Dolazak Tačija u Beograd bio bi odvratan čin, ruganje svim žrtvama, smejanje u lice herojima sa Košara, rodbini svih naših građana koji su završili u Žutoj kući… To bi bio završni čin našeg ponižavanja koje traje u kontinuitetu. Međutim, za naručioce posla, sve su prilike, izgleda je svejedno da li će Tači u Beograd doći ili ne. Jer, što se njih tiče, efekat je već postignut.
A da bismo saznali šta je bio cilj cele ujdurme, prvo bi trebalo da vidimo kome je palo napamet da Tačija u Beograd pošalje? Da se pozabavimo naručiocima posla.
Sasvim je sigurno, mlađarija iz „Omladinskog odbora za obrazovanje“, željna lakih grantova i još lakših donacija, to nije. Mada se spominju kao formalni organizatori skupa na kom i drug Zmija treba da učestvuje.
Njima tako nešto nije ni moglo da padne napamet. Oni čak i nemaju svest o tome šta ovim potezom čine. Da su oni to radili, ne bi angažovani pojedinci ostavljali svoje brojeve mobilnog telefona ispod poziva novinarima na ovaj skup. Bili bi obazriviji, bolje bi sve ovo spremili.
Sada, mogu samo da pretpostavim ko će ih narednih dana zvati i šta će ih sve pitati.
Iz srpske vlasti takođe nije potekla ova ideja. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović čak je i najavio da će policija postupiti po zakonu i poternici za Tačijem i privešće ga po sletanju na beogradski aerodrom. Tači je, da podsetimo, 1997. godine osuđen u odsustvu na 10 godina zatvora. Ako bi mu se ponovo sudilo po optužnicama za zločine iz 1999. i eventualno za umešanost u trgovinu organima (ako je tužilaštvo spremilo dokaze), kazna bi bila još veća.
Opet, što se važnijih nevladinih organizacija u Beogradu tiče, ne vidim da je u interesu da do ovoga dođe. Prvo, to je čak i za njih prevelika kompromitacija. Baš ako je nekome dogorelo do nokata, ako su presušili nekada bogati fondovi zaštitnika ljudskih prava i boraca za demokratiju, pa da moraju ovako da se brukaju, ali, opet, koliko god para da dobiju, premalo je to za pozivanje Tačija. Drugo, Hašim Tači nije njihovo društvo.
Da se radi o nekom akademiku, piscu, glumcu, novinaru iz Prištine, to bi moglo. Tači je „čovek iz šume“, za drugosrbijanski ukus je previše sirov, teško svarljiv. Neka se on viđa sa Vučićem i Dačićem, neka stoluje u „nezavisnoj Prištini“, to je u redu, ali da se oni sa njim druže, rukuju, piju čaj i nešto kao razgovaraju – to će već malo teže ići.
Ne vidim ni da je u interesu samom Tačiju da dolazi u Beograd, pa se najavio preko neke, do sada neprimetne organizacije.
Šta Tači dobija dolaskom u Beograd, osim što može isprovocirati nove nesuglasice i odlaganje pregovora?
A da bismo saznali šta je bio cilj cele ujdurme, prvo bi trebalo da vidimo kome je palo napamet da Tačija u Beograd pošalje? Da se pozabavimo naručiocima posla.
Njima tako nešto nije ni moglo da padne napamet. Oni čak i nemaju svest o tome šta ovim potezom čine. Da su oni to radili, ne bi angažovani pojedinci ostavljali svoje brojeve mobilnog telefona ispod poziva novinarima na ovaj skup. Bili bi obazriviji, bolje bi sve ovo spremili.
Sada, mogu samo da pretpostavim ko će ih narednih dana zvati i šta će ih sve pitati.
Iz srpske vlasti takođe nije potekla ova ideja. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović čak je i najavio da će policija postupiti po zakonu i poternici za Tačijem i privešće ga po sletanju na beogradski aerodrom. Tači je, da podsetimo, 1997. godine osuđen u odsustvu na 10 godina zatvora. Ako bi mu se ponovo sudilo po optužnicama za zločine iz 1999. i eventualno za umešanost u trgovinu organima (ako je tužilaštvo spremilo dokaze), kazna bi bila još veća.
Opet, što se važnijih nevladinih organizacija u Beogradu tiče, ne vidim da je u interesu da do ovoga dođe. Prvo, to je čak i za njih prevelika kompromitacija. Baš ako je nekome dogorelo do nokata, ako su presušili nekada bogati fondovi zaštitnika ljudskih prava i boraca za demokratiju, pa da moraju ovako da se brukaju, ali, opet, koliko god para da dobiju, premalo je to za pozivanje Tačija. Drugo, Hašim Tači nije njihovo društvo.
Da se radi o nekom akademiku, piscu, glumcu, novinaru iz Prištine, to bi moglo. Tači je „čovek iz šume“, za drugosrbijanski ukus je previše sirov, teško svarljiv. Neka se on viđa sa Vučićem i Dačićem, neka stoluje u „nezavisnoj Prištini“, to je u redu, ali da se oni sa njim druže, rukuju, piju čaj i nešto kao razgovaraju – to će već malo teže ići.
Ne vidim ni da je u interesu samom Tačiju da dolazi u Beograd, pa se najavio preko neke, do sada neprimetne organizacije.
Šta Tači dobija dolaskom u Beograd, osim što može isprovocirati nove nesuglasice i odlaganje pregovora?
Tači već ima puno problema u Prištini, zaglibio se oko projekta formiranja suda za zločine pripadnika OVK i samo bi mu još trebala konferencija u Beogradu i moguće odbijanje srpskih vlasti da mu dozvole boravak.
Na domaćem terenu, bilo da se radi o Beogradu ili Prištini, nema zainteresovanih kojima bi odgovaralo da Tači doputuje i održi oduševljenim Srbima predavanje o demokratiji i pomirenju. Zato, na domaćem terenu ne treba ni tražiti naručioce posla.
Tačija u Beograd šalju Amerikanci. I to svega nekoliko dana posle odluke predsednika Tomislava Nikolića da će srpska garda marširati sa ruskom vojskom na Paradi pobede u Moskvi 9. maja.
Neverovatan je napor koji su uložile američke diplomate da odvrate predsednike i premijere evropskih država da otputuju u Moskvu. Najduže je u nameri da prisustvuje paradi istrajao Miloš Zeman. Na kraju, odustao je i češki predsednik, mada će u Moskvi boraviti i dan pre, i dan posle parade. Ceo događaj će pratiti preko video bima.
Zajedno na bini sa Putinom, neće stajati.
Tomislavu Nikoliću, bilo da je odlučio sam ili se konsultovao sa Aleksandrom Vučićem oko odlaska u Moskvu, nekako su morali da odgovore.
Mora im se odati priznanje – bolje od ovoga nije moglo. Poručili su Hašimu da se sprema za držanje predavanja u Beogradu. Sada, kako god da se ovo završi, efekat je već postignut.
Poslatu poruku su u beogradskoj političkoj čaršiji svi vrlo dobro razumeli.
Što se američkog pogleda na srpsko-ruske odnose tiče, u Rusiju se od sada može putovati samo turistički. Možda i malo slikati sa nekim njihovim političarem, ali da i to bude turistički. Bez potpisivanja novih bilateralnih ugovora i razmišljanja o nekim novim poslovima.
U suprotnom, stiže – Tači. Pa koliko god da se naši političari trudili da pokažu kako smo ozbiljna država, i to manifestuju učešćem na vojnoj paradi u Moskvi, oni će im još više pokazivati da smo u statusu „meke okupacije“ i da ih moraju slušati.
Na kraju, sami smo za to krivi.
Preteranim popuštanjem na tako nešto smo ih i navikli. Zato ih treba postepeno odvikavati.
Tači mora biti uhapšen ako sleti u Beograd. Pritisak spoljnog faktora se mora izdržati. Inače, teško će biti objasniti građanima zašto moraju da poštuju zakon, kada ih državni organi ne sprovode.
Na domaćem terenu, bilo da se radi o Beogradu ili Prištini, nema zainteresovanih kojima bi odgovaralo da Tači doputuje i održi oduševljenim Srbima predavanje o demokratiji i pomirenju. Zato, na domaćem terenu ne treba ni tražiti naručioce posla.
Tačija u Beograd šalju Amerikanci. I to svega nekoliko dana posle odluke predsednika Tomislava Nikolića da će srpska garda marširati sa ruskom vojskom na Paradi pobede u Moskvi 9. maja.
Neverovatan je napor koji su uložile američke diplomate da odvrate predsednike i premijere evropskih država da otputuju u Moskvu. Najduže je u nameri da prisustvuje paradi istrajao Miloš Zeman. Na kraju, odustao je i češki predsednik, mada će u Moskvi boraviti i dan pre, i dan posle parade. Ceo događaj će pratiti preko video bima.
Zajedno na bini sa Putinom, neće stajati.
Tomislavu Nikoliću, bilo da je odlučio sam ili se konsultovao sa Aleksandrom Vučićem oko odlaska u Moskvu, nekako su morali da odgovore.
Mora im se odati priznanje – bolje od ovoga nije moglo. Poručili su Hašimu da se sprema za držanje predavanja u Beogradu. Sada, kako god da se ovo završi, efekat je već postignut.
Poslatu poruku su u beogradskoj političkoj čaršiji svi vrlo dobro razumeli.
Što se američkog pogleda na srpsko-ruske odnose tiče, u Rusiju se od sada može putovati samo turistički. Možda i malo slikati sa nekim njihovim političarem, ali da i to bude turistički. Bez potpisivanja novih bilateralnih ugovora i razmišljanja o nekim novim poslovima.
U suprotnom, stiže – Tači. Pa koliko god da se naši političari trudili da pokažu kako smo ozbiljna država, i to manifestuju učešćem na vojnoj paradi u Moskvi, oni će im još više pokazivati da smo u statusu „meke okupacije“ i da ih moraju slušati.
Na kraju, sami smo za to krivi.
Preteranim popuštanjem na tako nešto smo ih i navikli. Zato ih treba postepeno odvikavati.
Tači mora biti uhapšen ako sleti u Beograd. Pritisak spoljnog faktora se mora izdržati. Inače, teško će biti objasniti građanima zašto moraju da poštuju zakon, kada ih državni organi ne sprovode.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου