Palata Beograd ili, od milošte prozvana Beograđanka, izgrađena je sedamdesetih po projektu čuvenog arhitekte Branka Pešića kao najviša zgrada u Beogradu. Možda je do danas sa svojih 100 metara pala na treće mesto po visini, ali teško da novobeogradski soliteri mogu da je nadmaše po šarmu, pričama koje su ugrađene u njene spratove i značaju koji ima za svoje sugrađane.
HRAM SVETOG SAVE
Hram Svetog Save danas je sa svojim velelepnim kupolama impresivan simbol Beograda, ali je ideja o hramu koji bi bio podignut na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve, rođena još davne 1879. Kasnije je došlo saznanje da mošti svetitelja najverovatnije nisu spaljene na tom mestu i neki će baš tome pripisati lošu sreću koja je pratila izgradnju hrama.
Naime, izgradnja je zvanično počela 1935, a onda se desio Drugi svetski rat, pa vreme vladavine komunizma, pa cepkanje nekad velike zemlje na komadiće, a nedovršeni hram je za to vreme služio i kao parking i kao magacin. Tek početkom novog veka, baš u trenutku kad se oporavljala od bombardovanja, Srbija dobija duhovni centar i, ispostaviće se, najveći pravoslavni hram na Balkanu.
Hram Svetog Save danas je sa svojim velelepnim kupolama impresivan simbol Beograda, ali je ideja o hramu koji bi bio podignut na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve, rođena još davne 1879. Kasnije je došlo saznanje da mošti svetitelja najverovatnije nisu spaljene na tom mestu i neki će baš tome pripisati lošu sreću koja je pratila izgradnju hrama.
Naime, izgradnja je zvanično počela 1935, a onda se desio Drugi svetski rat, pa vreme vladavine komunizma, pa cepkanje nekad velike zemlje na komadiće, a nedovršeni hram je za to vreme služio i kao parking i kao magacin. Tek početkom novog veka, baš u trenutku kad se oporavljala od bombardovanja, Srbija dobija duhovni centar i, ispostaviće se, najveći pravoslavni hram na Balkanu.
ZAPADNA KAPIJA BEOGRADA
Kad vozeći se auto-putem s Aerodroma Nikola Tesla ugledate Geneksove kule – znate da ste stigli u Beograd. Pozicijom uz auto-put i činjenicom da zaista podseća na neku ogromnu betonsku kapiju, lako je shvatiti zašto je ovaj soliter od početka nazvan Zapadna kapija Beograda.
Međutim, kad je projektovan, 1980. godine, trebalo je da putnicima namernicima poruči i više od dobrodošlice – da su došli u moderan grad koji se stalno razvija. Stanari će vas rado podsetiti da je to bila prva „pametna zgrada na Balkanu“. Čine je dve kule povezane mostovnom strukturom na 26. spratu sa satom koji pokazuje vreme i temperaturu, a iznad njih se ka nebu pruža okruglasti vrh sa „rotirajućim restoranom“ i najlepšim pogledom na grad. Prema prvobitnom planu, pod restorana trebalo je da se okreće tako da gosti tokom jednog sata, sedeći za stolovima, mogu da vide panoramu celog grada. Nažalost, to je ostao samo plan.
Kad vozeći se auto-putem s Aerodroma Nikola Tesla ugledate Geneksove kule – znate da ste stigli u Beograd. Pozicijom uz auto-put i činjenicom da zaista podseća na neku ogromnu betonsku kapiju, lako je shvatiti zašto je ovaj soliter od početka nazvan Zapadna kapija Beograda.
Međutim, kad je projektovan, 1980. godine, trebalo je da putnicima namernicima poruči i više od dobrodošlice – da su došli u moderan grad koji se stalno razvija. Stanari će vas rado podsetiti da je to bila prva „pametna zgrada na Balkanu“. Čine je dve kule povezane mostovnom strukturom na 26. spratu sa satom koji pokazuje vreme i temperaturu, a iznad njih se ka nebu pruža okruglasti vrh sa „rotirajućim restoranom“ i najlepšim pogledom na grad. Prema prvobitnom planu, pod restorana trebalo je da se okreće tako da gosti tokom jednog sata, sedeći za stolovima, mogu da vide panoramu celog grada. Nažalost, to je ostao samo plan.
BEOGRAĐANKA
Palata Beograd ili, od milošte prozvana Beograđanka , izgrađena je sedamdesetih po projektu čuvenog arhitekte Branka Pešića kao najviša zgrada u Beogradu.
Možda je do danas sa svojih 100 metara pala na treće mesto po visini, ali teško da novobeogradski soliteri mogu da je nadmaše po šarmu, pričama koje su ugrađene u njene spratove i značaju koji ima za svoje sugrađane.
Među najzaslužnijima je svakako legendarni Duško Radović, koji je godinama na talasima Studija B sa vrha Beograđanke podsećao na magiju Beograda kultnom radio-emisijom Beograde, dobro jutro . „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.
Svako dalje insistiranje na još nečemu bilo bi neskromno“. Još se te čika Duškove reči čuju dok prolazite pored Beograđanke.
Palata Beograd ili, od milošte prozvana Beograđanka , izgrađena je sedamdesetih po projektu čuvenog arhitekte Branka Pešića kao najviša zgrada u Beogradu.
Možda je do danas sa svojih 100 metara pala na treće mesto po visini, ali teško da novobeogradski soliteri mogu da je nadmaše po šarmu, pričama koje su ugrađene u njene spratove i značaju koji ima za svoje sugrađane.
Među najzaslužnijima je svakako legendarni Duško Radović, koji je godinama na talasima Studija B sa vrha Beograđanke podsećao na magiju Beograda kultnom radio-emisijom Beograde, dobro jutro . „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.
Svako dalje insistiranje na još nečemu bilo bi neskromno“. Još se te čika Duškove reči čuju dok prolazite pored Beograđanke.
UŠĆE
Zgrada Poslovnog centra Ušće smeštena je kod ušća Save u Dunav, a u njenim zelenkastim prozorima ogledaju se i stari i Novi Beograd. U pitanju je zvanično najviša zgrada u Beogradu – poslednji, 25. sprat nalazi se na visini od 115 metara, a visina građevine s antenom je čak 141 metar. Međutim, uz podatak o njenoj visini nezaobilazno je sećanje na jedan od najstrašnijih perioda novije srpske istorije.
Podignuta kao glavna zgrada Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, njena prvobitna visina bila je 106 metara. NATO bombardovanje dočekala je kao poslovni centar, ali je u nekoliko navrata pogođena uz katastrofalna oštećenja. Kad se sve završilo, počela je rekonstrukcija, koja je trajala nekoliko godina. Sada je to ponovo moderan neboder u zelenkastom staklu, u kome se ogledaju stari i novi deo grada, reka i nebo, kojem se prkosno približio za još dva sprata
Zgrada Poslovnog centra Ušće smeštena je kod ušća Save u Dunav, a u njenim zelenkastim prozorima ogledaju se i stari i Novi Beograd. U pitanju je zvanično najviša zgrada u Beogradu – poslednji, 25. sprat nalazi se na visini od 115 metara, a visina građevine s antenom je čak 141 metar. Međutim, uz podatak o njenoj visini nezaobilazno je sećanje na jedan od najstrašnijih perioda novije srpske istorije.
Podignuta kao glavna zgrada Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, njena prvobitna visina bila je 106 metara. NATO bombardovanje dočekala je kao poslovni centar, ali je u nekoliko navrata pogođena uz katastrofalna oštećenja. Kad se sve završilo, počela je rekonstrukcija, koja je trajala nekoliko godina. Sada je to ponovo moderan neboder u zelenkastom staklu, u kome se ogledaju stari i novi deo grada, reka i nebo, kojem se prkosno približio za još dva sprata
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου