Srbi rekorderi po lažnim bolovanjima

BEOGRAD - Srbi su apsolutni rekorderi po broju lažnih bolovanja i izostajanjima s posla, ne samo u regionu već i u Evropi.

Ovo je pokazalo poslednje istraživanje Mreže za poslovnu podršku (BSN) predstavljeno menadžerima nemačkih kompanija u našoj zemlji.

Nivo odsustvovanja s posla kod nas veći je za 35 odsto nego u zemljama u okruženju (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Rumunija, Bugarska i Grčka), i za 59 odsto od proseka u zemljama EU.

Ispostavilo se da strane kompanije ovde i dalje imaju najveći problem tokom letnjih meseci, kada zaposleni uzimaju lažna bolovanja da bi otišli na selo i obavili sezonske poljske radove.

Autori istraživanja zaključili su da, zahvaljujući korupciji i „burazerskim vezama“ u zdravstvu, lekari i dalje masovno daju bolovanja i kad treba i kad ne treba. Tako se izostanci s posla i do mesec dana prepisuju zbog insomnije (nesanice), komplikacija sa akutnom prehladom, stomačnih tegoba, zubobolje...

Tek 9,4 odsto ispitanika, pokazalo je ovo istraživanje, efektivno dnevno radi osam sati. Najveći broj njih ne radi duže od pet, a ima i onih koji jedva spoje jedan produktivan čas na poslu. Bezmalo petina koristi pauzu dužu od jedan sat, a tek nešto više od trećine ispunjava sve radne zadatke. Najveći broj anketiranih ima tek polovičan učinak, masa njih odrađuje posao bez interesovanja, a neki i ne kriju da bukvalno izbegavaju radne obaveze.

Takođe, trećina traži između šest i 10 puta godišnje slobodan dan mimo godišnjeg odmora, a četvrtina to čini i do 20 puta godišnje.

S posla najčešće odsustvuju zaposleni stariji od 50, a odmah za njima „kaskaju“ oni između 35 i 50. Najažurnije su osobe na probnom radu i pripravnici. Kao najčešći razlog nedolaska obično navode bolest deteta ili sopstveni odlazak kod lekara.

Na listi opravdanja visoko mesto zauzimaju i privatne administrativne obaveze (odlazak u sud, opštinu, MUP za produženje dokumenata ili vozačke dozvole), bolest drugih članova porodice, selidbe i sahrane.

Dve trećine anketiranih poslodavaca saglasilo se da neefikasan rad utiče na loš kvlitet proizvoda i usluga. Ipak, za utehu je da petina radnika usvoji preporuke gazde ili šefa odmah i poboljša učinak. Ali, 15 odsto njih to učini tek posle više od pola godine, a osam odsto ne učini nikad!

Slična istraživanja rađena u okruženju pokazala su da s posla, posle nas, najviše izostaju Grci, Bugari, Hrvati i Mađari. U ovim zemljama najveći je i takozvani pasivni apsentizam - kada zaposleni dolaze na posao i rade puno radno vreme, ali ne pokazuju nikakvu zainteresovanost i ne postižu zahtevanu normu. U Hrvatskoj i Grčkoj je ovo slučaj sa više od 12 odsto zaposlenih, a u Bugarskoj sa više od 11. Nezainteresovanosti je najmanje u bankarskom sektoru, farmaceutskoj industriji, finansijskim uslugama, turizmu...

Da bi stimulisali radnike, poslodavci najčešće vrše bolji raspored kadrova i novčano ili disciplinski kažnjavaju javašluk. Ali ima i onih koji daju novčane stimulacije za veću produktivnost, više slobodnih dana, nagradna putovanja i usavršavanja, organizuju druženja i skupove zaposlenih (takozvani tim bilding), plaćaju radnicima privatno zdravstveno osiguranje, čuvanje dece, vrtić pri kompaniji. Neki čak idu tako daleko da uz pomoć kompanijskih psihologa ili profesionalnih agencija pokušavaju da povećaju zainteresovanost zaposlenih za rad.

U pojedinim državama čak postoji opcija da poslodavac zameni osobu čijim je radom nezadovoljan drugom sa evidencije službe za zapošljavanje. On to mora da uradi u roku od dva ili tri meseca pošto primeti da novajlija ne ispunjava njegove kriterijume.

Neka ranija istraživanja, od pre tri godine, pokazala su da naš radnik sedi na bolovanju 25 dana godišnje, dok slovački ne prelazi 12, a nemački osam. Lažna bolovanja je veoma teško dokazati, jer po srpskom zakonu poslodavac mora da ima svedoka da je osoba, umesto da se leči, boravila u vreme odsustva na nekom drugom mestu. To bi značilo da kompanije treba da angažuju privatne detektive koji bi pratili odsutne radnike.

Autori istraživanja na kraju upozoravaju poslodavce da biraju gde će otvoriti pogon ili distributivni i logistički centar. Iako manje razvijeni krajevi nude razne pogodnosti i subvencije, pronlem može da bude neobučen kadar.

Kako tvrde, dešava se i da državna služba za zapošljavanje kandidate za posao „regrutuje“ preko nekog ogranka političke stranke ili prosto pošalju svoje prijatelje, koji su u gro slučajeva neadekvatan izbor. Onda se kompanija suočava sa problemima, a ponekad su joj potrebne godine dok ne nađe nove, zainteresovane i obučene radnike.

Šta poslodavci najviše cene i priželjkuju da vide kod svojih radnika? Više od polovine žudi da vidi odgovornost prema poslu. Na ceni su i veština prodaje, organizacione veštine, preduzimljivost, kolegijalnost i timski rad, kreativnost. Poneko traži i komunikativne i marketinške veštine, opštu i poslovnu kulturu, ali i analitičke sposobnosti. Nimalo optimistično ne deluje ni statistika BSN vezana za personalni kvalitet zaposlenih. Privrženost preduzeću pokazuje svega 34 odsto, a stručnost ravno trećina radnika. Opštu kulturu ima samo 11 odsto njih, a energičnost, inovativnost i kreativnost ne pokazuje ni pet odsto.

Srbi neretko piju na radnom mestu zbog čega „zabušavaju“, „ošljare“, izlaze s posla ranije iz „opravdanih razloga“ ili neizlečivo kasne. Alkoholičari izbegavaju obaveze i žale se da ih kolege i šefovi mrze. U našoj zemlji najviše je prikrivenih pijanaca, a Srbija je prošle godine bila četvrta u Evropi po potrošnji alkohola po glavi stanovnika. Dok smo mi „lokali“ prosečno 11 litara, ostatak kontinenta pio je prosečno šest.