Градска власт
истиче да је број незапослених мањи за око 6.000 у односу на јануар
прошле године, док опозиција и синдикати указују да то не значи да је
истовремено повећана запосленост
Аутор: С. Ковачевићнедеља, 19.02.2017. у 16:00
Незапосленост, међутим, и даље представља велики проблем, поготово за млађе генерације које у потрази за послом одлазе у земље Европске уније, често у Немачку и Словачку, али и на југ Африке и у Америку. Помоћ у томе приватне агенције нуде им путем билборда, интернета и представништава која се отварају у Новом Саду.
Део незапослених Новосађана успео је да прошле године нађе посао у свом граду, где су почеле да раде две велике стране компаније у области производње ауто-опреме „Лир” и „Делфај”. По речима Билиновића, у тим фабрикама запослено је око 2.500 људи и оне су неспорно утицале на смањење незапослености у граду.
Статистика наиме бележи да је у Новом Саду овог јануара 6.000 незапослених мање него истог месеца прошле године. Износећи недавно тај податак новинарима, члан Градског већа за привреду Милорад Радојевић оценио је да је до пада незапослености дошло захваљујући политици привлачења инвеститора и мерама запошљавања града које су, истиче, дале ефекта.
Међу опозицијом и синдикатима нема таквог уверења да је ово слика реалног напретка у Новом Саду.
„Власт прича на бази статистичких података о броју незапослених, а важније би било да нам доставе податке – које не дају, о томе колико је запослених у Новом Саду и да ли је тај број повећан или смањен”, каже одборник и председник новосадских демократа Вељко Крстоношић.
Он истиче да изношење само оних података који говоре о незапослености може навести на криви закључак да је повећана запосленост. По његовим речима, више десетина хиљада људи годишње напусти земљу или се због других разлога не јављају редовно Националној служби за запошљавање ради евиденције незапослености и због тога бивају брисани са те листе.
„Исељавањем се смањује број људи на евиденцији незапослених, а власт мора да има системски план како да то заустави и повећа запосленост”, каже Крстоношић.
Савез самосталних синдиката Новог Сада располаже само подацима Завода за статистику који је последње информације о запослености објавио дајући просек за 2015. годину. По тим подацима, у Новом Саду има 135.058 запослених. Највећи део ради код правних лица, у предузећима, установама и организацијама (116.026), а мањи код приватних предузетника (19.032).
„Власт се увек хвата за пад незапослености, али је број запослених јако важан”, каже Новак Васић, члан председништва ССС Новог Сада задужен за групацију индустријских синдиката.
По његовим речима, у металском сектору Новог Сада ради око 4.000 људи, а пре двадесетак година било их је 19.000 у некадашњим фабрикама „Петар Драпшин”, „Новкабел”, „Победа”, „Југоалат”... Да сада, како каже, нису дошли „Лир” и „Делфај”, металаца би било око 1.500.
„Дај боже да таквих фабрика буде још пет, али позивам власт да створи услове да се заиста у области запошљавања остварују европски стандарди, а не робовласнички односи”, истиче Васић.
По његовим речима, те фабрике масовно запошљавају, али радници из њих и одлазе, јер не могу сви да издрже вишесатно стојање на послу, као и узастопне смене од шест увече до два ујутро.
„Људи хоће да раде, али хоће и достојанствене услове и зараду. Волео бих да ми, кад одем тамо, не кажу само: ми имамо уговор са владом”, додаје Васић.
Радници у „Лиру” ускоро би могли да буду синдикално организовани. Васић каже да је захтев за регистрацију синдиката већ предат Министарству рада, након што је он са руководством фабрике, а потом и са радницима разговарао о томе. Пред крај прошле године најавио се и руководству у „Делфаја” како би ушао у фабрику и радницима представио оно чиме се синдикат бави. „Рекли су јавиће ми се, али досад – ништа”, каже овај синдикалац.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου