(Фото: Новости)
Предузећа које се баве производњом традиционалне хране у Србији углавном су мале породичне фирме. С обзиром на то да се ради о намирницама које су апсолутно природне и висококвалитетне, њихова производња је мала. Тако они немају довољну количину робе коју би пласирали у велике трговинске ланце, већ је продају углавном у специјализованим радњама здраве хране.
„Производња традиционалне, природне хране, знатно је скупља од индустријске, па пошто инсистирамо на квалитету, немамо могућности да правимо велику количину робе коју траже велике трговине“, прича власник предузећа „Винекс сервис“, из Новог Сада, које производи козје сиреве.
„Осим тога, систем наплате у великим системима нам никако не одговара, јер са одложеним плаћањем робе од 90 дана ми не можемо успешно да послујемо. Верујемо да би са нашим производима могли да се пробијемо на инострано тржиште, међутим, и за то је потребна одређена количина, а имамо и потешкоћа у добијању дозвола.“
Предузеће „Шљивко“ већ годинама се бави производњом и продајом здраве хране – и то матичним соковима без конзерванса, адитива и додатка воде, као и сувог воћа и чајева. Сем снабдевања домаћих продавница здраве хране, ова породична фирма, из места Доња Шаторња код Тополе, извози своје производе у Аустралију, Норвешку, Црну Гору и Русију.
„Упркос кризи, потрошачи све више купују природне намирнице, иако су то скупљи производи“, каже Милош Прокић, власник „Шљивка“.
„Међутим, велике проблеме нам прави нелојална конкуренција, која под ознаком „сто одсто природно“ продаје производе који су или разводњени, или садрже адитиве и конзервансе. Пошто купци нису довољно упознати, логично је да бирају производ који има нижу цену. Тако су, осим, нас и они на губитку.“
Ипак, када је извоз у питању, ту преваре нема, јер се у Европској унији, на пример, тачно зна шта се може означити као природна намирница. Домаћа контролна организација „Органик контрол систем“, из Суботице званично је једина, која је од Европске комисије добила дозволу за сертификацију органских производа за извоз на тржиште ЕУ. Методологија рада ове организације у потпуности је усклађена са прописима ЕУ.
Производња органске хране у ваљевском крају
Ваљево – У оквиру прекограничне сарадње Србије и Босне и Херцеговине, почела је производња органске хране. Пројекат ће бити реализован у источној БиХ и западној Србији, док ће центар у ваљевском крају бити око бране, будуће регионалне хидроакумулације Стубо – Ровни.
Органска производња у ове две регије убраја се међу само 16 пројеката, од укупно 140, којима је Европска унија одобрила средства. Вредност пројекта, са српске стране, премашује 18 милиона динара, од чега је учешће 15 одсто.
„У питању је развојни и одржив пројекат, без обзира на то што се органском производњом у Колубарском округу тренутно бави само седам пољопривредника“, каже Саша Радосављевић, директор Дирекције за пољопривреду и робне резерве града Ваљева.
„Недавно су нас контактирали домаћини који се интензивно баве воћарством и повртарством из Ваљева и Уба, који су веома заинтересовани за органску производњу. Произвођач из околине Уба, на пример, намерава да на двадесетак хектара засади органско поврће, други већ гаји такво воће на дванаестак хектара. Брачни пар из Ваљева неколико година продаје органски мед.“
Радосављевић најављује велико интересовање пољопривредника ваљевског краја за органску производњу, те да у догледно време воће и поврће са таквом етикетом буде пласирано и на страна тржишта.
Менаџер пројекта, Андра Савчић, наглашава да је сертификација један од највећих добитака, које ће имати произвођачи укључени у ову производњу.
„Само сертификовани произвођачи могу да своје производе пласирају на тржиште као органске“,каже Савчић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου