BEOGRAD - Na putu ka poslovima o kojima su kao deca sanjali, studenti prestoničkih fakulteta vrlo često posežu za članskim knjižicama omladinskih zadruga.
Vrsta posla najčešće im nije ni bitna, samo da je dobro plaćen, pišu Novosti.
Više od dvadeset registrovanih studentskih i omladinskih zadruga posluje na nivou glavnog grada. Višedecenijsko iskustvo, velika ponuda poslova ili godišnja članarina od nekoliko stotina dinara privlači mlade sa različitim preferancijama. Nekome je potreban novac zarađen za što kraći period, dok tek pokoji optimista "u priču" ulazi sa željom da pronađe put do savršenog, stalnog posla.
Omladinskoj zadruzi "Bulevar", godišnje se prijavi oko 10.000 osoba. U prvi red ističu podatak da se čak deset odsto zadrugara, koji su najpre radili kod poslodavaca za dnevnicu, kasnije kod istih stalno zaposlilo. Ipak, kažu da moraju da naprave odabir i vode računa o tome ko zaista želi da radi.
"Ne možemo kod poslodavca da pošaljemo baš svakoga. Kad osoba dođe kod nas, mi odmah procenimo da li je došla zato što zaista želi da radi, da li su je roditelji ovde poslali ili možda ima krivični dosije. Sve češće nam poslodavci traže potvrdu da te osobe nisu osuđivane", kaže Breda Milić, direktorka OZ "Bulevar".
Devojke su najzainteresovanije za administrativne poslove i promocije u supermarketima. Sa druge strane, muškarci najčešće biraju neke od lakših fizičkih poslova, ali presudna im je cena satnice. Ipak, iskustva omladinaca su različita. Oni koji često rade zadovoljni su i poslovima i zaradom, ali ima i onih koji se ne mogu pohvaliti saradnjom sa zadrugama.
"Bio sam učlanjen u zadrugu "Tragač" i vrlo brzo su me pozvali na posao. Sada sam učlanjen u "Bulevar". Već dva meseca mi ne daju nikakav posao, iako sam ih ja nekoliko puta zvao", kaže Dragan Božović, student Fakulteta političkih nauka.
Iz studentske zadruge "Tragač" tvrde da svi članovi znaju da moraju da pozovu zadrugu makar tri puta sedmično i raspitaju se za poslove. Broj zahteva za posao mnogo je veći od broja poslova koji se nude, a brojka od 6.000 trenutno učlanjenih opravdava mogućnost dužeg čekanja na posao.
"Nekada se dogodi da nas omladinac pozove ujutru i traži posao, a mi u tom trenutku nemamo ništa njemu odgovarajuće. Kasnije, u toku dana pozovemo tu istu osobu koja nam kaže da ima drugih obaveza i da ne može da radi. Kada nas tri puta na taj način odbije, mi znamo da na njih ne možemo da računamo", objašnjava Snežana Đurić iz OZ "Tragač".
Sa indeksom i ličnom kartom do učlanjenja i prvog džeparca, a onda iz magazina za pakovanje robe i lepljenje deklaracija do pravih, profesionalnih zanimanja. Radne navike, prijateljstva i "svoj dinar" omladinci stiču svakodnevno brojeći sate po ugovorenim cenama.
Poslovi lepljenja deklaracija su najbrojniji, ali i najmanje plaćeni, pa onaj ko se odluči za njih dobiće najviše 140 dinara po satu. Teži fizički poslovi podrazumevaju osam sati rada na gradilištu, ali i dnevnicu od 2.000 dinara. Najpopularnije promocije za devojke plaćene su od 1.600 dinara dnevno do 2.600 za poslove hostese na sajmu. Za rad noću i tokom praznika cene rada se uvećavaju za dvadeset odsto.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου