Зашто се мед ни после пар хиљада година не поквари?

Мед (Фото: Вестинет)

Београд – Модерни археолози су приликом ископавања древних реликвија у Египту често наилазили на нешто неуобичајено међу стварима у гробници – ћупове са медом, хиљадама година старим, који је и даље потпуно јестив.
Постоји неколико примера намирница које могу да трају бескрајно у њиховом сировом стању: шећер, со и осушени пиринач. Међутим, постоји нешто у вези са медом, може да остане потпуно јестив и након хиљаду година и за разлику од пиринча или шећера које не бисмо одмах принели устима, то без проблема чинимо са медом – као да је стар свега један дан.
Немогуће је добити тако савршен и бескрајан извор хране без скоро савршеног односа и хармоније великог броја фактора.
Прво на ред долази хемијски састав самог меда. Мед је у основи шећер. Шећери садрже јако мало воде у свом природном стању.
Мед у својој природној форми има јако мало влаге. Врло мало бактерија и микроорганизама може да преживи у таквим условима.
Да би се мед покварио, унутар њега мора да буде нешто што је кварљиво.
Мед је такође природно киселкаст и поседује ПХ између 3 и 4,5 који је довољан да убије практично све што би желело да се настани у меду. Шансе за преживљавање бактерија и других кварљивих организама у меду су јако ниске.
Следећи битан фактор су пчеле.
Нектар, први материјал који сакупе пчеле како би створиле мед, је природно веома богат водом – између 60 и 80 одсто чини вода. Међутим, током процеса стварања меда, пчеле имају јако битну улогу у уклањању воде махањем својим крилима, што буквално нектар чини сувим.
Хемијски састав пчелињих стомака такође игра важну улогу у отпорности меда. Пчеле у стомаку поседују посебан ензим и када оне избацују нектар из својих уста како би направиле мед, ови ензими се мешају са нектаром разбијајући га у два нус производа – глуконску киселину и хидроген пероксид.
Хидроген пероксид је следећа ствар која улази у борбу са свим негативним стварима које би евентуално могле да се појаве у меду.
Из овог разлога мед је вековима коришћен као лек – његова густина одбија било какав вид раста а садржи и хидроген пероксид што га чини савршеном баријером за инфекције.
Уколико купујете мед у продавници, та мала тегла је загрејана и процесуирана тако да не поседује никакве честице унутар ње, што значи да у њима не постоји ништа што би могло да доведе до кристализације молекула – мед ће изгледати потпуно исто скоро бесконачно.
Уколико ваш мед купујете од малих продаваца или произвођача директно, могуће је да у меду остану одређене честице – од полена до ензима. То значи да може доћи до кристализације меда, али ако је затворен, није покварен и неће бити још доста времена.
Међутим, уколико мед оставите отворен у влажној средини, он ће се ипак покварити. Све док је поклопац на месту и не додајете му воду, мед се никада неће покварити