Σάββατο 5 Νοεμβρίου 2016
Παρασκευή 4 Νοεμβρίου 2016
ПРАЗНИК НАЦИЈЕ: Око 650.000 Руса обележило Дан народног јединства
04.11.2016. - 18:08
ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик
Дан народног јединства у Русији се обележава од 2005. године. Празнични датум, 4. новембар, установљен је у знак сећања на догађаје из 1612. године, када су народни устаници под вођством Козме Мињина и Дмитрија Пожарског ослободили Москву од пољских интервенциониста. Историјски, овај празник је повезан с окончањем Смутног времена у 17. веку.
Према речима Ирине Волк, само у Москви је у шетњи „Ми смо јединствени“ учествовало око 80.000 људи.
У петак је широм Русије одржано више од хиљаду празничних програма, а скупови су и даље у току
Πέμπτη 3 Νοεμβρίου 2016
Pentagon Video Warns of “Unavoidable” Dystopian Future for World’s Biggest Cities
Photo: Mario Tama/Getty Images
The year is 2030. Forget about the flying cars, robot maids, and moving sidewalks we were promised. They’re not happening. But that doesn’t mean the future is a total unknown.
According to a startling Pentagon video obtained by The Intercept, the future of global cities will be an amalgam of the settings of “Escape from New York” and “Robocop” — with dashes of the “Warriors” and “Divergent” thrown in. It will be a world of Robert Kaplan-esque urban hellscapes — brutal and anarchic supercities filled with gangs of youth-gone-wild, a restive underclass, criminal syndicates, and bands of malicious hackers.
At least that’s the scenario outlined in “Megacities: Urban Future, the Emerging Complexity,” a five-minute video that has been used at the Pentagon’s Joint Special Operations University. All that stands between the coming chaos and the good people of Lagos and Dhaka (or maybe even New York City) is the U.S. Army, according to the video, which The Intercept obtained via the Freedom of Information Act.
The video was used as part of an “Advanced Special Operations Combating Terrorism” course offered at JSOU earlier this year, for a lesson on “The Emerging Terrorism Threat.” JSOU is operated by U.S. Special Operations Command, the umbrella organization for America’s most elite troops. JSOU describes itself as geared toward preparing special operations forces “to shape the future strategic environment by providing specialized joint professional military education, developing SOF specific undergraduate and graduate level academic programs and by fostering special operations research.”
Megacities are, by definition, urban areas with a population of 10 million or more, and they have been a recent source of worry and research for the U.S. military. A 2014 Army report, titled “Megacities and the United States Army,” warned that “the Army is currently unprepared. Although the Army has a long history of urban fighting, it has never dealt with an environment so complex and beyond the scope of its resources.” A separate Army study published this year bemoans the fact that the “U.S. Army is incapable of operating within the megacity.”
These fears are reflected in the hyperbolic “Megacities” video.
As the film unfolds, we’re bombarded with an apocalyptic list of ills endemic to this new urban environment: “criminal networks,” “substandard infrastructure,” “religious and ethnic tensions,” “impoverishment, slums,” “open landfills, over-burdened sewers,” and a “growing mass of unemployed.” The list, as long as it is grim, accompanies photos of garbage-choked streets, masked rock throwers, and riot cops battling protesters in the developing world. “Growth will magnify the increasing separation between rich and poor,” the narrator warns as the scene shifts to New York City. Looking down from a high vantage point on Third Avenue, we’re left to ponder if the Army will one day find itself defending the lunchtime crowd dining on $57 “NY Cut Sirloin” steaks at (the plainly visible) Smith and Wollensky.
Lacking opening and closing credits, the provenance of “Megacities” was initially unclear, with SOCOM claiming the video was produced by JSOU, before indicating it was actually created by the Army. “It was made for an internal military audience to illuminate the challenges of operating in megacity environments,” Army spokesperson William Layer told The Intercept in an email. “The video was privately produced pro-bono in spring of 2014 based on ‘Megacities and the United States Army.’… The producer of the film wishes to remain anonymous.”
According to the video, tomorrow’s vast urban jungles will be replete with “subterranean labyrinths” governed by their “own social code and rule of law.” They’ll also enable a proliferation of “digital domains” that facilitate “sophisticated illicit economies and decentralized syndicates of crime to give adversaries global reach at an unprecedented level.” If the photo montage in the video is to be believed, hackers will use outdoor electrical outlets to do grave digital damage, such as donning Guy Fawkes masks and filming segments of “Anonymous News.” This, we’re told, will somehow “add to the complexities of human targeting as a proportionally smaller number of adversaries intermingle with the larger and increasing number of citizens.”
“Megacities” posits that despite the lessons learned from the ur-urban battle at Aachen, Germany, in 1944, and the city-busting in Hue, South Vietnam, in 1968, the U.S. military is fundamentally ill-equipped for future battles in Lagos or Dhaka.
“Even our counterinsurgency doctrine, honed in the cities of Iraq and the mountains of Afghanistan, is inadequate to address the sheer scale of population in the future urban reality,” the film notes, as if the results of two futile forever wars might possibly hold the keys to future success. “We are facing environments that the masters of war never foresaw,” warns the narrator. “We are facing a threat that requires us to redefine doctrine and the force in radically new and different ways.”
Mike Davis, author of “Planet of Slums” and “Buda’s Wagon: A Brief History of the Car Bomb,” was not impressed by the video.
“This is a fantasy, the idea that there is a special military science of megacities,” he said. “It’s simply not the case. … They seem to envision large cities with slum peripheries governed by antagonistic gangs, militias, or guerrilla movements that you can somehow fight using special ops methods. In truth, that’s pretty far-fetched. … You only have to watch ‘Black Hawk Down’ and scale that up to the kind of problems you would have if you were in Karachi, for example. You can do special ops on a small-scale basis, but it’s absurd to imagine it being effective as any kind of strategy for control of a megacity.”
The U.S. military appears unlikely to heed Davis’s advice, however.
“This is the world of our future,” warns the narrator of “Megacities.” “It is one we are not prepared to effectively operate within and it is unavoidable. The threat is clear. Our direction remains to be defined. The future is urban.”
According to a startling Pentagon video obtained by The Intercept, the future of global cities will be an amalgam of the settings of “Escape from New York” and “Robocop” — with dashes of the “Warriors” and “Divergent” thrown in. It will be a world of Robert Kaplan-esque urban hellscapes — brutal and anarchic supercities filled with gangs of youth-gone-wild, a restive underclass, criminal syndicates, and bands of malicious hackers.
At least that’s the scenario outlined in “Megacities: Urban Future, the Emerging Complexity,” a five-minute video that has been used at the Pentagon’s Joint Special Operations University. All that stands between the coming chaos and the good people of Lagos and Dhaka (or maybe even New York City) is the U.S. Army, according to the video, which The Intercept obtained via the Freedom of Information Act.
“Megacities: Urban Future, the Emerging Complexity,” a video created by the Army and used at the Pentagon’s Joint Special Operations University.
The video is nothing if not an instant dystopian classic: melancholy music, an ominous voiceover, and cascading images of sprawling slums and urban conflict. “Megacities are complex systems where people and structures are compressed together in ways that defy both our understanding of city planning and military doctrine,” says a disembodied voice. “These are the future breeding grounds, incubators, and launching pads for adversaries and hybrid threats.”The video was used as part of an “Advanced Special Operations Combating Terrorism” course offered at JSOU earlier this year, for a lesson on “The Emerging Terrorism Threat.” JSOU is operated by U.S. Special Operations Command, the umbrella organization for America’s most elite troops. JSOU describes itself as geared toward preparing special operations forces “to shape the future strategic environment by providing specialized joint professional military education, developing SOF specific undergraduate and graduate level academic programs and by fostering special operations research.”
Megacities are, by definition, urban areas with a population of 10 million or more, and they have been a recent source of worry and research for the U.S. military. A 2014 Army report, titled “Megacities and the United States Army,” warned that “the Army is currently unprepared. Although the Army has a long history of urban fighting, it has never dealt with an environment so complex and beyond the scope of its resources.” A separate Army study published this year bemoans the fact that the “U.S. Army is incapable of operating within the megacity.”
These fears are reflected in the hyperbolic “Megacities” video.
As the film unfolds, we’re bombarded with an apocalyptic list of ills endemic to this new urban environment: “criminal networks,” “substandard infrastructure,” “religious and ethnic tensions,” “impoverishment, slums,” “open landfills, over-burdened sewers,” and a “growing mass of unemployed.” The list, as long as it is grim, accompanies photos of garbage-choked streets, masked rock throwers, and riot cops battling protesters in the developing world. “Growth will magnify the increasing separation between rich and poor,” the narrator warns as the scene shifts to New York City. Looking down from a high vantage point on Third Avenue, we’re left to ponder if the Army will one day find itself defending the lunchtime crowd dining on $57 “NY Cut Sirloin” steaks at (the plainly visible) Smith and Wollensky.
Lacking opening and closing credits, the provenance of “Megacities” was initially unclear, with SOCOM claiming the video was produced by JSOU, before indicating it was actually created by the Army. “It was made for an internal military audience to illuminate the challenges of operating in megacity environments,” Army spokesperson William Layer told The Intercept in an email. “The video was privately produced pro-bono in spring of 2014 based on ‘Megacities and the United States Army.’… The producer of the film wishes to remain anonymous.”
According to the video, tomorrow’s vast urban jungles will be replete with “subterranean labyrinths” governed by their “own social code and rule of law.” They’ll also enable a proliferation of “digital domains” that facilitate “sophisticated illicit economies and decentralized syndicates of crime to give adversaries global reach at an unprecedented level.” If the photo montage in the video is to be believed, hackers will use outdoor electrical outlets to do grave digital damage, such as donning Guy Fawkes masks and filming segments of “Anonymous News.” This, we’re told, will somehow “add to the complexities of human targeting as a proportionally smaller number of adversaries intermingle with the larger and increasing number of citizens.”
“Megacities” posits that despite the lessons learned from the ur-urban battle at Aachen, Germany, in 1944, and the city-busting in Hue, South Vietnam, in 1968, the U.S. military is fundamentally ill-equipped for future battles in Lagos or Dhaka.
“Even our counterinsurgency doctrine, honed in the cities of Iraq and the mountains of Afghanistan, is inadequate to address the sheer scale of population in the future urban reality,” the film notes, as if the results of two futile forever wars might possibly hold the keys to future success. “We are facing environments that the masters of war never foresaw,” warns the narrator. “We are facing a threat that requires us to redefine doctrine and the force in radically new and different ways.”
Mike Davis, author of “Planet of Slums” and “Buda’s Wagon: A Brief History of the Car Bomb,” was not impressed by the video.
“This is a fantasy, the idea that there is a special military science of megacities,” he said. “It’s simply not the case. … They seem to envision large cities with slum peripheries governed by antagonistic gangs, militias, or guerrilla movements that you can somehow fight using special ops methods. In truth, that’s pretty far-fetched. … You only have to watch ‘Black Hawk Down’ and scale that up to the kind of problems you would have if you were in Karachi, for example. You can do special ops on a small-scale basis, but it’s absurd to imagine it being effective as any kind of strategy for control of a megacity.”
The U.S. military appears unlikely to heed Davis’s advice, however.
“This is the world of our future,” warns the narrator of “Megacities.” “It is one we are not prepared to effectively operate within and it is unavoidable. The threat is clear. Our direction remains to be defined. The future is urban.”
Top photo: An officer from the CORE police special forces aims his weapon during an operation to search for fugitives in the Complexo do Alemao favela on May 13, 2014, in Rio de Janeiro, Brazil, one of the world’s megacities. A Pentagon video forecasting the future of the world’s urban populations suggests that the U.S. military is fundamentally ill-equipped for future battles in megacities
Τετάρτη 2 Νοεμβρίου 2016
Συνωστισμός στο κέντρο της Αθήνας για 4 δωρεάν γκοφρέτες. Η κατάντια μιας χώρας......
- Εικόνες αποκαρδιωτικές με κόσμο να στέκεται στην ουρά για να πάρει δωρέαν γκοφρέτες
- Ανδρες, γυναίκες και παιδιά, άνθρωποι κάθε ηλικίας και εθνικότητας κάθονται καρτερικά στην ουρά
- Το ξέσπασμα ηλικιωμένης στο newsit.gr
- Ανδρες, γυναίκες και παιδιά, άνθρωποι κάθε ηλικίας και εθνικότητας κάθονται καρτερικά στην ουρά
- Το ξέσπασμα ηλικιωμένης στο newsit.gr
Μια απίστευτη εικόνα αντικρύσαμε στο κέντρο της Αθήνας. Μια τεράστια ουρά στο νούμερο 10 της οδού Ευριπίδου από κόσμο που περίμενε τι; Να πάρει δωρεάν γκοφρέτες! Ανθρωποι κάθε ηλικίας και εθνικότητας. Ελληνες, πρόσφυγες, ηλικιωμένοι, παιδιά περιμένουν καρτερικά στην ουρά για να πάρουν μια γκοφρέτα! Μια γκοφρέτα!

Από το πρωί οι ουρές είναι ατελείωτες από ανθρώπους που το μόνο που πρέπει να κάνουν είναι μια εγγραφή για να πάρει δωρεάν τέσσερις γκοφρέτες. Μια εικόνα αποκαρδιωτική αν αναλογιστεί κανεις το μέγεθος της ουράς και τον πανικό που επικρατεί για 4 σνακ στην Ελλαδα του 2016
Από το πρωί οι ουρές είναι ατελείωτες από ανθρώπους που το μόνο που πρέπει να κάνουν είναι μια εγγραφή για να πάρει δωρεάν τέσσερις γκοφρέτες. Μια εικόνα αποκαρδιωτική αν αναλογιστεί κανεις το μέγεθος της ουράς και τον πανικό που επικρατεί για 4 σνακ στην Ελλαδα του 2016
PAKLENI NOVEMBAR - POSKUPLJUJU STRUJA , MLECNI PROIZVODI , COKOLADE , GORIVO
Pred nama je novi udar na potrošački džep. Kako pišu domaći mediji, mlečni proizvodi, smrznuto i konzervisano povrće, topli napici i sokovi, kao i sredstva za negu lepote su samo neki od proizvoda koji će početkom novembra dobiti novu, višu cenu.
Kada su u pitanju mlečni proizvodi, većina sireva poskupeće čak za 10 odsto, dok će prerađeno i smrznuto povrće imati novu, višu cenu za čak 20 odsto. Topli napici, među kojima je i topla čokolada biće skuplji za 15 odsto, a sokovi pojedinih proizvođača u proseku za šest do 10 odsto.
Kada su u pitanju proizvodi za negu lepote, njihovo poskupljenje će biti neznatno, oko dva odsto. Profesor ekonomije, Mlađen Kovačević kaže za „Alo!“ da je nepijatno iznenađen kako cene poljoprivredno – prehrambenih proizvoda sve više rastu, s obzirom da je poljoprivredna proizvodnja ove godine bila izuzetno dobra i da je ostvarila rast od 15 odsto.
– Posebno je van svake ekonomske logike da cene rastu ako znamo da su plate i penzije smanjene, trgovina može da povećava cene ali bi na kraju mogla da ostane kratkih rukava. A još ako je poljoprivreda ostvarila visok rast, kao što jeste, to znači da cene poljoprivredno – prehrambenih proizvoda treba da padaju – ističe on i dodaje: – Trgovci koriste povećanje cene goriva i električne energije kao izgovor za poskupljenja. To je psihološki efekat, inflatorna očekivanja rastu i ona doprinose da se povećavaju cene i kad treba i kad ne treba. Po rečima ekonomiste Ljubomira Madžara poskupljenja zasigurno nisu izazvana povećanom tražnjom.
– Svakako nije reč o povećanju kupovne snage građana. Na jednoj strani imamo troškovni pritisak, zbog cene struje koja raste, ali i poskupljenja goriva jer transportni troškovi ulaze u cenu svakog proizvoda. A na drugoj, kod nas je dosta prisutan momenat monopola, pa ljudi koji imaju priliku da putuju u inostranstvo vide kako su naši proizvodi skupi u odnosu na one u drugim zemljama – kaže Madžar.
(Izvor: Alo!)Zabranjeno kopiranje!
Όχι ψήφισε η Ελλάδα σε ψήφισμα του ΟΗΕ για την κατάργηση των πυρηνικών όπλων!
Πριν λίγες μέρες ο ΟΗΕ ενέκρινε ένα ψήφισμα-ορόσημο (A/C.1/71/L.41) για την έναρξη διαπραγματεύσεων το 2017 για μια συνθήκη που θα απαγορεύει τα πυρηνικά όπλα. Στη συνεδρίαση της Πρώτης Επιτροπής της Γενικής Συνέλευσης του ΟΗΕ, η οποία ασχολείται με τον αφοπλισμό και με θέματα διεθνούς ασφάλειας, 123 χώρες ψήφισαν υπέρ, 38 κατά και 16 χώρες απείχαν.
Η Ελλάδα ήταν μία από τις 38 χώρες που ψήφισε κατά του συγκεκριμένου ψηφίσματος, καθώς όλα τα κράτη μέλη του ΝΑΤΟ ψήφισαν κατά, εκτός από την Ολλανδία η οποία απείχε. Το επιχείρημα πολλών χωρών που ψήφισαν κατά ή απείχαν ήταν ότι ένα τέτοιο ψήφισμα πρέπει να έχει την υποστήριξη των χωρών με πυρηνικά όπλα για να πετύχει τον στόχο του και ότι πρέπει να γίνει βήμα-βήμα. Τι γίνεται όμως όταν η ανάγκη για απαγόρευση των πυρηνικών όπλων είναι επείγουσα; Και τι πρέπει να κάνουμε αν οι χώρες με πυρηνικά όπλα δεν συμφωνήσουν ποτέ σε αποφασιστικά βήματα για την εξάλειψή τους; Τότε η πίεση χωρών που δεν βρίσκονται κάτω από την πλήρη επιρροή των χωρών με πυρηνικά μπορεί να είναι αποφασιστική. Το ΝΑΤΟ σίγουρα πάντως είναι μία συμμαχία που για μια ακόμη φορά βάζει σε κίνδυνο την παγκόσμια ασφάλεια και την ίδια την ύπαρξη της ανθρωπότητας.
Αυτή η ιστορική απόφαση έρχεται μετά από δύο δεκαετίες πλήρης στασιμότητας των προσπαθειών για πυρηνικό αφοπλισμό. Σύμφωνα με το ψήφισμα θα συσταθεί διάσκεψη του ΟΗΕ και θα ξεκινήσει τον Μάρτιο του επόμενου έτους, ανοιχτή σε όλα τα κράτη μέλη, όπου θα διαπραγματευθεί ένα «νομικά δεσμευτικό έγγραφο για την απαγόρευση των πυρηνικών όπλων, που θα οδηγεί προς την πλήρη εξάλειψή τους».
Η Beatrice Fihn, διευθύντρια του ICAN, της Διεθνούς Καμπάνιας για την Κατάργηση των Πυρηνικών Όπλων, αναφέρει: «Η σημερινή ψηφοφορία καταδεικνύει σαφέστατα ότι η πλειοψηφία των χωρών του κόσμου εξετάζει την απαγόρευση των πυρηνικών όπλων ως αναγκαία, εφικτή και επείγουσα. Την βλέπουν ως την πιο βιώσιμη επιλογή για την επίτευξη πραγματικής προόδου για τον αφοπλισμό».
Τα βιολογικά και χημικά όπλα, οι νάρκες και τα πυρομαχικά διασποράς έχουν όλα απαγορευτεί ρητά βάσει του διεθνούς δικαίου. Αλλά μόνο εν μέρει απαγορεύσεις υπάρχουν σήμερα για τα πυρηνικά όπλα.
Εξακολουθούν να υπάρχουν περισσότερα από 15.000 πυρηνικά όπλα σήμερα στον κόσμο, ως επί το πλείστον στα οπλοστάσια μόλις δύο χωρών: των Ηνωμένων Πολιτειών και της Ρωσίας. Επτά άλλες χώρες κατέχουν πυρηνικά όπλα: η Βρετανία, η Γαλλία, η Κίνα, το Ισραήλ, η Ινδία, το Πακιστάν και η Βόρεια Κορέα. Οι περισσότερες χώρες που κατέχουν πυρηνικά όπλα ψήφισαν υπέρ αλλά είναι σημαντικό ότι η Κίνα, η Ινδία και το Πακιστάν απείχαν ενώ η Βόρεια Κορέα ψήφισε υπέρ.
Αλλά οι χώρες τις Αφρικής, της Λατινικής Αμερικής, της Καραϊβικής, της Νοτιοανατολικής Ασίας και του Ειρηνικού ψήφισαν συντριπτικά υπέρ του ψηφίσματος και είναι πιθανόν να είναι βασικοί παράγοντες στο συνέδριο διαπραγμάτευσης στη Νέα Υόρκη τον επόμενο χρόνο.
Το Ευρωκοινοβούλιο χτες λίγες ώρες πριν τη ψηφοφορία στον ΟΗΕ εξέδωσε δικό του ψήφισμα, με 415 υπέρ, 124 κατά και 74 αποχές, καλώντας τα κράτη μέλη της Ευρωπαϊκής Ένωσης να «στηρίξουν τη σύγκληση μιας τέτοιας διάσκεψης» και να «συμμετέχουν εποικοδομητικά» στις διαπραγματεύσεις του επόμενου έτους. Από τα 28 κράτη μέλη της ΕΕ υπέρ του ψηφίσματος ψήφισαν η Αυστρία, η Ιρλανδία, η Κύπρος, η Μάλτα και η Σουηδία και η Ολλανδία με την Φιλανδία απείχαν.
Τη Δευτέρα νομπελίστες ειρήνης προέτρεψαν τις χώρες να υποστηρίξουν τις διαπραγματεύσεις οι οποίες «θα πρέπει να ολοκληρωθούν έγκαιρα ώστε να προχωρήσουμε με ταχείς ρυθμούς προς την οριστική κατάργηση αυτής της υπαρξιακής για την ανθρωπότητα απειλής».
Τα πυρηνικά όπλα απειλούν πραγματικά την ύπαρξη της ανθρωπότητας και το ψήφισμα αυτό είναι ένα ακόμη βήμα προς τον τελικό στόχο του πλήρη πυρηνικού αφοπλισμού. Οι πιέσεις από τη μεριά των ΗΠΑ φαίνεται να μην απέδωσαν καθώς υπήρξαν διαρροές ακόμη και από τις συμμαχικές χώρες, μέλη του ΝΑΤΟ. Το ψήφισμα πέρασε και τώρα αρχίζουν οι προετοιμασίες για τη διάσκεψη του ΟΗΕ τον Μάρτιο. Η πίεση των πολιτών στις κυβερνήσεις που ψήφισαν κατά ίσως να είναι τώρα πιο κρίσιμη από ποτέ.
БРАЋА ПО ОРУЖЈУ: Руси слетели на Батајницу
02.11.2016. - 14:09
ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић
Заједно са руском војском дошло је и 56 припадника Оружаних снага Републике Белорусије, а на вежбама ће учествовати и 450 припадника српске војске. Поред људства, Русија је у Србију допремила и три оклопна возила „Бе-Ем-Де 2“, мала беспилотна извиђачка летелица „Тахион“, као и четири квада.
Највиши представници руске и белоруске команде на батајничком аеродрому дочекани су хлебом и сољу.
Командант специјалне бригаде Војске Србије Зоран Величковић рекао је да је ово традиционална вежба коју Србија изводи у склопу међународне војне сарадње, по трећи пут са Русијом и по други пут са Белорусијом. „Циљ ове вежбе је да се подигне борбена и оперативна способност, пре свега у противтерористичким дејствима“, каже Величковић. Заменик начелника штаба ваздушно-десантних снага руске Војске Олег Пољгујев обратио се српском генералу рекавши да је руска војска успешно извела прегруписавање војника у Републику Србију, где ће у наредним данима показати како се успешно бори против потенцијалних непријатеља. „Доказаћемо да су ваздушно-десантне снаге Русије способне да у било којој тачки света и у било ком тренутку испуне задатке са оценом не нижом од врло добре и одличне“, рекао је Пољгујев.
Обратио се и први заменик начелника штаба команде за специјалне операције оружаних снага Белорусије Олег Вечерски који се захвали Србији, што је омогућила белоруској војсци да учествује у овом маневру. Он је такође рекао да су јединице белоруских ваздушно-десанатних снага такође способне да изведу све задатке са највишом оценом.
Како је раније најављено, вежбе ће бити одржане од 3. до 9. новембра на аеродромима и полигонима Војске Србије, са циљем да се унапреде оперативне способности за решавање тактичких и ватрених задатака за извођење противтерористичке операције у мултинационалном окружењу.
Током вежби биће приказано извршење падобранског и хеликоптерског десанта, десантирање борбених оклопних возила, обезбеђење десантне просторије, извршење марша, заузимање линије блокаде, извршење напада на терористичку базу, извиђање побуњеничких положаја употребом беспилотних летелица, као и артиљеријска припрема напада, ваздухопловна ватрена подршка напада, санитетска евакуација, дејство на отето возило и уништење експлозивне направе.
Вежбе ће се изводити паралелно на аутоматизованом стрелишту „Орешац“, на полигону „Пасуљанске ливаде“, као и аеродромима „Ковин“ и „Батајница“. У Србију је допутовао и Ансамбл ваздушно-десантне војске Оружаних снага Руске Федерације, који ће са Уметничким ансамблом Министарства одбране „Станислав Бинички“ одржати заједничке концерте у Нишу, за припаднике Војске Србије и грађанство 6. новембра са почетком у 19 часова, и за учеснике вежби у Панчеву 13. новембра. Иначе, прве војне вежбе „Словенско братство“ одржане су прошле године у близини Новоросијска
Τρίτη 1 Νοεμβρίου 2016
Зимске гуме обавезне од 1. новембра
Дубина шаре на пнеуматицима од сутра до 1. априла не сме да буде мања од четири милиметра
Аутор: Иштван Декањпонедељак, 31.10.2016. у 13:00
Зимске гуме морају да имају сва путничка до девет седишта и теретна возила до 3,5 тоне (Фото З. Кршљанин)
„Од 1. новембра до 1. априла возила морају да буду
опремљена са све четири зимске гуме, ако се због временских услова на
коловозу налази лед, снег или поледица.”
Не би било ничег спорног за све који се придржавају овога „слова закона”, а за оне који то не чине – да подлежу санкцијама, да није последњег дела члана 113, става три, који може да доведе у недоумицу.
Правилник још налаже да дубина шаре буде четири милиметра, а да зимске гуме морају да имају сва путничка до девет седишта и теретна возила до 3,5 тоне.
Ако нема снега и леда на путу, зимски пнеуматици нису обавезни, али се ипак препоручују, јер се летња гума на зимским температурама стврдне због мањег постотка „силике” и не приања довољно добро на подлогу.
У појединим земљама Европе (Швајцарска) иако употреба зимских гума није обавезна, у време снега и леда, чим почну ниже температуре, скоро сви возачи монтирају зимске гуме.
Зато што у случају саобраћајне несреће иако нису криви, плаћају сву причињену материјалну, али и нематеријалну штету.
Набавка нових зимских гума представља озбиљан трошак у Србији мада је понуда велика. У зависности од димензија точка и марке гума, цене су од 10.000 па све до 86.000 динара или више. На све треба додати и трошкове монтаже, који по нашим сервисима износе од 400 до 700 динара по точку.
Постоји и услуга складиштења пнеуматика, до нове замене, а цена је од 100 до 200 динара месечно по точку, па све представља трошак од 2.000 до 4.000 динара. Многи дају и попуст на монтажу и демонтажу, ако код њих складиштите гуме.
Фамозна одредба о шари, дубине најмање четири милиметра, управо се односи на гуме које нису нове, али су зимске или за све сезоне, са ознакама „М+С” (блато и снег), „ол ведр” уз контуре „три планинска врха”.
По нашим искуствима вожње тест возила на полигонима и у планинским пределима, чак и зимске гуме, старије од пет-шест година, немају ни приближно потребна својства.
Немају исти зауставни пут, отпорност на бочно кретање (отклизавање) или „аквапланинг” (немогућност тренутног одвођења воде позицијом шара на гуми) као исправна, нова гума. Летњи пнеуматик на температури нижој од седам степени Целзијуса губи кључне карактеристике приањања на подлогу.
Многи тестови су доказали да је зауставни пут летњих гума и два пута дужи од прописаних зимских. Али још опасније је да мислите како имате прописане зимске гуме, ако су старије од шест-седам година, или сте купили, управо због нижих цена, сличне половне. Тада се уздате у пнеуматике који, заправо, не врше функције за које су прописани.
Због слабије платежне моћи, код нас, гуме се често возе и „до платна”. То значи да не могу више да се продају, али зато понуда половних гума из иностранства је све већа.
Током једне анкете спроведене на улицама наших градова закључено је да је чак 60 одсто возача већ куповало половне гуме и да би то учиниле поново, иако су свесни ризика које такви пнеуматици носе са собом.
Не знају да ли ће и када отказати током вожње, нема писане гаранције, чешћа је замена због краћег века и не зна се у каквим је условима експлоатисана (да ли је зимска гума била изложена високим летњим врућинама, што погоршава карактеристике).
На гумама постоји и етикета која јасно обавештава о основним карактеристикама, као што су удобност, бука и штедљивост. Проблем представља и што класификацију гуме, као и податке на њој, даје сам произвођач, а не независна или државна институција, па је, наравно, питање колико су ови подаци прецизни.
На крају, боље је чак и да не возите свој аутомобил током зиме, него да због летњих гума будете кажњени, или још теже, угрозите безбедност свих учесника у саобраћају и изазовете катастрофалне последице, које могу да коштају и живота.
* Зимске гуме су стабилније у кривинама у зимским условима
* Због дубље шаре боље приања и има краћи зауставни пут при кочењу на влажном коловозу препуном истопљеног снега и леда
* Конструисана је да одводи воду изван габарита возила
* Смањује ризик од проклизавања
– Стварањем „балона” на гуми препознаје се оштећење „каркасе” или „платна”, јер је остарила и пропустила влагу. Слично је и ако на боковима постоје дубља оштећења. Сам „балон” се јавља услед пропуштања влаге, али и од јачих удара у ивичњаке или рупе на путу.
– Испуцала површина говори да је гума остарила, слабије приања и пропушта влагу у унутрашњост.
– Део гуме који належе на подлогу – шара неуједначено је потрошен. То се дешава због лоших амортизера или центрирања точкова, чиме се смањује век, изазивају вибрације и бука.
6.000–20.000 динара – ако немате зимске гуме (за физичка лица)
5.000 динара – ако немате ланце за снег прописане саобраћајним знаком, а временски услови то захтевају (вејавица). Тада вас поред казне очекује и искључивање из саобраћаја.
3.000 динара – ако имате зимске гуме, а немате ланце у пртљажнику (у вожњи ван града)
Када је у питању мали судар, па се само попуњава европски извештај о саобраћајној незгоди, без доласка полиције, ситуација је јасна, нико неће проверавати какве гуме имате.
Ако је у питању озбиљнији удес, па дође полиција, може да обрати пажњу на ваше пнеуматике или не. Доста неодређен став имају и осигуравајуће куће које исплаћују одштету, чак и уколико сте изазвали удес са летњим гумама, а оне нису директан узрок.
Све ово не важи ако сте кренули у иностранство. Савет је, без обзира на законску регулативу земље у коју путујете или земаља кроз које пролазите, не крећите на пут без зимских пнеуматика. Закони и одштете су ригорозни, а мала уштеда може да се претвори у велике трошкове.
Не би било ничег спорног за све који се придржавају овога „слова закона”, а за оне који то не чине – да подлежу санкцијама, да није последњег дела члана 113, става три, који може да доведе у недоумицу.
Правилник још налаже да дубина шаре буде четири милиметра, а да зимске гуме морају да имају сва путничка до девет седишта и теретна возила до 3,5 тоне.
Ако нема снега и леда на путу, зимски пнеуматици нису обавезни, али се ипак препоручују, јер се летња гума на зимским температурама стврдне због мањег постотка „силике” и не приања довољно добро на подлогу.
У појединим земљама Европе (Швајцарска) иако употреба зимских гума није обавезна, у време снега и леда, чим почну ниже температуре, скоро сви возачи монтирају зимске гуме.
Зато што у случају саобраћајне несреће иако нису криви, плаћају сву причињену материјалну, али и нематеријалну штету.
Набавка нових зимских гума представља озбиљан трошак у Србији мада је понуда велика. У зависности од димензија точка и марке гума, цене су од 10.000 па све до 86.000 динара или више. На све треба додати и трошкове монтаже, који по нашим сервисима износе од 400 до 700 динара по точку.
Постоји и услуга складиштења пнеуматика, до нове замене, а цена је од 100 до 200 динара месечно по точку, па све представља трошак од 2.000 до 4.000 динара. Многи дају и попуст на монтажу и демонтажу, ако код њих складиштите гуме.
Фамозна одредба о шари, дубине најмање четири милиметра, управо се односи на гуме које нису нове, али су зимске или за све сезоне, са ознакама „М+С” (блато и снег), „ол ведр” уз контуре „три планинска врха”.
По нашим искуствима вожње тест возила на полигонима и у планинским пределима, чак и зимске гуме, старије од пет-шест година, немају ни приближно потребна својства.
Немају исти зауставни пут, отпорност на бочно кретање (отклизавање) или „аквапланинг” (немогућност тренутног одвођења воде позицијом шара на гуми) као исправна, нова гума. Летњи пнеуматик на температури нижој од седам степени Целзијуса губи кључне карактеристике приањања на подлогу.
Многи тестови су доказали да је зауставни пут летњих гума и два пута дужи од прописаних зимских. Али још опасније је да мислите како имате прописане зимске гуме, ако су старије од шест-седам година, или сте купили, управо због нижих цена, сличне половне. Тада се уздате у пнеуматике који, заправо, не врше функције за које су прописани.
Због слабије платежне моћи, код нас, гуме се често возе и „до платна”. То значи да не могу више да се продају, али зато понуда половних гума из иностранства је све већа.
Током једне анкете спроведене на улицама наших градова закључено је да је чак 60 одсто возача већ куповало половне гуме и да би то учиниле поново, иако су свесни ризика које такви пнеуматици носе са собом.
Не знају да ли ће и када отказати током вожње, нема писане гаранције, чешћа је замена због краћег века и не зна се у каквим је условима експлоатисана (да ли је зимска гума била изложена високим летњим врућинама, што погоршава карактеристике).
На гумама постоји и етикета која јасно обавештава о основним карактеристикама, као што су удобност, бука и штедљивост. Проблем представља и што класификацију гуме, као и податке на њој, даје сам произвођач, а не независна или државна институција, па је, наравно, питање колико су ови подаци прецизни.
На крају, боље је чак и да не возите свој аутомобил током зиме, него да због летњих гума будете кажњени, или још теже, угрозите безбедност свих учесника у саобраћају и изазовете катастрофалне последице, које могу да коштају и живота.
Зимска зими боља од летње гуме
* Сачињена је од специјалне масе „силике”, која се не стврдњава на ниским температурама и боље приања на пут* Зимске гуме су стабилније у кривинама у зимским условима
* Због дубље шаре боље приања и има краћи зауставни пут при кочењу на влажном коловозу препуном истопљеног снега и леда
* Конструисана је да одводи воду изван габарита возила
* Смањује ризик од проклизавања
Кад је половна гума „зрела” за промену
Иако радни век половне гуме није прописан, све оне старије од пет-шест година губе својства. Иако можда делују исправно, ево шта су све „кварови” на половној гуми:– Стварањем „балона” на гуми препознаје се оштећење „каркасе” или „платна”, јер је остарила и пропустила влагу. Слично је и ако на боковима постоје дубља оштећења. Сам „балон” се јавља услед пропуштања влаге, али и од јачих удара у ивичњаке или рупе на путу.
– Испуцала површина говори да је гума остарила, слабије приања и пропушта влагу у унутрашњост.
– Део гуме који належе на подлогу – шара неуједначено је потрошен. То се дешава због лоших амортизера или центрирања точкова, чиме се смањује век, изазивају вибрације и бука.
Казне
100.000–800.000 динара – ако немате зимске гуме (за правна лица)6.000–20.000 динара – ако немате зимске гуме (за физичка лица)
5.000 динара – ако немате ланце за снег прописане саобраћајним знаком, а временски услови то захтевају (вејавица). Тада вас поред казне очекује и искључивање из саобраћаја.
3.000 динара – ако имате зимске гуме, а немате ланце у пртљажнику (у вожњи ван града)
Удес без зимских гума
Ако сте имали судар, а нико није на ванредном техничком прегледу проверио какве пнеуматике имате, да ли сте са летњим или „ћелавим” зимским гумама возили по снегу, онда ће осигуравајућа кућа код које имате обавезно осигурање исплатити штету.Када је у питању мали судар, па се само попуњава европски извештај о саобраћајној незгоди, без доласка полиције, ситуација је јасна, нико неће проверавати какве гуме имате.
Ако је у питању озбиљнији удес, па дође полиција, може да обрати пажњу на ваше пнеуматике или не. Доста неодређен став имају и осигуравајуће куће које исплаћују одштету, чак и уколико сте изазвали удес са летњим гумама, а оне нису директан узрок.
Све ово не важи ако сте кренули у иностранство. Савет је, без обзира на законску регулативу земље у коју путујете или земаља кроз које пролазите, не крећите на пут без зимских пнеуматика. Закони и одштете су ригорозни, а мала уштеда може да се претвори у велике трошкове.
Εγγραφή σε:
Αναρτήσεις (Atom)
Άρθρο κόλαφος από γαλλικές εφημερίδες για το ξεπούλημα της Ακρόπολης . Δεν έχουν αφήσει τίποτα όρθιο οι γαλάζιες ακρίδες
C es gens-là vendraient même l’Acropole… » : tels sont les mots que le Journal des rédacteurs ( EfSyn ) choisit pour titrer son éditorial...
-
Προϊόντα Τυροκομείου Τήνου Την οικονομικά δύσκολη εποχή που ζούμε η στήριξη των Ελληνικών προϊόντων είναι καθήκον αλλά και όφελος όλων. Ν...
-
E moj matori! Satovi su stali jutros. Vreme se po tankoj kazaljci prelilo. Prošlost mi nju nabila pod nos. Slabo se šta promenilo. A...
