Δευτέρα 6 Ιανουαρίου 2020
«Θα προστατεύσουμε τα δικαιώματά μας στο Μαυροβούνιο»
Με τους Επισκόπους του Πατριαρχείου της Σερβίας στο Μαυροβούνιο πραγματοποίησε σύσκεψη χθες στο Βελιγράδι, ο Μακαριώτατος Πατριάρχης κ.κ. Ειρηναίος.
Αφορμή της έκτακτης αυτής συνεδρίασης στάθηκε η ψήφιση του νόμου περί θρησκευτικών ελευθεριών και θρησκευτικών κοινοτήτων από το κοινοβούλιο του Μαυροβουνίου, ο οποίος στρέφεται άμεσα κατά της Ορθοδόξου Εκκλησίας και των περιουσιακών της στοιχείων. Ο νόμος αυτός έχει προκαλέσει αντιδράσεις με τους πιστούς να πραγματοποιούν καθημερινά διαδηλώσεις κατά της σχετικής απόφασης.
Στο Δελτίο Τύπου που εξέδωσε το Πατριαρχείο της Σερβίας μετά την ολοκλήρωση της σύσκεψης μεταξύ άλλων τονίζεται:
«Το Επισκοπικό Συμβούλιο του Μαυροβουνίου μας εξέφρασε σήμερα την πλήρη κατανόηση για την αντίδραση του λαού του Μαυροβουνίου έναντι του άδικου αυτού νόμου που στρέφεται κατά της Εκκλησίας. Προτρέπουμε την κυβέρνηση του Μαυροβουνίου να επανεξετάσει το ζήτημα αυτό, το οποίο μπορεί να επιφέρει αρνητικές συνέπειες εάν εφαρμοστεί. Η Ορθόδοξη Εκκλησία της Σερβίας και οι Επισκοπές της στο Μαυροβούνιου, θα προστατεύσουμε με όλα τα διαθέσιμα νομικά μέσα τα διακαιώματα και τις ελευθερίες μας, ενώ θα καλέσουμε όλους τους εμπλεκόμενους φορείς, έτσι ώστε να συζητήσουμε για την επίλυση αυτού του ευαίσθητου ζητήματος».
Στη σύσκεψη μετείχαν ο Σεβ. Μητροπολίτης Μαυροβουνίου και Παραθαλασσίας κ. Αμφιλόχιος και οι Επίσκοποι Μιλεσέβου κ. Αθανάσιο, Νίκσιτς κ. Ιωαννίκιος, Ζαχουμίου και Ερζεγοβίνης κ. Δημήτριος.
Κυριακή 5 Ιανουαρίου 2020
Τρίτη 31 Δεκεμβρίου 2019
Κυριακή 29 Δεκεμβρίου 2019
Грчка под лупом ЕУ због нехуманог односа према животињама
У 2018. регистровано је 3.734, а у овој 1.799 случајева премлаћивања и сакаћења паса, а упркос постојању закона, кажњено је само 117 власника
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићнедеља, 29.12.2019. у 19:19
Атина – Пред олимпијаду у Атини 2004, градске власти морале су да стерилизују преко 10.000 паса који су живели на градским улицама. Напросто, немогуће је било ући у продавницу или зграду, а да се притом не прескаче преко животиње која мирно спава. У парковима су слободно лутале хорде паса, многи су их у страху заобилазили. Чувени Жућа је био главна атракција свих атинских демонстрација јер је храбро јуришао, не бојећи се ни сузавца.
Стицао се утисак да Грци обожавају псе и мачке, уопште, све животиње. Међутим, преко ноћи су нестали када је град требало очистити и припремити за госте из целог света. Данима су се водиле полемике где су завршили пси јер су одговорни тврдили да су смештени у пансионима ван Атине, у шта је мало ко веровао. Друштва за заштиту животиња имала су другачију информацију: пси су ликвидирани!
Године су прошле, а Грчка је, према статистикама, доспела на листу земаља у којима се бележи велики број случајева лошег односа према животињама. Само у 2018. регистровано је 3.734, а у овој 1.799 случајева нехуманог односа према псима, укључујући њихово премлаћивање, сакаћење, остављање без адекватне неге. Кажњено је само 117 власника иако нови закон предвиђа строге мере, чак до 30.000 евра или затвор до пет година.
Последњих година у Грчкој су врло популарне борбе паса које власницима доносе високи приход. Иако су забрањене, јавна је тајна да на територији Атине постоји не десетине места у којима се пси боре на смрт. Грчка спада међу земље где су овакви мечеви најраспрострањенији.
„То је организовани криминал, један од најстрашнијих примера нехуманог односа према животињама који нико не жури да заустави. Свако ко је то бар једном видео зна како се и за шта пси припремају, како се хране, у каквим страшним условима живе да би се у рингу борили до смрти”, наводи новинар Теодорис Чондрогранос и подвлачи да су у игри велики улози, који по борби иду и до 50.000 евра, као и да се ништа мање не плаћа за куповину једног таквог пса.
Подсетимо, у древној Грчкој животиње су приношене као жртве боговима, али су у исто време поштоване када је требало да представе неко од божанстава. Тако је грчки бог Пан, славан по својој фрули, имао главу човека и стопала јарца. Сам Зевс претварао се у белог бика када је хтео да заведе лепу Европу и одведе је на Крит...
Ствар је менталитета да ће се комшије бунити, углавном гунђати ако пас лаје и узнемирава околину, али неће пријавити надлежним органима ако тог истог пса туку, остављају без хране, иживљавају се над њим...
Тако је псима у Грчкој забрањен улазак на плаже и купање у мору. Иако никада не уринирају у води и премда спадају у чисте животиње, уколико са псом дођете на плажу, дочекаће вас вика, ружне речи... Они нису добродошли, моментално могу да вас пријаве и да дођете у ситуацију да интервенише полиција. Отпор према псима постоји и у градском превозу, где углавном, сем ако су јако мале расе, не могу да уђу. На бродовима веће расе имају посебно одвојене боксове на горњима палубама.
Ипак, у Грчкој је много љубитеља паса, удружења за збрињавање луталица, све више оних који поштују правила хигијене на улицама и у парковима и, што је најважније, имају гробља животиња на којима, када дође тај дан, достојанствено могу да са растану од свог љубимца.
А мачке? На градским ћошковима има их на десетине. Неретко су агресивне у борби да се докопају следовања хране које им редовно на одређеним местима остављају брижне душе. Умеју да нападну пролазнике или псе на повоцу.
Примера ради, испод малог мостића у центру Родоса налази се „мачкарник” у коме је на стотине малих, веселих и ухрањених маца свих боја, које туристи посматрају са симпатијама, бацају им храну... Али, шта се дешава са тим незаштићеним мачкама, које су чести мотив на грчким разгледницама, кад туристи оду? Већина мачака у Грчкој у ствари нема никога да о њима константно брине.
Европска комисија је чак 2007. тужила грчке власти Европском суду правде због континуиране небриге за благостање животиња са јасним захтевом да Грчка примени све европске законе у вези са заштитом животиња и њихових права. Првенствено се пребацује што Грчка не стерилише животиње, а ту се назире и могућа суштина проблема: Грци стерилизацију сматрају нечим неприродним.
Посебан проблем представљају магарци које на острвима по највећој врућини користе за превоз туриста. Оваква врста превоза на Санторинију већ је неколико година у жижи интересовања Међународних организација за заштиту животиња, које траже да буде укинут јер је нехумано гледати како их власници сатима држе на сунцу без воде и хране и шибају уз 520 степеника који воде према Фири... За шест евра, колико кошта њихова услуга, по 20 сати бивају „на служби”. Неке туристичке организације су чак, у знак солидарисања са животињама, отказале туре по Санторинију. Једино што су учиниле грчке власти јесте одлука да се ограничи терет који магарци могу да носе на леђима, то јест да туриста нема више од 110 килограма.
Број магараца на Санторинију се смањио са 508.000, колико их је било у лето 1955. на неких 12.000, колико их је регистровано 2015, док их данас има свега две хиљаде
DANAS SU MATERICE, veliki praznik MAJKI I ŽENA! Narodno verovanje kaže da ovo treba da uradite da biste imali SLOGU I SREĆU u porodici
Pravoslavni vjernici danas obilježavaju Materice, najveći hrišćanski praznik majki i žena, koji uvijek pada u drugu nedjelju pred Božić.
Toga dana, prema običaju, djeca porane i unaprijed pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vežu majkama noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Djetinjce.
Majka se pretvara da ne zna zašto je vezana. Djeca joj čestitaju praznik, a ona onda dijeli poklone i na taj način se “driješi”. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se “driješe” kolačima ili nekim drugim slatkišima.
Običaj “vezivanja” i “driješenja” predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice.
Praznik Materice se u novije vrijeme proslavlja i pri hramovima, naročito po gradovima. Žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodan program u kome učestvuju djeca sa prikladnim recitacijama i pjevanjem, a onda djeca vezuju prisutne žene. One se “driješe” poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima…
Negdje se organizuje posjeta bolnici, naročito dječjim odjeljenjima, gdje se djeci nose pokloni, što daje ovom prazniku puni hrišćanski smisao.
Зашто Србија не финансира повратак домаћих економских миграната, уместо насељавања `арабских`!?
Зашто Србија не финансира повратак србских економских миграната, уместо насељавања арабских?
СРБски ФБРепортер, Дец-18, 2019
Пише ФБР уредник М. Новаковић
Повод за ову адхок анализу је низ недавних јавних наступа србских државних званичника, као и пратећих (про)режимских текстова у домаћим медијима, на тему збрињавања и трајног насељавања такозваних „афро-азијских и арабских миграната“ на територији државе Србије- Тема којом се бавим у континуитету од 9 година, и коју сам детаљно обрадио у више десетина анализа, као и у својој књизи: „Копље Ислама у срцу Европе“ (априлско издање 2016).
Оно што је по мени посебно забрињавајуће јесте чињеница да домаћи званичници више и не крију своје намере да убрзано спроведу „евро-атлантске планове“ о присилним демографским променама у Србији, које ће неминовно резултирати у убрзану депопулизацију домаћег становништва, „десрбизацију“ наше нације и у крајњој инстанци у перманентни културолошки геноцид над србским (уставотворним) народом у оквиру властите државе.
Ако тај споља наметнути (и изнутра „фанатично-прихваћени“) процес сагледамо у контексту „бараже“ евроунијских и режимски спонзорисаних (политички, медијски и финансијски..) програма, да се у наше друштво „интегришу“ мигранти, углавном исламске вероисповести, и што је посебно забрињавајуће, ради се о углавном мушкарцима војног доба (који се на територији Србије ових дана понашају попут пљачкашких хорди)- док у исто време „наша“ држава практично ништа не ради да заустави супротан процес: одласка у „бели свет“ економски обесправљених србских грађана, углавном младих и школованих људи- онда се поставља озбиљно питање да ли се иза таквог системски организованог и режимски стимулисаног процеса, крију неке друге (много мрачније) осим званичних, наводно хуманитарних, намере!?
Није битно да ли се иза таквог послушничког, ауто-деструктивног и полтронског понашања наших званичника према ЕУ, када је у питању безусловно прихваћање наметнутих „мигрантских квота“, крије само њихова наивност и жеља да се на тај начин додворе бриселским господарима, у нади да ће им то „отворити неко ново поглавље“, или су пак свесно ступили у заверу против националних интереса државе коју наводно представљају и штите- њихово деловање очигледно има трагичне и дугорочно негативне последице по опстанак наше нације, које чак ако не и представља свесну издају нације, онда засигурно има криминални карактер, бар у домену корупције и некомпетентности.
Управо данас је наша Влада организовала прославу „Међународног Дана Миграната“, на којој је режимски министар Зоран Ђорђевић најавио још већ мигрантску кризу у Србији, и тим поводом се похвалио како је његово министарство усвојило посебан правилник о (трајном) збрињавању малолетних миграната које УНХЦР „нуди Србији“. Ђорђевић је навео да је од почетка мигрантске кризе кроз Србију прошло више од милион миграната, али оно што посебно забрињавајуће, јесте (податак који је он изнео) последњи тренд међу „мигрантима“ да (након одбачености од ЕУ) виде Србију као трајну дестинацију за насељавање. Према нашем министру, само ове године је у Србији „откривено“ 13.315 илегалних миграната, од којих је 12.000 спремно поднело захтев за азил. Другим речима, то значи да данас преко 90% „миграната“ више не види Србију као транзитну земљу, већ је прихвата за (нужну) трајну дестинацију!?
Овде треба подсетити на парадоксалан податак, који је почетком године, изнео управо министар Ђорђевић- он је у фебруару цитирао статистику ОЕБС-а која наводи да је од 2000те (петооктобарског пуча?) Србију напустило 654.000 грађана економских емиграната, и то углавном младих, између 15 и 24 година живота. Министар се тада „јавно забринуо“ и најавио акциони план о заустављању масовног егзодуса и повратка Срба у своју отаџбину. Али као што то видимо из данашњег наступа министра Ђорђевића поводом „Међународног Дана Миграната“, и као што ћемо у наставку анализе сагледати из наступа других државних званичника- за наш режим је очигледно главни приоритет: збрињавање свих, за ЕУ неподобних и непожељних, миграната, који су ових дана „ускладиштени“ широм Србије, док су србски (е)мигранти за њих „последња рупа на свирали“.
Овоме у прилог говоре и недавни натписи из домаће штампе који описују као додатну мотивацију наших грађана за напуштање Србије, несигурност и угроженост домаћег становништва у околини Мигрантских центара, нарочито у пограничним подручјима. Драстичан је пример општине Шид- чије је становништво практично преполовљено од почетка „мигрантске кризе“ (Митровачки портал је тај егзодус описао следећим насловом: „У Шиду ко некад на Косову, народ се исељава под притиском миграната..“).
Уосталом, из угла аутократског напредњачко-социјалистичког режима, таква пракса је за њих много безбеднија, бар када је у питању опстанак на власти- млади и школовани Срби, нарочито они који су своје факултетске дипломе и докторате стекли мукотрпним и озбиљним радом, представљају ону категорију грађана која има тенденцију да се буни, поставља неугодна политичка питања, и има потенцијал да угрози, не само њихову власт, већ и привилеговане партијске позиције у „полуквалификованом и плагијаторском државном сектору“..
Недавно је наш председник Вучић приликом државне посете Грчкој, великодушно понудио грчком председнику Мицотакису да Србија прихвати „сав вишак малолетних миграната“, што би само по себи био хуманитарни гест вредан похвале, да истовремено у нашој земљи десетине хиљаде србских малишана не живе испод границе сиромаштва и буквално гладују, многи без крова над главом, неки и без једног или чак оба родитеља. Истовремено хиљаде србских избеглица из ратова 90их и даље немају решено стамбено и егзистенцијално питање.
Наравно, овде се поставља и „морално и етичко право“ евроатлантских западних држава (ЕУ и НАТО) да сиромашној Србији данас намећу било какве „мигрантске квоте“ и „непријатељске азиланте“ из земаља које су управо они уништили (тактиком спржене земље) својим илегалним колонијалним ратовима и геноцидним санкцијама, створивши тако један од највећих мигрантских вештачких егзодуса у историји људског друштва- и то по рецепту такозваног „хуманитарног рата“ који су прво испробали на Србији, током варварске НАТО агресије 1999те! То вам је, као када бисте од жртве коју сте обогаљили, захтевали да она, тако обогаљена и ојађена, преузме да се стара о другим вашим, такође обогаљеним жртвама..
