του Γενικού Επιτελείου των Σερβικών Ένοπλων Δυνάμεων, γιορτάστηκε στις 6 Μαΐου στο παρεκκλήσι της στρατιωτικής συνοικίας «Banjica 2» στο Βελιγράδι παρουσία του Υπουργού Άμυνας, κ. Αλεξάνταρ Βουλίν, του διοικητή του Γενικού Επιτελείου των Σερβικών Ενόπλων Δυνάμεων, στρατηγού Μίλαν Μοϊσίλοβιτς, και μέλη του κολεγίου Υπουργών και διοικητών του Γενικού Επιτελείου των Σερβικών Ενόπλων Δυνάμεων.

Ο εορτασμός ξεκίνησε με τη Θεία Λειτουργία, η οποία τελέστηκε από τον ανώτερο στρατιωτικό ιερέα, αντισυνταγματάρχη π. Σλάιντζαν Βλάιτς και έπειτα έγινε η παραδοσιακή αρτοκλασία.

Ο Υπουργός Άμυνας κ. Αλεξάνταρ Βουλίν ως Αναπληρωτής Πρόεδρος της Δημοκρατίας και Αρχηγός της Σερβικής Ένοπλης Δύναμης ευχήθηκε για την εορτή του Αγίου Γεωργίου σε όλα τα μέλη του Γενικού Επιτελείου των Σερβικών Ενόπλων Δυνάμεων εκ μέρους του Προέδρου της Δημοκρατίας της Σερβίας, κ.κ. Αλεξάνταρ Βούσιτς, και ευχήθηκε να γιορτάσουν τον προστάτη Άγιο για μεγάλο χρονικό διάστημα με υγεία και ομοφωνία.

1991: The Demise of Yugoslavia and the Soviet Union

•  Marcus Papadopoulos
 
•  2 years ago
•  Categories:English, Mobile

Whilst there are no golden ages, it is abundantly clear that the world today is in a very unhealthy state. From Eastern Europe to North Africa to the Middle East, countries, in recent years, have been severely destabilised, resulting in carnage and the destruction of hundreds of thousands of lives.

And at the heart of that destabilisation is American and British foreign policy.

But how have we arrived at this situation in the world today? And what are the roots of America and Britain’s ‘humanitarian intervention’?

A lot of people answer the above questions by citing the illegal American and British invasion of Iraq. Well, they are emphatically wrong.

What we are seeing today in, for example, Syria, has its origins in 1991. Because that year was a turning-point in geo-politics. It was the year that saw the dismemberment of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia and the dissolution of the Union of Soviet Socialist Republics.

Yugoslavia was the first step in a series of Western interventions in the world, including Iraq, Libya, Syria and Ukraine, and the West was able to successfully intervene in those countries because the Soviet Union is no more.

At the beginning of 1991, Yugoslavia found itself in a precarious and what proved to be a deadly situation for it. Yugoslavia was alone in Europe. The Yugoslav authorities were facing a US, UK, Germany and Austria which no longer needed Yugoslavia (as they had during the Cold War, when Yugoslavia pursued a policy of non-alignment), who did not want a socialist country in the new Europe, and who wanted to prevent Russian influence in the Balkans from potentially being established in the future. And owing to the Soviet Union being in its death throes, Moscow was unable to assist the Yugoslav government.

Yugoslavia was where the West/NATO’s policy of intervention was born, where international law would be completely sidelined and where alleged acts of genocide would provide NATO, under American leadership, with a pretext to intervene in, under the banner of humanitarianism. Western intervention in Yugoslavia would subsequently provide the catalyst for future western intervention elsewhere in the world in order for the US to strengthen its global hegemony. And it was in Yugoslavia where the American and British establishments would employ one of their most formidable weapons to justify their new interventionist policy: mainstream media. And US and UK mainstream media would subsequently take its new-found experiences and successes from Yugoslavia to new fronts – Iraq, Libya, Syria and Ukraine.

The Lord Carrington

Despite Yugoslavia having been a founding member of the United Nations, and despite its borders having been internationally recognised under international law, Germany and Austria encouraged secessionist movements in Slovenia and Croatia to declare independence from Yugoslavia, while America did the same in regard to Bosnia and Herzegovina. Those actions by Berlin, Vienna and Washington were a serious violation of international law, completely undermined the UN charter and destroyed the sanctity of internationally recognised borders. Furthermore, the illegal actions of those Western powers ignited the terrible wars which would follow in Croatia and Bosnia. As Lord Peter Carrington, the former chairman of the peace conference on Yugoslavia, argued: The actions of the American, German and certain other European governments “made it sure there was going to be a conflict” in the Balkans.

But breaking up Yugoslavia was not enough for the West; it wanted to ensure that the successor states would become its client states hence it began providing weapons to the illegally armed groups in Croatia and Bosnia to bring about their victories on the battlefield.

In Croatia, the West armed what was, essentially, a fascist movement which glorified the Ustase, a Croatian fascist organisation which had ruled the pro-Nazi Independent State of Croatia during World War Two and which had committed genocide against the Serbian people at that time, murdering approximately 700,000 Serbs, some of whom were murdered at Jasenovac concentration camp, known as the Yugoslav Auschwitz. Returning to the 1990s, the largest act of ethnic cleansing during the Yugoslav civil wars was carried out by the Croats, when they executed the US-planned Operation Storm, resulting in the expulsion of over 250,000 Krajina Serbs from their ancestral homes.

In Bosnia, the Americans not only armed the secessionist Muslim forces there but also facilitated the transportation of Mujahideen fighters from Afghanistan to Bosnia to fight alongside Bosnian Muslim forces. Those Mujahideen fighters, who had previously fought against the Soviets in Afghanistan, not only committed some of the most sickening crimes of the Bosnian war but they also began to use their new-found presence in Europe to lay the foundation for the spread of Islamism and Islamism terrorism on the continent and beyond. Islamist fighters now enjoyed a forward-base in Europe. One of the Mujahideen fighters whom the Americans brought to Bosnia was Osama bin Laden, who was given a Bosnian passport by the Muslim authorities and, according to a Der Spiegel journalist, was seen at the Holiday Inn Hotel in Sarajevo in 1994.

The Serbs – who opposed the breakup of Yugoslavia and who did not want to be ruled by Croatian fascists and Muslim fundamentalists, terrified of their experiences during World War Two – were singled out by the West as the barrier to achieving its objectives in the Balkans. Enter Western mainstream media.

General MacKenzie in 2010

The Serbian people, who throughout their history have fought against foreign oppression (the Ottomans, the Austro-Hungarians, Imperial and then Nazi Germany), were depicted by Western media as mass murderers, mass rapists and perpetrators of genocide. Whilst those allegations were fabrications, they, nonetheless, paved the way for NATO to start bombing the Serbs in Bosnia, an act which had no basis under international law. As Major General Lewis MacKenzie, who was the United Nations Protection Force Chief of Staff and Commander of the Sarajevo Sector, said:

“Those of us who served as UN commanders in Bosnia realised the majority of the media reports were biased, to say the least. Whenever we tried to set the record straight we were – and continue to be – accused of being ‘Serbian agents’.”

So, NATO began bombing the Bosnian Serbs in 1994. However, the Americans and the British needed a far more intensive campaign not just to achieve their geo-strategic aims in Bosnia but to establish a precedent for future Western/NATO intervention in other regions of the world, and to also show off NATO’s prowess and thereby intimidate countries which followed an independent foreign policy. And the alleged genocide at Srebrenica, in July 1995, would provide Washington and London with what they were looking for. To this day, Srebrenica remains the foundation of the West’s ‘humanitarian intervention’, and it is what American and British politicians and journalists cite when they call for military intervention in a country, as they did in Libya and Syria.

But what happened at Srebrenica, in the summer of 1995, was not as clear-cut as Western politicians and journalists would have us believe. Let me quote you the words of Dr Efraim Zuroff, the Director of the Simon Wiesenthal Centre in Jerusalem:

“As far as I know, what happened there [at Srebrenica] does not fit the description or definition of genocide. I think the decision to call it genocide was made for political reasons.”

Now, let me now quote you the words of General Major Carlos Martins Branco, of the Portuguese Armed Forces, and who served as a UN military observer in Bosnia in 1995:

“Srebrenica was portrayed – and continues to be – as a premeditated massacre of innocent Muslim civilians. As a genocide! But was it really so? A more careful and informed assessment of those events leads me to doubt it.”

Delegates of the International Association of Genocide Scholars (IAGS) examine an exhumed mass grave of victims of the July 1995 Srebrenica massacre, outside the village of Potocari, Bosnia and Herzegovina. July 2007. (Source: Wikimedia Commons)

The story of Srebrenica did not, in fact, begin in 1995; rather, it began in 1992, when Muslim forces, operating from Srebrenica, under the leadership of the infamous Naser Oric, started a three year orgy of massacres against Serb civilians in adjacent Serbs villages. In a period of three years, over 3,000 Serbs were murdered by Muslim forces in some of the most barbarous ways imaginable.

In the summer of 1995, the Bosnian Serb army was presented with an opportunity to conquer Srebrenica and end the massacring of Serbs villagers. But it was a trap set by Bill Clinton and the Bosnian Muslim leader, Alija Izetbegovic, who were both looking for “genocide” so that NATO would have the “justification” to extensively intervene in Bosnia.

Incidentally, allow me to quote part of an interview that Bernard Kouchner, a former French Foreign Minister, had with Izetbegovic, when the Muslim leader was on his deathbed. Kouchner said to Izetbegovic:

“They [the camps in Bosnia] were horrible places, but people were not systematically exterminated. Did you know that?”, asked Kouchner, to which Izetbegovic replied: “Yes. I thought that my revelations could precipitate bombings.The assertion was false. There were no extermination camps.”

What happened at Srebrenica in the summer of 1995 was, in my opinion, a war crime, not genocide. A war crime because some Serb soldiers, not acting under orders, took it upon themselves to exact revenge against Muslim soldiers. Perhaps around 800 Muslim soldiers were executed by those Serbs. A terrible act but one that was a war crime, not genocide.

Furthermore, thousands of Muslim soldiers were killed in combat with the Serbs, mainly during their retreat from Srebrenica through the forests to Tuzla.

Now, what is genocide? Genocide is the systematic extermination of an entire people based on their ethnicity.So, for example, the genocide committed against the Jews in World War Two, resulting in the deaths of six million Jewish people, and the genocide committed against the Armenians in World War One, resulting in the deaths of one million Armenian people.

But at Srebrenica, in the summer of 1995, the Serbs, according to a UN document, allowed 35,632 Muslim elderly, women, children and young boys to leave Srebrenica, most of whom went to Tuzla. Now, let me again quote Major General Lewis MacKenzie:

“It’s a distasteful point, but it has to be said that, if you’re committing genocide, you don’t let the women go since they are key to perpetuating the very group you are trying to eliminate.”

And that is why Dr Efraim Zuroff said that:

“I wish the Nazis moved aside Jewish women and children before their bloody rampage, instead of murdering them, but that, as we know, did not happen [at Srebrenica].”

The reason why the governments and mainstream media in the US and the UK will viciously denigrate any discussion questioning their official narrative of Srebrenica is because the very basis of the West’s ‘humanitarian intervention’ is built upon the alleged Srebrenica genocide.

Wall of names at the Potočari genocide memorial near Srebrenica. (Source: Wikimedia Commons)

By the end of the wars in Croatia and Bosnia, international law had been left reeling, while the US reigned supreme in the world. The path to future intervention in the region and elsewhere in the world was now open to the West.

But the US and the UK were not quite finished in the Balkans. The Federal Republic of Yugoslavia, comprising Serbia and Montenegro, and which emerged from the ashes of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia, was a socialist-run country, albeit with elements of a free market economy in it, and which had close relations with Russia (and China, to an extent). To complete their hold over the Balkans, the Americans were intent on destroying the Federal Republic of Yugoslavia, imposing a pro-Western government in Belgrade and commencing with the colonisation of Serbia and Montenegro. But Washington needed a pretext. And in 1999, the Americans found it: Kosovo.

Kosovo and Metohija is the cradle of Serbian civilisation and the soul of the Serbian identity. This land is the Serbs’ Jerusalem. As a result of demographic changes, especially because of huge Serb fatalities in World War One and World War Two, Serbs are a minority in Kosovo and Metohija today, with the majority of the population being Albanian. In 1998, the Kosovo Liberation Army, an Albanian terrorist and organised crime group, with links to Islamist terrorism, began a murderous campaign in Kosovo and Metohija against Serb and Albanian civilians and police and military personnel, with the aim of making the province independent.

Washington, which had previously designated the KLA a terrorist organisation, began giving political and military assistance to the KLA. But, by the beginning of 1999, the Yugoslav military had all but destroyed the KLA. So the US realised that in order to achieve its goal in colonising Serbia and Montenegro, it had to directly intervene in Kosovo and Metohija, on the side of the KLA. However, the Americans needed a pretext. So US and UK journalists began alleging that the Serbs were carrying out genocide against the Albanians in Kosovo and Metohija, citing numbers of 500,000 Albanians murdered.

Then, following a battle between Yugoslav soldiers and KLA terrorists at a place called Racak, the Americans and the British claimed that they had found a ‘smoking gun’ to justify NATO intervention, claiming that Albanian civilians had been murdered there, something that was subsequently proved to be false. After Belgrade refused an ultimatum from the US, NATO began a brutal 78 day air campaign against Yugoslavia, including striking civilian targets across the country and dropping depleted uranium shells on civilian areas, an act which, subsequently, caused a massive increase in cancer rates amongst the Serbian population.

NATO’s air campaign against a sovereign country and a member of the UN, without the permission of the United Nations Security Council, remains the most atrocious attack on international law to this day and has left the international rules-based system impaired ever since. What the Americans and the British did to Serbia set the precedent for the invasion of Iraq, the bombing of Libya and American direct military intervention in Syria.

In 2008, Washington and London encouraged and recognised the unilateral declaration of independence by Albanians in Kosovo, a flagrant violation of international law and the internationally recognised borders of Serbia.

Regarding American and British allegations of genocide in Kosovo and Metohija, in 2000, a UN pathologist team, comprising of Spanish doctors, unearthed approximately 2,000 bodies in the Serbian province, both Serbs and Albanians, most of whom had died in combat. Like the West’s allegation of weapons of mass destruction in Iraq, its allegation of genocide in Kosovo and Metohija was a lie.

So the actions of the West in the former Yugoslavia set the precedent for what the West would later on do in Iraq, Libya, Syria and Ukraine. The concept of independent, sovereign states, enshrined in international law, was destroyed by the West in the former Yugoslavia.

Now, I said, at the beginning of this piece, that 1991 was also a defining year for the international arena because this was the year in which the USSR ceased to exist.

From 1945 until 1991, the Soviet Union constituted a formidable counter-balance to the US on the international stage.

But with the weakening and dissolution of the Soviet colossus, this paved the way for the West to achieve global dominance and to bomb and/or invade sovereign countries, in geo-strategic parts of the world, to get its way.

The Russian Federation was incapable of preventing the dismemberment of Yugoslavia, the bombing of Serbia, the invasion of Iraq, the bombing of Libya and the fermenting of the conflict in Syria. It is a moot point but had the Soviet Union not been dissolved, then I believe that the aforementioned events would not have occurred, mainly because the US and its allies would not have tried it on in the first place because of the deterrence that was the USSR.

Because of the catastrophe that was Mikhail Gorbachev and Boris Yeltsin, the US and the UK were provided with a golden opportunity to do as they pleased in the world…and they gleefully took this opportunity.

Now, Russia, in 2018, under the strong leadership of Vladimir Putin, has regained a lot of its lost superpower status. But Russia is still in the shadow of the Soviet Union in terms of power. I believe that that situation will change in the future but it will take considerable time.

Vladimir Putin must sit in his office lamenting that had Mikhail Gorbachev been an effective leader, then he, Vladimir Vladimirovich, would today be the General Secretary of the Communist Party of the Soviet Union and in charge of a superpower. The year 1991 changed the course of history. The destruction of Yugoslavia and the death of the Soviet Union brought about the carnage which the world has witnessed ever since then. For the West, 1991 was a glorious year as it heralded the beginning of Western global mastery. But for countries in geo-strategic parts of the world which pursued independent foreign policies, 1991 would constitute a fatal year, both literally and metaphorically speaking.

*

Dr Marcus Papadopoulos is a specialist on Russia and the rest of the former Soviet Union and the former Yugoslavia.