Иза „европског 11-ог септембра”, као и иза америчког, стоје обавештајне службе САД!

Француски председник Франсоа Оланд је одлучио да затвори границе, а у Париз је уведен војска…

Недавно су милитанти Исламске државе на адресу Русије и Европе упутили песму-претњу. Будући да се пева на руском и описује руске муслиманске регионе, очигледно је да је намењена Руси. Међутим у песми постоје и ови стихови: “И Европа ће дрхтати, и Русија ће умрети. Ми ћемо вас преплавити разорним таласом”.

У истој песми се чуло обећање да ће потећи “море крви”, које због своје вулгарне патетике нико није схватао превише озбиљно. Што је, како се испоставило, било погрешно …

Исламска држава је пожурила да испуни своје претње – за почетак, у Европи. Али, одмах искрсава природно питање: зашто баш у Француској!?

Француска је у акцијама антиИДовске коалиције почела да учествује тек пре месец и по дана. Штета коју су причинили њени малобројни авио-удари апсолутно се не може поредити са оном коју су изазвале руска и амаричка авијација.

Зашто је онда баш Француска, а не САД или Велика Британија, изабрана као мета терориста?

Да мало одступимо од теме и вратимо се на амерички 11. септембар.

Да ли сте се икада запитали зашто је напад авионима на Светски трговински центар остао једини озбиљан терористички напад на територији САД? Исто се може рећи за експлозију у аутобусима у Лондону. Две земље, које се већ другу деценију свим силама боре против тероризма, саме од њега практично не страдају. Зашто?

Па, рећи ћете: њихове обавештајне службе не једу хлеб џабе, осујећују опасности.

Уверен сам да су то глупости. Идеологија муслиманског екстремизма је већ одавно способна да створи фанатике терористе-појединце чије се намере тешко могу предвидети, а могућности сваког америчког грађанина муслимана да изврши терористички акт су – огромне.

Сваког месеца читамо о новом масакру невиних људи на јавном месту који је извршио неки амерички психопата, и само једном је то био муслиман-терориста (2009. године, мајор Малик Нидал Хасан). У самој Британији живе милиони муслимана, од којих десетине хиљада симпатишу радикалне исламисте – али где су терористички напади? Где су дизање у ваздух бензинских пумпи, експлозије у метроу, минирање мостова, снајперисти на јавним местима? Нешто их нема.

Догађаји у Француској су показали: ако група екстремиста одлучи да изврши терористички напад – њих је крајње тешко наћи и зауставити. Како француским тајним службама, тако британским, тако и америчким. И, да будемо искрени, и руским – у супротном не би било ни “Норд-Оста” ни Беслана. Али, у Француској се, која је тек у трећем реду у борби против Исламске државе, напад десио, а у Сједињеним Државама и Великој Британији – није их било стотину година? Због чега?

Све наводи на једну мисао: иза “европског 11-ог септембра”, као и иза америчког, стоје обавештајне службе САД које саме диригују терористичким активностима и одлучују, где ће нанети следећи ударац, а где – ни у ком случају не треба ударати.

Спавајте безбрижно, драги англо-саксонци, ми се боримо против тероризма тако прецизно да ни један исламиста без нашег налога неће нарушити ваш мир. Али, зато хоће у другим земљама – зависно од политичке потребе.

У чему је сада та потреба?

Потребно им је застрашивање Русије која се без питања уплела у наводну америчку “борбу против Исламске државе”, а у ствари – против Асада. Можда је претња усмерена и против Француске – која у Минским преговорима има млак, безмало проруски став (“Морелов план”), па јој треба очитати лекцију.

Америка експлозијама ИДовских бомби поручује Русији: напустите Сирију, или ће се ово и код вас десити. Истовремено шаље сигнал и Европи: пратите траг наше политике у сиријском питању.

У светском хибридном рату САД против Русије почела је нова етапа, а шта ће бити сутра – није извесно. Можемо бити сигурни само у једно: терористички напади ће и даље заобилазити Сједињене Државе и Британију, главне “борце против тероризма”, а од америчких идовских питомаца гинуће само људи у трећим земљама.

Превео: Срђан Ђорђевић