Ruski konvoji s oružjem i vojnom opremom navodno ulaze u Ukrajinu

Navodni konvoji s oružjem i vojnom opremom dolaze iz pravca Rusije na istok Ukrajine, u oblasti koje drže proruski aktivisti, saopštili su reporteri agencije AP.

Prema navodnim saopštenjima nekih proruskih aktivista, pogranični organi Rusije ne čine ništa da zaustave taj priliv.

Reporteri AP tvrde da su u gradu Krasnodonu, u Istočnoj Ukrajini, prošle nedelje uočili tri konvoja s ruskim naoružanjem.

NATO i Ukrajina od ranije optužuju Mosku da u tajnosti šalje tešku artiljerju i drugo naoružanje proruskim borcima. Rusija te optužbe negira.
Ukrajinske vlasti su, inače, saopštile da je danas došlo do sukoba izmedju graničara i konvoja od nekoliko desetina oklopnih vozila i tenkova koji je ušao na ukrajinsku teritoriju iz Rusije kod Azovskog mora, preneo je AFP.
„Ukrajinsku granicu je prešao konvoj od nekoliko desetina tenkova i oklopnih vozila koji je ušao u oblast blizu ukrajinskog industrijskog grada Marijupolja“, izjavio je portparol ukrajinskih snaga bezbednosti Leonid Matjuhin.
On je dodao da su konvoj zaustavili ukrajinsi graničari i da se razvio sukob.

Da je vest došla iz neobjektivnih izvora svedoče mnogi razlozi a dva su najupečatljivija:

Prvo, zašto bi Rusija slala naoružanje preko prelaza koje kontrolišu Ukrajinci kada imaju dovoljno prostora za prelazak na mestima koje kontrolišu pro-ruski ustanici.

Drugo, priča je neubedljiva i prilično otrcana, jer se tvrdi da su ukrajinski graničari zaustavili moćnu rusku armiju a nisu u stanju da zaustave slabo opremljene ustanike na istoku Ukrajine

Šta savetuju strance pre putovanja u Srbiju

Balkans Business News Correspondent - 25.08.2014

Srbija je generalno bezbedno mesto za posetu. Meštani su neverovatno ljubazni i predusretljivi u slučaju da vam je potrebna bilo kakva pomoć, piše Wikitravel o nama. Evo još nekih zanimljivih saveta strancima koji putuju u Srbiju.


Ako vam je potrebna bilo kakva pomoć, da stignete negde, nešto kupite... najbolje je da pitate mlađu osobu jer su veće šanse da govori engleski.


Međutim, uvek treba da budete svesni džeparoša, uglavnom u javnom transportu. Pljačke na ulici, ubistva ili napadi su veoma retke pojave, čak i u mračnim delovima grada. Organizovani kriminal postoji, a turista nisu meta.


Paziti na vozače - mogu biti veoma nepristojni prema pešacima i biciklistima. Takođe, široko je rasprostranjena netolerancija prema homoseksualcima.


Srbi su veoma prijateljski, ljubazan i gostoljubivi ljudi, naročito u južnim delovima zemlje.


Kada ste pozvani u srpsku dom, donesite neki poklon prilikom prve posete. Cveće, čokolada, neko alkoholno piće ili nešto iz zemlje iz koje dolazite. Ako nosite cveće znajte da je paran broj cvetova samo za sahrane. Tokom posete ne tražite ništa jer će vas sigurno sami ponuditi i hranom i pićem.


Pazi, rakija!


Kada nazdravljate u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, gledajte druge osobe u oči. Možda ćete popiti galone alkohola, ali od vas se očekuje da budete trezni. Biti očigledno pijan je znak lošeg ukusa i nedostatak karaktera. Alkoholna pića u Srbiji su veoma jaka. "Rakija" od šljive sadrži oko 53 odsto. Lepo je da znate da nazdravite na maternjem jeziku domaćina - recite "Živeli!".


Budući da se mnogi Srbi osećaju nacionalno frustrirani nedavnim istorijskim događajima na Balkanu, najbolje je da izbegnete diskusiju o jugoslovenskim ratovima devedesetih i NATO bombardovanju Srbije. Ako se desi da neko govori o tome, pokušajte da izbegnete bilo kakvo davanje svog mišljenja dok ne procenite stavove vašeg poznanika i ostalih.


Ne spominjite SAD podršku nezavisnosti Kosova. Međutim, ako delite mišljenje većine Srba o tome, mnogi će biti srećni da razgovaraju sa "zapadnjakom'' koji deli njihove stavove.


S druge strane, razgovori o SFRJ i Titu su manje problematični. Većina se tog vremena seća kao stabilnog i mirnog doba, ali je moguće da osetite jak antikomunistički i nacionalistički stav, posebno među mladim ljudima iz pojedinih seoskih regija gde je stara podela na one za i one protiv komunizma, i dalje aktuelna.


Zapamtite, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali održava odnose sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, Crnom Gorom i Makedonijom. Srbija je pretežno hrišćanska pravoslavna zemlja i veoma je nepristojno da se vređa njena tradicija i religija.


Slično kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, Srbi ne vole da se njihova zemlja opisuje kao deo istočne Evrope. Još jedna česta zabluda je da je Srbija deo sovjetskog bloka, ali su u Srbiji Rusi uvek bili prijateljski i bratski narod.


Pazi, mina!


Nakon jugoslovenskih ratova devedesetih godina, ostale su neke neeksplodirane bombe, ali van velikih gradova. Zato pazite - van grada ne idite stazama koje nisu obeležene, a ako pronađete sumnjivi objekat koji podseća na bombu ili minu, ne diraj te ga i odmah pozovite policiju.


Ne pokazujte prstom na druge osobe, to je nepristojno.


Mladi ljudi su, kao i svuda u svetu, veoma otvoreni za strance, ali starije generacije (preko 65 godina) i dalje su prilično konzervativne.


Reč "molim'' je ključ za ljubazan razgovor na srpskom jeziku. To praktično znači ''molim vas'', ali i odgovor na hvala, umesto pardon ili pitanje - Šta. Kao, na primer, ''bitte'' na nemačkom.


Kao i većina evropskih jezika, i srpski ima formalno i neformalno obraćnje. Koristite formalno ''vi'' kada razgovarate sa starijim ljudi. Lična imena se uglvanom ne upotrebljavaju, osim među prijateljima ili rođacima.

Tako o nama piše Wikitravel i navodi šta treba jesti u Srbiji: ćevape, proju, kajmak, ajvar, ginabicu, punjene paprike, pasulj... a osim Beograda, treba posetiti Zrenjanin, Novi Sad, Suboticu, Zlatibor i svakako, manastire.

Η ΕΕ απαιτεί από τη Σερβία να μην αυξηθούν οι εξαγωγές της προς τη Ρωσία

Η Σερβία έλαβε ένα τηλεφώνημα από την Ευρωπαϊκή Ένωση να μην αυξήσει τις εξαγωγές προς τη Ρωσία και να μην υποκαταστήσει τις άλλες Ευρωπαϊκές χώρες – προμηθευτές στην αγορά της Ρωσίας, αναφέρει η εφημερίδα Blic του Βελιγραδίου.

Την ίδια ώρα, το Σερβικό πρακτορείο ειδήσεων  Tanjug, επικαλούμενο πηγές του, αναφέρει ένα συγκεκριμένο «διάβημα» το οποίο έστειλε  η Ευρωπαϊκή Ένωση προς την σερβική κυβέρνηση την Πέμπτη. Το θέμα ή οποιαδήποτε άλλα τμήματα του διαβήματος δεν έχουν αποκαλυφθεί. Η Αντιπροσωπεία της ΕΕ στο Βελιγράδι αρνήθηκε να σχολιάσει την κατάσταση.

У Црној Гори исти број туриста као прошле године…

ЦРНА ГОРА – У Црној Гори је број туриста на нивоу претходне године у ово време, пошто тренутно у тој земљи борави 125.000 туриста, саопштила је данас Туристичка организација Црне Горе.

Туризам… (Фото: pichost.me)

Највећи раст броја туриста бележи Котор, где је за 13 одсто више него прошле године у овом периоду, а мање туриста је у Тивту где је забележен пад за девет одсто.
Посета у осталим општинама је на прошлогодишњем нивоу.
У саопштењу Туристичке организације се наводи да је на граничним прелазима у овом периоду забележен промет возила за 29 одсто већи у односу на исти период прошле године.

Serbia’s biggest exporter: Fiat

BELGRADE – Serbia’s biggest exporter in the first seven months of this year was Kragujevac-based company Fiat Automobili Srbija (FAS), with a total of EUR 921.6 million worth of exports, according to the Serbian Ministry of Finance.

The Ministry of Finance, which has published a list of the 15 top exporters in the country, said that Fiat’s exports in the period under consideration had been up 9.8 percent against a year earlier.
The second biggest exporter was the Petroleum Industry of Serbia (NIS), with exports worth EUR 214.5 million, and Pirot-based Tigar Tyres was ranked as third with exports of EUR 139.9 million.
Next on the list are HIP Petrohemija from Pancevo, with exports of EUR 109.9 million, Gorenje Serbia with exports of EUR 106.3 million, Zelezara Smederevo with EUR 91.8 million and Tetrapak from Belgrade, whose exports amounted to EUR 90.7 million.
Eighth on the list is Hemofarm Vrsac with exports of EUR 84.1 million, ninth was Yura Corporation from Raca with EUR 71.3 million, followed by Tarkett from Backa Palanka with EUR 70 million and Ball Packaging with 68 million.
Next are Sirmium from Sremska Mitrovica with EUR 62.3 million, RTB Invest from Bor with exports of EUR 61.7 million, Impol Seval from Sevojno with EUR 57.8 million and Leoni from Prokuplje, whose exports in the first seven months of this year amounted to EUR 52.1 million.

Hektar njive u Vojvodini i do 20.000 evra

BEOGRAD - Cena hektara kvalitetnog obradivog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini dostiže i do 20.000 evra.

Poskupljenje se očekuje od 2017. godine kada dozvolimo Evropljanima da kod nas kupuju zemlju. Na ceni njive koje se pretvaraju u građevinsko zemljište.

Kada je, svojevremeno, devojka u miraz donosila 20 hektara oranica, mogla se nadati lepoj udaji. Sada bi je, međutim, vrlo lako mogli pitati gde se ta zemlja nalazi, jer od toga, direktno, zavisi i vrednost miraza. Za hektar zemlje u istočnoj i južnoj Srbiji, naime, dobija se najviše 1.500 evra, dok se u Vojvodini, posebno oko Srbobrana, Stapara ili Inđije, zemljište prodaje i po 20 puta većoj ceni...

Ovakva situacija, kako objašnjava prof. dr Miladin Ševarlić, agroekonomista, sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, tumači se vrlo lako, jer je direktno vezana za problem depopulacije sela. Tamo gde nema stanovnika, kaže Ševarlić, nema ni zainteresovanih za kupovinu, odnosno, za obradu zemlje.

"Cena zemlje direktno zavisi od njenog mesta, ali tu ima još mnogo faktora, kao što je kvalitet, da li je u pitanju veća ili manja parcela, da li ima kanale za odvodnjavanje ili bunar za navodnjavanje, da li je u blizini puta ili duboko u ataru...", nabraja Ševarlić. - Naravno, vrlo veliki značaj ima i to da li je u tom kraju zemlja tražena, jer i za zemljište, kao i za sve ostalo što se prodaje, važe odnosi ponude i potražnje.

Staro pravilo, kako kažu upućeni, da gotovo svako selo ima nekog seoskog gazdu, koji ne propušta priliku da ukrupni svoj posed, važi i dalje. Ako je takvih gazda u selu više, samim tim i cena zemljišta u tom ataru je znatno viša.

"I pored svega, upozoravam vlasnike zemlje da se suzdrže i da zemljište ne prodaju", kaže Ševarlić. - Srbija, od 2017. godine, prema Sporazumu o pridruživanju EU, dozvoljava kupcima iz zemalja koje su članice ove organizacije da kupuju zemljište kod nas. Samim tim, verujem da će potražnja za zemljištem, od te godine, biti znato veća, a samim tim, i cene će biti mnogo više. Verujem da će posebno biti traženi veliki kompleksi kvalitetnog zemljišta, koji se, kod nas, sada mogu kupiti po ceni koja je slična ceni ukrupnjavanja i kultivisanja i ujednačavanja niza malih poseda.

