Аутор: Иван Цветковићсубота, 28.07.2018. у 23:35
У финалу: Шпанија – Србија 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1), на пенале 3:5. – У неизвесној утакмици наша репрезентација показала да је без премца. – Домаћин водио и с два гола разлике, али су наши ватерполисти смогли снаге да преокрену и на петерце дођу до заслуженог тријумфа, четвртог узастопног на шампионатима Старог континентаПре девет година, у финалу Светског првенства у Риму, окосница ове наше репрезентације је лансирала себе у ватерполо сазвежђе победивши Шпанце на пенале. Пенали су одлучивали коме ће припасти златна медаља и сада, на Европском првенству у Барселони.
Имали су наши 13 секунди, пошто су се одбранили с играчем мање, да избегну да им петерци одлучују судбину. Али, опет је морало да се игра на пенале.
У Риму је јунак био Алексић, овде Ћук, јер је дао победоносни гол – 5:3, пошто је финале после четири четвртине завршене без победника – 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1). Али захваљујући капиталу који су створили и Филиповић (1:0), Прлаиновић (2:1), Алексић (3:2) и Мандић (4:2) Србија је четврти пут узастопно европски првак!
Шпанци су скупо платили један промашај. Прецизни су били Пероне (1:1), Мунариз (2:2) и Ларумбе (3:4). Пресудан је био промашај њиховог трећег шутера Фернандеза.
Није ишло нашим играчима у првој четвртини у нападу. Три пута су имали играча више и – ништа. Ни из акција им се није посрећило. У одбрани су се три пута одбранили с играчем мање, али једном нису. Чим је из игре морао Ћук (било је то трећи пут да останемо с играчем мање) шпански селектор Мартин је одмах затражио предах да посаветује своје играче. И таман кад је истицало време да се наш играч врати у игру Маљарач је постигао први гол на утакмици.
Наши су им вратили мило за драго, али тек у другој четвртини. Њихову мрежу је начео Прлаиновић када смо имали играча више. Међутим, то није значило и преокрет. Гранадос с играчем више и Пероне су донели домаћину предност од 3:1.
Ухватили су наши прикључак већ у тој четвртини. Алексић је подсетио на своје мајсторије против Шпаније 2009. у Риму када је као из снајпера гађао и погодио њихов гол (3:2), а 20 секунди пре краја је проследио лопту Стефану Митровићу, који нам је поново донео изједначење (3:3). На жалост, шест секунди пре краја овог дела игре је искључен Јакшић, а Пероне је са звуком сирене вратио преимућство Шпанији (4:3).
Трећа четвртина је лоше почела по нас, јер је Дел Торо повећао предност домаћина поново на два гола разлик (5:3). Нека друга екипа би вероватно изгубила главу после тога, али не и наша. Ћук нам је вратио наду када је Лопезу дао гол „кроз уши” (5:4), два и по минута пре краја четвртине Мандић је био немилосрдан (5:5), а 19 секунди пре истека те четвртине и Прлаиновић је шутем изнад голманове главе затресао мрежу и донео нам прво вођство у финалу (6:5). Међутим, опет је уследио шок који други не би преживели. Три секунда пре краја Мунариз је лобовао нашег голмана и изједначио (6:6).
И тако је последња четвртина почела као и утакмица – с подједнаким изгледима обе екипе, јер су стартовало изједначене. Наши су се, пет минута и 14 секунди приближили престолу. С играчем више Мандић је с крила одлично пронашао Јакшића код даље стативе, а он је то лако претворио у гол (7:6).
На жалост, кад је Јакшић убрзо направио трећу личну грешку и морао да напусти утакмицу Шпанци су то искористили и Маљарач је опет био стрелац (7:7).
Погодио је после тога Алексић пречку, Мандићев шут је невероватним рефлексом укротио Лопез, али је било тренутака и када смо ми дрхтали. На срећу, Бранислав Митровић је био на висини задатка, а и његови саиграчи из одбране.
Кад је дошло до пенала наш голман је закачио лопту коју је упутио Фернандез и скренуо је у своју десну стативу. Тај тренутак је био пресудан за исход финала. Шпанцима није помогло што су променили голмана када је наш последњи извођач дошао на ред. То није збунило Милоша Ћука и Србија је четврти пут узастопно на европском престолу, а наш капитен Филип Филиповић, који је први изводио пенал, иако није постигао ниједан гол у финалу, показао је колико је поуздан и самоуверен, и на крају је проглашен и за најбољег играча на шампионату.
Следећи шампионат је у Будимпешти кроз две године. У земљи рекордера по броју узастопних тријумфа на европским првенствима (Мађарска је тријумфовала на свих пет турнира пре Другог светског рата) Србија ће покушати да и пети пут тријумфује и да се изједначи с њима.
Базен: Пикорнел. Гледалаца: 3.000. Судије: Маргета (Словенија) и Александреску (Румунија). Искључења: Шпанија 13(5), Србија 12(4).
ШПАНИЈА: Лопез, Мунариз, Гранадос, Дел Торо, Мингељ, Ларумбе, Кабањас, Фернандез, Тауљ, Пероен, Маљарач, Бустос, Лорио. Селектор: Мартин.
СРБИЈА: Г. Пијетловић, Мандић, Рашовић, Ранђеловић, Ћук, Д. Пијетловић, Вицо, Алексић, Јакшић, Филиповић, Прлаиновић, С. Митровић, Б. Митровић. Селектор: Савић.
Утакмице за коначан пласман
За прво место
Србија – Шпанија 7:7, на пенале 5:3
За треће место
Хрватска – Италија 10:8
За пето место
Грчка – Црна Гора 8:6
За седмо место
Русија – Мађарска 9:8
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου