То показује најновији Глобални барометар корупције, али
Владимир Гоати тврди да је „у ствари дошло до повећања корупције”
Ниво корупције у Србији се смањио сматра 55 одсто грађана, али је порастао
проценат грађана који су давали мито и износи 26 одсто, резултати су истраживања
Глобалног барометра корупције за 2012–2013. годину. Транспаренси интернешенел
спровео је ово истраживање у 107 држава са 114.300 испитаника. У Србији је део
истраживања спроведен у првој половини септембра прошле године на узорку од
1.011 испитаника из централне Србије и Војводине.
На необичне трендове у истраживању, односно парадокс јавног мњења, указао је Владимир Гоати директор ТС, рекавши да грађани, на пример, гласају против ратова, а за пуну запосленост, а зна се да без војне индустрије то није могуће. „Људи имају утисак да је дошло до смањења корупције, али је у ствари дошло до повећања. У доба испитивања започето је неколико важних истрага, па се ово може тумачити надом грађана у промену стања.”
Најчешћи разлози за давање мита су да би се убрзао процес или у 28 одсто случајева да би се исказала захвалност. Према истраживању у Босни и Херцеговини 28 одсто грађана је давало мито, у Македонији 17 и у Хрватској четири одсто.
Грађани у Србији су оценили да су политичке партије најкорумпираније, а следи здравство, државни службеници, правосуђе, парламент и законодавство, полиција, медији, образовање, невладине организације, пословни сектор, војска и верска тела.
Бојана Меденица извршна директорка ТС, каже да је 58 одсто грађана рекло да би пријавило корупцију, а од оних који то не би учинили 61 одсто је као разлог навело да се тиме ништа не би променило, док је проценат грађана Србије који сматрају да се влада ефикасно бори против корупције 23 одсто. У Македонији проценат оних који мисле да њихова влада то ради успешно је чак 39, у Хрватској 19, односно у Босни и Херцегови само седам процената. Средња оцена рада владе у борби против корупције је боља и износи 2,42 на скали од један до пет, у односу на 2,24 у 2010. години.
Немања Ненадић програмски директор ТС сматра да је најважније да грађани буду уверени да ће свака пријава бити испитана. „По проценама годишње има око 600.000 случајева корупције а пријави се мање од један одсто.” Он каже да је најважније за смањење корупције да се отклони утицај политике на органе гоњења, да се доврши процес контроле финансирања политичких кампања и да се процес одлучивања врати у институције.
-------------------------------------------------
Радомировић: Показатељ осећаја немоћи
„Податак да34 одсто грађана сматра да обични људи уопште не могу да утичу на борбу против корупције треба посматрати као показатељ осећаја њихове немоћи и неповерења у државу. Да су државни органи раније реаговали на пријаве узбуњивача, резултат би сигурно био другачији, односно грађани би више ценили своју улогу. Надам се да ће судски епилог досадашњих хапшења и истрага случајева на које је указивала Верица Бараћ довести до промене тог става, каже Владимир Радомировић главни уредник „Пиштаљке”.
„Као у већини европских земаља, и у Србији грађани мисле да је врх корупције у политичким партијама, а за нас новинаре није утешно што сусрпски медији тек мало боље оцењени од политичара. У таквим околностима, као чудо делује податак да би 23 одсто грађана пријавило корупцијумедијима, односно да им верују више него неким државним институцијама. Да бисмо коначно успоставили ефикасан систем за борбу против корупције, неопходно је да институције раде у корист свих грађана, а не неких интересних група, и да медији слободно извештавају, без политичких и економских притисака”, каже Радомировић.
На необичне трендове у истраживању, односно парадокс јавног мњења, указао је Владимир Гоати директор ТС, рекавши да грађани, на пример, гласају против ратова, а за пуну запосленост, а зна се да без војне индустрије то није могуће. „Људи имају утисак да је дошло до смањења корупције, али је у ствари дошло до повећања. У доба испитивања започето је неколико важних истрага, па се ово може тумачити надом грађана у промену стања.”
Најчешћи разлози за давање мита су да би се убрзао процес или у 28 одсто случајева да би се исказала захвалност. Према истраживању у Босни и Херцеговини 28 одсто грађана је давало мито, у Македонији 17 и у Хрватској четири одсто.
Грађани у Србији су оценили да су политичке партије најкорумпираније, а следи здравство, државни службеници, правосуђе, парламент и законодавство, полиција, медији, образовање, невладине организације, пословни сектор, војска и верска тела.
Бојана Меденица извршна директорка ТС, каже да је 58 одсто грађана рекло да би пријавило корупцију, а од оних који то не би учинили 61 одсто је као разлог навело да се тиме ништа не би променило, док је проценат грађана Србије који сматрају да се влада ефикасно бори против корупције 23 одсто. У Македонији проценат оних који мисле да њихова влада то ради успешно је чак 39, у Хрватској 19, односно у Босни и Херцегови само седам процената. Средња оцена рада владе у борби против корупције је боља и износи 2,42 на скали од један до пет, у односу на 2,24 у 2010. години.
Немања Ненадић програмски директор ТС сматра да је најважније да грађани буду уверени да ће свака пријава бити испитана. „По проценама годишње има око 600.000 случајева корупције а пријави се мање од један одсто.” Он каже да је најважније за смањење корупције да се отклони утицај политике на органе гоњења, да се доврши процес контроле финансирања политичких кампања и да се процес одлучивања врати у институције.
-------------------------------------------------
Радомировић: Показатељ осећаја немоћи
„Податак да34 одсто грађана сматра да обични људи уопште не могу да утичу на борбу против корупције треба посматрати као показатељ осећаја њихове немоћи и неповерења у државу. Да су државни органи раније реаговали на пријаве узбуњивача, резултат би сигурно био другачији, односно грађани би више ценили своју улогу. Надам се да ће судски епилог досадашњих хапшења и истрага случајева на које је указивала Верица Бараћ довести до промене тог става, каже Владимир Радомировић главни уредник „Пиштаљке”.
„Као у већини европских земаља, и у Србији грађани мисле да је врх корупције у политичким партијама, а за нас новинаре није утешно што сусрпски медији тек мало боље оцењени од политичара. У таквим околностима, као чудо делује податак да би 23 одсто грађана пријавило корупцијумедијима, односно да им верују више него неким државним институцијама. Да бисмо коначно успоставили ефикасан систем за борбу против корупције, неопходно је да институције раде у корист свих грађана, а не неких интересних група, и да медији слободно извештавају, без политичких и економских притисака”, каже Радомировић.
објављено: 10.07.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου