Sprema li se građanski pokret u Srbiji?

Šerpe, pištaljke, transparenti i protestni skupovi ponovo dobijaju zamah u Srbiji – građani se u sve većem broju odlučuju za proteste protiv poteza političke elite.
Tako je, na primer, u Beogradu na poziv inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ više hiljada građana izašlo na ulice. Slična je situacija i u Novom Sadu gde je inicijativa #PodržiRTV uspela da mobiliše građane koji su se okupili da izraze nezadovoljstvo političkim pritiscima na javni servis Vojvodine.
Sličan primer pokazuje i Niš, gde su se građani pobunili protiv partijskog kadriranja u javnim preduzećima. U red su stali i građani Kraljeva koji su na poslednjim izborima u lokalnoj skupštini obezbedili pet mandata predstavnicima asocijacije „Lokalni front“ koji se bore protiv korupcije i traže transparentnost lokalnih vlasti.
Da li ovi primeri pokazuju da se u Srbiji sprema novi, građanski politički front koji traži promene?
Sociolog Đokica Jovanović iz Udruženja predsednika skupština stanara, čiji se aktivisti bore za građansku kontrolu javnih preduzeća u Nišu, kaže da su promene sistema neophodne.
„Želja svake vlasti je atomizacija društva, a to znači brisati društvo i stvaranje mase odvojenih, usamljenih i uplašenih podanika ili takvih zajednica, to je dakle jedan od razloga zašto ovakve inicijative treba da naprave jedan savez. Političke partije nisu dosegle nivo politčkog, one svojataju nešto o čemu ne znaju ništa, jer je političko nužno javno i podrazumeva javni interes. Pokažite mi jednu stranku u Srbiji koja zastupa javni interes a ne isključivo svoj partijski interes“.

Vladimir Marović, Đokica Jovanović, Sanja Kljajić, Andrija Stojanović i Dinko Gruhonjić

On dodaje da građani moraju raditi na vraćanju kulture solidarnosti koja je u Srbiji marginalizovana.
Novinarka iz inicijative #PodržiRTV Sanja Kljajić naglašava da se u Srbiji trenutno urušavaju demokratske institucije.
„Ovo više nije samo borba za Radio-televiziju Vojvodine, već je borba da se poštuju institucije ove države. To smo videli i na primeru drugih gradova. Naša je odgovornost da štitimo slobodu medija“, rekla je ona.
Urušavanje institucija je delom rezultat korumpirane države, smatra Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.
„Korumpirana država je kroz mehanizme finansiranja i donošenja odluka zapravo zarobila čitavo društvo, da naši gradovi pre svega liče na feude a ne na gradove, a mi često u našim gradovima imamo podanike a ne građane“, rekao je Gavrilović.
Vladimir Marović iz kraljevačkog „Lokalnog fronta“ smatra da je formiranje građanskog fronta u Srbiji neophodno.
„Kada govorimo o toj političkoj strukturi, o tom političkom mejnstrimu u Srbiji, ono što ga trenutno karakteriše zapravo je preteća moć vlasti i tragična nemoć opozicije sa druge strane. Ni jedna ni druga opcija svakako nam ne odgovaraju i mislim da su obe opcije istrošene kada je u pitanju dobrobit samih građana. I to je još jedan razlog zašto se nužno nameće građansko samoorganizovanje“, naglašava on.
Istovremeno, Andrija Stojanović iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ naglašava da ovakav savez ne bi smeo izneveriti očekivanja građana.
„Ta alijansa mora da se zasniva na istim principima ali inicijative moraju ostati autonomne. Čini mi se da je ovo neophodno naglasiti jer se već sada otvorio veliki prostor kada pogledate trenutnu političku strukturu, vi imate skoro pedeset posto apstinenata. Taj prostor i ta količina ljudi zahtevaju da neki ljudi dođu sa određenim odgovorima i rešenjima. Njihovo poverenje se ne sme još jedan put izneveriti. U ovom trenutku treba početi promišljanje i rad na ideološkom, idejnom uvezivanju tih inicijativa iz kojih će nastati konkretne akcije i rešenja za probleme na lokalu, a nakon toga i na nivou države“, zaključio je Stojanović.