Београд
Нови симбол Београда
Преко моста на Ади Циганлији који ће данас повезати новобеоградску и чукаричку обалу прва возила прећи ће до краја године
Пројектован за сеизмичку издржљивост на осам и више степени Меркалијеве скале
Нови симбол Београда, мост преко Аде Циганлије, који ће данас повезати новобеоградску и чукаричку обалу, једно је од највећих архитектонских чуда када је реч о мостовима. Прва возила ће преко њега прећи до краја ове године за када је најављено да ће бити завршене силазне саобраћајнице.
Идејни пројекат моста и приступних саобраћајница са пратећим студијама урађен је 2006. године, а носилац изградње је аустријско предузеће ПОРР. Од априла 2008. када је потписан уговор са извођачем радова, обављени су детаљна геотехничка истраживања и снимање терена за главни пројекат, претходни радови на градилишту, ограђивање, доношење грађевинског материјала, довођење грађевинске струје, воде и друге инфраструктуре. Уговорена вредност изградње моста је 118,6 милиона евра.
Да би радови почели, Градска управа уклонила је више десетина пловних објеката из зоне радова. Први шипови за први од осам стубова моста преко Саве испод надвожњака у Радничкој улици постављени су 1. децембра 2008. године.
– Нови мост за друмски саобраћај и метро који градимо најважнији је пројекат који смо започели у Београду. Да би био готов у року, његови градитељи ће морати да раде дан и ноћ, јер Београђани не могу да дозволе да мост који тако дуго чекају закасни један једини дан. Дуго смо причали о мосту, десетинама година расправљали да ли нам треба и какав треба да буде – рекао је тада Драган Ђилас, градоначелник.
Нови путно-шински мост на Сави прелази преко доњег шпица Аде Циганлије, а изграђен је са косим кабловима и једним пилоном од 200 метара. Дужина му је 964, а ширина 45 метара, имаће шест саобраћајних трака, два колосека за шински саобраћај и две пешачко-бициклистичке траке. Пропусна моћ моста је око 12.000 возила на сат. Главни пројекат предвиђа и провлачење свих неопходних водова градске комуналне и јавне инфраструктуре кроз конструкцију моста.
Мост стоји на осам сталних стубова, укључујући и пилон. Он је јединствен и по асиметричној дужини каблова. Они се постављају паралелно са подизањем елемената конструкције, како би преко пилона држали противтежу и носили мост.
Бетонски део пилона издигао се до сада 175 метара у висину, а постављен је на највећем монолитном темељу у мостоградњи Србије. У темељ пилона је, на дубини више од 30 метара, побијено 113 бетонских шипова, утрошено је око 1.300 тона арматуре и 16.370 кубних метара бетона. Наши стручњаци пројектовали су сеизмичку издржљивост конструкције на осам и више степени Меркалијеве скале, с обзиром на то да се Београд налази у средишту једног од сеизмички најактивнијих региона Европе. Имајући то у виду, пилон ће бити изложен честим мањим потресима који обично долазе у серијама. То је разлог зашто је он анкерован у јединствену основу облика „обрнуте саксије” која је пројектована да апсорбује сеизмичке вибрације пре него што оне стигну до самог пилона. Овај јединствени пројекат захтевао је, такође, пионирске технике изградње. Уместо подизања читавог пилона одједном, радници су га градили у прстеновима од по пет метара, а све уз помоћ крана који попут гусенице дуж пилона успиње оплату, азатим је у оплату сипан бетон. Овакав приступ примењиван је на нeким од највиших и најопаснијих бетонских грађевина на свету.
– Пилон је, као носећи стуб, на средини моста, али пошто је главни распон над реком дуг 376 метара, а задњи распон према чукаричкој страни 200 метара, каблови су постављени по различитој густини. Постављено је укупно 80 каблова који ће повезивати конструкцију моста са пилоном и њихова укупна дужина биће 1.000 километара, што је једнако удаљености Београда од Анкаре – истиче Ненад Бајић, задужен за односе с јавношћу у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.
Идејни пројекат моста и приступних саобраћајница са пратећим студијама урађен је 2006. године, а носилац изградње је аустријско предузеће ПОРР. Од априла 2008. када је потписан уговор са извођачем радова, обављени су детаљна геотехничка истраживања и снимање терена за главни пројекат, претходни радови на градилишту, ограђивање, доношење грађевинског материјала, довођење грађевинске струје, воде и друге инфраструктуре. Уговорена вредност изградње моста је 118,6 милиона евра.
Да би радови почели, Градска управа уклонила је више десетина пловних објеката из зоне радова. Први шипови за први од осам стубова моста преко Саве испод надвожњака у Радничкој улици постављени су 1. децембра 2008. године.
– Нови мост за друмски саобраћај и метро који градимо најважнији је пројекат који смо започели у Београду. Да би био готов у року, његови градитељи ће морати да раде дан и ноћ, јер Београђани не могу да дозволе да мост који тако дуго чекају закасни један једини дан. Дуго смо причали о мосту, десетинама година расправљали да ли нам треба и какав треба да буде – рекао је тада Драган Ђилас, градоначелник.
Нови путно-шински мост на Сави прелази преко доњег шпица Аде Циганлије, а изграђен је са косим кабловима и једним пилоном од 200 метара. Дужина му је 964, а ширина 45 метара, имаће шест саобраћајних трака, два колосека за шински саобраћај и две пешачко-бициклистичке траке. Пропусна моћ моста је око 12.000 возила на сат. Главни пројекат предвиђа и провлачење свих неопходних водова градске комуналне и јавне инфраструктуре кроз конструкцију моста.
Мост стоји на осам сталних стубова, укључујући и пилон. Он је јединствен и по асиметричној дужини каблова. Они се постављају паралелно са подизањем елемената конструкције, како би преко пилона држали противтежу и носили мост.
Бетонски део пилона издигао се до сада 175 метара у висину, а постављен је на највећем монолитном темељу у мостоградњи Србије. У темељ пилона је, на дубини више од 30 метара, побијено 113 бетонских шипова, утрошено је око 1.300 тона арматуре и 16.370 кубних метара бетона. Наши стручњаци пројектовали су сеизмичку издржљивост конструкције на осам и више степени Меркалијеве скале, с обзиром на то да се Београд налази у средишту једног од сеизмички најактивнијих региона Европе. Имајући то у виду, пилон ће бити изложен честим мањим потресима који обично долазе у серијама. То је разлог зашто је он анкерован у јединствену основу облика „обрнуте саксије” која је пројектована да апсорбује сеизмичке вибрације пре него што оне стигну до самог пилона. Овај јединствени пројекат захтевао је, такође, пионирске технике изградње. Уместо подизања читавог пилона одједном, радници су га градили у прстеновима од по пет метара, а све уз помоћ крана који попут гусенице дуж пилона успиње оплату, азатим је у оплату сипан бетон. Овакав приступ примењиван је на нeким од највиших и најопаснијих бетонских грађевина на свету.
– Пилон је, као носећи стуб, на средини моста, али пошто је главни распон над реком дуг 376 метара, а задњи распон према чукаричкој страни 200 метара, каблови су постављени по различитој густини. Постављено је укупно 80 каблова који ће повезивати конструкцију моста са пилоном и њихова укупна дужина биће 1.000 километара, што је једнако удаљености Београда од Анкаре – истиче Ненад Бајић, задужен за односе с јавношћу у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου