Novi Sad za vreme bombardovanja.
Sutra u subotu, 24. marta u 12 sati u kasarni „Jugovićevo“ na 19-godišnjicu NATO agresije na SR Jugoslaviju potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučevićprisustvovaće komemorativnom skupu jedinica iz garnizona Novi Sad, povodom sećanja na poginule u NATO agresiji.
Srušeni Petrovaradinski most
Pored potpredsednika i gradonačelnika vence na spomen obeležje položiće i delegacije garnizona Novi Sad, ORVS Grada Novog Sada, SUBNOR Novi Sad i porodica poginulih pripadnika Vojske Srbije.Most slobode u Novom Sadu.
Kao što je poznato, napadi na SR Jugoslaviju pod nazivom akcije “Milosrdni anđeo” počeli su (bez saglasnosti UN) 24. marta 1999. godine nešto pre 20,oo časova po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane. Vlada SR Jugoslavije je iste noći proglasila ratno stanje. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo 2.500 ljudi (neke procene kažu čak 4.000) i to uglavnom civila.
Zgrada TV Novi Sad.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, a dan-danas se osećaju posledice bombi koje su punjene osiromašenim uranijom, a mnogi delovi Srbije još nisu bezbedne od zabranjenih (a korišćenih) kasetnih bombi… Ukupna materijalna šteta se ceni na oko 100 milijardi dolara. Ondašnja vlast je zatražila nadokandu štete od članica NATO koja nikada nije isplaćena (!).
Bombardovanje Žeželjevog mosta.
Novi Sad je u NATO agresiji često bio na meti aviona i dalekometnih raketa: više desetina puta bombardovana je Rafinerija, srušena su tri mosta – Most slobode, stari Petrovaradinski most i Žeželjov most, potpuno je uništena zgrada Televizije iako po ženevskoj konvenciji mediji, škole i bolnice ne smeju biti meta vojnih napada…
Novosađani zato nikada ne mogu da zaborave NATO agresiju.
Agresija NATO-a je započeta posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine, a bez zaglasnosti Saveta bezbednosti UN.
Agresija SRJugoslavije je okončana je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak u pokrajinu Kosovo i Metohiju međunarodnih vojnih trupa.
Radomir Čubranović
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου