Дубина шаре на пнеуматицима од сутра до 1. априла не сме да буде мања од четири милиметра
Аутор: Иштван Декањпонедељак, 31.10.2016. у 13:00
„Од 1. новембра до 1. априла возила морају да буду
опремљена са све четири зимске гуме, ако се због временских услова на
коловозу налази лед, снег или поледица.”
Не би било ничег спорног за све који се придржавају овога „слова закона”, а за оне који то не чине – да подлежу санкцијама, да није последњег дела члана 113, става три, који може да доведе у недоумицу.
Правилник још налаже да дубина шаре буде четири милиметра, а да зимске гуме морају да имају сва путничка до девет седишта и теретна возила до 3,5 тоне.
Ако нема снега и леда на путу, зимски пнеуматици нису обавезни, али се ипак препоручују, јер се летња гума на зимским температурама стврдне због мањег постотка „силике” и не приања довољно добро на подлогу.
У појединим земљама Европе (Швајцарска) иако употреба зимских гума није обавезна, у време снега и леда, чим почну ниже температуре, скоро сви возачи монтирају зимске гуме.
Зато што у случају саобраћајне несреће иако нису криви, плаћају сву причињену материјалну, али и нематеријалну штету.
Набавка нових зимских гума представља озбиљан трошак у Србији мада је понуда велика. У зависности од димензија точка и марке гума, цене су од 10.000 па све до 86.000 динара или више. На све треба додати и трошкове монтаже, који по нашим сервисима износе од 400 до 700 динара по точку.
Постоји и услуга складиштења пнеуматика, до нове замене, а цена је од 100 до 200 динара месечно по точку, па све представља трошак од 2.000 до 4.000 динара. Многи дају и попуст на монтажу и демонтажу, ако код њих складиштите гуме.
Фамозна одредба о шари, дубине најмање четири милиметра, управо се односи на гуме које нису нове, али су зимске или за све сезоне, са ознакама „М+С” (блато и снег), „ол ведр” уз контуре „три планинска врха”.
По нашим искуствима вожње тест возила на полигонима и у планинским пределима, чак и зимске гуме, старије од пет-шест година, немају ни приближно потребна својства.
Немају исти зауставни пут, отпорност на бочно кретање (отклизавање) или „аквапланинг” (немогућност тренутног одвођења воде позицијом шара на гуми) као исправна, нова гума. Летњи пнеуматик на температури нижој од седам степени Целзијуса губи кључне карактеристике приањања на подлогу.
Многи тестови су доказали да је зауставни пут летњих гума и два пута дужи од прописаних зимских. Али још опасније је да мислите како имате прописане зимске гуме, ако су старије од шест-седам година, или сте купили, управо због нижих цена, сличне половне. Тада се уздате у пнеуматике који, заправо, не врше функције за које су прописани.
Због слабије платежне моћи, код нас, гуме се често возе и „до платна”. То значи да не могу више да се продају, али зато понуда половних гума из иностранства је све већа.
Током једне анкете спроведене на улицама наших градова закључено је да је чак 60 одсто возача већ куповало половне гуме и да би то учиниле поново, иако су свесни ризика које такви пнеуматици носе са собом.
Не знају да ли ће и када отказати током вожње, нема писане гаранције, чешћа је замена због краћег века и не зна се у каквим је условима експлоатисана (да ли је зимска гума била изложена високим летњим врућинама, што погоршава карактеристике).
На гумама постоји и етикета која јасно обавештава о основним карактеристикама, као што су удобност, бука и штедљивост. Проблем представља и што класификацију гуме, као и податке на њој, даје сам произвођач, а не независна или државна институција, па је, наравно, питање колико су ови подаци прецизни.
На крају, боље је чак и да не возите свој аутомобил током зиме, него да због летњих гума будете кажњени, или још теже, угрозите безбедност свих учесника у саобраћају и изазовете катастрофалне последице, које могу да коштају и живота.
* Зимске гуме су стабилније у кривинама у зимским условима
* Због дубље шаре боље приања и има краћи зауставни пут при кочењу на влажном коловозу препуном истопљеног снега и леда
* Конструисана је да одводи воду изван габарита возила
* Смањује ризик од проклизавања
– Стварањем „балона” на гуми препознаје се оштећење „каркасе” или „платна”, јер је остарила и пропустила влагу. Слично је и ако на боковима постоје дубља оштећења. Сам „балон” се јавља услед пропуштања влаге, али и од јачих удара у ивичњаке или рупе на путу.
– Испуцала површина говори да је гума остарила, слабије приања и пропушта влагу у унутрашњост.
– Део гуме који належе на подлогу – шара неуједначено је потрошен. То се дешава због лоших амортизера или центрирања точкова, чиме се смањује век, изазивају вибрације и бука.
6.000–20.000 динара – ако немате зимске гуме (за физичка лица)
5.000 динара – ако немате ланце за снег прописане саобраћајним знаком, а временски услови то захтевају (вејавица). Тада вас поред казне очекује и искључивање из саобраћаја.
3.000 динара – ако имате зимске гуме, а немате ланце у пртљажнику (у вожњи ван града)
Када је у питању мали судар, па се само попуњава европски извештај о саобраћајној незгоди, без доласка полиције, ситуација је јасна, нико неће проверавати какве гуме имате.
Ако је у питању озбиљнији удес, па дође полиција, може да обрати пажњу на ваше пнеуматике или не. Доста неодређен став имају и осигуравајуће куће које исплаћују одштету, чак и уколико сте изазвали удес са летњим гумама, а оне нису директан узрок.
Све ово не важи ако сте кренули у иностранство. Савет је, без обзира на законску регулативу земље у коју путујете или земаља кроз које пролазите, не крећите на пут без зимских пнеуматика. Закони и одштете су ригорозни, а мала уштеда може да се претвори у велике трошкове.
Не би било ничег спорног за све који се придржавају овога „слова закона”, а за оне који то не чине – да подлежу санкцијама, да није последњег дела члана 113, става три, који може да доведе у недоумицу.
Правилник још налаже да дубина шаре буде четири милиметра, а да зимске гуме морају да имају сва путничка до девет седишта и теретна возила до 3,5 тоне.
Ако нема снега и леда на путу, зимски пнеуматици нису обавезни, али се ипак препоручују, јер се летња гума на зимским температурама стврдне због мањег постотка „силике” и не приања довољно добро на подлогу.
У појединим земљама Европе (Швајцарска) иако употреба зимских гума није обавезна, у време снега и леда, чим почну ниже температуре, скоро сви возачи монтирају зимске гуме.
Зато што у случају саобраћајне несреће иако нису криви, плаћају сву причињену материјалну, али и нематеријалну штету.
Набавка нових зимских гума представља озбиљан трошак у Србији мада је понуда велика. У зависности од димензија точка и марке гума, цене су од 10.000 па све до 86.000 динара или више. На све треба додати и трошкове монтаже, који по нашим сервисима износе од 400 до 700 динара по точку.
Постоји и услуга складиштења пнеуматика, до нове замене, а цена је од 100 до 200 динара месечно по точку, па све представља трошак од 2.000 до 4.000 динара. Многи дају и попуст на монтажу и демонтажу, ако код њих складиштите гуме.
Фамозна одредба о шари, дубине најмање четири милиметра, управо се односи на гуме које нису нове, али су зимске или за све сезоне, са ознакама „М+С” (блато и снег), „ол ведр” уз контуре „три планинска врха”.
По нашим искуствима вожње тест возила на полигонима и у планинским пределима, чак и зимске гуме, старије од пет-шест година, немају ни приближно потребна својства.
Немају исти зауставни пут, отпорност на бочно кретање (отклизавање) или „аквапланинг” (немогућност тренутног одвођења воде позицијом шара на гуми) као исправна, нова гума. Летњи пнеуматик на температури нижој од седам степени Целзијуса губи кључне карактеристике приањања на подлогу.
Многи тестови су доказали да је зауставни пут летњих гума и два пута дужи од прописаних зимских. Али још опасније је да мислите како имате прописане зимске гуме, ако су старије од шест-седам година, или сте купили, управо због нижих цена, сличне половне. Тада се уздате у пнеуматике који, заправо, не врше функције за које су прописани.
Због слабије платежне моћи, код нас, гуме се често возе и „до платна”. То значи да не могу више да се продају, али зато понуда половних гума из иностранства је све већа.
Током једне анкете спроведене на улицама наших градова закључено је да је чак 60 одсто возача већ куповало половне гуме и да би то учиниле поново, иако су свесни ризика које такви пнеуматици носе са собом.
Не знају да ли ће и када отказати током вожње, нема писане гаранције, чешћа је замена због краћег века и не зна се у каквим је условима експлоатисана (да ли је зимска гума била изложена високим летњим врућинама, што погоршава карактеристике).
На гумама постоји и етикета која јасно обавештава о основним карактеристикама, као што су удобност, бука и штедљивост. Проблем представља и што класификацију гуме, као и податке на њој, даје сам произвођач, а не независна или државна институција, па је, наравно, питање колико су ови подаци прецизни.
На крају, боље је чак и да не возите свој аутомобил током зиме, него да због летњих гума будете кажњени, или још теже, угрозите безбедност свих учесника у саобраћају и изазовете катастрофалне последице, које могу да коштају и живота.
Зимска зими боља од летње гуме
* Сачињена је од специјалне масе „силике”, која се не стврдњава на ниским температурама и боље приања на пут* Зимске гуме су стабилније у кривинама у зимским условима
* Због дубље шаре боље приања и има краћи зауставни пут при кочењу на влажном коловозу препуном истопљеног снега и леда
* Конструисана је да одводи воду изван габарита возила
* Смањује ризик од проклизавања
Кад је половна гума „зрела” за промену
Иако радни век половне гуме није прописан, све оне старије од пет-шест година губе својства. Иако можда делују исправно, ево шта су све „кварови” на половној гуми:– Стварањем „балона” на гуми препознаје се оштећење „каркасе” или „платна”, јер је остарила и пропустила влагу. Слично је и ако на боковима постоје дубља оштећења. Сам „балон” се јавља услед пропуштања влаге, али и од јачих удара у ивичњаке или рупе на путу.
– Испуцала површина говори да је гума остарила, слабије приања и пропушта влагу у унутрашњост.
– Део гуме који належе на подлогу – шара неуједначено је потрошен. То се дешава због лоших амортизера или центрирања точкова, чиме се смањује век, изазивају вибрације и бука.
Казне
100.000–800.000 динара – ако немате зимске гуме (за правна лица)6.000–20.000 динара – ако немате зимске гуме (за физичка лица)
5.000 динара – ако немате ланце за снег прописане саобраћајним знаком, а временски услови то захтевају (вејавица). Тада вас поред казне очекује и искључивање из саобраћаја.
3.000 динара – ако имате зимске гуме, а немате ланце у пртљажнику (у вожњи ван града)
Удес без зимских гума
Ако сте имали судар, а нико није на ванредном техничком прегледу проверио какве пнеуматике имате, да ли сте са летњим или „ћелавим” зимским гумама возили по снегу, онда ће осигуравајућа кућа код које имате обавезно осигурање исплатити штету.Када је у питању мали судар, па се само попуњава европски извештај о саобраћајној незгоди, без доласка полиције, ситуација је јасна, нико неће проверавати какве гуме имате.
Ако је у питању озбиљнији удес, па дође полиција, може да обрати пажњу на ваше пнеуматике или не. Доста неодређен став имају и осигуравајуће куће које исплаћују одштету, чак и уколико сте изазвали удес са летњим гумама, а оне нису директан узрок.
Све ово не важи ако сте кренули у иностранство. Савет је, без обзира на законску регулативу земље у коју путујете или земаља кроз које пролазите, не крећите на пут без зимских пнеуматика. Закони и одштете су ригорозни, а мала уштеда може да се претвори у велике трошкове.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου