Dragi košarkaši

 

SA VIBERA  ‼️‼️‼️‼️⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️

Dragi košarkaši,

nije ni malo čudno što ste izgubili.

Ne znam kako ovo da vam objasnim drugačije. Vi u reprezentaciji niste zvezde.

Reprezentacija Srbije u košarci je institucija svetskog ranga. Ima tu velikana koji su neverovatne ličnosti. I pre vas, i vi ste to, biće ih još. I treba da čuvate tu tradiciju.

Međutim na ovom prvenstvu ste zakazali, sa sve Pešićem...

Ne u basketu, to je vaša stvar. Zakazali ste kao ljudi, kao velikani, kao rodoljubi. 

Imali ste full pažnju medija koji su u Srbiji blokirani. Imate srca cele nacije, a i šire u svetu. Sve se to dešava u jeku jedne velike izazovne situacije u Srbiji:

1. Igrate za državu u kojoj ima više kladionica nego škola, a obrazovni sistem je u velikom problemu. 

2. Snimate reklame za te kockarske poroke, a niko od vas ni da progovori o đacima, profesorima, studentima i dekanima... 

3. U vašoj Srbiji niču rudnici, privatizuju se nacionalni parkovi, a prodaju se izvorišta vode.

4. Dok se vaš narod koji vas prati, buni protiv svega toga, vi ćutite. Na ulicama starca bacaju na beton, maloletnu decu privode bez znanja roditelja, a studenti odvode na nepoznate lokacije.

5. Predstavljate državu gde se neki nepoznati likovi maskiraju u nindža kornjače i onda jure narod po ulici. A i tu su bili u vašoj publici.

Ako vam još uvek nije jasno kako ste pali na ispitu, onda vam to neko mora reći. Pali ste jer ste imali šansu da kažete, a ćutali ste.

Mogli ste da:

1. Izađete na teren sa nekom zastavom podrške, pojedinačno ili grupno.

2. Kad dajete izjavu posle meča, da guknete nešto o situaciji u državi. Bilo bi viralno i svima bi zanačilo.

3. Da pustite malo taj testosteron i zaštitite nekog drugog, osim svoje guzice.

4. Kompletno da se demonstrativno povučete sa prvenstva, u znak solidarnosti sa narodom. Jer vaša se dela svuda vide i čuju.

Tu je kvaka. Niste vi samo košarkaši. Vi predstavljate prkosni narod, vi ste zemaljski predstavnici nebeske misije.

E zato ste poslati kući. Jer niste dorasli tom pozivu. Ne možete posle osvojenog zlata da idete u predsedništvo i da se rukujete. Ne ide zlatna šaka u krvave ruke. Razmislite malo o tome.

To je lekcija za popravni.