Овде се поново враћамо на тему из наслова- зашто наша држава, уместо да, у сарадњи са „хуманитарним западом“, спонзорише финансијски и логистички повратак најмање пола милиона србских економских миграната- спонзорише (и то агресивно) удомљавање и насељавање Србије, нама „културно-супротстављених“ и недобронамерних миграната, за које добро знамо како су „усрећили Европу“ (која сада покушава да их се растосиља на наш рачун).
Уосталом, да би разумели каква судбина може да очекује у блиској будућности тако „азилантизовану и исламизовану“ Србију, треба да само погледамо недавни историјски пример нашег Косова и Метохије. Тамо су Срби почетком 20ог века представљали већинско становништво- данас смо тамо заступљени у „статистички безначајном проценту“- свакако великим уделом због ратова и етничких чишћења, али ипак највише због супериорног „муслиманског наталитета“. Ако неко мисли да ће насељавањем „опустелих делова“ Србије арабским мигрантима, како то ових дана предлаже наша грађанска повереница Бранкица Јанковић, да нам то „побољша националну крвну слику“, онда се грдно вара. Управо супротно, као што то можемо да видимо на примеру Косова, то ће нам угасити лозу, и то трајно, а од Србије вероватно створити неки нови исламски калифат!?
Наравно, све више постаје очигледно да постојећи србски државни апаратус нема намеру да спроводи било какве програме који су у националном интересу Срба и биолошком опстанку и ревитализације властите нације- већ само оне, споља наметнуте, који ће вештачки и трајно променити демографску карту Србије, и трајно нас „угасити као нацију“.
Миодраг Новаковић, управник и уредник СРБског ФБРепортера
Свакако да излаз постоји, а то је хитна и радикална промена режима, и довођење на власт национално одговорне власти, попут рецимо Орбанове у Мађарској. Све док су нам на власти ови данашњи „дипломски и патриотски плагијатори“ црно нам се пише…
Док се Срби у Црној Гори окупљају у Никшићу поред моштију Светог Василија Острошког, за то време Вучић са Ђукановићем и Рамом сеири по Албанији о некаквом "мини Шенгену"
Народни покрет Срба са Косова и Метохије "Отаџбина" даје пуну подршку српском народу у Црној Гори, Митрополији зетско-приморској као и Епархији никшићко-будимљанској у одбрани српских православних светиња на подручју данашње Црне Горе.
Ово тим пре, имајући у виду да је одлуком српког Патријарха из 1752. године донешеној у Карловцима Митрополија зетско-приморска постала егзархом Пећке Патријаршије и њеног трона. Ово је нарочито важно данас када се Митрополит зетско-приморски, његово преосвештенство митрополит Амфилохије Радовић, као лав бори да испуни свету обавезу и да сачува Пећку Патријаршију и српске светиње на Косову и Метохији. За не веровати је да данас нису опасности по судибину српских светиња Турци него актуелни режим у Србији у лику њеног председника Александра Вучића који се одриче јужне српске покрајине било кроз тзв. разграничење или пуно признање самопроглашене републке Косово.
Можда је ова борба Митрополита и главни разлог за отимање српских православних светиња у дослуху криминално-диктаторских режима Србије и Црне Горе односно Александра Вучића и Мила Ђукановића.
Из тог разлога изостаје реакција званичних државних органа Републике Србије као и њеног председника јер је у питању класична освета пошто је Митрополит главни бедем против предаје јужне српске покрајине сепаратистима. Нормални одговор на ово светогрђе и узурпацију Мила Ђукановића био би да у најмању руку Србија повуче свог амбасадора из Подгорице а протера црногорског из Београда.
 
Нажалост, док се Срби у Црној Гори окупљају у Никшићу поред моштију светог Василија Острошког, саборују бранећи своје светиње, дотле Александар Вучић сеири по Албанији са Милом Ђукановићем заносећи се на чапрас-дивану о некаквом мини Шенгену за земље западног Балкана. Овакво понашање председника Србије је сигнал да је за отимање српских светиња у Црној Гори направљен договор између два председника.
Са ове дистанце јасно се види сва наивност српских политичких првака у Црној Гори који су задњих година свесрдно подржавали на предизборним скуповима Српску напредну странку и њеног председника. Чак ни фингирани државни удар у Црној Гори који није могао да буде одрађен без снажне логистичке подршке из Србије није их упозорио да је режим Александра Вучића антисрпски и издајнички. Исто онако као што је 2013. године Бриселским споразмомом Александар Вучић продао Србе на Косову и Метохији исто тако „Ацо Србин“ продаје и Србе у Црној Гори. Наш народ на Косову и Метохији за таквог владара као што је Александар Вучић има обичај да каже да „Под то дрвце, нема хлада“.
Оно што данас преостаје нашем народу у Црној Гори јесте да се снажно окупи око СПЦ, да буде једиствен, сложан, принципијелан и доследан у одбрани својих праисконских права и својих православних светиња. А ови криминални режими завршиће на ђубришту историје и судиће им се за свесну велеиздају националних и државних интереса.
Како радили тако нам Бого помогао.
Косовска Митровица
22.12.2019. године |
Σερβία: Ανθρωποκυνηγητό για τον εντοπισμό παιδεραστή που απήγαγε 12χρονη
Η σερβική αστυνομία έχει εξαπολύσει ανθρωποκυνηγητό άνευ προηγουμένου προκειμένου να εντοπίσει ένα 12χρονο κορίτσι, το οποίο φέρεται να απήγαγε καταδικασμένος παιδεραστής.
Η Μόνικα Καριμανόβιτς απήχθη την περασμένη Παρασκευή και έκτοτε οι Αρχές χρησιμοποιούν όσα μέσα διαθέτουν για να την βρουν.
Ο καταζητούμενος Νίνοσλαβ Γιοβάνοβιτς είχε αποφυλακιστεί πέρυσι μετά από 12 χρόνια στη φυλακή για απόπειρα βιασμού.
«Έχουμε σαφείς ενδείξεις ότι ο Γιοβάνοβιτς έκλεψε αυτοκίνητο. Εκεί βρήκαμε τα αποτυπώματά του και ενδείξεις ότι είχε μαζί του τη Μόνικα. Επιβεβαιώσαμε επίσης πως έμειναν για ένα διάστημα σε ένα απομονωμένο σπίτι, κοιμήθηκαν προφανώς και έφαγαν. Βρήκαμε την τσάντα της Μόνικα και έχουμε δύο μάρτυρες που την είδαν στο ίδιο αυτοκίνητο με τον Γιοβάνοβιτς. Αυτή τη στιγμή πιστεύουμε πως η Μόνικα είναι ζωντανή» είπε ο διευθυντής της αστυνομίας, Βλαντιμίρ Ρέμπιτς.
Ο Γιοβάνοβιτς φέρει το προσωνύμιο «ο κουρέας της Μάλτσα» καθώς συνήθιζε να κουρεύει γουλί τα θύματά του.
Πηγή: euronews
Εγγραφή σε:
Αναρτήσεις (Atom)
-
E moj matori! Satovi su stali jutros. Vreme se po tankoj kazaljci prelilo. Prošlost mi nju nabila pod nos. Slabo se šta promenilo. A...
-
Μία συγκλονιστική αποκάλυψη ήλθε στο φως της δημοσιότητας σε συνέδριο που οργάνωσαν ακτιβιστές και οργανώσεις στην Στοκχόλμη. Κινήσεις πολι...