Ševarlić, takođe, napominje, kako je ranijih godina, zemljište koje se iz obradivog prevodi u građevinsko, imalo znatno višu cenu, nego uobičajene oranice.

"Sada je i taj trend donekle stao", kaže Ševarlić. - Srbija, naime, prema nekim podacima, ima oko 400.000 stanova više, nego što ima porodica. Samim tim, teško je očekivati da neko nastavlja sa intenzivnom stanogradnjom...

Dveri: “EU has no alternative” costs us way too much

BELGRADE – On the occasion of yesterday’s press conference held by the Prime Minister of Serbia, Aleksandar Vucic, a member of Dveri, Bosko Obradovic, issued a statement.

“European Union has no alternative” policy started by [Boris] Tadic, and continued by Dacic’s and Vucic’s regime, has already costed us way too much in the past.
Many national and state interests have already been sacrificed because of the entry of Serbia into the EU: from the surrender of the military and political leadership to the Hague Tribunal, anti-Constitutional Brussels agreement and shutdown of institutions of Serbia in Kosovo and Metohija, to the conclusion of the unilateral and economically damaging the Stabilization and Association Agreement with the EU.
By accepting a dictation from Brussels that Serbia must not support higher exports to the vacant Russian market, as of today the Government of Serbia is ready to sacrifice the only remaining hope and chance for economic and agricultural survival and development of Serbia in the name of the European Union.
The first question is what are moral or any other obligations that Serbia has to the EU? We are not members of the EU and this accession path is too long with numerous negative trade-offs. The EU bombed us, introduced sanctions against us, blackmailed us, pressured and economically exploited us in different ways, so that today it would ask us for “moral solidarity” and not to use the historic opportunity to increase exports to Russia.
First of all, even if there wasn’t this much vacant space on the Russian market, Serbia would have to seek new markets outside the EU and, at the state level, support domestic production and export-oriented industries, and one of the most important emerging markets is the Russian market, the Customs and future Euroasian Union led by Russia.
Today we are witnesses that the Government o Serbia denies that perspective for the sake of vague EU future, because at this moment no one can, with certainty, say that we will and when we will enter the EU, because more and more voices say that the EU is the past and that its future is highly questionable.
Is it reasonable at such moment to give up on our own economic and agricultural opportunity? And then what is the meaning of visit of our Minister of Agriculture to Russia, when she can not negotiate anything with Russian partners? And just for this, but also for the next year, when we could have prepared a much larger product offering?
This is just another proof what all Serbian governments, from October 5th to the present, have been prepared to sacrifice for the sake of the perilous path to the EU, as well as perennial claims of Dveri that authorities are not allowed to develop stronger relations with Russia due to the blackmail of the EU. Dveri movement expresses strong opposition to the this stance of the Government of Serbia.

Η διεφθαρμένη και τελειωμένη Ε.Ε. πιέζει τη Σερβία για κυρώσεις προς τη Ρωσία

«Κυρώσεις σαν το μπούμερανγκ»

Ned, 08/10/2014 - 13:22 -- MRS

Από μέρα σε μέρα εντείνονται οι πιέσεις των δυτικών χωρών σε βάρος του επίσημου Βελιγραδίου, και ιδίως σε βάρος του Σέρβου πρωθυπουργού, κυρίου Aleksandar Vučić, να τοποθετηθεί σχετικά με επιβολή κυρώσεων σε βάρος της Ρωσίας. «Η Σερβία είναι απόλυτα προσηλωμένη προς την Ευρωπαϊκή Ένωση»,- δήλωσε με την ευκαιρία ο κ. Vučić, όμως, κατά τα λεγόμενά του, οι Βρυξέλλες δεν μπορούν να αναμένουν από τη Σερβία να λαμβάνει αποφάσεις αντίθετες προς τα εθνικά και τα οικονομικά της συμφέροντα.
«Κάποια τυχόν επιβολή κυρώσεων σε βάρος της Σερβίας θα επέφερε μεγάλες ζημίες στη Σερβία»,- δήλωσε ο πρόεδρος του Οικονομικού Επιμελητήριου Σερβίας, κ. Željko Sertić, και υπενθυμίζει ότι η Σερβία και η Ρωσία έχουν υπογράψει και τη Συμφωνία ελευθέρου εμπορίου. «Κάποια τυχόν απόφαση για επιβολή κυρώσεων θα ήταν αντιπαραγωγική για τη Σερβία και ασσύληπτη από οικονομική άποψη. Πέρσι ο όγκος των εμπορικών ανταλλαγών ανάμεσα στη Σερβία και τη Ρωσία ξεπέρασε το ένα δισεκατομμύριο ευρώ, και ήταν μεγαλύτερος κατά ένα τρίτο συγκριτικά με το έτος 2012. Οι εξαγωγές σερβικών τροφίμων στη ρωσική αγορά αυξήθηκαν κατά 68 τοις εκατό στο πρώτο εξάμηνο του τρέχοντος έτους.
Λαμβάνουμε όλο και περισσότερα αιτήματα Εώσων εισαγωγέων για εξαγωγές σερβικών φρούτων και λαχανικών, χοιρινού και μοσχαρίσου κρέατος στη Ρωσία, αλλά και οινοπνευματωδών ποτών»,- λέει ο κ. Σέρτιτς, και καταλήγει ότι η Ρωσία έχει απαγορεύσεις πρόσφατα τις εισαγωγές κρεάτων από τη Ρουμανία, την Αυστραλία, τη Λετονία τη Λιθουανία και τη Μολδαβία, του ηλίανθου, του αραβόσιτου, της σόγιας και των γαλακτοκομικών από την Ουκρανία, των φρούτων και των λαχανικών από την Πολωνία και του ουίσκυ από τις ΗΠΑ, και ότι το γεγονός αυτό αποτελεί ευκαιρία για παραπέρα αύξηση του όγκου των σερβικών εξαγωγών στη ρωσική αγορά.

The Economist: Srbija između Rusije i EU

BEOGRAD - Teško je biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, kad Francuska prodaje ratne brodove, ali Srbija će na kraju morati da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu za članstvu u EU, piše danas britanski Economist u članku pod naslovom "Podeljena lojalnost. Srbija razapeta između starog saveznika, Rusije, i EU".

List piše da će premijer Aleksandar Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i Rusiju i EU, a da će mu Zapad opraštati sve dok ne pravi probleme na Kosovu, i prenosi mišljenje Dimitra Bečeva sa Londonske škole ekonomije koji kaže da je teško biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, dok Francuska prodaje ratne brodove.

Srpske spoljnopolitičke dileme, navodi list, lepo su prikazane u nedavnoj karikaturi vodećeg političkog karikaturiste u Srbiji - Koraksa: premijer Srbije Aleksandar Vučić svira klavir u isto vreme, sa jedne strane sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sa druge.

Ovim rečima počinje članak britanskog Economista u kojem autor navodi da za srpsku vladu ukrajinska kriza predstavlja samo dodatak političkoj kakofoniji.

Srbija se u martu uzdržala od glasanja u UN o potvrdi teritorijalnog integriteta Ukrajine, posle ruske aneksije Krima. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU našla se na udaru snažnih kritika svojih partnera zbog toga. Zvanično, razlog za uzdržanost bilo je to što je Srbija imala samo prelaznu vladu. Ali stvarni razlog bio je to što nije želela da uznemiri svog tradicionalnog saveznika - Rusiju, ističe autor.

"Otada Srbija očajnički pokušava da udovolji obema stranama. Sada je srpska vlada jasna, kao što Kosovo treba da bude deo Srbihe, tako i Krim treba da bude deo Ukrajine. Ali, veliki deo štampe i brojni Srbi rusofili se sa time ne slažu".

Na veb sajtu sa kontaktima za one koji žele da se bore na strani proruskih snaga u istočnoj Ukrajini piše da "oslobođenje" Kosova nije moguće bez oslobođenja Novorusije, kako proruske snage zovu svoju teritoriju, piše list i dodaje da broj Srba koji se bore u Ukrajini verovatno ne premašuje 100, ali se "o njihovim podvizima naširoko izveštava".

Vučić ih naziva plaćenicima koji nanose štetu Srbiji. Pokrenut je i zakon prema kojem je učestvovanje u sukobima u inostranstvu suprotno zakonu. To se odnosi i na srpske drzavljane Albance i Bošnjake, koji i učestvuju u borbama u Siriji i Iraku, navodi Ekonomist.

Ipak, srpski vojnici i dalje se obučavaju i sa ruskim vojnicima i vojnicima NATO (Srbija je u Partnerstvu za mir, ali nije kandidatza članstvo u NATO).

U članku se navodi i da zemlje kandidati za članstvo u EU treba da usklade svoju spoljnu politiku sa EU. Zbog toga je Crna Gora uvela sankcije Rusiji.

"Ali, Srbija je odbila da to uradi: to bi prouzrokovalo ogromnu štetu, grmi ruski ambasador u Beogradu".

Sada Brisel poručuje da srpska vlada ne sme da izvlači korist iz ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz EU. Hrvatske kompanije pogođene tim embargom navodno istražuju mogu li da svoje proizvode prodaju kao srpske, menjajući etikete, piše list.

Energetika je, kako navodi, još jedan izvor napetosti.

"Perspektive projekta Južni tok, gasovoda kojim bi se gas iz Rusije izvozio u EU, a prelazio i preko Srbije, godinama je svetlucao kao fatamorgana. Taj projekat doneo bi radna mesta i novac kao i gas onim delovima zemlje kojima je potreban. Sada nije jasno da li će do njega ikad doći. Pod pritiskom Evropske komisije bugarska vlada je upravo obustavila svoje učešće u projektu".

Ako lidere EU iritira Srbija, onda iritira i Ruse. Ruski Gaspromnjeft ima 51 odsto deonica u NIS-u, a 11. avgusta je obelodanjeno da policija istražuje privatizaciju NIS iz 2008. Vučić je s tim u vezi rekao da Rusi shvataju da je reč o unutrašnjem pitanju. Ali, očigledno je da su Rusi besni, piše Ekonomist i podseća da su oni govorili da su dobili izvanredne uslove za taj ugovor nakon što su stali na stranu Srbije zbog Kosova.

Vraćajući se na karikaturu s početka teksta, autor kaže da će Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i jednog i drugog pijanistu. Sve dok ne pravi probleme na Kosovu, Zapad će mu opraštati, kaže Dimitar Bečev iz Londonske škole ekonomije za Economist.

On naglašava da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove.

Ipak, Srbija na kraju mora da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu.
U međuvremenu, većina od ukupno 160 ukrajinskih vojnika koji su na Kosovu u sastavu snaga NATO se povlači. Imaju hitnija posla nego da pomažu u zaštiti kosovskih Srba, zaključio je Economist.

Opaska Bečeva da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove, odnosi se na planove zvaničnog Pariza da ne odustane od prodaje Moskvi nosača helikoptera "Mistral".

Francuski ministar spoljnih poslova, Loran Fabijus, krajem jula odbacio je kritike upućene Parizu zbog namere da Moskvi isporuči nosač helikoptera "Mistral", naglašavajući da "postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati".

"Ugovor sa Rusijom o isporuci "Mistrala" potpisan je 2011. Njegov potpisnik nije aktuelna vlada, ali nema veze. Postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati", izjavio je tada šef francuske diplomatije za radio Frans Inter.

Vašington i London su žestoko osudili nameru Francuske da isporuči nosač helikoptera Rusiji. Američki predsednik, Barack Obama, izrazio je žaljenje što Pariz nije doneo odluku o suspenziji potpisanog ugovora, preneo je AFP.

Francuski predsednik Hollande je nešto ranije izjavio da će prvi ratni brod "Mistral" biti isporučen Rusiji u oktobru, kao što je ugovorom predviđeno, ali da će odluka o drugom brodu "zavisiti od ponašanja Moskve u ukrajinskoj krizi".