Фондација Сарамаго у Лисабону
ТРШЋАНСКИ ЛЕКАРИ СРПСКОГ ПОРЕКЛА
Осматрачница од тамних чемпреса
Бројни споменици српске историје: Фасада виле Гопчевић
Током два и по века неколико српских лекарских породица и неколицина доктора медицине у Трсту оставили су снажан печат у својој струци – као утемељивачи различитих дисциплина европске медицине, врсни практичари, хирурзи, и филантропи, градили су болнице и ширили културне хоризонте, не заборављајући своје корене
Горан Милашиновић
------------------------------------------------------------------------------------
ЕКСКЛУЗИВНО
Грађанин, друга суперсила света
Специјално за Политику из Лисабона
Управо је у току деблокада човека: Пилар дел Рио са примерком новог издања „Есеја о луцидности” (Фото З. Шуваковић)
Сарамаго је отишао из Лисабона, када је тадашња влада цензурисала његово дело Јеванђеље по Исусу Христу. Ватикан је грмео против богохулника Сарамага. Власт се уплашила да ће је књига урушити. И заиста, не може ниједну власт више да спасе неки тамо самозвани Бог који није по мери човека, каже Пилар дел Рио, удовица португалског нобеловца у разговору за наш лист
Зорана Шуваковић
------------------------------------------------------------------------
РОК ИНТЕРВЈУ
Доба које памтим као велику журку
Људи који себи уписују по хиљаду пријатеља на „Фејсбуку” ни сами са собом нису у пријатељским односима: Давид Албахари (Фото Драган Јевремовић)
Расла је урбана градска култура свуда у нашој бившој земљи и долазило је до размена у слагању тог фантастичног мозаика. На истим местима су се сретали исти сликари и рокери, то су углавном биле кућне забаве. То је био најразвијенији начин друштвеног живота оног доба. Уместо друштвене мреже имали смо друштвено друштво – каже Давид Албахари
Војислав Пантић
------------------------------------------------------------------------
ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ
Сви смо ми из Трбушнице
Е, да чекаш још. Да умреш, бре, па да дођеш пред рајска врата, па би ти онај тамо морао казати: „Чекај”, ако је само тамо на небу уређена администрација... Овим речима је Нушићев Жика писар одбијао да прими несретну странку. Бриселски еврократи можда нису читали Нушића, али им је близак дух привидно формалног, а у ствари самовољног Жике
Предраг Ј. Марковић
-----------------------------------------------------------------------
ЕСЕЈ
Даноноћно заливај биљчицу – себе
Радмила Лазић (Фото Браца Надеждић)
Изјавила је недавно: „Негација је мој поетски кредо”, а некако природно дође као допуна на страни ове књиге „Мислити себе”: „Моја поезија није богоугодна. Она је бацање рукавице у лице!” Коме у лице? Устаљеном реду ствари, догми, ускогрудости, лицемерју појединца, породице и друштва. Код Раде Лазић многе устаљене норме мишљења и понашања не важе
Гордана Влаховић
----------------------------------------------------------------
РЕАГОВАЊА
Ко минира и ко разграђује
У представама (Отело и Галеб), којима се Меденица одушевљава, не само да није на делу Разградња редитељског театра већ, напротив, у тим представама видимо патолошки пренаглашену улогу редитеља који не само што неће да умре него као вампир сиса крв аутору, глумцима и публици да би себе устоличио као врхунског креативца – пише Цисана Мурусидзе, члан жирија за Стеријину награду поводом текстова нашег критичара Ивана Меденице „Разградња редитељског театра” и „Минирање најбољих”
Чворовић Ивана Меденице
Поводом текста „Минирање најбољих”, Политика, 23. март 2013.
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја
-------------------------------------------------------------------------
ИНСТАЛАЦИЈЕ
Свет по мени
или политика приватности Мариеле Цветић
Гледалац се пита: шта осећам у сопственој приватности, у сопственој души, у сопственом имагинарном свету зидова, предмета, фотографија и мојих, само мојих трагова
Собе изгледају као собе кућица за лутке. Али собе су велике и одговарају телу одрасле особе. Двојство собе за лутке и собе за одраслу жену отвара осећај нелагодности за гледаоце. Гледалац се пита где је ушао и са чим се суочава? У чији живот погледом продире? И понавља за уметницом: шта се то дешава у мени, шта осећам у сопственој приватности, усопственој души, у сопственом имагинарном свету зидова, предмета, фотографија и мојих, само мојих трагова у животу?
Миодраг Шуваковић
Осматрачница од тамних чемпреса
Бројни споменици српске историје: Фасада виле Гопчевић
Током два и по века неколико српских лекарских породица и неколицина доктора медицине у Трсту оставили су снажан печат у својој струци – као утемељивачи различитих дисциплина европске медицине, врсни практичари, хирурзи, и филантропи, градили су болнице и ширили културне хоризонте, не заборављајући своје корене
Горан Милашиновић
------------------------------------------------------------------------------------
ЕКСКЛУЗИВНО
Грађанин, друга суперсила света
Специјално за Политику из Лисабона
Управо је у току деблокада човека: Пилар дел Рио са примерком новог издања „Есеја о луцидности” (Фото З. Шуваковић)
Сарамаго је отишао из Лисабона, када је тадашња влада цензурисала његово дело Јеванђеље по Исусу Христу. Ватикан је грмео против богохулника Сарамага. Власт се уплашила да ће је књига урушити. И заиста, не може ниједну власт више да спасе неки тамо самозвани Бог који није по мери човека, каже Пилар дел Рио, удовица португалског нобеловца у разговору за наш лист
Зорана Шуваковић
------------------------------------------------------------------------
РОК ИНТЕРВЈУ
Доба које памтим као велику журку
Људи који себи уписују по хиљаду пријатеља на „Фејсбуку” ни сами са собом нису у пријатељским односима: Давид Албахари (Фото Драган Јевремовић)
Расла је урбана градска култура свуда у нашој бившој земљи и долазило је до размена у слагању тог фантастичног мозаика. На истим местима су се сретали исти сликари и рокери, то су углавном биле кућне забаве. То је био најразвијенији начин друштвеног живота оног доба. Уместо друштвене мреже имали смо друштвено друштво – каже Давид Албахари
Војислав Пантић
------------------------------------------------------------------------
ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ
Сви смо ми из Трбушнице
Е, да чекаш још. Да умреш, бре, па да дођеш пред рајска врата, па би ти онај тамо морао казати: „Чекај”, ако је само тамо на небу уређена администрација... Овим речима је Нушићев Жика писар одбијао да прими несретну странку. Бриселски еврократи можда нису читали Нушића, али им је близак дух привидно формалног, а у ствари самовољног Жике
Предраг Ј. Марковић
-----------------------------------------------------------------------
ЕСЕЈ
Даноноћно заливај биљчицу – себе
Радмила Лазић (Фото Браца Надеждић)
Изјавила је недавно: „Негација је мој поетски кредо”, а некако природно дође као допуна на страни ове књиге „Мислити себе”: „Моја поезија није богоугодна. Она је бацање рукавице у лице!” Коме у лице? Устаљеном реду ствари, догми, ускогрудости, лицемерју појединца, породице и друштва. Код Раде Лазић многе устаљене норме мишљења и понашања не важе
Гордана Влаховић
----------------------------------------------------------------
РЕАГОВАЊА
Ко минира и ко разграђује
У представама (Отело и Галеб), којима се Меденица одушевљава, не само да није на делу Разградња редитељског театра већ, напротив, у тим представама видимо патолошки пренаглашену улогу редитеља који не само што неће да умре него као вампир сиса крв аутору, глумцима и публици да би себе устоличио као врхунског креативца – пише Цисана Мурусидзе, члан жирија за Стеријину награду поводом текстова нашег критичара Ивана Меденице „Разградња редитељског театра” и „Минирање најбољих”
Чворовић Ивана Меденице
Поводом текста „Минирање најбољих”, Политика, 23. март 2013.
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја
-------------------------------------------------------------------------
ИНСТАЛАЦИЈЕ
Свет по мени
или политика приватности Мариеле Цветић
Гледалац се пита: шта осећам у сопственој приватности, у сопственој души, у сопственом имагинарном свету зидова, предмета, фотографија и мојих, само мојих трагова
Собе изгледају као собе кућица за лутке. Али собе су велике и одговарају телу одрасле особе. Двојство собе за лутке и собе за одраслу жену отвара осећај нелагодности за гледаоце. Гледалац се пита где је ушао и са чим се суочава? У чији живот погледом продире? И понавља за уметницом: шта се то дешава у мени, шта осећам у сопственој приватности, усопственој души, у сопственом имагинарном свету зидова, предмета, фотографија и мојих, само мојих трагова у животу?
Миодраг Шуваковић
објављено: 05.07.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου