OFANZIVA PRORUSKIH PARTIJA Putinu čak 116 srpskih poslanika

I. M. Jasnić/L. Gedošević | 08. 02. 2016 - 21:30h

| Komentara: 76

Posle predstojećih parlamentarnih izbora, u Skupštini Srbije moglo bi da se nađe 116 poslanika, zakletih poštovalaca lika i dela Putina, tj. Rusije.

Foto: V. Lalić / RAS Srbija

Naime, ovaj broj se dobija kada se sabere broj rusofila iz SRS-a i koalicije DSS-Dveri, koji po svim istraživanjima prelaze cenzus i ulaze u parlament, ali i ako se tome dodaju poslanici SPS-a i deo tabora SNS-a bliskog predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.
- Mi imamo redovne kontakte sa ruskim deputatima. Tokom poslednje posete Moskvi primio nas je Sergej Vladimirovič Železnjak, zamenik predsednika Državne dume. Izneli smo mu naš izborni program i rekli da bi DSS potpisala sporazum o eksteritorijalnosti ruske baze u Nišu, zalagali bismo se za ponovno oživljavanje „Južnog toka“ i otvorili bismo kancelariju za ekonomsku saradnju sa Rusijom - kaže za „Blic“ Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS-a, dodajući da će tokom kampanje sigurno još jednom otputovati u Moskvu.

Proruska orijentacija jasno je naglašena i u programu SRS-a, a dobre odnose demonstrirao je i potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin, koji je mimo svih diplomatskih pravila tokom posete Beogradu posetio lidera radikala Vojislava Šešelja.
Ruski interes u Skupštini braniće i članovi SNS bliski predsedniku Nikoliću, poznatom rusofilu, a kojih će biti bar trećina od ukupnog broja. Među njima su svakako i poslanici Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića, koji je u egzilu u Rusiji, i poslanici koji su na listi SNS-a.

Ljubav prema Rusiji tradicionalno gaje i socijalisti, a veze datiraju još iz vremena Slobodana Miloševića, čija je porodica u Moskvi našla utočište. Podršku Rusa sve vreme ima direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović.
Na pitanje koliko bi ovi ljudi u slučaju ovakvog scenarija mogli uticati na evropski put Srbije, politički analitičar Dejan Vuk Stanković navodi da je pitanje koliko bi ovaj ruski lobi bio jedinstven, kao i koliko bi proruski naprednjaci želeli da sarađuju sa proruskim radikalima.


- Ipak, ukoliko bi bili jedinstveni, to bi povećalo razdor između dve struje - ruske i evropske. I distanca Brisela i Beograda bi svakako bila veća. Evropske integracije bi bile nastavljene, ali je pitanje kojom brzinom - navodi Stanković.
Analitičar Neven Cvetićanin opet smatra da to ne bi imalo većeg uticaja jer „put Srbije u EU zavisi više od aktuelnih dešavanja u samoj EU“.

Ruski biznismen kupuje medije

Biznismen Konstantin Malofejev, blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, već godinu dana krstari Srbijom tražeći prilike za kupovinu medija. On namerava da pokrene po jednu televiziju sa kablovskom i nacionalnom frekvencijom, novine i marketinšku agenciju.