Свима који сада почну да граде на дивље, како би искористили време до примене новог закона, објекти неће бити легализовани, а стање ће бити проверено на терену ортофото снимцима
(Фото Д. Јевремовић)
Није закон о легализацији, већ о озакоњењу, али би требало да буде последњи закон који ће се бавити увођењем у легалне токове нелегално изграђених некретнина. Циљ му је да што пре озакони што више бесправних објеката, по што нижим ценама и у што краћем року. И то све под паролом јавног интереса, како би се знало шта је чије у Србији.
Иако се легализацијом досад бавило чак пет закона, и очигледно ниједан није био успешан (јер је легализација грађанима била скупа и компликована), министарка Зорана Михајловић обећава да се овим решењем подвлачи црта и да нових шанси и рокова – неће бити.
Предмет озакоњења су сва здања за која су поднети захтеви за легализацију до 1. фебруара 2014. године. Али и објекти за које није поднет захтев за легализацију по важећим прописима, а изграђени су до јула ове године – када је завршено сателитско снимање Србије.
Свима који сада почну да граде на дивље, како би искористили време до примене новог закона, ти објекти неће бити легализовани, а стање ће бити проверено на терену ортофото снимцима.
Нови закон о озакоњењу нелегалних објеката неће бити временски ограничен. Његова примена почиње даном доношења закона, што се очекује крајем октобра. Грађевински инспектори имају рок од шест месеци да попишу нелегалне објекте.
За објекте за које никада није поднет захтев за легализацију по завршетку пописа грађевинска инспекција ће донети решење о рушењу, које неће бити извршено до правоснажног окончања поступка озакоњења. Објекти за које не буде издато решење о озакоњењу биће срушени.
Дакле, грађани који никада нису поднели пријаву за легализацију не морају да подносе никакву пријаву. Пописаће их инспектори, а њихово је да плате таксу за озакоњење и доставе извештај о затеченом стању објекта и доказ о праву својине. Тако ће уместо досадашњих 2,8 милиона динара за легализацију куће до 100 квадрата плаћати свега око 12.000 динара. Такса за озакоњење кошта 3.000 динара, док извештај о затеченом стању и доказ о праву својине износе укупно 9.000 динара.
Власници ће имати рок 30 до 90 дана због нерешених имовинско-правних односа да доставе доказ о одговарајућем праву, за извештај о затеченом стању 30 дана, доказ о плаћеној такси за „озакоњење” 15 дана и за издавање решења о озакоњењу осам дана.
Грађани који су ушли у процес легализације по раније важећим законима треба да плате само таксу за озакоњење. С тим што за породичне куће до 200 квадрата износе 10.000 динара, а двоструко више за куће до 300 метара квадратних.
Када је реч о становима, који заједно са кућама чине скоро 70 одсто нелегалних објеката, легализација ће сада, чини се, бити бржа и лакша него раније. То значи да ако је инвеститор легализовао зграду плаћаће се само такса за озакоњење од 3.000 динара, ако су поднели захтев за легализацију свог стана. Уколико то нису учинили, уз то плаћају и извештај о затеченом стању и доказ о праву својине.
Ако ни зграда ни стан нису легализовани и уколико фирма инвеститора још постоји – захтев подноси инвеститор и зграда се тада третира као комерцијални објекат. У случају да је зграда давно грађена, да инвеститор више не постоји, да би зграда била легализована нису потребни захтеви и сагласност свих станара, већ само захтев једног власника стана.
С тим што се такса за озакоњење зграде не плаћа. Али је потребно урадити извештај о затеченом стању целе зграде и прибавити доказ о власништву зграде, јер није могуће у катастар уписати стан а да није уписана зграда.
Законодавац је доскочио власницима станова који неће да озаконе станове јер рачунају да их нико неће срушити. За оне који одбију да легализују своје некретнине предвиђени су већи порези на имовину.
За реконструкцију, адаптацију и санацију објеката плаћа се само такса за озакоњење у износу од 3.000 динара, ако је поднет захтев. Ако није, уз то иду још два документа која сви остали морају да приложе. Иста тарифа је предвиђена и за производне хале и складишта.
За објекте грађене за тржиште власници ће морати да плате нешто више. Али не онолико колико би платили по раније важећим законима.
Власници комерцијалних објеката до 1.000 квадрата проћи ће 107 пута јефтиније. Они неће морати да плате накнаду за уређење грађевинског земљишта која у Београду износи 6,3 милиона динара и папирологију која је коштала 50.000 динара. Уместо тога платиће укупно 59.000 динара.
Такса за озакоњење објеката површине веће од 1.000 квадратних метара износи два милиона динара и они ће имати 41 пут мањи трошак него да су легализовали по старом.
Више се неће плаћати накнада за уређење, административна такса и такса за упис права својине са административном таксом. Објекти који су изграђени на земљишту неповољном за грађење, ако су од материјала који не обезбеђују трајност и сигурност, ако су на јавним површинама, у националним парковима или културним зонама – неће моћи да буду озакоњени. На легализацију не могу да рачунају ни они чији су захтеви раније одбијени.
---------------------------------------------------------------------------------
• 1.476.443 нелегална објекта у Србији
• 771.000 поднетих захтева за легализацију
• 1/3 свих објеката у Србији је нелегална
• Половина никада није поднела захтев за легализацију
• За 18 година донето пет закона о легализацији
• Легализовано свега неколико процената
• Озакоњење почиње на дан доношења закона (очекује се у октобру)
• Грађевински инспектори имају шест месеци да попишу нелегалне објекте
• Власници који нису поднели захтев за легализацију добиће решење о рушењу од априла 2016. године)
• Решење о озакоњењу стиже за најмање 23, а навише 143 дана
---------------------------------------------------------------------------------
Без сеоских домаћинстава
Озакоњење се не односи на сеоска домаћинства саграђена до 1968. године, јер се рачуна да су грађена по закону. Не морају да улазе у процес ни они који имају привремене дозволе, али ни они који су добили грађевинске, али нису успели да дођу до употребне дозволе.
---------------------------------------------------------------------------------
Доказ о својини
Власник мора да достави доказ о одговарајућем праву на грађевинско земљиште или објекат. То може бити правоснажна судска пресуда, уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта, уговор о куповини објекта, уговор о суинвестирању изградње здања, правоснажно решење о наслеђивању. Када је реч о надзиђивању или претварању заједничких просторија у стан, доставља се уговор са скупштином станара, а ако она није формирана, доказ је сагласност већине власника на посебним деловима зграде.
---------------------------------------------------------------------------------
Извештај о затеченом стању
Уз доказ о својини власници треба да доставе извештај о затеченом стању, чији је саставни део и елаборат геодетских радова за незаконито изграђен објекат. То су једина два документа потребна за легализацију. Извештај ради одговорни пројектант, а део који се односи на елеборат геодета. То је документ који ће морати да прибаве они који до сада уз захтев за легализацију нису поднели тражену документацију, односно они који нису ни поднели захтев за легализацију.
Иако се легализацијом досад бавило чак пет закона, и очигледно ниједан није био успешан (јер је легализација грађанима била скупа и компликована), министарка Зорана Михајловић обећава да се овим решењем подвлачи црта и да нових шанси и рокова – неће бити.
Предмет озакоњења су сва здања за која су поднети захтеви за легализацију до 1. фебруара 2014. године. Али и објекти за које није поднет захтев за легализацију по важећим прописима, а изграђени су до јула ове године – када је завршено сателитско снимање Србије.
Свима који сада почну да граде на дивље, како би искористили време до примене новог закона, ти објекти неће бити легализовани, а стање ће бити проверено на терену ортофото снимцима.
Нови закон о озакоњењу нелегалних објеката неће бити временски ограничен. Његова примена почиње даном доношења закона, што се очекује крајем октобра. Грађевински инспектори имају рок од шест месеци да попишу нелегалне објекте.
За објекте за које никада није поднет захтев за легализацију по завршетку пописа грађевинска инспекција ће донети решење о рушењу, које неће бити извршено до правоснажног окончања поступка озакоњења. Објекти за које не буде издато решење о озакоњењу биће срушени.
Дакле, грађани који никада нису поднели пријаву за легализацију не морају да подносе никакву пријаву. Пописаће их инспектори, а њихово је да плате таксу за озакоњење и доставе извештај о затеченом стању објекта и доказ о праву својине. Тако ће уместо досадашњих 2,8 милиона динара за легализацију куће до 100 квадрата плаћати свега око 12.000 динара. Такса за озакоњење кошта 3.000 динара, док извештај о затеченом стању и доказ о праву својине износе укупно 9.000 динара.
Власници ће имати рок 30 до 90 дана због нерешених имовинско-правних односа да доставе доказ о одговарајућем праву, за извештај о затеченом стању 30 дана, доказ о плаћеној такси за „озакоњење” 15 дана и за издавање решења о озакоњењу осам дана.
Грађани који су ушли у процес легализације по раније важећим законима треба да плате само таксу за озакоњење. С тим што за породичне куће до 200 квадрата износе 10.000 динара, а двоструко више за куће до 300 метара квадратних.
Када је реч о становима, који заједно са кућама чине скоро 70 одсто нелегалних објеката, легализација ће сада, чини се, бити бржа и лакша него раније. То значи да ако је инвеститор легализовао зграду плаћаће се само такса за озакоњење од 3.000 динара, ако су поднели захтев за легализацију свог стана. Уколико то нису учинили, уз то плаћају и извештај о затеченом стању и доказ о праву својине.
Ако ни зграда ни стан нису легализовани и уколико фирма инвеститора још постоји – захтев подноси инвеститор и зграда се тада третира као комерцијални објекат. У случају да је зграда давно грађена, да инвеститор више не постоји, да би зграда била легализована нису потребни захтеви и сагласност свих станара, већ само захтев једног власника стана.
С тим што се такса за озакоњење зграде не плаћа. Али је потребно урадити извештај о затеченом стању целе зграде и прибавити доказ о власништву зграде, јер није могуће у катастар уписати стан а да није уписана зграда.
Законодавац је доскочио власницима станова који неће да озаконе станове јер рачунају да их нико неће срушити. За оне који одбију да легализују своје некретнине предвиђени су већи порези на имовину.
За реконструкцију, адаптацију и санацију објеката плаћа се само такса за озакоњење у износу од 3.000 динара, ако је поднет захтев. Ако није, уз то иду још два документа која сви остали морају да приложе. Иста тарифа је предвиђена и за производне хале и складишта.
За објекте грађене за тржиште власници ће морати да плате нешто више. Али не онолико колико би платили по раније важећим законима.
Власници комерцијалних објеката до 1.000 квадрата проћи ће 107 пута јефтиније. Они неће морати да плате накнаду за уређење грађевинског земљишта која у Београду износи 6,3 милиона динара и папирологију која је коштала 50.000 динара. Уместо тога платиће укупно 59.000 динара.
Такса за озакоњење објеката површине веће од 1.000 квадратних метара износи два милиона динара и они ће имати 41 пут мањи трошак него да су легализовали по старом.
Више се неће плаћати накнада за уређење, административна такса и такса за упис права својине са административном таксом. Објекти који су изграђени на земљишту неповољном за грађење, ако су од материјала који не обезбеђују трајност и сигурност, ако су на јавним површинама, у националним парковима или културним зонама – неће моћи да буду озакоњени. На легализацију не могу да рачунају ни они чији су захтеви раније одбијени.
---------------------------------------------------------------------------------
• 1.476.443 нелегална објекта у Србији
• 771.000 поднетих захтева за легализацију
• 1/3 свих објеката у Србији је нелегална
• Половина никада није поднела захтев за легализацију
• За 18 година донето пет закона о легализацији
• Легализовано свега неколико процената
• Озакоњење почиње на дан доношења закона (очекује се у октобру)
• Грађевински инспектори имају шест месеци да попишу нелегалне објекте
• Власници који нису поднели захтев за легализацију добиће решење о рушењу од априла 2016. године)
• Решење о озакоњењу стиже за најмање 23, а навише 143 дана
---------------------------------------------------------------------------------
Без сеоских домаћинстава
Озакоњење се не односи на сеоска домаћинства саграђена до 1968. године, јер се рачуна да су грађена по закону. Не морају да улазе у процес ни они који имају привремене дозволе, али ни они који су добили грађевинске, али нису успели да дођу до употребне дозволе.
---------------------------------------------------------------------------------
Доказ о својини
Власник мора да достави доказ о одговарајућем праву на грађевинско земљиште или објекат. То може бити правоснажна судска пресуда, уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта, уговор о куповини објекта, уговор о суинвестирању изградње здања, правоснажно решење о наслеђивању. Када је реч о надзиђивању или претварању заједничких просторија у стан, доставља се уговор са скупштином станара, а ако она није формирана, доказ је сагласност већине власника на посебним деловима зграде.
---------------------------------------------------------------------------------
Извештај о затеченом стању
Уз доказ о својини власници треба да доставе извештај о затеченом стању, чији је саставни део и елаборат геодетских радова за незаконито изграђен објекат. То су једина два документа потребна за легализацију. Извештај ради одговорни пројектант, а део који се односи на елеборат геодета. То је документ који ће морати да прибаве они који до сада уз захтев за легализацију нису поднели тражену документацију, односно они који нису ни поднели захтев за легализацију.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου